HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Jednog dana dok je bio profesor Alberta Anstajna(Albert Einstein) je posetio student. „Pitanja na ovogodišnjem ispitu su ista kao i prošle godine!“ Uzviknuo je mladi čovek.
„Da“, odgovorio je Anstajn, „ali ove godine svi su odgovori različiti.“

Pčelari danas mogu osetiti da su u sličnoj situaciji.Nacin upravljanja pcelinjim kolonijama koji je prethodno bio uspešan sad vec ne funkcionise!Neočekivani gubici kolonija jedu našu marzu i zaradu a mi svakog proleca ponovo krecemo ispocetka!Ipak, budući da sam optimističan, mislim da se počinjem baviti situacijom!

Nivo proteina

Unos proteina novo nastalih pčela nedavno je povezan s njihovim kasnijim ponašanjem (Nelson, et al. 2007). Autori su otkrili da pčele s niskim nivoima  vitellogenina počinju se hraniti ranije u životu, te imaju tendenciju da uzimaju više  nektara nego polena (pelud). Ovo je podmukao efekat  nedostatka polena u koloniji -jer pcele ranije pocinju da se hrane nektarom  te brze i stare (Istraživanja o ovoj temi su u toku a ponekad su i kontradiktornima – vidi Matila i Otis, 2006). „Plata“ koju pcele  iz kolonije dobijaju svakodnevno  je bogata proteinima. Schmickl & Crailsheim (2004) ističu da polen koji se donese u kosnicu se obradjuje u proteinski mlec..

 Budući da  imunološki sistem pcele zavisi  od vitelogenina, njihov životni vek kao seniora delomično je ograničen ukoliko im je unos polena bio ogranicen! Zamislite situaciju da je tokom suse pcelama tesko locirati i doneti polen u kosnicu te zato nema dovoljno sredstava i resursa za održavanje vlastitih nivoa  proteina u telu pcela(ili kada danima neprestano pada kisa).Tada pcelinje drustvo(kolonija) pojede sav dostupan  polen  za nekoliko dana.

  Pcele tada mogu kanibalizovati (pojesti) jaja i mlađe larve  te su na kraju prisiljene da koriste belančevine iz vlastitog tela kako bi nastavile hraniti najstarije larve do njihove pune zrelosti.S praktičnog stajališta, važno je zapamtiti da nizak nivo proteina u koloniji ne samo da pokreće prerano starenje pčela, već će opterećivati imunološki sustav celog pcelinjeg drustva( kolonije) čime bi kolonija u celosti  bila osetljivija na bilo koju bolest.

Takodje mi pčelari moramo biti oprezni prilikom prihrane pcela sa dodacima koji sadrze proteine  ili šećer. Slab kvalitet sastojaka – poput starenja brašna od soje ili ‘off spec’ HFCS može biti vrlo otrovan za pčele. Osim toga pcele mogu biti otrovane mikotoksinima (gljivičnim toksinima) u fermentiranom nektaru ili šećernom sirupu,sto dovodi do velikih gubitaka (Manning 2008).

Opće infekcije

Bolesne pčele su kratkotrajne pčele. Pčele koje su se morale boriti protiv infekcije (bakterijske ili virusne) ili parazitizma (varoa) kada su bile larve ili kasnije ,nikad ne mogu doseći svoj puni potencijal kao odrasle pcele. Odrasle pčele imaju svoj vlastiti skup problema. Izletnica koji nosi varou ili  je zaražena nozemom ima manje šanse da se vrati u kosnicu od neparazirane pčele.. Ili se možda namerno ne vracaju kuci? – „Ovo se ponašanje može tumačiti kao uklanjanje patogena, koje služi kao obrambeni mehanizam protiv  bolesti a koji smanjuje količinu parazita ili patogena kolonije“ (Kralj, et al. 2006). Priroda je verovatno favorizovala ponašanje u kojem se bolesne pcele  uklanjaju iz košnice a da pri tom pogrebne pčele ne moraju da ih izbacuju iz kosnice.

