Ekologija Архиве - Medpcelarskimagazin

SAMIR OMEROVIĆ-TINKTURE LJEKOVITIH BILJAKA KAO PREVENTIVA PčELINJIH BOLESTI

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više SAMIR OMEROVIĆ TINKTURE LJEKOVITIH BILJAKA KAO PREVENTIVA PčELINJIH BOLESTI TINKTURE LJEKOVITIH BILJAKA KAO PREVENTIVA PčELINJIH BOLESTI U okviru modernog pcelarstva danasnjice sve vise je trend da se u ishrani pcela dodaju razni dodaci na bazi ljekovitih biljaka , kao zelja i nada pcelara da odrze vitalnost i dobro zdravlje svojih pcela . Puno raznih biljaka imaju naucno dokazane izuzetne efekte u borbi protiv virusa ,bakterija , gljivica .. znam mnogi ce reci“ ma koje sumskim pcelama u sumi sta davao“ , samo med i polen i sve ce biti u redu . Slazem se nije niko ali zato ih vise u sumama i nema ili vrlo , vrlo malo . S druge strane prije stotina godina nije ni bilo potrebno . Priroda je bila mnogo cistija , nije bilo te posasti pesticida , mnogih bolesti koje danas bukvalno haraju.Ali i tada nasi stari , dede , amidze , dajdze , ujaci i stricevi su koristili lhekovite biljke kao profilakticku mjeru zastite pcela.Kad bi ih pitao zasto to rade oni bi rekli NE ZNAM ZASTO ALI ZNAM DA JE DOBRO .EH , sad , nisam naucnik , ali volim pcele , desetak starijih i to jako dobrih pcelara mi je reklo da je rijetko a kada je prihranjivao pcele da nije dao caj ili ekstrakt cudesne biljke Origanum vulgare- vranilova trava .Izuzetna ljekovita skromna biljka nasih prostora koja posjefuje izuzetna antibaktarijska svojstva . U donjem tekstu imate opis djelovanja te izuzetne biljke.A tinktura ko tinktura: naberete cvjetne vrhove, osusite , napunite neki sud 2 trecine zapremine suda i zalijete 50 % et.alk. nakon mjesec dana isfiltrirate i imate tinkturu . 10 ml po litri sirupa ili pogace . Ja je koristim godinama a koristim je i kod sebe i svojih ukucana , protiv prehlada , upala grla,upala mokracnih kanala , svugdje tamo gdje haraju bakterije …Ucinak siguran a nije sintetika , hemija… Divlji origano (Origanum vulgare) je biljka čiji je ekstrakt u obliku uljanih kapi trenutno veoma tražen na tržištu. Mnoge svjetske kompanije su ulje divljeg origana plasirale na tržište kao izuzetan proizvod sa širokim spektrom djelovanja. Napominje se da je to vrsta Origanum minutiflorum koja raste u planinama Turske i nemoguće ju je uzgajati kod nas. Naravno uvijek se kao prvo nametne pitanje da li je proizvod istinski ljekovit ili je u pitanju još jedna u nizu reklamnih kampanja ? Postoji više od 20 vrsta divljeg origana, a razlika je u količini aktivnih supstanci koje posjeduje. Origano minutiflorum je cjenjen zbog visoke koncentracije carvacola,koji posjeduje izuzetna antibakterijska svojstva. Vrsta koja raste na našem području je Origanum vulgare koja je poznata i kao vranilova trava, mravinac, bakina trava, džodžan, vranilovka, crnovrh, divlji mažuran i dobra misel.Biljka naraste do 40 cm uglavnom, a nekada i preko pola metra. Ima uske kopljaste listove i crvenkasto-roze cvjetove. Može se naći na višim nadmorskim visinama, na kamenitom i neobrađenom tlu, po svijetlim šumama, šikarama svijetlim osunčanim livadama, a skupljači beru gornji dio polovice biljke.Origanum vulgare je dobio naziv od grčkih riječi oros-brdo i ganos- nakit. Krasi brda, te je tako postao “brdski nakit”. Mitologija kaže da je prvi origano posadila boginja ljubavi Afrodita.Prema starim narodnim pričama smatra se da ljude štiti od zla i čini ih radosnim i bezbrižnim, te zbog toga često nalazi mjesto u vjenčanim buketićima.Divlji origano ili Vranilova trava povoljno utiče na cjelokupan nervni sistem, bolesti organa za varenje i respiratornog sistema. Antiseptik je i antimikotik (uništava bakterije i