Preveo i obradio D.Radanovic
Socijalna struktura pčelinjih drustava je takva da se reprodukcija i opstanak svode na jednu jedinku“maticu“. Jedina je članica u kosnici sposobna da polaze oplođena jaja koja se razvijaju u ženke (radnici i nove kraljice). Osim toga, ona najduze zivi,s životnim vekom (1 do 8 godina) koji daleko nadmasuje ostale kaste u kosnici.Matica ide jednom na parenje u zivotu i tom prilikom će se pariti sa vise muzjaka.Nakon nekoliko dana od sparivanja,matica pocinje da nosi jaja.Jedno pčelinje drustvo zahteva nove matice pri ( zamena mrtve, nestale kraljice, matice koje više ne polagaju jaja,zamena ostecene, stare ili obolele kraljice koje nisu produktivne i u pripremi za rojenje).Pcelinje drustvo koje je neuspešno u svojim pokušajima da stvori maticu u svakom kontekstu uzgoja kraljice, na kraju će propasti bez ljudske intervencije.
Ako je sadašnja kraljica umrla ili je prestala polagati jaja, mora se uzgajati matica za hitne slučajeve.Dakle, radilice odabiru jaja od kojih ce uzgojiti matice.. Selekcija se obično označava izmenom te radilicke ćelije u vertikalnu celiju (maticnjak). Jednom odabrana, larva je osigurana s matičnom mleči. Hitan uzgoj matica (prinudni maticnjaci) kao što i ime sugerise je od velike hitnosti jer drustvo ima ogranicen rok da zapocne proizvodnju novih matica. Iz ranijih istrazivanja znamo da pčele prepoznaju larve i razlikuju kaste i razvojne faze jaja.Ranija istrazivanja sugerisu da je feromon glavni signal prepoznavanja larvi kod medonosnih pčela a radilice mogu razlikovati gladne larve od dobro nahranjenih larvi putem detekcije feromona E-β-ocimena proizvedenog od strane gladnih larvi. Ipak postoji znatan nedostatak u znanju o kriterijumu koje pčela koriste u odabiru larvi za uzgoj matica u nuždi.
Većina literature o ovoj temi usmjerena je na testove nepotizma i diskriminacije.Pretpostavili smo da je zato sto je ishrana larvi važna odrednica da li se larva razvija u kraljicu, prehrambeno stanje(koliko su hranjene) larvi može isto tako uticati na njihov izbor za uzgoj matice. Ovdje smo testirali pretpostavku da će dobro nahranjene larve biti preferirane i odabrane za uzgoj matice.Da bismo testirali tu hipotezu, sproveli smo niz eksperimenata koji manipulisu prehrambenim statusom jednodnevnih jaja uskraćujući im hranu.
Da bismo testirali ovu hipotezu, sproveli smo niz eksperimenata koji su manipulisali hranjivim statusom jednodnevnih larvi tako što smo im lišavali hranu u trajanju od četiri sata, a zatim dozvoljavali pcelama da izaberu larve za uzgoj matica od nutricijski lišenih (nehranjenih larvi). Istovremeno smo istraživali ulogu genetske povezanosti pri izboru larve za uzgoj matice.
U svim eksperimentima, značajno veći broj ne-lišenih l(redovno hranjenih) larvi nego lišenih(nehranjenih) larvi izabrani su za uzgoj matice bez obzira na genetičku vezu. Naši rezultati pokazuju da medonosne pčele doživljavaju nutricijsko stanje larvi i koriste te informacije prilikom izbora larve za uzgoj matica u prirodnom procesu zamene kraljice u hitnim slučajevima.
Autori
Ramesh R. Sagili,Bradley N. Metz,Carolyn R. Breece
Link izvora gde mozete detaljno i opsirno procitati ceo clanak!
https://www.nature.com/articles/s41598-018-25976-7
http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
Autor teksta
UREDNIK SAJTA