HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Druženje na suncokretovoj paši 2018.

Tekst i fotografije:S.Tatomirov

Ziveci u rodnom Banatu,od rodjenja sam gledao jednu od najlepsih biljaka koja raste oko mene,nas suncokret.Nisam ni slutio da cu jednog dana da zivim bas od njega.Nisam poljoprivrednik,ne uzgajam ga a opet zivim sa njim.Kako to?Pa kao sto nikada nisam ni  pomisljao da cu ziveti od suncokreta,tako isto nisam ni kao mlad zamisljao da cu biti pcelar.Biti pcelar u Banatu,neizostavno znaci da smo direktno povezani sa suncokretom i svim onim sto pcele unose od njega!

Svake godine,vec 16 punih,ja se spremam i idem na suncokretovu pasu.Kada sam pocinjao sa pcelarenjem,mnogo je lakse bilo pcelariti i globalno a pogotovo na suncokretovoj pasi.Bila su tad mnogo bolja vremena za nas pcelare koji smo „isli“ na suncokretov med.Sorte suncokreta su tada mnogo bolje medile ( kao sto su NS-45,NS-111) itd.Da ne govorim o vremenima kojih se ja secam samo iz prica starijih kolega pcelara o tome kako su dobro medile „Ruske sorte“ suncokreta.Pcelari su do pre 15-tak godina mogli da imaju 40-50 kg meda sa jakim drustvima bez preterano velikih muka i dok je bilo „Ruskih sorti“ svaki iole ozbiljniji pcelar imao je pune kosnice suncokretovog meda.

Danas nije ni blizu takvog stanja!

Svake godine unazad zadnjih 5-6 godina,suncokret pocinje sve ranije i ranije da cveta.Navescu tacan podatak za podrucje gde ja pcelarim:2012-te godine suncokret je otvorio prve cvetove 15 jula a ove 2018-te godine prvi suncokret je krenuo da cveta 3 juna.Mozemo videti da je u pitanju razlika od 42 dana sto je izuzetno mnogo.Ovoj razlici u pocetku cvetanja suncokreta vrlo je tesko da se prilagodimo mi pcelari koji stacionarno pcelarimo u Banatu.

Pa da predjemo sada na ovu 2018 god.

Ja svake godine drzim pcele na suncokretovoj  pasi na ritskoj zemlji.Za citaoce koji ne znaju,to je zemlja koja duze zadrzava vodu,teze se obraduje,mnogo je manje plodna od cernozema ali u susnim godinama ova zemlja daje izuzetno dobre prinose bilo koje biljne kulture.Ove godine suncokret je otvorio prve cvetove 3 juna.Pcelinjak sam raspodelio na dve lokacije sa po oko 145 kosnica na svakoj.Desetak kosnica nije bilo spremno za pasu pa je ostalo na stacionaru. Ispred mojih košnica bilo je oko 70 hektara suncokreta sorte Neoma (Syngenta). Ovaj suncokret je odlično medio oko 23 dana. Na moju sreću na udaljenosti od 500 metara počeo je da medi neki drugi suncokret, ne znam koja sorta je u pitanju niti ko je vlasnik – ali znam da je medio solidno (ali ipak manje od Neome) i da ga je bilo preko 100 hektara.

 Kako je vreme proticalo, početkom avgusta počeo je da medi i postrni suncokret (suncokret koji je posejan nakon što je skinuta pšenica). Ova godina je bila izuzetno povoljna za postrne kulture, jer je u junu i početkom jula meseca bilo mnogo kiše, a i puno toplote, tako da je ovaj kasno posejani suncokret „stigao na vreme“ da medi. Ovo je prvi put u mom pčelarenju da ovaj „kasni“ suncokret dobro medi. Šta više, on je odlično medio, a bilo ga je zaista mnogo negde preko 150 hektara. 

Takođe, on je bio sejan u više navrata te je stoga tako i medio. Mnogo raznih sorti suncokreta su posetile moje pčelice do 20. avgusta kada je prestalo medenje suncokreta.
Znači, imao sam ove godine suncokretovu pašu od 03. juna do 20. avgusta. To je nekih 2.5 meseca u kontinuitetu. Ni jedne godine nije bilo ni približno ovako.
Logično bi bilo iz ovoga zaključiti da je bilo izuzetno mnogo suncokretovog meda. Moram priznati da je bilo meda, ali ne baš preterano mnogo.
Problem je bio što je suncokret počeo da cveta izuzetno rano 03. juna, a moje pčele nisu bile spremne za pašu tada. Zbog čega? Zbog toga što sam razrojio jednu veću količinu košnica, samim tim sam oslabio društva, a oslabljena društva ne mogu doneti veliku količinu meda. Naravno, bilo je društava vrlo različite jačine. Neka su bila jaka, neka osrednja, a neka slaba. Sva društva su se izjednačila negde početkom jula meseca. „Glavni suncokret“ na koji smo išli tada je već prošao i tada su se pčele orijentisale na drugi koji je ipak za nijansu slabije medio.

Ove godine prvi put nismo imali potpuno monoflorni suncokretov med, već bih pre mogao reći da je u pitanju cvetni med zato što je pored suncokreta u velikoj meri bilo i meda od ludaje (bundeve). Takođe, pošto je ova godina bila kišovita imali smo i unosa od raznog korovskog bilja. Tako da možemo reći da je zaista u pitanju pravi cvetni med. Od približno 300 društava neka društva su donela zaista mnogo meda i bila zaista extra: oko 50-ak kilograma (košnica RV bila je podignuta na 6 nastavaka (5 medišnih)), neka društva su bila odlična i bila su na 4 ili 5 nastavaka tj. donela su oko 30-40 kg meda, neka su bila prosečna – takvih je bilo najviše i donela su oko 2 nastavka meda tj. oko 24 kg meda, a neka su bila, dragi čitaoci, i vrlo loša i nisu donela ni gram meda za vrcanje – takvih je bilo ravno 20.
Evo sada ću Vam pokazati kako izgleda RV na šest  nastavaka(Pogledajte video)

I tako polako dođesmo do vrcanja meda. Do polovine avgusta, med nije bio zatvoren i nije se moglo nikako pristupiti vrcanju sve do 15. avgusta kada krenusmo sa lepim, ali vrlo napornim poslom – vrcanjem meda. Neprestano smo vrcali narednih šest dana med.

Prosečan prinos po košnici bio je oko 23.5 kg.Naša dupla kasetna centrifuga od 8×2 rama tj. 16 ramova se nije gasila i po 13-14 časova. Iako je ovo bio težak posao, ipak se radilo u prijatnoj i opuštenoj atmosferi uz muziku. Imali smo zadovoljstvo da nam u goste dođe i Michael Ryals iz SAD (USA) Portlanda i da ga naučimo elementarnim stvarima o pčelarstvu, a Michael je zaista naučio kako se otklapaju ramovi sa medom.

Umesto čuvenog „Amerikanca u Parizu“ mi imamo našeg Michaela u Novom Miloševu. Ekipa od nas šestoro je uspela da privede kraju i ovaj posao.

Poštovani čitaoci, želim Vam mednu i uspešnu narednu godinu.

Kontakt

S.Tatomirov

Kontakt tatomirovs@gmail.com

Tel  +381 60 0 781 138