gljivice). Hipokrat ga je koristio kao antiseptik, za liječenje stomačnih i disajnih problema i hemoroida.Najnovija istraživanja pokazuju da je ulje origana, koje se dobija iz listova, moćan prirodni antibiotik učinkovit u borbi protiv 25 vrsta bakterija. Ulje origana se pokazalo veoma učinkovito kod procesa izazvanih Stafilokoka bakterijama i po svojim antibakterijskim svojstvima može se uporediti sa konvencionalnim antibioticima. Smatra se da je origano najjači antiseptik od svih biljnih vrsta.U istraživanjima od 1988. godine, objavljenim u “International Journal of Food Microbiology” spominje se ulje origana kao odlično u borbi protiv devet vrsta gljivica, a od tada su obavljena mnoga istraživanja. Britanski naučnici su 2000. godine u “Journal Applied Microbiology” objavili dejstvo origana na 25 vrsta bakterija.Efikasno se bori protiv sledećih mikrororganizama: Escherichia coli, Candida albicans, Salmonella enteritidis, Salmonella typhimurium, Pseudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, Bacillus, Antracis, Proteus mirabilis, Staphylococcus epidermidis, Micrococcus flavus, Bacillus subtilis, Enterobacter cloacae, Yersinia enterocolitica, Lactobacillus plantarum, Aspergillus niger, Geotrichum, Rhodotorula. SAMIR OMEROVIĆ Autor teksta Pcelar prakticar sa iskustvom od 20 tak godina u Hadzicima (BiH) . Inace sam dip.ing.sumarstva. Bavim se uzgojem matica i istrazivanjima medonosnog i ljekovitog bilja . Aktivni sam predavac po temama: Zivot i razvoj pcela i medonosnog bilja brdskoplaninskih podrucja. ProIzvodim alkoholne tinkture kas 81 , nozevoj… Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Danas je „Svetski dan pcela“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Grupa autora iz regiona Svetski dan pčela DAVID DINIĆ VERICA MILOJKOVIĆ SULEJMAN ALIJAGIĆ HAMID ZLATIĆ RASIM PORIĆ DRAGAN RADANOVIĆ Svetski dan pčela Happy WORLD BEE DAY! David Dinic Savremeni, gradski, urbani covek se retko susrece sa pcelom. Mozda na nekom izletu ili ako na terasi slucajno ima neki medonosni cvet. Prema njoj gaji ambivalentan odnos. Zna da pcela proizvodi onu tako slatku i privlacnu gustu masu koja se lepo slaze sa palacinkama, ali neko bolno secanje iz detinjstva mu ne dozvoljava da se opusti u njenom prisustvu. Zna da postoje ljudi koji gaje ove insekte radi zarade. Po neko ima i prijatelja, hobi-pcelara koji neprestano prica o pcelama. Nesto od toga mu bude i interesantno, ali uglavnom ne shvata zbog cega je njegov prijatelj toliko opsednut svime time. Zaokupljen sopstvenim obavezama, nije svestan koliko zavisi od tog malog, zujeceg stvora . . . Mnogi bivsi, sadasnji i buduci pcelari posmatraju pcelu kroz med, polen, propolis i vosak ne razumevajuci sustinu onoga cime se bave. Gledaju pcele ne videci dalje od sopstvenih kosnica. Proizvodi od pcela su jedno sto razumeju, a pun novcanik merilo uspeha. Medjutim, hvala im i na tome! Iako nesvesno, oni u svojim rukama drze subinu covecanstva!Ih, reci ce neko, kako velike i krupne reci stavih na pleca tako malog insekta. Upotrebio bih i druge, da ih ima, a da podjednako opisuju ulogu pcela na ovoj nasoj plavoj rotirajucoj kugli!Navikli smo da slike kataklizme i kraja sveta budu povezane sa atomskim bombama, udarom meteora, dolaskom vanzemaljaca, a taj kraj, na jedan malo drugaciji nacin, moze doci ako nestane pcela! Ne verujete?! Hajde da zamislimo . . . Na svetu postoji oko 20000 vrsta pcela od kojih je samo nekoliko interesantno coveku jer lageruje med, ali se sve one uglavnom hrane nektarom i poleno, posecuju cvet po cvet i tako raznose polen i oprasuju biljke koje donose plodove, a koje mi koristimo u ishrani. Zamislimo da taj posao nema ko da uradi? Zamislite