Intervju-Reportaža Архиве - Medpcelarskimagazin-pčelarske priče

MIROSLAV STOJANOVIĆ-„SATNE OSNOVE SAMO OD VOSKA!“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ MIROSLAV STOJANOVIĆ-„SATNE OSNOVE SAMO OD VOSKA!“ MIROSLAV STOJANOVIĆ-„SATNE OSNOVE SAMO OD VOSKA!“ Pčelar iz Vlasotinca Miroslav Stojanović i njegova firma za proizvodnju satnih osnova “ Satne osnove Stojanović“ su iskreni prijatelji ovog sajta i na obostrano zadovoljstvo smo napravili ovaj mali tekst u nameri da bolje prezentujemo rad i planove za budućnost ovog našeg pčelarskog prijtelja . Piše D .Radanović Na početku smo pitali našeg sagovornika kakva mu je bila ova pčelarska sezona: „Ovogodišnja pčelarska sezona iz mog ugla po prinosu bagremovog meda (jedina paša) bila je iznad proseka! Problema je bilo u otkupu meda jer u jednom trenutku otkup je stao, cena meda na tržištu nije adekvatna uloženom radu ,ne prati rast drugih cena. Po mom ubeđenju med je najbolje sačuvati za narednu sezonu i nadati se boljoj otkupnoj ceni, takođe problema je bilo i prilikom nabavke šećera za jesenju prihranu pčela,svako se za šećer snalazio kako je znao i umeo.“-kaže Miroslav pa nastavlja priču . Pčelarstvom smo počeli da se bavimo 2003 godine i pčelarimo sa DB košnicama,učestvovali smo na raznim manifestacijama i ocenjivanju kvaliteta meda sa kojih svedoče priznanja koja su nam dodeljena za kvalitet. Sa ponosom ističemo da smo dobili nagrade za kvalitet satnih osnova 2021 godine:“Šampion kvaliteta grupe Novosadski sajam“, „Velika zlatna medalja novosadski sajam“ i „Zlatna medalja za kvalitet osnova Tetovo Makedonija“. Ove 2022 godine smo dobili : „Velika zlatna medalja za kvalitet Novosadski sajam“, „Šampion u grupi proizvoda Novosadski sajam“ i „Zlatna medalja za kvalitet Tetovo Makedonija“. Osim za proizvodnju kvalitetnih satnih osnova dobijali smo priznanja i za med. Na Novosadskom sajmu poljoprivrede naš bagremov med berba 2017 dobitnik je srebrne medalje za kvalitet. Na međunarodnom takmičenju u Sloveniji, gde je učestvovalo 102 proizvođača iz pet zemalja, naš suncokretov med ocenjen je zlatnom medaljom za kvalitet. Supruga je učestvovala takođe na prestižnom međunarodnom takmičenju meda u Novom Sadu, koje je organizovao inovativni klaster ‘Panonska pčela’, te je na ovom takmičenju dobila dve zlatne medalje za kvalitet.“ Naša zemlja je bogom dana za pčelarstvo. Naš med je visokokotiran i cenjen u svetu. Trebalo bi to da iskoristimo. priča nam dalje Miroslav. Inače sredinom 2020. godine počeli smo sa izgradnjom najsavremenijeg pogona za izradu satnih osnova i sakupljanje i preradu voska. Dodeljen nam je RS broj RS470139. Objekat je odlukom komisije svrstan u KLASU 1 u skladu sa propisima Evropske Unije. Vrhunac našeg poslovanja i rezultat poštenog našeg rada je dobijanje izvoznog broja na teritoriji Evropske Unije. Sagradili smo pogon po evropskim merilima te pčelarima Srbije i Evropske Unije možemo da ponudimo proizvod po vodećim svetskim standardima. Svojim poštenim radom želimo da obezbedimo poverenje i osnovu za dugoročne odnose sa našim klijentima. Što se planova za budućnost tiče dobili smo odobrenje za izvoz na teritoriji EU i zemalja CEFTE porasli su nam apetiti i očekivanja u pregovorima smo sa budućim kooperantima koji bi nas zastupali širom EU- Pri proizvodnji satnih osnova uvek se držimo dva osnovna pravila- „Prvo pravilo je da osnove budu izrađene od najkvalitetnijeg materijala bez ikakvih dodatnih drugih primesa, bilo veštačkog ili prirodnog porekla ističući da satna osnova može biti izrađena samo od pčelinjeg voska.“Drugi zahtev koji se mora ispuniti je, pre izlivanja je sterilizacija koja je i po zakonu obavezna, a radi se zagrevanjem voska na temperaturi od 125 do 130 stepeni Celzijusa u trajanju od 40 minuta, koji se zatim hladi dok ne dostigne radnu temperaturu od 80 stepeni. Postoji toplo valjani i hladno valjani postupak izrade osnova. Osnovna razlika jeste u tome da se kod hladnog valjanja na već formiranu traku od voska utiskuju ćelije saća, a kod toplog valjanja vruć se sipa direktno na valjke i, pod pritiskom, izlivaju trake sa utisnutim ćelijama saća. Na pitanje šta misli o plastičnim satnim osnovana, Miroslav nam je iskreno odgovorio“Do sada ih nisam koristio i smatram ih lošim rešenjem kako po pčelarstvo tako i po prirodu i čitav biljni i životinjski svet,reke jezera i šume su pune plastičnog otpada moramo menjati svest o tome.“ Kolegama bih poručio za kraj ovog kratkog razgovora da u teškim vremenima po pčelarstvo ne odustaju od držanja pčela već da pčelinjim zajednicama pruze maksimalnu negu i pažnju ,a pčela će to znati da nam uzvrati punim burićima meda. Svaki iskusni pčelar poželjno je da u toku svog pčelarskog staža makar jednom neiskusnom pčelaru prenese svoja znanja kako bi pčelarstvo nastavilo da se razvija i napreduje. Naše satne osnove najjednostavnije kupiti putem naše internet stranicewww.satneosnovestojanovic.rs DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Da li Varoa napada Australiju

