Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu.Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija nakon u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi.Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada. LAZAR RAJČIĆ
U literaturi nema puno detaljnih uputstava za tačnu determinaciju između matičnjaka tihe smene i rojevih matičnjaka. Ovaj tekst će opisati neka zapažanja koja bi trebala pomoći u tome. Genetska različitost društava ima veliku prednost kada je opstanak u pitanju ali genetska različitost znači i to da sva društva ne rade nijednu stvar na isti način. Najbolje što možemo napraviti je da opišemo kako većina društava sprovodi tihu smenu. To je ono o čemu želim da pišem i što nećete naći u postojećoj popularnoj pčelarskoj literaturi. Na samom početku u ovom uvodu želeo bih naglasiti da je rojenje- zamena matice na regularnoj osnovi. Tiha smena je rezervna varijanta koja nije tako dobro kontrolisana. Mi gledamo na tihu smenu kao slabu sponu u procesu opsatanka pčelinje vrste u celini. Svi detalji će biti pojašnjeni u par sledećih rečenica. Većina društava nema matičnjake (MT) tokom zimskog perioda (Volt u ovom slučaju koristi jedan neobičan tehnički izraz strukture za uzgoj matica). Svi postojeći matičnjaci se ruše tokom jeseni i vosak od kojih su oni bili izgrađeni se čuva u blizini gnezda. Društvo kasnije iskoristi taj vosak tokom razvojnog perioda krajem zime. Na jednoj strani od tog voska se grade trutovske ćelije a na drugoj matičnjaci (MT). Ukoliko je neki matičnjak ostavljen tokom zime on je najverovatnije bio pozicioniran u nekom zaturenom delu plodišta. Prvi matičnjaci koji budu građeni su namenjeni tihoj smeni. Matica u zimskom periodu nije aktivna neko vreme i kad dođe početak razvojnog perioda nju pčele prozovu da krene sa polaganjem jaja u velikom broju. Ona tad treba da oslabi a matičnjaci su unapred pripremljeni sa ciljem mesta uzgoja i zamene. U ovoj diskusiji ove rane matičnjake nazvaćemo sigurnosnim čaurama. Moja preferenca je da ih zovem osnovicama ali jedan poznati pčelarski stručnjak me je oštro iskritikovao zbog toga što sam napravio razliku između čaure i osnovice. On je tvrdio da matičnjaci su ili čaure ili osnovice. Njemu nije bilo važno to što čaure imaju bočne zidove. Kompromisno ove osnovice mi ćemo nadalje zvati sigurnosnim čaurama. Pre nego što krenemo sa opisom ovih matičnjaka mi ćemo opisati proces tihe smene.Kada budete razumeli proces imaćete bolju ideju o lokaciji ovih matičnjaka. Društvo koje odluči da njihova matica ne ispunjava sve neophodne kriterijume za obavljanje svih svojih dužnosti brzo i neodložno kreće sa tihom smenom. Nakon izgradnje matičnjaka stara matica je završila sa svojom ulogom. Društvo se neće dalje mnogo mešati u sam tok događanja ukoliko stara matica ne odluči da se reši konkurencije, tada je društvo pokušava razdvojiti od matičnjaka tihe smene. Ako ona nastavi i ne odustane od svoje namere, pčelama ne preostaje ništa drugo nego da je se reše. Pčele bi uvek radije htele da stara matica nastavi sa polaganjem jaja sve dok se njena ćerka ne vrati sa svadbenog leta sparena i sama krene sa polaganjem jaja. U literaturi se to naziva efektivna tiha smena ali takvi slučajevi su retki. U većini slučajeva se javlja prekid legla prouzrokovan tihom smenom. Ukoliko se stara matica ne ponaša neprijateljski prema svojim