Kada se kod pčela  pojavi  patogen ili parazit, onda se aktivira imunološki sistem. Taj je postupak metabolički skup (Moret & Schmid-Hempel, 2000). Pčela (ili kolonija) koja se bori protiv bolesti zahteva više hrane i nije tako produktivna. Dodatni metabolički napor posebno kad je hladno ,moze biti previse za jednu pcelu.Za stariju pčelu s niskim titrom vitelogenina, slično kao kod starijeg pothranjenog čoveka, i manja bolest može biti smrtonosna.

Paraziti

Ipak, u posljednjih 25 godina dosla su tri nova ozbiljna igrača: trahealne grinje 1984., varia grinje 1988. i Nosema ceranae (očito) negde u protekloj deceniji.Ti paraziti nisu tiho ušli na scenu  već su svaki pokušali uništiti pcelu.Oni su dodavali neprekidno nove napore za naše zlostavljane pčele, njihovo slabljenje, suzbijanje njihovih imunoloških sistema, stvaranje ulaznih tacaka za patogene i dodavanje potpuno novih vektora za viruse. Unutarnji parazit, nosema, odavno se naziva „nevidljivim ubicom“, jer skraćivanjem životnog veka žrtve, može uništiti koloniju bez vidljivih simptoma. Dr. Mariano Higes detaljno je opisao patologiju N. ceranae koja može dovesti do kolapsa kolonije. Sama nosema može biti loša za koloniju, ali u skladu s lošom prehranom i / ili virusima, to može biti razorno.

 Zaista neki pcelinji virusi se nalaze samo u kombinaciji s nosema infekcijom.Nosema može imati dodatni učinak na populaciju kolonija. Neki starija istraživanja (Fisher 1964) ukazuju na to da infekcija nosemom povećava nivo juvenilnog hormona (JH) kod insekata. U slučaju medonosnih pčela, JH je antagonistička na vitellogenin, a viši nivo JH bi uzrokovao prerano starenje.Razgovarao sam sa JH stručnjakom dr. Zacharyom Huangom i vitelogeninskim stručnjakom dr. Gro Amdamom o tome. Dr. Huang ima neobjavljene podatke koji pokazuju da nosema ne proizvodi direktno JH, no da zaražene pčele mogu zaista imati povišene JH titre, što uzrokuje da se pčele počnu rano hraniti. (U nekim kolonijama, pčele ne reaguju na infekciju pokazujući raniju hranidbu, ali nije kontrolisao  ove kolonije kako bi video jesu li zaražene pčele takodje imale veće JH titre).

 Stvarni mehanizam nije određen, ali verovatno uključuje vitellogenin, baš kao i kod zdravih pčela.Razlika između kolonije i kolonija kao odgovor na infekciju nosemom  je značajna, jer može objasniti zašto je nosema teža i opasnija u nekim kolonijama od drugih. Sve što inducira pčele u koloniji za početak hranjenja u ranijoj dobi, ubrzace starenje radilica i ograničiti napredak u pcelinjem drustvu.Parazitske grinje takodje su jasno pokazale svoj uticaj na dugovečnost pčela. I varroa i trahealni paraziti mogu uzrokovati depopulaciju kolonija. Trahealna grinja je naročito opasna pri zimovanju pčela, a varroa grinja u jesen i na zimske pčele.

S praktičnog stajališta, pitanje je da li parazit u stvari uništava koloniju, ili ga samo priprema za kobni udarac od jednog ili više virusa. Kontrolisite parazite a  pčele uopsteno mogu zadržavati  virusne infekcije na niskom nivou i same!

Izvor

Old Bees/ Cold bees/ No bees? Part 2

Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere!😃
Dragan Radanovic-urednik sajta
[su_animate type=“flip“ duration=“3″]

[/su_animate]