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više preuzeta vest Da li Varoa napada Australiju Australija je posljednji naseljeni kontinent na Zemlji koji još uvek nema Varou ali parazit Varoa je otkriven u nadzornim košnicama u luci Newcastle javili su mediji u Astraliji ! U blizini glavnih luka australijskih primorskih gradova nalazi se grupa pomno nadgledanih košnica dizajniranih za otkrivanje parazita varoe koji ima potencijal da desetkuje pčelinje populacije.Unutar svake stražarske košnice nalazi se traka sa nekim od sredstava protiv varoe koje će ubiti varou. Košnica ima mrežastu podnjaču sa uloškom tako da će svaka grinja koja je ubijena pasti na ljepljivi papir ispod. NADLEŽNE DRŽAVNE SLUŽBE STALNO NADGLEDAJU TE KOŠNICE (Nacionalni program za nadzor štetočina u pčelama je sistem ranog upozorenja). Broj košnica u SAD-u opao je za oko 30 posto a populacije pčela se smanjila u Novom Zelandu-u za 70 posto kada je varoa svojevremeno stigla tamo. Ministar poljoprivrede NSW-a Dugald Saunders rekao je da je zona biološke sigurnosti sada postavljena oko luke Newcastle i da su kontaminirane košnice obezbedjene. Doneta je odluka da se lokalnim pčelarima u krugu od 50 kilometara od luke ne dozvoljava da premeštaju košnice i sele a to važi i za opremu. „Situacija je zaista zabrinjavajuća. Sada pozivamo pčelare širom države da pomognu u zaštiti pčelarstva“, rekao je gospodin Saunders.“Varoa je očigledno najozbiljnija štetočina za pčele u celom svetu.“Gospodin Saunders je takodje kazao da bi pojava Varoe u Australiji sigurno koštala poljoprivrednu industriju najmanje 70 miliona dolara godišnje a možda bi gubici finansijski bili i veći.TREĆINA HRANE zavisi od oprašivanja pčela, a neki plodovi poput badema, borovnica, avokada i jabuka potpuno zavise od oprašivanja. Austrailjsko veće za pčelarsku industriju saopštilo je da blisko sarađuje s Odsekom za primarnu industriju NSW-a.“Stvarno smo uvereni da je izolacija uspešna“ -rekao je vršilac dužnosti izvršnog direktora Danny Le Feuvre .Rekao je da NSW DPI ima osoblje koje ide od vrata do vrata i posećuje pčelare kako bi se uverili da su sve košnice evidentirane u području Newcastlea. „Također ćemo uspostaviti komunikaciju u lokalnom području za sve pčelare… koji imaju košnice u dvorištu ili koji znaju za postojanje rojeva u prirodi „, rekao je gospodin Le Feuvre.“Na taj način ćemo moći pronaći sve košnice i zaista prevladati ovu situaciju.“ Izvor: abc.news Varroa mite detection at Port of Newcastle threatens Australia’s bee industry DRAGAN RADANOVIĆ preveo i obradio tekst UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Sladjan Simonovic-Spasilac pcela!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Nenad Blagojevic Sladjan Simonović-spasilac pčela! Sladjan Simonović-spasilac pčela! U jednom roju koji vodi jedna matica može da ih bude i do 15.000, a mogu da se nastane u stanu, u roletni, na terasi, na tavanu. Dešava se i da pčele nesmetano žive u kući, da ih stanovnici primete tek posle izvesnog vremena, a one umeju da dođu u goste, da se uvuku u roletnu, i to dok su ukućani na godišnjem odmoru. Tekst: Nenad Blagojević Izvor:www.pricesadusom.com Foto: Jovan Nedeljkov za Priče sa dušom Kada su se pčele uveliko uselile, tada nastupa tim „SOS mobilne ekipe za spasavanje i zbrinjavanje pčela“ na čijem čelu je Slađan Simonović (57). Sa ovim izuzetnim poznavaocem pčelarstva radi njegov sin i nekoliko kolega pčelara, a jedna njihova akcija izgleda ovako: Kad pronađu roj pčela u svojim stanovima, građani pozivaju telefonom ovu službu, nakon čega oni izlaze na teren i uz opremu za skidanje spasavaju pčele i prenose ih na drugo mesto. To rade na više načina, zavisno od situacije, stresanjem ili usisavanjem (često skidaju celo saće sa leglom i nose na drugo odredište), a pčele posle akcije idu u karantin. Nakon celog procesa, priča Slađan za Priče sa dušom, one dobijaju hranu i nov dom.U proleće, počev od maja meseca umemo da primimo i do 100 poziva dnevno. U toku leta ih je manje, ali sve rojeve koje građani primete i prijave, mi u najkraćem roku uklonimo. U zavisnosti od toga koliko dugo su pčele provele vremena u jednom stanu, može da se desi da su tek napravile saće, da je društvo tek počelo da se razvija, ili čak da su se toliko raširile da moramo da zovemo kolege u pomoć. To su najčešće vatrogasci i radnici gradskog zelenila, koji nam svojim merdevinama i vozilima pomažu da se bezbedno popnemo i dođemo do pčela.Jednom su se nastanile na simsu jedne zgrade, preko puta Ambasade Kanade, a roj je bio ogroman, prečnika oko 70 cm. Snimale su nas i televizije – seća se Slađan. Ideja za osnivanje SOS tima nastala je pre osam godina. Kao tadašnji predsednik Beogradskog udruženja pčelara, Slađan je želeo da pokuša da reši problem takozvanih „odbeglih rojeva“, koje u Beogradu niko nije zbrinjavao. Ljudi su se ružno ponašali prema pčelama, jer nisu znali šta sa njima da rade kad ih zateknu u stanu. Zbog toga smo okupili tim koji će da spasava rojeve i da ih udomljava. Odbegle pčele su one koje su se nastanile u različitim šupljinama, zgradama krovova, na tavanima, ali i po drveću. Beograd ima dosta zelenila i starih stabala sa šupljinama, u kojima pčele prave svoje društvo, odnosno roj. Praktično, one se odvajaju u proleće kad ima najviše medonosnog drveća koje cveta, tojest u vreme kada imaju najviše hrane. Tada dođe do prenaseljenosti prostora u kojem se nalaze i onda se one dele i traže novo mesto za život.Naš zadatak je da ih vratimo tamo gde treba – objasnio je Slađan i dodao da njegov tim vodi evidenciju posle svake urađene akcije. Do sada smo registrovali oko 1.700 mesta na kojima su se pčele pojavile, sa preciznim podacima o ulici, opštini i onome koji ih je prijavio, dok po gruboj statistici u Beogradu živi oko 5.000 pčelinjih zajednica koje nisu pod kontrolom pčelara. One su se same smestile, razmnožavaju se i same sebi obezbeđuju hranu.Slađan je u svet pčelarstva ušao pre 25 godina. Iako nije bio student Poljoprivrednog fakulteta, igrom slučaja se baš u ovoj obrazovnoj instituciji sreo sa ovim plemenitim letećim insektima, zahvaljujući profesoru Mići Mladenoviću, tadašnjem asistentu.Govorio nam je da jedna četvoročlana porodica može da se izdržava od 50 košnica. Ta rečenica duboko mi se urezala u sećanje, pa sam, nakon što sam se zaposlio, počeo pomalo da gajim pčele, iz hobija.Onog trenutka kad sam ostao bez posla, pre deset godina, ozbiljnije sam im se posvetio i od njih živim sve ovo vreme. I moja deca su uključena u proizvodnju, od malena su sve naučili o pčelama i medu i danas mi dosta pomažu. Pitali smo Slađana zbog čega voli pčele i kakva je to ljubav?