naslednicama do vremena kada se izleže i oplodi nova matica, taj prekid je kratak. Ali često ti periodi prekida legla se rastegnu i do jednog meseca. Ne izgleda da stara matica vidi veliku opasnost u tihoj smeni ali često bivaju eliminisane jako ranom tokom ovog procesa. Ukoliko je prekid legla relativno kratak usporenje u razvoju populacije je neprimetno. Nova matica polaže jaja većom brzinom od stare u nastojanju da je sustigne na neki način. Ukoliko je prekid duži i kad je plodište prazno tad pred njom stoji veliki posao. Ponekad mlada matica je u ogromnoj žurbi i ne stigne da postavi jaje tačno u položaj kakav treba da bude na dnu ćelije, već su jaja poređana u svim mogućim položajima. U literaturu obično piše da su matičnjaci tihe smene postavljeni u centru gnezda. Ta tvrdnja nije podkrepljena činjenicama mada ima takvih slučajeva ali ne prdstavljaju neku normu. Pčele se bore za svoj opstanak podosta vremena. Da izbegnu ranu eliminaciju stare matice, sigurnosne čaure su obično locirane van uobičajenih puteva po kojima matica hodi unutar plodišta. Sigurnosne čaure i matičnjaci tihe smene ukoliko su neophodne, su locirane na ivičnim oblastima legla. Jedno od omiljenih mesta je iznad rama sa polenom koji se nalazi tik van gnezda. Ram sa polenom se po prilici stvari nalazi u zoni koju pčele greju a matica ga ne posećuje tokom njenih kružnih putanja dok polaže jaja, jer nema na njemu šta da radi.Mi smo ih često nalazili iznad legla u medišnom nastavku. U nekim slučajevima 15cm i više cantimetara iznad legla ali uvek toplom delu košnice koje pčele greju. Sigurnosne čaure u Langstrotovoj košnici obično su locirane na donjoj letvici rama. Kako se klaster širi u sledeće višlje telo sigurnosne čaure bivaju konstruisane na ivici plodišnih ramova. Mogu se naći i po šest komada nanizanih u jednom malom redu negde na sredini rama. Toplota je kontrolisana oblikom ekspanzione kupole i neki put ne dostiže krajnje delove ramova. Obično su prisutne tri/ četiri sigurnosne čaure. mada taj broj može biti i veći ukoliko klaster tokom ekspanzije prekrije ceo ram. Kada sigurnosne čaure su izgrađene na stranici saća, tad se koriste “mostovi” koji omogućuju matičnjacima da stoje između dva rama. U divljim pčelinjim staništima postoji neprekidno saće od vrha do dna i često je moguće naći jako lepe i kitnjaste matičnjake. Viđali smo konstrukcije koje su podsećale na lukove gradskih kandelabara. Sigurnosna čaura štrči u pravcu slobonog prostora sa donje letvice kako bi omogućila dovoljno mesta za gradnju matičnjaka prema dole. Krajnji deo te građevine iznad otvorenog prostora je orjentisan prema nadole i pripremljenu površinu za veliku matičnu larvu. Ukoliko se ne iskoristi za uzgoj nove matice može ostati na ramu tako dok vosak od koga je izgrađena postane jako tamne boje. U vreme gradnje vosak od koga je izgrađena ima svetliju boju od voska sa koji se pokrivaju ćelije legla. To upućuje da su pčele koristele za gradnju nov vosak. Kada se društvo odluči da odgaji novu maticu u sigurnosnoj čauri, kreće se sa dogradnjom bočnih zidova matičnjaka. Bočni zidovi se podignu kako bi stvorili prostor za larvu iz koje će se izlegnuti matica. (Sad je to već prava čaura). Kada se završetak matičnjaka suzi do dimenzije jedne ćelije i formira se pehar tad je matičnjak najverovatnije već nastanjen sa jajetom ili larvom. Ovaj razvoj