HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Iz iskustva znamo da u divljoj prirodi životinje i biljke nemaju potrebu da im čovek pomaže da bi

opstali , one su i bez te pomoći zdrave i vitalne . Tako je i  sa pčelama,živela je prirodno bez ičije pomoći milionima godina , sve do pojave čoveka, koji je pcele stavio u košnice opremljene ramovima , da bi istim manipulisao na razne načine , upražnjavajuči razne tehnike da bi dobio najviše meda od pčelinjih društava . Koliko ima pčelara , toliko postoji i tehnika pčelarenja pošto u ovo moderno doba svaki dan dobijamo neku novu informaciju koju odmah i prilagodjavamo sebi kako bi nam bilo lakše . Međjutim bilo kakvu tehniku  da koristimo , pčelama uvek zadajemo  glavobolju , pošto mi razmišljamo svojom glavom

U košnici je sace  prirodno izgradjeno na letvicama bez postavljenih celih satnih osnova , jedino se stave 2cm širine i 40cm dužine trakice od  satne osnove na koje će pcele  nadograditi  svoje gnezdo . Trakice se stavljaju

u žleb dubine 5mm i uliju se voskom . Naseljavanje  ovakve kosnice je najbolje uraditi u maju sa jednim jakim prirodnim rojem . Ako je dobra paša u okolini , na treći dan posle useljavanja postavimo matičnu rešetku i na to

postavimo jedan medišni nastavak sa izgradjenim ramovima .

 U ovoj košnici priroda upravlja životom

društva: tu se ne diraju ramovi , ne pomeraju se , nema izjednačavanja, nema pojačavanja sa leglom,vrcanja iz gnezda ,suzbijanja rojidbenog nagona . Kod ovog načina pčelarenja, pčelar ima zadatak da od proleća do jeseni stalno kontrolise  postavljeni termometar , redovno oduzima med iz medišnih nastavaka , održava okolinu pčelinjaka , redovno kosi travu i pojilice redovno dopunjava sa čistom