– Čudna je ljubav koja se rodi između čoveka i pčela. Kad bog pokloni čoveku pčelu da je gaji, on mu praktično uz nju da i jednu slobodu, da mu zdravlje, da mu radost koju pčela i pčelarstvo donose. U pčelarstvu nema velikog profita, ali dovoljno da se živi i opstane. Nama pčelarima ostaje i slobodnog vremena da se posvetimo sebi. Velika je filozofija na temu „šta sve pčela nudi čoveku“, dovoljno je samo da pogledate da čovečanstvo zavisi od jednog insekta, a to je velika stvar. Ja ih gajim, dajem im svoju ljubav i one mi uzvraćaju ljubavlju i zdravljem. Evo, sa mojih 57 godina nemam nikakvih prehlada i drugih zdravstvenih problema koje ima skoro svaki čovek. Sve to zahvaljujući energiji koju mi daju – iskreno će Slađan za Priče sa dušom. Nije reč samo o medu, već pre svega o boravku sa njima. Udisanje tih njihovih isparenja koje emituju veoma je zdravo, a u svetu je sve više komora za inhalacije u preventivi raznoraznih bolesti. Važan je i dragocen pčelinji ubod, a njen otrov je najskuplji deo onoga što pčela može da proizvede. Osim meda, ona nam daje i polenov prah, propolis, mleč, pergu, sve ono što je kvalitetno i što doprinosi zdravlju – rekao je Slađan Simonović.Izvorhttp://www.pricesadusom.com/ Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/Ili posaljite poruku preko ovog istog sajta(kontakt)medpcelarskimagazin.mvbyte.comili direktno na mail:medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️ Priče sa dušom Autor teksta Nenad Blagojevic je autor ovog teksta i urednik predivnog sajta“Price sa dusom“.Posetite ovaj sajt i uzivajte u toplim ljudskim pricama! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je

S.Tatomirov Ruska Pčelarska Bajka MOJE PREDAVANJE U RUSIJI – SANKT PETERSBURGU 2017.

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Tatomirov Ruska pčelarska bajka!-MOJE PREDAVANJE U RUSIJI – SANKT PETERSBURG 2017. Ruska pčelarska bajka! Ovaj tekst sa starog sajta iz decembra 2017 se izgubio prilikom prebacivanja na novi sajt.Svako gostovanje nasih pcelara u inostranstvu je vredno paznje a reportaza je veoma zanimljiva te stoga objavljujemo ponovo ovaj tekst(urednik sajta). Tekst i fotografije S.Tatomirov Dobivsi poziv od mog prijatelja Almera Ahmetovica da odrzim predavanje u Rusiji,prvoga decembra 2017god. sam doputovao u Sank-Petersburg!Na aerodromu Pulkovo u Sankt-Petersburgu koji ima skoro 5 miliona stanovnika, dočekao me je moj prijatelj Almer Ahmetović. Od aerodroma do stana mog prijatelja ima 48 km, a i aerodrom kao i njegova zgrada nalaze se u gradu. Samim time možemo videti koliko je veliki ovaj grad.U subotu krenuli smo u razgledanje grada i koji se nalazi na ušću reke Neve u finski zaliv (deo Baltičkog mora). Reka Neva protiče kroz ceo grad sa mnogim svojim pritokama i bukvalno ga okružuje. Ceo grad ispresecan je mnogobrojnim kanalima, manjim rečicama, a i samom Nevom. Sam grad Sankt-Petersburg (bivši Lenjingrad-Grad Heroj u drugom Svetskom ratu) koji je bio Carska prestonica Rusije, je zaista prelep i u njemu se nalaze mnogobrojne znamenitosti. Na prvom mestu, tu je svetski poznat muzej Ermitaž. Obišli smo ga u kasnim popodnevnim satima i nema reči koje bi opisale takvu lepotu koja se nalazi u njemu.Druga znamenitost velika u gradu je Crkva muzej „Spas na krovi“. Ove dve znamenitosti ako ne obiđete, kao da niste ni bili u Sankt-Petersburgu. I naravno dođe i nedelja, 3. Decembar 2017. kada se skupismo u jednom prelepom restoranu na Graždanskom prospektu u kome se održalo moje predavanje. Predavanje je bilo u jednoj sali ovoga restorana i bilo je prisutno skoro 50 zainteresovanih slušalaca. Pored pčelara poreklom iz cele bivše SFRJ, tu su bili i vrsni pčelari iz Rusije, kao i jedna grupa polaznika kursa za pčelarstvo.Samo predavanje je trajalo nekih 2.5 časa, a druženje i razmena iskustava posle predavanja nekih 5-6 časova još.Predavanje je počelo ovim slide-om:Tema predavanja je bila: „Moj način rada na profesionalnom pčelinjaku“Trudio sam se da moja prezentacija ne bude ni preduga, ali da opet slušaocima prenesem sve najbitnije informacije kako ja ovde radim na svome pčelinjaku.Preneo sam im mnoge informacije o celukupnoj tehnologiji rada na mome pčelinjaku od kojih su za njih mnoge bile nove; ali sam zato isto tako i od njih čuo pregršt za mene novih stvari. O mnogom stvarima smo pričali i upoređivali kakvo je stanje u pčelarstvu Srbije-Rusije. Konstantovali smo da je med u Rusiji jeftiniji, što se vidi iz priloženih slika (prosečna cena za 1kg cvetnog meda iznosi oko 271 Rubalja tj. 3,93 eura u prodavnici kada nije na akciji). Na sledećim fotografijama videćemo prirodni cvetni med na akciji koji je dosta jeftiniji.U razgovoru sa ruskim pčelarima, saznao sam da je kod njih u prodavnicama apsolutno čist prirodni med bez ikakvih primesa i da nema falsifikovanog meda za razliku od nas, gde je to izuzetno veliki problem. Vidimo i sami na slici da je med kristalisan. U Lenjingradskoj oblasti, najviše se proizvodi poliflorni med – severni (od raznih biljaka koje cvetaju), šumski med (najviše od bora), med od vrbe, borovnice itd…Pčelari u ovoj oblasti imaju velikih problema u zadnje tri godine koje su bile izuzetno kišovite i imali su vrlo male prinose meda (što je vrlo slično sa prilikama u Srbiji). Svi znamo da smo u zadnje četiri godine, samo u 2015. godini imali solidan prinos bagremovog meda. Prosečan prinos meda u normalnim godinama kreće se od 11-27 kg meda po košnici u jednoj godini. Znači zavisi da li je pčelar profesionalac ili hobista.Da navedem još jednu zanimljivost koju sam čuo u razgovoru nakon