matičnjaka ne završen u jednom mahu. Društvo reaguje na stanje koje vlada oko njega tokom sezone – kako unutar samog društva tako i ono izvana koje dolazi spolja. Paša i potrebe za izvođenjem nove matice i polaganjem jaja u matičnjake, osciluju tokom sezone.Opšta saglasnost društva se fino podešava u odnosu na ove varijacije, kao i njegova namera da rade na matičnjacima takođe oscilira. Tiha smena je prva linija odbrane u slučaju kada stvari ne idu najboljim tokom. Ukoliko društvo ima probleme koje ne može rešiti ono za to krivi svoju maticu. Ukoliko problemi nestanu sami od sebe, kao recimo kada se pojavi neki izvor hrane nakon sušnog perioda, društvo može da obustavi sve radove na tihoj smeni. Pčelarski stručnjaci već dugo vremena pokušavaju objasniti razliku između matičnjaka tihe smene i rojevnih matičnjaka.To je težak zadak. Ne postoji razlika u izgledu različitih matičnjaka i to sa razlogom. Obe vrste matičnjaka su izgrađene na sigurnosnim čaurama koje su građene na samom početku sezone. Iako matičnjaci izgledaju isto postoji razlika u (rasporedu) matičnjaka i razvojnoj starosti novoizvedenih matica. Na priloženom crtežu su prikazane varijacije u rasporedu za prepoznavanje matičnjaka tihe smene. U uvodu ovog teksta stoji primedba da je tiha smena slaba spomana u samoodržanju pčelinje vrste. Ova procena je napravljena na osnovu manjka rezervnih solucija tokom tihe smene. Kada krene tiha smena sve sigurnosne čaure bivaju iskorištene u jednom cugu i dobijamo jednu grupu matičnjaka iste starosti. Vrlo je mala razlika između starosti prvog i poslednjeg matičnjaka u toj grupi. Za razliku od rojevih matičnjaka kada je razlika u starosti između najmlađeg i najstarijeg matičnjaka u rasponu i do dve nedelje. Urgentnost samog čina u kojoj se tiha smena odvija nameće takve uslove u kojima će se iz te grupe, kao posledica konkurencije, na kraju opstati samo jedna matica da nasledi presto u košnici. Parenje je rizična aktivnost, s obzirom na daljinu koju neoplođena matica treba da preleti (najveća vrsta lastavica u Americi po imenu purpurni martin http://animals. Vratimo se crtežu: indikacija koja nas upućuje na matičnjake tihe smene je postojanje grupe matičnjaka skoro iste starosti i stepena razvoja, lociranih u graničnim delovima gnezda. Rojevni matičnjaci imaju obezbeđenu zaleđinu u unutrašnjosti gnezda. Kao što smo već napomenuli rojevni matičnjaci su takođe izgrađeni na sigurnosnim čaurama. Unutrašnjost gnezda može biti pripremljena sa ovim rezervnim matičnjacima. Dvadeset ili više matičnjaka nije neobična pojava kada je rojenje u pitanju.Ovi rezervni matičnjaci nisu tako brižljivo izgrađeni kao što je to slučaj sa sigurnosnim čaurama, ponekad su to samo začeci čaura. Ali pomoću njih se može u najmanju ruku izvesti neka privremena matica. Matično društvo u krajnjem slučaju neće ostati bez matice pri rojenju. Osim tihe smene i rojenja postoji prelazna varijanta. Ovde ćemo nanova morati da se suprotstavimo jednoj pogrešnoj interpretaciji koja je uvržena u literaturu. U literaturi na puno mesta stoji da društvo pomoću rojenja se rešava matice koja posustaje u svojim dužnostima. To se kosi sa osnovnim reprodukcionim pravilima i teško da i jedna vrsta će unapred osuditi da jedan njen deo propadne nakon podele. To je kao kad bi neko rekao svom detetu“ idi igraj se na prometnoj ulici“. Zapravo društvo je