da nema voca, povrca, biljke ne proizvode semenke, ne obnavljaju se, drvece polako odumire jer nema plodova kojima se razmnozava, zivotinje nemaju gde da zive, zemljiste nema sta da drzi, sunce przi ono malo preostale trave jer nema hladovine i nasa planeta se pretvara u nepreglednu golu zemlju, a covecanstvo za par godina izumire od gladi . . . Mislite da nije realno?! Zastanite i razmislite !Evo, ne moramo ici tako daleko. Pcele su najzasluznije za biodiverzitet na nasoj planeti. Prostije receno, zasluzne su za -sarenilo- i raznolikost prirode jer podjednako oprasuju sve biljke i tako im daju priliku da se razmnozavaju i bore za svoje mesto pod suncem. U zavisnosti od drugih uslova, negde ih ima vise, negde manje, ali tu su, preplicu se medjusobno, pa tako imamo livade prepune razlicitih trava. Kada ne bi bilo pcela, pojedine biljke, kojima uslovi najvise odgovaraju, a dobro se vegetativno razmnozavaju, preplavile bi ogromna prostranstva potiskujuci sve ostale vrste koje se razmnozavaju semenom, jer za seme je potreban cvet i pcela da ga oprasi. Priroda bi izgledala potpuno drugacije, monotono prekrivena jednolicnim biljkama. Naravno da bi ovo ugrozilo i zivotinjski svet i ona prica spocetka pocinje da se ponavlja u mozda malo blazem i sporijem obliku.Svest i znacaju pcela nije dovoljno razvijena ni na jednom delu nase planete, te su tako ljudi odlucili da 20. maj proglase svetskim danom pcela i bore se za njihovu zastitu. Medjutim, dan kao dan, bude i prodje, a one zasluzuju mnogo vise od toga, pa Vas zato molim, da kada sledeci put ugledate pcelu i njen beskonacni rad za koji ne trazi nikakvu nadoknadu, razmislite koliko je krhka ravnoteza na cijem vrhu mislimo da se nalazimo kao vrsta, dok, u sustini, zavisimo od jedne male i nezne bube! Zato cuvajmo pcele! Verica Milojkovic- IN MEMORIAM 2020 Pčele je izuzetno važan akter u prirodi. a gotovo nikada ne dobijaju zasluge koje im pripadaju. Od 100 vrsta useva koje nas snabdevaju sa 90% naše hrane, 70% njih oprašuju pčele. Jednostavno je – pčele su glavni pokretači reprodukcije biljaka.Populacija pčela je u naročitom opadanju tokom poslednjih godina. Uginuće pčela najviše šteti nama samima. Naš opstanak zavisi od zdravlja naše planete i vrsta koje na njoj žive, Ako se ne suočimo sa ovom činjenicom, nastavićemo da doprinosimo sopstvenoj propasti. Kao što vidimo, opstanak planete je pod znakom pitanja. Zato čovek treba da preuzme drastične mere kako bi se pčele sačuvale. Kako bi se podigla svest o značaju pčela i upozorilo na smanjenje njihovog broja u svietu, Ujedinjene nacije (UN) proglasile su 20. maj “Svetskim danom pčela”. Ovu rezoluciju je predložila Slovenija, a podržale sve članice EU i mnoge druge zemlje sveta. Datum za obežavanje svetskog dana pčela izabran je kao dan rođenja Antona Janša, pionira modernog pčelarstva.Svake godine na ovaj dan globalna javnost će svoju pažnju usmjeriti na važnost očuvanja pčela i svih drugih oprašivača, a ljudi će se podsetiti na značaj pčela u osiguravanju potreba čovečanstva.Mesec maj je za pčele najvažniji mesec u godini, jer tada se vide rezultati rada, Tada su pčele najvrednije i najproduktivnije. Nije slučajno da baš taj jedini dan bude u maju. Iz ugla pčele, sve se svodi na red, rad i disciplinu, maksimalnu predanost i bezrezervnu žrtvu. Od pčela mnogo možemo naučiti, ne dozvolimo da nestanu. Dr Verica MilojkovićSpecijalista Opšte Medicine / Licencirani ApiterapeutPredsednik Srpskog Apiterapeutskog DruštvaPredsednik komisije za Apiterapiju SPOS-aPredsednik komisije za edukaciju iz Apiterapije “INTERNATIONAL FEDERATION of APITHERAPY” (IFA)W www.apiterapija.rsBlog http://drvericamilojkovic-apiterapija.blogspot.com/FB