predavanja sa kolegama iz Rusije je ta da su kod njih najviše zastupljene Dadan Blat(DB-Košnice), zatim duple DB-košnice i Ruta košnice čija je dimenzija 435×230 mm (to je vrsta ruske košnice). Još jedan problem koji imaju pčelari u Rusiji i vrlo sličan je sa prilikama kod nas, je taj da do 5. Decembra još nisu dobili nikakve subvencije za košnice od države i u vrlo teškoj situaciji se nalaze jer je godina bila loša – kišovita, a samim tim meda nije bilo. Na predavanju sam upoznao tri mlada pčelara iz Moskve sa kojima sam razmenio jako lepa iskustva da bismo zatim nastavili druženje sutradan u gradu. Sledi naša zajednička slika:U Lenjingradskoj oblasti po popisu iz 2014. godine, pčelari su imali negde oko 33.500 pčelinjih društava. Kao što sam i rekao, Sankt-Petersburg se nalazi na obali finskog zaliva, puno je plavnih područja i svugde gde god se okrenete u blizini vam je voda, tako da je to izuzetno velika i zanimljiva specifičnost pčelarenja u ovoj oblasti. Zadnjih dana boravka u Sankt-Petersburgu, proveo sam u razgledanju ovog prelepog grada, kupovini suvenira, vožnji metroom (Sankt-Petersburg ima 5 metro linija).I tako u utorak 5. Decembra ja izađoh iz mog lepog hotela Beloe Derevo i uputih se do aerodroma Pulkovo.U 19:10 h, po lokalnom vremenu, ja poleteh put Moskve sa novim avionom Boeing-om 737-800.U Moskvi sam sačekao moj avion Air Srbije A-319 „Novak Đoković“ i doleteh kući u Beograd gde su me čekali moji najmiliji.Bila je ovo jedna zaista prelepa „avantura“ koja je objedinila dve stvari: pčelarstvo i svet putovanja. Po sletanju u Rusiju dočekao me sneg. On me je i ispratio. Bez toga, ovo ne bi bila prava Ruska Pčelarska Bajka! Kontakt tatomirovs@gmail.com Tel +381 60 0 781 138 Saša Tatomirov Autor teksta Profesionalno se bavi pčelarstvom u Novom Miloševu, srcu Banata.Od samog početka pčelarenja pčelari sa košnicom Rodna Voja (RV) i trenutno ima 300 pčelinjih društava i 1000 oplodnjaka za proizvodnju matica.Prvenstveno se bavi proizvodnjom matica, a na drugom mu je proizvodnja suncokretovog meda.Predsednik je lokalnog udruženja pčelara Nektar Novo Miloševo od 2014. godine. Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i

Pcele i slonovi

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Reportaža Pčele i slonovi-pčelarstvo u Africi! Slonovi u Keniji nisu ograničeni na nacionalne parkove i zato se cesto pojavljuju na obodima sela i prouzrokuju ozbiljne društvene ,političke i ekonomske probleme,uKeniji kao i u mnogim drugim delovima Afrike. Shodno tome, istraživački napori su usmereni na pronalaženjuefikasnog resavanja ovog problema.Sacuvati poljoprivredne useve od slonova a ujedno i ne naskoditi slonovima nije ni malo jednostavno! Savet Elefantsa(Slonova)i Oksfordski univerzitet istražuju upotrebu pcela kao prirodnoog stita od upada slonova.Otkriveno je da slonovi kada dozive napad pcela i masovne pcelinje ubode,proizvode i emituju niskofrekvencijske glasove(proizvode zvuke) koji upozoravaju sve ostalesusedne slonove da se povuku i izbegnu pcelinje ubode.Takodje izgleda da slonovi pamte negativna iskustva sa pcelama te onda u sirokom luku zaobilaze oblasti gde su doziveli „neprijatne susrete sa pcelama“. Poljoprivrednici koriste ovo znanje kako bi se zaštitiliod slonova.Kosnice su obešene su na svakih deset metara i povezane zajedno zicom u određenoj formaciji tako da kada slon dodirne jednu od košnica, ili međusobno povezanu žicu, košnice duž linije ograde će se zatresti i osloboditi pčele koje onda napadaju slonove! Na terenu smo testirali ovaj dizajn Beehive Fence u tri seoske poljoprivredne zajednice u Keniji sa preko 80% uspeha. Svaki tip kosnice može se koristiti, iako se naš projekat fokusira na korišćenje Kenyan Top Bar kosnica i Langstroth kosnica jer obezbeđuju optimalne prinose meda za poljoprivrednike.Poljoprivredni proizvođači malog obima imaju koristi od ograda od košnica na više načina: Smanjivanje broja napada slonova koji često uzrokuju traume i povrede članova porodice! Povećana proizvodnja prinosa kroz smanjenu štetu od slonova i potencijalno povećanje poljoprivrednih useva zbog oprasivanja pcela! Dodatni prihodi putem prodaje „Slonovskog meda“ i pčelinjih proizvoda! Na karti su prikazane zemlje u žutoj boji gdje se trenutno koriste pčelinje ograde. Zemlje oznacene crvenom bojom su drzave gde se razmislja o mogućnosti korišćenja pčelarskih ograda.U većini područja koncept ovakvih ograda od košnica je brzo usvojen, jer je pčelarstvo vekovna tradicija u Africi. Tradicionalne zajednice obično prikupljaju divlji med iz divljih košnica i uživaju u medu kao prirodni izvor hrane i zaslađivača.Indirektno, projekat podržava povećanu populaciju medonosnih pčela u poljoprivrednim područjima koja uglavnom doživljavaju širenje i urbanizaciju. Često takva ekspanzija uključuje negativne aktivnosti kao što su prekomerna eksploatacija,krcenje, čišćenje zemljišta i spaljivanje. Dodatni oprašivace dosta popravljaju tu situaciju i pomazu u odrzanju biodiverziteta.Pogledajte video Izvorhttp://elephantsandbees.com/beehive-fence/ Contact lucy@savetheelephants.org Dr Lucy King, MSc, DPhil.Elephants and Bees Project LeaderSave the ElephantsP.O. Box 54667, Nairobi 00200, Kenya DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Tatomirov Druzenje na suncokretovoj pasi 2018-reportaza