vrlo oprezno kada je stara matica u pitanju da ona sa sigurnošću bude u stanju da pokrene leglo u novom staništu. Ukoliko društvo posumnja u njenu spremnost ono će stati sa rojenjem i okrenuće se tihoj smeni. Osnova vodilja prilikom samoodržanja pčelinje vrste je da društvo pri tom optimalno koristi sve resurse i da ne dozvoli gubitak istih. Prodiskutujmo i slučaj kada je društvo rešilo da se roji a ispostavi se da matica nije spremna da povede roj. U rojevom matičnjaku još nema položenog jajeta ali nastavlja se gradnja čaura u pravcu unutrašnjosti legla. Ono je rešeno da napravi tihu smenu. Tad, kao dodatak uobičajenom broju sigurnosnih čaura kojih ima 5 ili 6 dodat je jedan broj rezervnih čaura. Recimo još 4 komada. Društvo na raspolaganju ima 10 čaura da sa njima krene tihu smenu. Ono može sve da ih iskoristi za tihu smenu. Takva situacija može dovesti pčelara u tešku situaciju da proceni o kom tipu matičnjaka je reč. Ukoliko dobro obratite pažnju na sve detalje i opcije koje su opisane ranije možda ćete napraviti dobru procenu. Na crtežu sa punim krugom su obeležene originalne sigurnosne čaure, pripremljene uveliko ranije sa namerom da budu po potrebi iskorištene za gradnju matičnjaka tihe smene odnosno primarnih rojevnih matičnjaka. Prazan krug predstavlja rezervne rojevne matičnjake koji su raspoređeni bez nekog posebnog plana unutar legla. Oni su često građeni u vreme kada se društvo odluči na rojenje i krene popuna primarnih matičnih ćelija, neki od ovih matičnjaka budu izgrađeni i nakon nekog vremena od odluke o kretanju sa gradnjom matičnjaka. Matičnjaci obeleženi punim kvadratićem mogu pripadati obema vrstama matičnjaka. Ovi matičnjaci znaju da dovedu do konfuzije pri interpretaciji namere koju društvo ima po pitanju rojenja odnosno tihe smene. Ukoliko su svi matičnjaci slične starosti i pri tom su grupisani na jednom mestu tad se radi o tihoj smeni. Ukoliko društvo dodaje nove matičnjake već postojećim matičnjacima, u pravcu unutrašnjosti legla, onda se radi o rojenju. Mi se nadamo da će ovaj tekst pomoći vama pri vašoj interpretaciji onoga što vidite u vašim košnicama. Da li ste zapazili koliko različitih karakteristika i način gradnje poseduju sigurnosne čaure i koliko sve to ima jedan dalekosežan uticaj na planiranje svih daljih koraka koje društvo napravi tokom sezone.Tu su četiri karakteristike. Prve tri: gradnja pre nego što nastupi potreba, lokacija koja omogućava prostor za dogradnju bočnih zidova matičnjaka i orijentacija ka nadole komore za matičnu larvu su od manje važnosti. Četvrtu karakteristiku valja uvek imati na umu i treba je dobro zapamtiti – gde su matičnjaci locirani. Zapažanje meseca: ukoliko dođe do celokupne blokade plodišta nektarom tad je to znak da je društvo ostalo bez matice. Ukoliko je društvo pokrenulo proces zamene matice ono ostavlja slobodan prostor za leglo. Tu i tamo bude mesta koja su blokirana sa nektarom ili polenom ali gnezdo bi trebalo da bude prazno. Kada pronađete društvo bez legla, leglo ispunjeno nektarom ne gubite vreme na traženje matice već mu dodajte novu. |
Autor teksta
Tekst preveo i obradio Lazar Rajčić (PREMINUO 2020 GODINE ) Završio Rudarsko/geološki fakultet u Beogradu,od 1994 god živi u Kanadi (KALGARI/ALBERTA).Pčelari sa LR i Farrar košnicama.Preko pčela i pčelarstva održava vezu sa otadžbinom i prenosi nam novitete sa zapada.