https://www.facebook.com/ApiterapijaSrbijaDrVericaMilojkovic Sulejman Alijagic 20. maj Svjetski dan pčelaČebelarska Zveza Slovenije (ČZS) na čelu sa g. Boštjanom Nočom i Peterom Kozmusom uz podršku parlamenta Slovenije, samog predsjednika Boruta Pahora i ministra Dejana Židana uspjeli su da alarmiraju Svjetsku javnost o značaju i važnosti pčela, ne samo kao proizvođača pčelinjih proizvoda, nego i kao oprašivača pa tako zahvaljujući njima Skupština UN – a u New Yorku prihvatila i jednoglasno izglasala rezoluciju o obilježavanju 20. maja kao Svjetskog dana pčela.Sam datum za obilježavanje Svjetskog dana pčela izabran je kao

Francuska zabranila sve neonikotinoide!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Francuzi zaštitili svoje pčele! Francuzi zaštitili svoje pčele! Francuska drzava je odlucila da zaštiti svoje pcelarske resurse i ovih dana ce postati prva drzava koja će zabraniti svih pet preparata za koje se veruje da ubijaju pcele! Ovu hrabru odluku o zabrani pet neonikotinoida pozdravili su Francuski pčelari ali ratari koji zive od uzgoja žitarica i šećerne repe negoduju! Evropska unija se odlucila za zabranu tri neonikotinoida (klotianidin, imidakloprid i tiametoksama) od 19. decembra. Francuska drzava je otisla korak dalje i u potpunosti izasla u susret zahtevima pcelara te je zabranila ova tri i dodala spisku jos dva (tiaklopridam i acetamipridam).Preparati su zabranjeni kako na otvorenom tako i u plastenicima istaklenicima. Mi pcelari,posebno oni koji voze pcele na suncokretovu pasu smo nazalost dobro upoznati sa pogubnim delovanjem ovih sredstava na nase pcele.Da se podsetimo,neonikotinoidi su nervni otrovi koji izazivaju širok opseg problema za oprašivače. U prvom redu je gubitak memorije, što izaziva dezorijentisanost i nemogućnost pčele da se vrati u svoju koloniju, zatim smanjenje plodnosti matica i uginuca pcela! Izvor https://www.organicconsumers.org/news/france-becomes-first-country-europe-ban-all-five-pesticides-killing-bees Pogledajte video! DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Lajos Konya“Novi tip ekoloske kosnice“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Lajoš Konya Novi tip ekološke košnice Piše Lajos Konya Iz iskustva znamo da u divljoj prirodi životinje i biljke nemaju potrebu da im čovek pomaže da bi opstali , one su i bez te pomoći zdrave i vitalne . Tako je i sa pčelama,živela je prirodno bez ičije pomoći milionima godina , sve do pojave čoveka, koji je pcele stavio u košnice opremljene ramovima , da bi istim manipulisao na razne načine , upražnjavajuči razne tehnike da bi dobio najviše meda od pčelinjih društava . Koliko ima pčelara , toliko postoji i tehnika pčelarenja pošto u ovo moderno doba svaki dan dobijamo neku novu informaciju koju odmah i prilagodjavamo sebi kako bi nam bilo lakše . Međjutim bilo kakvu tehniku da koristimo , pčelama uvek zadajemo glavobolju , pošto mi razmišljamo svojom glavom a ne pčelinjom . Zbog ovog sam došao na ideju da konstruišem košnicu gde će pčelinje društvo živeti svoj prirodni život bez ometanja u gnezdu a ja ću i dalje sa dobrim uspehom pčelariti i to mnogo lakše nego na tradicionalni način . Unutrašnje dimenzije košnice : širina 37cm , visina 34cm , dužina 44cm . Na zadnjem delu košnice gde se nalazi gnezdo i gde se formira i zimsko klube , nalaze se vrata kroz koje se isto može kontrolisati i na proleće odavde se može podrezati saće da bi to društvo kasnije moglo obnavljati sace. Na prednjoj strani košnice se nalazi digitalni termometar sa lcd monitorom a sonda je smeštena u centar gnezda . Pomoću termometra se kasnije može utvrditi kad počinje i završava leglo u košnici , kontrolisati temperaturu