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Tatomirov Druženje na suncokretovoj paši 2018-reportaža Druženje na suncokretovoj paši 2018. Tekst i fotografije:S.Tatomirov Ziveci u rodnom Banatu,od rodjenja sam gledao jednu od najlepsih biljaka koja raste oko mene,nas suncokret.Nisam ni slutio da cu jednog dana da zivim bas od njega.Nisam poljoprivrednik,ne uzgajam ga a opet zivim sa njim.Kako to?Pa kao sto nikada nisam ni pomisljao da cu ziveti od suncokreta,tako isto nisam ni kao mlad zamisljao da cu biti pcelar.Biti pcelar u Banatu,neizostavno znaci da smo direktno povezani sa suncokretom i svim onim sto pcele unose od njega! Svake godine,vec 16 punih,ja se spremam i idem na suncokretovu pasu.Kada sam pocinjao sa pcelarenjem,mnogo je lakse bilo pcelariti i globalno a pogotovo na suncokretovoj pasi.Bila su tad mnogo bolja vremena za nas pcelare koji smo „isli“ na suncokretov med.Sorte suncokreta su tada mnogo bolje medile ( kao sto su NS-45,NS-111) itd.Da ne govorim o vremenima kojih se ja secam samo iz prica starijih kolega pcelara o tome kako su dobro medile „Ruske sorte“ suncokreta.Pcelari su do pre 15-tak godina mogli da imaju 40-50 kg meda sa jakim drustvima bez preterano velikih muka i dok je bilo „Ruskih sorti“ svaki iole ozbiljniji pcelar imao je pune kosnice suncokretovog meda. Danas nije ni blizu takvog stanja! Svake godine unazad zadnjih 5-6 godina,suncokret pocinje sve ranije i ranije da cveta.Navescu tacan podatak za podrucje gde ja pcelarim:2012-te godine suncokret je otvorio prve cvetove 15 jula a ove 2018-te godine prvi suncokret je krenuo da cveta 3 juna.Mozemo videti da je u pitanju razlika od 42 dana sto je izuzetno mnogo.Ovoj razlici u pocetku cvetanja suncokreta vrlo je tesko da se prilagodimo mi pcelari koji stacionarno pcelarimo u Banatu. Pa da predjemo sada na ovu 2018 god. Ja svake godine drzim pcele na suncokretovoj pasi na ritskoj zemlji.Za citaoce koji ne znaju,to je zemlja koja duze zadrzava vodu,teze se obraduje,mnogo je manje plodna od cernozema ali u susnim godinama ova zemlja daje izuzetno dobre prinose bilo koje biljne kulture.Ove godine suncokret je otvorio prve cvetove 3 juna.Pcelinjak sam raspodelio na dve lokacije sa po oko 145 kosnica na svakoj.Desetak kosnica nije bilo spremno za pasu pa je ostalo na stacionaru. Ispred mojih košnica bilo je oko 70 hektara suncokreta sorte Neoma (Syngenta). Ovaj suncokret je odlično medio oko 23 dana. Na moju sreću na udaljenosti od 500 metara počeo je da medi neki drugi suncokret, ne znam koja sorta je u pitanju niti ko je vlasnik – ali znam da je medio solidno (ali ipak manje od Neome) i da ga je bilo preko 100 hektara. Kako je vreme proticalo, početkom avgusta počeo je da medi i postrni suncokret (suncokret koji je posejan nakon što je skinuta pšenica). Ova godina je bila izuzetno povoljna za postrne kulture, jer je u junu i početkom jula meseca bilo mnogo kiše, a i puno toplote, tako da je ovaj kasno posejani suncokret „stigao na vreme“ da medi. Ovo je prvi put u mom pčelarenju da ovaj „kasni“ suncokret dobro medi. Šta više, on je odlično medio, a bilo ga je zaista mnogo negde preko 150 hektara. Takođe, on je bio sejan u više navrata te je stoga tako i medio. Mnogo raznih sorti suncokreta su posetile moje pčelice do 20. avgusta kada je prestalo medenje suncokreta.Znači, imao sam ove godine suncokretovu pašu od 03. juna do 20. avgusta. To je nekih 2.5 meseca u kontinuitetu. Ni jedne godine nije bilo ni približno ovako.Logično bi bilo iz ovoga zaključiti da je bilo izuzetno mnogo suncokretovog meda. Moram priznati da je bilo meda, ali ne baš preterano mnogo.Problem je bio što je suncokret počeo da cveta izuzetno rano 03. juna, a moje pčele nisu bile spremne za pašu tada. Zbog čega? Zbog toga što sam razrojio jednu veću količinu košnica, samim tim sam oslabio društva, a oslabljena društva ne mogu doneti veliku količinu meda. Naravno, bilo je društava vrlo različite jačine. Neka su bila jaka, neka osrednja, a neka slaba. Sva društva su se izjednačila negde početkom jula meseca. „Glavni suncokret“ na koji smo išli tada je već prošao i tada su se pčele orijentisale na drugi koji je ipak za nijansu slabije medio. Ove godine prvi put nismo imali potpuno monoflorni suncokretov med, već bih pre mogao reći da je u pitanju cvetni med zato što je pored suncokreta u velikoj meri bilo i meda od ludaje (bundeve). Takođe, pošto je ova godina bila kišovita imali smo i unosa od raznog korovskog bilja. Tako da možemo reći da je zaista u pitanju pravi cvetni med. Od približno 300 društava neka društva su donela zaista mnogo meda i bila zaista extra: oko 50-ak kilograma (košnica RV bila je podignuta na 6 nastavaka (5 medišnih)), neka društva su bila odlična i bila su na 4 ili 5 nastavaka tj. donela su oko 30-40 kg meda, neka su bila prosečna – takvih je bilo najviše i donela su oko 2 nastavka meda tj. oko 24 kg meda, a neka su bila, dragi čitaoci, i vrlo loša i nisu donela ni gram meda za vrcanje – takvih je bilo ravno 20.Evo sada ću Vam pokazati kako izgleda RV na šest nastavaka(Pogledajte video) I tako polako dođesmo do vrcanja meda. Do polovine avgusta, med nije bio zatvoren i nije se moglo nikako pristupiti vrcanju sve do 15. avgusta kada krenusmo sa lepim, ali vrlo napornim poslom – vrcanjem meda. Neprestano smo vrcali narednih šest dana med. Prosečan prinos po košnici bio je oko 23.5 kg.Naša dupla kasetna centrifuga od 8×2 rama tj. 16 ramova se nije gasila i po 13-14 časova. Iako je ovo bio težak posao, ipak se radilo u prijatnoj i opuštenoj atmosferi uz muziku. Imali smo zadovoljstvo da nam u goste dođe i Michael Ryals iz SAD (USA) Portlanda i da ga naučimo elementarnim stvarima o pčelarstvu, a Michael je zaista naučio kako se otklapaju ramovi sa medom. Umesto čuvenog „Amerikanca u Parizu“ mi imamo našeg Michaela u Novom

D.Radanovic Jedan dan na pcelinjaku! Stršljen