klubeta , a u aktivnoj sezoni temperatura u društvu . U košnici je sace prirodno izgradjeno na letvicama bez postavljenih celih satnih osnova , jedino se stave 2cm širine i 40cm dužine trakice od satne osnove na koje će pcele nadograditi svoje gnezdo . Trakice se stavljaju u žleb dubine 5mm i uliju se voskom . Naseljavanje ovakve kosnice je najbolje uraditi u maju sa jednim jakim prirodnim rojem . Ako je dobra paša u okolini , na treći dan posle useljavanja postavimo matičnu rešetku i na to postavimo jedan medišni nastavak sa izgradjenim ramovima . U ovoj košnici priroda upravlja životom društva: tu se ne diraju ramovi , ne pomeraju se , nema izjednačavanja, nema pojačavanja sa leglom,vrcanja iz gnezda ,suzbijanja rojidbenog nagona . Kod ovog načina pčelarenja, pčelar ima zadatak da od proleća do jeseni stalno kontrolise postavljeni termometar , redovno oduzima med iz medišnih nastavaka , održava okolinu pčelinjaka , redovno kosi travu i pojilice redovno dopunjava sa čistom vodom . Na jesen mora da se dopuni zimska zaliha hrane društvu ako je potrebno , da se tretira zajednica protiv varoe i da se utopli za zimu . Ovakve prirodne košnice ne mogu se seliti , zato ako neko hoće više društava da ima ,potrebno je više stacionara da uredi gde će napraviti pčelinjake . Sa prirodnim košnicama preporučivo je pčelariti na takvim lokacijama gde su paše izdašne i da ima mogućnosti tri puta da se oduzima med od pčelinjih društava Obavezno Pogledajte video o ovoj kosnici-Youtube kanal Lajos Konya Fotografije i video Lajos Konya Kontakt: konyalajosm@gmail.com Hvala Lajosu za ovaj tekst! Lajos Konya Autor teksta Poreklom sam iz Vojvodine, rodjen sam u Coki.44 godina zivim sa mojom porodicom u Madarskoj u selu Öttevény, pored Győr. pcelarim od 1990 god.Sada sam penzioner i imam 170 drustava,koja su u prirodnim kosnicama, i proizvodim godisnje oko 5 tona meda Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Strasno!Biomasa insekata se smanjila za 75%

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Insekti polako izumiru! More than 75 percent decline over 27 years in total flying insect biomass in protected areas Autori: Caspar A. Hallmann, Martin Sorg, Eelke Jongejans, Henk Siepel, Nick Hofland, Heinz Schwan, Hans de Kroon Preveo i priredio D.Radanovic Globalno opadanje broja insekata izazvalo je veliko interesovanje među naučnicima, političarima i široj javnosti. Očekuje se da će gubitak različitosti i broja insekata izazvati kaskadne efekte na opste resurse hrane i ugroziti ekosisteme.Ovde smo koristili standardizovani protokol za merenje ukupne biomase insekata koristeći Malaise zamke, raspoređene u 27 godina u 63 područja zašticena prirode u Nemačkoj (96 jedinstvenih kombinacija lokacija-godine) kako bi zaključili status i trend lokalnih entomofauna. Naša analiza procenjuje sezonski pad od 76% insektne biomase tokom 27 godina studija. Pokazujemo da je taj pad očigledan bez obzira na vrstu staništa, dok promene u vremenu, korištenju zemljišta i karakteristikama staništa ne mogu objasniti ovaj ukupni pad. Ovaj još neprepoznat gubitak biomase insekata mora se uzeti u obzir prilikom procene opadanja mnostva vrsta u zavisnosti od insekata kao izvora hrane i funkcionisanja ekosistema u evropi.Znaci,ukupna biomasa insekata je smanjena za oko 76% u zadnjih 27 godina i to u zasticenim podrucjima pa se pitam kako li je tek u urbanim sredinama ili u prirodnim podrucjima koja nisu zakonom zasticena.Moramo imati na umu da insekti oprasuju oko 80% divljih biljaka a one su opet izvor za otprilike 80% divljih ptica. Link izvora http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0185809# Copyright: © 2017 Hallmann et al. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original author and source are credited. Pogledaj predivan video o prirodnim oprasivacima-Youtube Link za tekst iste tematike na Spos NESTAJANJE OPRAŠIVAČA Covek kao neprijatelj prirodi i coveku Pise D.Radanovic Od praiskona je covek ziveo u harmoniji i saglasju s okolinom i prirodom i nikada opstanak civilizacije,ljudi,flore i faune NIJE bio doveden u pitanje kao u zadnjih stotinak godina.Strasne epidemije,ratovi i sve posasti koje su pratile ljude kroz postojanje ove nase vrste samo su ruzna poglavlja i prolazne epizode u odnosu na nase vreme! Potrosacka kultura koja nam se stalno servira i agresivno namece tera celokupno covecanstvo u trku za novcem i materijalnim dobrima koja su cesto bespotrebna i cesto cak i suvisna.Masovni mediji,multinacionalne kompanije i sav taj veliki kapital „dobronamerno“ savetuje,pazi i misli na nas a nase je samo da obezbedimo novac i sve nam je na dohvat ruke. U zelji za novim „vrednostima“ i proizvodima koji olaksavaju,ulepsavaju i cine zivot boljim covecanstvo izgara u neoliberalnom transu i potrosackoj groznici koja tera i podstice proizvodnju novih vrednosti i materijalnih dobara bez ikakve moralne odgovornosti,etike i brige za dusevno,kulturolosko i telesno zdravlje konzumenata tih istih proizvoda!Ocevi jedose kiselo grozdje a sinovima i precima trnuse zubi!!!Ova starozavetna izreka zaista moze da bude moto ovih nasih vremena,jer pitanje je kakav cemo svet zaista i ostaviti nasoj deci i pokoljenjima koja dolaze!???Covek je deo prirode i mora da se povinuje i zivi u skladu sa prirodnim zakonima(u ovome se slazu i nauka i religija i to NIJE tema danasnjeg clanka) ako hoce da ostavi u zavestanje buducim generacijama ono sto su nama ostavile u nasledje prethodne generacije a to NIJE bas ni malo! Plavetnilo neba,osvezavajuca svezina vazduha,pitkost vode,zelenilo i pregrst boja biljaka koje proizvode vazduh i nas hrane,zivotinje,nezagadjeno tlo,sve to se uzima zdravo za gotovo a nazalost NIJE tako.Nekada su dodole igrale svoje zivopisne igre a svestenici svetskih religija se molili bogu za kisu,plodnu i rodnu godinu a danas svi gledaju u Monsanto i slicne njima i u svojoj beskrupoloznoj pohoti za novcem ili nazalost beznadju (jer im je to nametnuto) gube duse i unistavaju nadu za boljom sutrasnjicom! Hoce li nasi preci da bi videli cvet ,leptira i pcelu koji slecu na na taj isti prekrasni cvetic morati ici u nacionalne parkove ili mozda ih ceka nesto jos gore te ce to moci da vide samo na fotografijama i filmovima iz ovih nasih vremena.Mi pcelari znamo znacaj pcela za svet kakav poznajemo i da bez njih nema ko da oprasi biljke a onda sve staje i civilizacija nestaje ali nisam siguran da mi po tom pitanju cinimo dovoljno.U celokupnom postojanju,zivotu coveka,svemiru ,tojest prirodi coveku su data najveca prava ali to znaci i najvece obaveze…A mi pcelari najvise polazemo prava na pcele ,znaci imamo i najvece obaveze prema njoj!Medno i svako dobro. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Više od milion Evropljana se izjasnilo protiv glifosata

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Sačuvajmo pčele! Više od milion Evropljana se izjasnilo protiv glifosata Brussels, 15 June 2017 – Today, the European Citizens’ Initiative (ECI) to ban glyphosate, reform the EU pesticide approval process, and set mandatory targets to reduce pesticide use in the EU surpassed one million signatures. Link Izvora -Greenpeace: More than one million Europeans stand up against glyphosate David Schwartz, koordinator ECI-a u WeMove.EU rekao je: „Evropljane ne zavaravaju lobistička industrija proizvodjaca pesticida ili lazna nauka koju oni prodaju. U manje od pet meseci, više od milion građana EU-a pridružilo nam se u zahtevu da se glifosati zabrane i smanji upotreba pesticida sirom EU, a naši političari moraju glasno i jasno čuti ovu poruku: moraju štititi građane i okolinu zabranom tog opasnog zagađivača i okretanju prema budućnosti bez pesticida. “ Franziska Achterberg, ravnateljica Greenpeace-a za hranu EU, izjavila je: „Monsanto i drugi proizvođači glifosata rade sve kako bi pridobili vlade sirom sveta da odobre njihov proizvod. Oni su navodno plaćali nezavisne naucnike da potpišu studije koje su napisali i povezali se s vladinim administracijama da „ubijaju“ neželjene istrage. Ipak, Komisija i dalje tvrdi da je sve u redu. Greenpeace traži istragu je li Monsanto nepropisno uticao na procenu EU. Evropska komisija nedavno je najavila svoju nameru da obnovi dozvolu za glifosat u EU za još deset godina. Očekuje se da će formalni predlog objaviti uoči rasprave s predstavnicima vlada EU 19. i 20. jula. Od vlada EU-a bice zatraženo da glasaju o ovom predlogu nakon leta. Na temelju ishoda, Komisija će doneti konačnu odluku pre kraja godine kada ističe trenutna licenca za glifosat u EU. Organizatori ECI-a podnet će potpise početkom jula kako bi zahtevali od Komisije formalno odgovor pre donošenja konačne odluke o novoj licenci glifosata. Do tada, ljudi još uvijek imaju priliku govoriti protiv glifosata i u korist smanjene upotrebe pesticida u EU. #StopGlyphosate ECI potpomaže paneuropska koalicija od preko 100 organizacija sirom EU, a koordinira WeMove.EU. Za više informacija ili za potpisivanje molimo posetite www.stopglyphosate.org. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Novi tip ekoloske kosnice!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Novi tip ekološke košnice Modni trend ili korisna inovacija!Vreme ce pokazati! Izvor http://www.yankodesign.com/2017/04/07/a-buzzworthy-beehive/Dizajner Will Jordan je konstruisao novi tip ekoloske kosnice koja me neodoljivo podseca na staru,dobru vrskaru!Priredio D.RadanovicOsim funkcionalne vrednosti ona ima neosporno i estetsku vrednost(veoma je lepa za oko) sto je veoma bitno.Kosnica imitira prirodno staniste pcelinje zajednice(postavlja se na 2metra iznad povrsine tla) tako da stiti pcele od napasnika a pcele ulaze odozdo( sa dna kosnice) pa sama gravitacija ima ulogu ceslja na letu.Materijal od kojih je napravljena kosnica sledi ekoloske standarde i sastoji se od drveta,plute i materijala napravljenog od gljiva(???).Izmedju dva sloja materijala nalazi se vazduh koji je odlican toplotni i zvucni izolator tako da su smanjene temperaturne oscilacije i buka koja dolazi iz okruzenja. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pogledajte„The Death Of Bees Explained – Parasites, Poison and Humans“ YouTube

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ovaj film pokusava da nam objasni“Zašto izumiru pčele“- zaista vredi pogledati! Pogledajte„The Death Of Bees Explained – Parasites, Poison and Humans“ YouTube Pomozimo nasim malim krilatim prijateljicama bez kojih ova civilizacija bi se vratilau kameno doba!Pogledajte video(ima prevod)! DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Kreiran prvi pcela dron za oprasivanje! CATCH THE BUZZ – Creation of robot bee to pollinate crops | Bee Culture