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Jedan dan na pčelinjaku! Stršljen O stršljenovima i nepromišljenosti Danas sam planirao da objavim tekst o trutovima i razlozima njihove sterilnosti ali zivot pise tekstove te danas citate tekst o jednom „prosecnom pcelarskom danu“. Pise Dragan Radanovic Nedelja (juce) septembar 2018 godina, prelep septembarski dan,toplo,sunce sija ali ne pece vec kao da miluje svojim jesenjim zracima,povetarac blago duva i donosi dah svezine i sve mi je potaman da idem biciklom na pcelinjak!Igrom slucaja,kosnice su mi na dve lokacije,do mesta gde su matore kosnice ima 4 km a rojevi 7km dalje. Rojeve sam odavno prestao da selim na suncokret jer po mom misljenju se bolje razvijaju pored reke Save nego na suncokretu.Na suncokretovoj pasi uvek strada mnogo izletnica(prskanje hemijom,veliki radni angazman pcela,smola koja se lepi,itd)..A rojevi koji ostanu pored reke,ostanu sami,plus i ostali pcelari sve odvuku u Vojvodinu te rojevi imaju na raspolaganju sve medonose da sami uzivaju.Na suncokretu je monoflorna pasa a pored reke ima raznovrsnog polena i meda,rojevi nisu izlozeni stresu pri selidbi,itd.Uostalom necu sva jaja da stavljam u istu torbu pa ako se nesto desi na suncokretu(trovanje,krada) bar mi ostaje nesto! I tako ja krenem biciklom uzivajuci u krasnom jesenjem danu.Prodjem pored matorih kosnica zeleci da prvo obavim planirane radnje sa rojevima a u povratku cu svratiti do „matorki“.Vozeci biciklo i posmatrajuci okolis pade mi na pamet da napisem tekst“Septembarska pasa pored ritova i sporih vodotokova“sa fotkama i video materijalima jer spazih da se Aster 50% otvorio,da divlje nane jos uvek ima,procvetale sejane deteline,divlje zalfije,divizme,esparzeta u cvatu je jos uvek,pa cak i divlji duvan koji je kosen ima male zakrzljale cvetice a cak sam spazio i male povrsine belog bosiljka(konjski bosiljak) na mestima gde je bila psenica a nisu spaljene,poorane ili prskane. Naime,pored reke Save je nasip(odbrana) i ceo nasip je nekad davno (jos za vreme Tita) zasejan specijalnom mesavinom semena biljki koje imaju dubok koren jer tako se nasip stiti od erozije tla pa zbog toga nasip je prava livada kao na planinama i u zavisnosti od „odkosa“ tj kad se kosi,na njemu moze da se krajem jula i izvrca pravi livadski med a za razvoj rojeva je savrseno.I tako dodem ti ja na pcelinjak i krenem da pregledam rojice .Za razliku od prosle sedmice ,pcela mirna i krotka a rad sa njima milina.Za vreme pregleda sam prskao ramove cajem(zalfija+rtanjski caj).Ja ne pravim ovaj preparat sa alkoholom vec vrsim tkz. sirovu destilaciju jer alkohol nije selektivan vec ubija i patogene i korisne bakterije ali o toj temi cu pisati drugom prilikom.Dok sam radio,krajickom oka sam spazio dva strsljena na pomocnom letu kosnice koja je prazna i sluzi za rojeve koji dolete da se tu nastane(namazem unutrasnjos kosnice maticnjakom-biljkom ciji list mirise na limun i privlaci pcele).Moram reci da za ovih 12 godina otkad pcelarim ovaj „trik“ nikad nije upalio i nikad roj tu nije doleteo a juce je to moglo da me kosta zivota! Naidjem u rojicu maticnjak tihe smene a rojic mi „tanak“, te resih da ga prespojim(sa listom novina) sa rojem koji je nastao jednostavnom deobom drustva na dva dela pre bagrema.To vise i nije roj vec drustvo na dva nastavka puno pcele i meda a inace pre bagrema matoro drustvo je imalo maticnjake u oba nastavka i ja sam ga ne gledajuci gde je matica-podelio na dva dela,kasnije dodao po drugi nastavak).Ovo je sistem koji je u danasnje vreme potcenjen i malo se koristi a ja ga obozavam.Sto bi rekli nasi stari „uprtim“ nastavak(rojic) da bih ga stavio preko novina koje su stavljene na onaj roj koji se razvio u drustvo! Ja inace pri spajanju ne trazim maticu vec kad probiju novinski list,pcelama ostavljam izbor koja ce matica preziveti i verujte mi nikad nisam imao problema.I tako nosim ja nastavak u rukama kad osetih tri uboda.Prvih nekoliko sekundi bol i osecaj je kao kad ubode pcela a onda poce da boli kao da mi je neko otkinuo parce mesa.Sva tri uboda su bila u zadnjicu preko trenerke .Okrenem se i vidim strsljena i shvatam da to nisu pcele vec strsljen a ne smem da bacim iz ruku nastavak sa rojem jer ce me onda i pcele napasti.Namestim roj na drustvo,stavim zbeg i poklopac i udaljim se od kosnica.Pogledam ubode a ono kao da je neko probusio svrdlom.U svakoj rupu(ne rupici vec rupi) od uboda je krv a crvenilo je isto kao kad ubode pcela.Ja 12 km od grada,sam i na biciklu!Presvucem se i nazovem kuma da me zove telefonom svakih 15tak minuta.Osluskujem svoje telo ali Hvala Bogu nista ne primecujem. Pri pakovanju stvari u ranac ubode me jedna pcela za prst a kais koji drzi ranac na ledjim mi puce,e je…. prvo strsljen….sad ranac…sta li ce biti trece?Proslo je vec 20 minuta i nije mi nista!Nadimim rojice mitakom i krenem biciklom kod „matorih drustava“i nisam presao ni jedan kilometar kad ono puce guma na biciklu. E to je to,navrsilo se trojstvo-pomislih u sebi!Nazovem moju tetku koja ima vikendicu otprilike izmedju drustava i rojeva i teca me doveze kuci!Kuci naravno porodica dize frku i paniku i naterase me da odem do apoteke i popio sam jedan „presing “ preventivno. Pisajuci ovaj tekst sam sam razmisljao o tome koliko sam neodgovoran i povrsan!Zar je tesko imati kod sebe neko sredstvo protiv alegije kod sebe pri odlasku na pcelinjak?Ja nikakve siptome nisam imao osim blagog svraba i to posle 2 h( kao kad komarac ubode ali strasno boli mesto uboda).A sta da mi je pozlilo jer pcela i strsljen nisu isto a i dobio sam tri uboda!Ja sam cak ranije ponekad izbegavao da nosim telefon na pcelinjak(da imam svoj mir) a to je glupo.Glupo je i drzati praznu kosnicu na pcelinjaku jer evo sta moze da se desi.Sledeci vikend sredicu ja te strsljenove ali prvo moram da sredim sebe,jer pcelarstvo koliko je lepo i umirujuce toliko je ponekad i adrenalinski sport! DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu

Strasno!Biomasa insekata se smanjila za 75%