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Kreiran prvi“pčela“ dron za oprašivanje useva! Scientists at the Polytechnic University of Warsaw have created the first robotic bee designed to pollinate artificially; a miniaturized drone that is able to…Pritiskom na donji link mozete se detaljnije informisati o ovoj temi(ako koristite Chrom-e imacete i prevod teksta na vas materinji jezik-udjite na Facebook ili sajt preko Chrom-a)!Извор: CATCH THE BUZZ – Creation of robot bee to pollinate crops | Bee CultureKreiran prvi pcela dron! Kako prenosi Americki „Bee Culture“ stvoren je prvi dron robot za oprasivanje.U Poljskoj na Politehnickom univerzitetu dizajniran je prvi dron cija je namena oprasivanje biljaka.Inzinjer Rafael Dalevski koji je konstruktor ovog cuda tehnike je izjavio:Proslog leta smo izvrsili testove i vec imamo prvo seme dobijeno putem ovog vestackog oprasivanja i dokazali smo da je ovaj dron-pcela sposoban da oprasi biljku. Iz pepspektive pcelara hobiste koji pcelari deset godina i kome je pcelarenje strast i u dobrim pasnim godina i dodatni izvor priboda,ljubitelja prirode i misleceg bica koje je svesno da bez ocuvanja prirodnih resursa ove planete cemo pre ili kasnije doci u situaciju da cemo se (ako ovako nastavimo-pricam o globalnom a mislim lokalno i obrnuto) vratiti u vreme kada su ljudi bili nomadi i sakupljaci plodova i veciti putnici lovci u teskoj i mukotrpnoj misiji sakupljanja plodova biljaka i hvatanja zivotinjskog plena da bi ishranili sebe i svoje porodice.Ako ovako nastavimo da arcimo prirodne resurse i nastavimo da se bahato ophodimo prema prirodi,sama priroda ce nas vratiti u doba prvobitne ljudske zajednice i vise necemo pricati o prosperitetu,ljudskim pravima,politickoj korektnosti,dostignucima ljudskog duha,znanja i intelekta. Nacije,kultura i tekovine,sve ce izgubiti smisao ,oblik i kontekst i pretvoriti se u samo jednu ideju,smisao i htenje coveka:Da danas nahranim sebe i svoje najmilije!Jer hrane nece biti,a nacije i pojedinci sa svojim uzvisenim ciljevima ce se pretvoriti u plemena,divlje horde i pojedince koji teze samo jednom cilju:Napuniti prazan zeludac i jesti sada,sutra nece postojati i sve ce se svesti na danas,sutra ce biti daleko i neizvesno,nedokucivo zamagljeno a kad je tako nema velikih razlika izmedju ljudi i zivotinja i sve tekovine,dostignuca i htenja ljudske civilazije padaju u vodu. I sta ja to pricam dragi prijatelji pcelari i kakve to veze ima sa stvaranjem prvog pcela-drona?Da li to neko vec zna sta nas ceka,sta vreba iza ugla i preti opstanku sveta kakvog poznajemo.Da li je to resenje,praviti surogate za prirodne oprasivace umesto da sveobuhvatno znanje,htenje i dostupna finansijska sredstva usmerimo na ocuvanje onoga sto smo nasledili od predaka i sto treba da ostavimo u nasledje svojim potomcima a to je priroda i zivot u skladu sa njom.Gde mi to idemo,cemu tezimo i sta se nazire na kraju ovog nametnutog puta kojim nas vode neodgovorna drustva i pojedinci. Dronovi oprasivaci a potom i vestacko bilje,polen a mozda i med?Nova grana industrije koja ce proizvoditi milijarde dronova oprasivaca?Nase pcele vec imaju viruse a sutra ce mozda velike nacije ili korporacije voditi „ekonomske ratove“ tako sto ce jedni drugima ubacivati kompijuterske viruse koji ce onesposobljavati njihove dronove oprasivace nebili bacili na kolena svoje suparnike?Cemu sve to vodi?Mozda ce ce jedna multinacionalna korporacija imati monopol na prozvodnju dronova i ceo svet ce biti na kolenima ili ce mozda imati i monopol na dronove,seme i sredstva za zastitu?Sve su ovo otvorena pitanja,Pandorina kutija se polako otvara i sa svakim novim danom i smanjenjem broja prirodnih oprasivaca(ne mislim samo na pcele) priblizava se trenutak kada ce gore navedena pitanja biti zivotno aktuelna.Ovo su pitanja prema kojima pcelarski esnaf treba hitno i neizostavno da odredi jasan stav,definise smernice,nacine i okvire delovanja i da shodno tome i prilagodi svoje aktivnosti i celokupnu aktivnost. D.Radanovic. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016