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Insekti polako izumiru! More than 75 percent decline over 27 years in total flying insect biomass in protected areas Autori: Caspar A. Hallmann, Martin Sorg, Eelke Jongejans, Henk Siepel, Nick Hofland, Heinz Schwan, Hans de Kroon Preveo i priredio D.Radanovic Globalno opadanje broja insekata izazvalo je veliko interesovanje među naučnicima, političarima i široj javnosti. Očekuje se da će gubitak različitosti i broja insekata izazvati kaskadne efekte na opste resurse hrane i ugroziti ekosisteme.Ovde smo koristili standardizovani protokol za merenje ukupne biomase insekata koristeći Malaise zamke, raspoređene u 27 godina u 63 područja zašticena prirode u Nemačkoj (96 jedinstvenih kombinacija lokacija-godine) kako bi zaključili status i trend lokalnih entomofauna. Naša analiza procenjuje sezonski pad od 76% insektne biomase tokom 27 godina studija. Pokazujemo da je taj pad očigledan bez obzira na vrstu staništa, dok promene u vremenu, korištenju zemljišta i karakteristikama staništa ne mogu objasniti ovaj ukupni pad. Ovaj još neprepoznat gubitak biomase insekata mora se uzeti u obzir prilikom procene opadanja mnostva vrsta u zavisnosti od insekata kao izvora hrane i funkcionisanja ekosistema u evropi.Znaci,ukupna biomasa insekata je smanjena za oko 76% u zadnjih 27 godina i to u zasticenim podrucjima pa se pitam kako li je tek u urbanim sredinama ili u prirodnim podrucjima koja nisu zakonom zasticena.Moramo imati na umu da insekti oprasuju oko 80% divljih biljaka a one su opet izvor za otprilike 80% divljih ptica. Link izvora http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0185809# Copyright: © 2017 Hallmann et al. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original author and source are credited. Pogledaj predivan video o prirodnim oprasivacima-Youtube Link za tekst iste tematike na Spos NESTAJANJE OPRAŠIVAČA Covek kao neprijatelj prirodi i coveku Pise D.Radanovic Od praiskona je covek ziveo u harmoniji i saglasju s okolinom i prirodom i nikada opstanak civilizacije,ljudi,flore i faune NIJE bio doveden u pitanje kao u zadnjih stotinak godina.Strasne epidemije,ratovi i sve posasti koje su pratile ljude kroz postojanje ove nase vrste samo su ruzna poglavlja i prolazne epizode u odnosu na nase vreme! Potrosacka kultura koja nam se stalno servira i agresivno namece tera celokupno covecanstvo u trku za novcem i materijalnim dobrima koja su cesto bespotrebna i cesto cak i suvisna.Masovni mediji,multinacionalne kompanije i sav taj veliki kapital „dobronamerno“ savetuje,pazi i misli na nas a nase je samo da obezbedimo novac i sve nam je na dohvat ruke. U zelji za novim „vrednostima“ i proizvodima koji olaksavaju,ulepsavaju i cine zivot boljim covecanstvo izgara u neoliberalnom transu i potrosackoj groznici koja tera i podstice proizvodnju novih vrednosti i materijalnih dobara bez ikakve moralne odgovornosti,etike i brige za dusevno,kulturolosko i telesno zdravlje konzumenata tih istih proizvoda!Ocevi jedose kiselo grozdje a sinovima i precima trnuse zubi!!!Ova starozavetna izreka zaista moze da bude moto ovih nasih vremena,jer pitanje je kakav cemo svet zaista i ostaviti nasoj deci i pokoljenjima koja dolaze!???Covek je deo prirode i mora da se povinuje i zivi u skladu sa prirodnim zakonima(u ovome se slazu i nauka i religija i to NIJE tema danasnjeg clanka) ako hoce da ostavi u zavestanje buducim generacijama ono sto su nama ostavile u nasledje prethodne generacije a to NIJE bas ni malo! Plavetnilo neba,osvezavajuca svezina vazduha,pitkost vode,zelenilo i pregrst boja biljaka koje proizvode vazduh i nas hrane,zivotinje,nezagadjeno tlo,sve to se uzima zdravo za gotovo a nazalost NIJE tako.Nekada su dodole igrale svoje zivopisne igre a svestenici svetskih religija se molili bogu za kisu,plodnu i rodnu godinu a danas svi gledaju u Monsanto i slicne njima i u svojoj beskrupoloznoj pohoti za novcem ili nazalost beznadju (jer im je to nametnuto) gube duse i unistavaju nadu za boljom sutrasnjicom! Hoce li nasi preci da bi videli cvet ,leptira i pcelu koji slecu na na taj isti prekrasni cvetic morati ici u nacionalne parkove ili mozda ih ceka nesto jos gore te ce to moci da vide samo na fotografijama i filmovima iz ovih nasih vremena.Mi pcelari znamo znacaj pcela za svet kakav poznajemo i da bez njih nema ko da oprasi biljke a onda sve staje i civilizacija nestaje ali nisam siguran da mi po tom pitanju cinimo dovoljno.U celokupnom postojanju,zivotu coveka,svemiru ,tojest prirodi coveku su data najveca prava ali to znaci i najvece obaveze…A mi pcelari najvise polazemo prava na pcele ,znaci imamo i najvece obaveze prema njoj!Medno i svako dobro. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pcelar od starih zamrzivaca napravio kosnice(pogledajte video)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više video Pčelar od starih zamrzivača napravio košnice Poznati novinar Uros Davidovic je proslog leta napravio odlicnu reportazu koja je bila emitovana u njegovoj tv emisiji na TV Happy.Predstavio je pcelara Miljka Vasiljevica iz Vrbasa koji stare zamrzivace prepravlja u izuzetno funkcionalne kosnice.Zaista vredi pogledati ovaj video koji inspirise. Uroš Davidović Autor videa Kanal Uros Davidovic-Youtube Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Tatomirov Putovanje u svetsko pcelarstvo- Apimondija 2017

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Tatomirov Putovanje u svetsko pcelarstvo Apimondija 2017 Kako se pcelari u svetu -Apimondia 2017. Posetio sam u proteklom vremenu mnogo različitih pčelarskih skupova, manifestacija, sajmova, predavanja ali na žalost nikada nisam bio na svetskom kongresu pčelarstva. Pise Sasa Tatomirov Imao sam nameru da posetim predhodne Apimondie u Kijevu i Južnoj Koreji, ali na žalost nisam, iz raznih razloga te planirane posete se nisu ostvarile. Pre par meseci čvrsto sam odlučio da ne propustim Apimondiju koja se ove godine održala u Turskoj, te tako moja ćerka Tijana od 12 godina i ja krenusmo put Turske u Istanbul 27.09. ove godine sa tridesetak pčelara iz naše države. Bili su tu kolege pčelari Neša i Zoran sa suprugama iz Novog Sada, Peđa iz Šapca, pčelari iz Rume i vrlo dragi mi prijatelji iz Batočine i Lapova: Sanja, Aleksandra, Ljuba, Zoran i drugi, a sve u organizaciji Željka iz Rumenke. U prijatnoj atmosferi za nekih 14h stigosmo u ranim jutarnim časovima u Istanbul, najveći grad Turske koji ima oko 20 miliona stanovnika i odmah krenusmo u razgledanje grada autobusom. Obišli smo sve najveće znamenitosti u ovoj kružnoj turi. Videli smo najveće znamenitosti Istanbula: Aja Sofiju, Kapali čaršiju, plavu džamiju, Vaseljensku patrijaršiju, najveći trg u Istanbulu trg Taksim, i velelepni most Galata koji deli Evropu i Aziju. Nakon razgledanja grada smestismo se u vrlo lep hotel Bosna u centru grada. Nakon toga Tijana i ja krenusmo pešice u obilazak grada. U gradu od 20 miliona ljudi verujte mi nije se lako snaći i pronaći ono što želite. Mi smo prvo krenuli da obiđemo Kapali čaršiju koju ako ne vidite zaista kao da niste bili u Istanbulu. Za ovih 4 dana koliko smo bili u Istanbulu, mi smo 2 puta bili u ovu jednu od najvećih pijaca na svetu i nismo sve videli, ali smo kupili dosta suvenira, garderobe i turskih delikatesa. Izuzetno zanimljivo je bilo kada smo prešli Bosforski moreuz koji deli Evropu od Azije i zaista kada pređete u Aziju osećate se pomalo čudno i drago vam je što ste za par minuta prešli sa jednog na drugi kontinent i to kopnenim putem (preko mosta). Azijski deo Istanbula je mnogo veći nego evropski i u njemu građani Istanbula većinom imaju svoje kuće i stanove dok se u evropskom delu nalaze poslovni, trgovinski, turistički, sportski centri. Nakon toga popeli smo se na najveći vrh Istanbula koji se nalazi u Azijskom delu grada nadmorske visine oko 240m na kom se nalazi prelepi vidikovac sa koga se kao na dlanu vidi Azijski deo Istanbula. Sledi slika koja to prikazuje. Sledeći dan jedva dočekasmo i u subotu 30.09.2017. godine Tijana i ja posetismo veliki kongresni centar u kome se održavala 45-a Apimondia. Za mene kao pčelara koji prvi put prisustvuje ovakvom skupu to je bilo nešto zaista impozantno. Videti na jednom mestu najmanje pola sveta (pčelare iz većine svetskih zemalja) samo po sebi je dovoljno. Polako krenusmo u obilazak. Prvo što smo hteli da pronađemo bio je štand naše države Srbije na kome su bili predstavnici SPOS-a. Naša država na čelu sa SPOS-om i predsednikom Dr. Rodoljubom Živadinovićem bila je jedan od četiri kandidata za dobijanje Apimondie 2021. godine. U izuzetno jakoj konkurenciji mi smo bili treći, ali smo se junački borili. Velika mi je čast bila što sam nosio bedž naše države i time bar malo pomogao u promovisanju naše države. Na našem štandu sam sreo veliki broj predstavnika SPOS-a i mnogo naših pčelara koji su posetili Apimondiu. I na našem štandu popričao sam sa svojim kolegama, razmenio iskustva i za uspomenu smo se fotografisali. Na Apimondiji sam hteo da se upoznam sa pčelarskom opremom iz celog sveta, a drugi segment koji mi je bio zanimljiv je da vidim pčelinje proizvode a najviše med iz celoga sveta. Potom krenusmo u obilazak štandova sa pčelarskom opremom. Ovde je bilo prezentovano zaista skoro sve što postoji u svetskom pčelarstvu. Na štandu Republike Poljske moglo se videti vrlo interesantna oprema za vrcanje meda i to izuzetno kvalitetna. Na dva štanda sam video i razgledao kompletnu košnicu i sve ostale prateće delove za pčelarstvo od plastike. Svaka država koja je bila prisutna na Apimondii je predstavila nešto svoje. Moglo se videti puno zaštitne pčelarske opreme najsavremenije u svetu. Mnogo izlagača je imalo na svojim štandovima polen što je mene zaista prijatno iznenadilo da se u svetu toliko pažnje posvećuje proizvodnji polena. Ovaj svetski trend morali bi i mi srpski pčelari hitno da primenimo na svojim pčelinjacima jer očigledno je da ne možemo proizvoditi samo med. Sa ovakvom cenom meda teško da se može biti rentabilan stoga nam je potreban još neki pčelinji proizvod u svom asortimanu, a mislim da je polen od svih pč. proizvoda najlakše proizvesti. Dosta je bilo kompanija koje su prodavale polen, ali isto tako sam pronašao i kupce za polen. Na nama je samo da ga proizvedemo. Najvažnije što je mene interesovalo su aparati za veštačko osemenjavanje matica-inseminatori. Obzirom da se ja profesionalno bavim proizvodnjom matica i da sam ove godine proizveo oko 4000 visoko kvalitetnih matica bilo mi je vrlo značajno da se upoznam sa najnovijim inseminatorima. Na dva štanda smo videli dva različita ovakva aparata. Na štandu Irana video sam jedan vrlo zanimljiv aparat za veštačko osemenjavanje matica. Imao sam pristup njemu, upoznao sam se sa manipulacijom sa njime i detaljno sam popričao sa proizvođačem istoga. Cena ovoga aparata je 2300eu. U tu cenu ulazi i sedmodnevna obuka u Iranu o trošku proizvođača.Takođe na štandu Južne Koreje mogao se videti isto inseminator nešto malo drugačiji ali po mnogo većoj ceni koja je iznosila 5000 američkih dolara. Aparat je zaista kvalitetan, ali mislim i da mu je cena velika za naše uslove. Evo slike tog aparata: Mene su pored aparata za veštačko osemenjavanje matica interesovali i aparati za prikupljanje pčelinjeg otrova. U bliskoj budućnosti nameravam da počnem da se bavim sakupljanjem apitoksina, te sam hteo na Apimondii da vidim šta se nudi iz ove oblasti. Na žalost sem na jednom štandu ništa više nije bilo o ovoj oblasti, a prikupljanje pčelinjeg

Intervju-Reportaža

Share this: