Uncategorized Архиве - Medpcelarskimagazin-pčelarske priče

SAMIR OMEROVIĆ- KAS 81 „ Čarobni pćelarski čaj „.

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više SAMIR OMEROVIĆ KAS – 81 Čarobni pčelarski čaj KAS – 81 Čarobni pčelarski čaj Ekstrakti ljekovitih biljaka kao preventiva i pomoćno sredstvo održivog razvoja i opstanka pčela Nažalost ,činjenica je da su danas pčele uslijed skrivenih globalnih pretnji divljim insektima – oprašivačima , destrukcije prirodnih staništa, posljedica globalnog zagrijavanja i uticaja na biljke cvjetnice značajno opterećene lošom ishranom koja ih iscrpljuje , umanjuje njihovu vitalnost i skraćuje životni vijek. Uzgoj pčela izvan prirodnih optimalnih staništa kao najkvalitetnijih izvora pčelinje hrane , prevelika upotreba šećera u ishrani , kontaminacija košnica korištenjem raznih hemijskih preparata je potpuno neprirodni temelj zdravog života pčela.PIŠE SAMIR OMEROVIĆU okviru modernog pčelarstva današnjice sve više je trend da se u ishrani pčela dodaju razni probiotički dodaci kao želja i nada pčelara da u moru loših posljedica preventivno kroz dobru i kvalitetnu ishranu održe vitalnost i dobro zdravlje svojih pčela . U tom pravcu jedan dio pčelara koristi raznorazne preparate i proizvode hemijskog porijekla . Međutim jedan dio ide putem korištenja ekstrakata raznih ljekovitih biljaka a koje imaju naučno dokazane izuzetne efekte u borbi protiv virusa , bakterija , gljivica, mikrosporidija, itd .Naravno mnogi ćemo reći ma koje šumskim pčelama u šumi šta davao , samo med i polen i sve ce biti u redu . Slažem se nije niko ali zato ih više u šumama i nema ili ima vrlo , vrlo malo. S druge strane prije samo nekoliko decenija nije ni bilo potrebno . Priroda je bila mnogo čistija , nije bilo te pošasti pesticida kao ni mnogih bolesti koje danas bukvalno haraju .. Ali i tada naši stari , dede , amidže , dajdže , ujaci i stričevi su koristili ljekovite biljke kao profilaktičku mjeru zaštite pcela .Kad bi ih pitali zašto to rade oni bi jednostavno rekli :“ NE ZNAM SINE ZAŠTO TO RADIM ALI ZNAM DA JE DOBRO “. Jedan od takvih izuzetnih preparata,na bazi ljekovitih biljaka , pčelarskoj javnosti poznat još od osamdesetih godina prošlog vijeka jesteKAS – 81 „ Čarobni pčelar ski čaj „. Izuzetan prirodni preparat namjenjen prvenstveno preventivnoj borbi protiv Nozemoze pčela, pomoćno sredstvo u borbi protiv Varoze pčela i profilaktičkom dejstvu na jačanju zdravlja i vitalnosti pčelinjih društava.• KAS-81 je biljni preparat koji u sebi sadrži sirovine iz prirode i koji ne ostavlja tragove u pčelinjim proizvodima a čini ga 90%, gorkog pelina lat. Artemisia absinthium iz perioda cvetanja (osušeni cvjetni vrhovi neposredno pred cvjetanje), 5% listova pelina iz vegetacije (osušenog) i plus 5%, osušenih pupoljaka bijelog bora lat. Pinus sylvestris…• Posjeduje dokazana antinozemozna dejstva, pomaže u borbi protiv varoze i stimulira razvoj pčelinjeg društva potvrđena u istraživanjima priznatih stručnjaka na polju pčelarstva ..• Svojim intenzivnim sastavom, opijajućem dejstvu utiče na povećanu aktivnost i let pčela što indirektno utiče na bolji razvoj pčelinjeg društva , higijenu košnice, …Za proljetno stimulativno prihranjivanje i pri ljetno-jesenjoj prihrani pčela i pripremi za zimu preporučuje se preventivno dodavanje u sirup ili pogače za ishranu u količinama: • KAS-81 vodena otopina 30-35 ml po litri sirupa , poželjno je da jedno pčelinje društvo dobije bar 3-5 litara ljekovitog sirupa..• KAS-81 alkoholna otopina 5-10 ml po litri sirupa , poželjno je da jedno pčelinje društvo dobije bar 3-5 litara ljekovitog sirupa.. Istraživanjima naučnika evidentno je produženo djelovanje na nozemozu ukoliko se pčelinja društva u pripremi pčelinjih društva za zimu ishranjuju sirupom sa dodatkom KAS – 81 jer isti ima produženo djelovanje akumuliranjem u pčelinjoj hrani koju će pčele upravo koristiti tokom prvog perioda zime . Uz ostale pozitivne faktore kvalitetna hrana , raspored i dovoljne količine hrane za zimu gradi izuzetno dobre uslove zimovanja pčela sa umanjenom opasnosti razvoja nozemoze tokom ranog proljetnog razvoja .Također kroz ishranu u kombinaciji za vrijeme tretiranja Varoe destructor sa drugim glavnim sredstvom (oksalna kiselina, timol, mravlja kiselina,..) ili sintetskim akaricidima pokazao je odlične rezultate u borbi protiv Varoze pčela… KAS – 81 se nikako ne smije shvatiti kao glavno sredstvo u borbi protiv Varoze pčela..Izaziva pojačanu aktivnost pčela i izlazak iz košnice, i zato ga obavezno davati u najkasnijim predvečernjim satima jer može izazvati grabež kod pčela. Navešćemo samo neke od mnogobrojnih istraživanja preuzete iz knjige čika Jove Kantara „Sa zdravim pčelama u XXI. vek“, kao što su rezultati istraživanja profesora dr Jože Rihara i Janeza Firma sa Biotehničkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Naime, u svojim istraživanjima na zadatu diplomsku temu, Janez Firm sa Ljubljanskog univerziteta je utvrdio da je laboratorijskim nalazom prisutnost noseme bila negativna. Kada je mrtve pčele stavio pod mikroskop, spora nozeme nije bilo u društvima koja su hranjena šećernim sirupom sa dodatkom KAS-a, a imala su i upola manje mrtvih pčela po košnici u jednom mesecu (prosečno 48:85). Nozema je nestala, piše Firm, iako je ranije imao i 30% uginulih pčelinjih zajednica, mada je preventivno lečio, kako sam kaže sad fumagilinom, sad belim lukom, sad apinosemom, sad kombinovano, a učinka nikakvog nije bilo, kao i da ih nisam lečio. Posjeduje antiVarrozna i antinozemozna svojstva, a uspešno deluje i kao stimulans na brzi razvoj pčelinjeg rano-prolećnog i kasno-letnjeg legla na velikim površinama saća. I ako ne spada u red najefikasnijih akaricida, vrednost mu je u tome što ga možemo koristiti u svako doba kada pčele posećuju hranilicu, bez negativnih posledica po pčelinju zajednicu.V.I. Vinokurov istraživač na Državnom poljporivrednom univerzitetu u Voronježu (Rusija) odvar od pelina pravi po receptu gdje 50 grama suhog isitnjenog pelina (lišće i gornji dijelovi biljke sa cvjetovima) i jednog litra ključale vode. Odvar stavi u tamnu posudu i ostavi da odstoji dva dana. Tako dobijeni čaj u dozi od 100 ml doda na litar sirupa 1:1, pa svako pčelinje društvo prihrani sa 6 litara ljekovitog napitka.Inž. Ferid Velagić pčelar (220 pčelinjih zajednica) uzgajivač matica, iz Stare Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije i nema problema sa bolestima u košnici i u pčelinjaku. Pre 30 godina, od 220 pčelinjih društava koliko je zajednica imao u pčelinjaku, Varroa mu je ostavila samo 12 slabića, i ako je koristio sva hemijska sredstva koja su „lečila” Varrozu. „Ja

Hamid Zlatić-Rojenje i borba protiv Varoe!

Varoa ima srce!Novi momenat!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Varoa ima srce! Novi momenat u poznavanju Varoe! Varoa ima srce! Srce Varroa destructor otkrili su Alexandros Papachristoforou i Evgenia Koutouvela u projektu koji delomično finansira Vita Bee Health. Srce je sićušno – veličine samo 165 μm za 60 μm – i ima prosečno trajanje nešto više od 7,39 sekundi pri prosečnoj frekvenciji od 0,13 Hz. Iznenađujuće, do sada se u literaturi nije spominjalo je li varroa imala srce ili ne! Zbog svoje veličine, fiziološko proučavanje varoe bilo je teško. (Krpelji, koji su nešto veći, lakše se proučavaju.) Srce je konačno pronađeno vrlo blizu mozga i sasvim je slično kao kod krpelja. No, za razliku od drugih grinja, varroa ima dvije ventrikule (komore) i šest umjesto četiri ostija (otvora).Očekuje se da će otkriće srca pomoći u razvoju novog biološkog testa za mjerenje učinka kontrolnih tretmana varoe. Preuzeto Izvor Varroa does have a heart Vita bee health Autor teksta Vita bee health-Preuzet tekst! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Z.Banovic Pismo pčelarima za April

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Zoran Banović Pismo pčelarima za April Pismo pčelarima za April Mesec April Pise Z.Banovic Mesec kada svaki prosecan pcelar razmislja i vaze sta i kako ce da sprema drustva za najvazniju pasu sezone, za cvetanje bagrema. Ovaj tekst je posvecen mladim kolegama koji jos „lutaju“ i traze sebe i svoju tehniku pcelarenja.Ove godine imali smo idealnu zimu i vreme u periodu smena generacija (dugo i kratkozivuce pcele). Kisni period koji je pri kraju je presekao i usporio razvoj pcelinjih drustava. Od reakcije pcelara je zavisila „steta“ koja je nastala. Odgovorni i vise verzirani pcelari su drustvima dali dodatnu prihranu da bi ublazili nedostak unosa nektara iz prirode. Sad sve one price o stetnosti secera, pogaca i sirupa padaju u vodu. Istina je jednostavna, moralo se pomoci i intervenisati. Cesto se ovih dana vide slike izbacenih trutovskih larvi na poletaljkama. Siguran znak manjka hrane u kosnicama. Mozemo polemisati o cemu se radi ako su drustva dobila prihranu a doslo je do ove pojave. Cim prvi dan dozvoli, pogledajte krajnje ramove na vasim radnim drustvima. Bicete neprijatno iznenadjeni. Hrana se „istopila“ bukvalno je nema. Nestali su i oni ramovi sa svezom pergom na koju su se kolege zalile kao opasnost za blokadu. Veliki problem imaju i kolege koje su se zaigrale sa SO. Sa celim nastavcima SO. Ako su matice mlade, zalegale su nemilice u sveze izvucena saca koje su pune kosnice mlade pcele lepo izvlacile. Lepi dani su pred nama i doslo je vreme za rotaciju plodista na poziciju 1. I to su neke kolege vec odavno uradile. Mislim da ne treba zuriti sa tom radnjom, sve dok moze da se kontrolise broj i povrsina zalezenih ramova. 8 do pola zalezenih ramova ima manje legla nego 6 kompletno zalezenih. Mozda negde intervenisati sa 1 ili 2 SO. Drugi razlog zasto ne zurim sa time je laksi pregled i rad sa pcelama dok je plodiste ispod zbega. Nakon rotacije pocinjemo sa prevesavanjem zatvorenog legla u T2. Tako povlacimo i mladu pcelu da greje leglo i ubrzavamo naseljavane drugog nastavka (T2).Posto je lose vreme iza nas, dolazimo do perioda same pripreme. Odlucivanja kojim nacinom cemo uci sa drustvima u bagrem. Pisem o LR kosnicama jer radim sa njima. Broj metoda nije mali a njihove varijacije su beskrajne. Svako vremenom razvija neki svoj licni sistem i to smatram da je ok. Nemamo svi iste pasne ni klimatske uslove. Uradicu sad nezahvalnu stvar pa sve metode podeliti na 4 neke osnovne grupe. 1. Ne diram nista, one najbolje znaju2.Rad bez MR3.Derzonov metod4.Peletov metod Za LR kosnice mislim da su svi ostali nacini samo nadogradnja na ova cetiri.Od ova 4 nacina radio sam sa svima sem sa prvim. Nisam niti veliki, niti od struke priznati pcelar ali dosao sam do nekog zakljucka da za moje uslove najbolje rezultate daje Peletov sistem. Sama struka vrlo uspesno demantuje samu sebe sa podacima „za“ i „protiv“ pojedinih metoda pa svima nama ostaje samo da sami izvucemo zakljucke, sta i na koji nacin raditi. Sam Djerzon je posao od osnovne ideje povecanja medisnog prostora na ustrb plodisnog. Ne vidim potrebu za time u svetu LR kosnica. Dodavanjem nastavaka u korpus taj se problem resava sa lakocom.Naicicete na podatke da oduzimanje matice usmerava rad drustva na unos nektra. Ali, isto tako naicicete na podatke da to oduzimanje,umanjuje radni elan PD. Dalje cemo naici na podatke da prestanak pojave mladog legla dodatno smanjuje radni elan. Da to osporavanje svega ostane dosledno ima autora koji kazu da PD bez matice posle pocetnog povecanog unosa u drugoj polovini pase pada sa radnim raspolozenjem. Bagrem daleko vise daje nektra u drugoj polovini pase. Posle svega ovoga ostaje nam samo da razvijemo neki svoj nacin, pod sistem ili kombinaciju dva metoda. Prednost sam dao Peletu i ukratko ga radim ovako.Na drugoj polovini cvetanja gradskog bagrema u donje telo stavljam ram sa maticom, pored dva rama mladog legla, dva rama izvucenog saca ( pisem o sirenju od centra ka krajevima. Znaci po 1 ram na svaku stranu) pa 2 rama SO. 3 preostala rama sami odredite na osnovu onoga cime raspolazete. Na to telo (T1) stavljam maticnu resteku(MR). Na poziciju T2 stavljam medisni nastavak u koga prebacim zrelo zatvoreno leglo. Na to dodajem jos jednu MR i gore na T3 ide nastavak sa mladim leglom. (Ovaj dodatak MR2 Pelet nije opisao ali se koristi na mnogim pcelinjacima.)Neko ce reci da je malo mesta za med. Kakvi su prinosi neka samo napune taj jedan nastavak na T2, mislim da ce vecina biti zadovoljna. (ja prezadovoljan). Posle 5-6 dana pogledajte T3. Bice maticnjaka u njemu. Zatvorene pokidajte. Nakon jos 5- 6 dana ponovo prekontrolisite T3, odaberite jedan maticnjak i njega ostavite a ostale uklonite. Tada dodajem umesto MR2,podnjacu i okrecem leto suprotno od glavnog (180°) naravno da ce uvazene kolege osporiti kvalitet maticnjaka ali ja verujem da su pocetkom meseca maja PD programirana za razmnozavanje (rojenje) i da tada maksimalno dobro neguju maticnjake.Raspored novih drustava ovako dobijenih je na vama. Da li cete T3 odneti na drugi kraj pcelinjaka i ( obavezna prihrana) ili cete radna drustva premestiti a T3 postaviti dole i okrenuti leta u smeru u kome su bila leta RD da prihvate izletnicu i tako ih ojacate…izbor je vas Fotografije Z.Banovic Hvala Zoranu za tekst! Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/Ili posaljite poruku preko sajta(dugme kontakt)medpcelarskimagazin.mvbyte.comili direktno na mail:medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝 Zoran Banović Autor teksta Pcelarim sa LR kosnicama. Iz Backe Palanke sam. Pcelinjak je

D.Dinic Avgustovske sitnice

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Avgustovske sitnice-Avgustovski radovi na pcelinjaku Avgustovski radovi na pcelinjaku Postoje pcelari koji tvrde da pcele ne treba narocito pripremati za zimu ili -zazimljivati- kako mi kazemo. Ko ih u prirodi zazimljuje?- pitaju oni. Pise David Dinic Mozda bi i bili u pravu da izmedju prirodnog stanista pcela i nasih kosnica ne postoje neke bitne razlike. Zbog toga se u kosnicama moraju obaviti neke radnje da bi se pcelama omogucilo lakse ili bolje zimovanje. Stari pcelari nisu dirali kosnice posle Sv. Ilije ili 02.08. Takodje, nasa Pcelarska Nova godina je 01. 08. Ovaj datum je odabran jer su do tada zavrsene sve velike pase i pcelari mogu da pocnu da pripremaju zajednice za narednu godinu i bagremovu pasu. Sta da Vam kazem, naviknite se, uvek u pcelarstvu razmisljamo sest meseci unapred . . .Takodje, to je odprilike trenutak kada u zivotu pcelinje zajednice pocinju obimne pripreme za nastupajucu zimu. One se ogledaju u formiranju -medne kape-, smanjivanju legla, odhranjivanju zimskih, dugovecnih pcela, propolisanju i zatvaranju svih otvora na stanistu i sl. Avgust mesec Vam je u pcelarstvu kao 19:00 h lepog letnjeg dana. Ako radite neki posao imate vremena da ga zavrsite jer ima dosta do mraka, ali nije vreme da zapocinjete novi jer ce uskoro noc. Tako je i sa pcelama. Sta ste uradili tokom cele godine to je to, ostaje vremena za neke sitne korekcije i kraj. Ne dirajte ih vise! U avgustu ima najvise posla na pcelinjaku i ko tada zavrsi i pripremi se, na prolece samo uziva u radu sa pcelama. Takodje, prolece je varljivo, vremenske prilike se cesto menjaju, hladno je za neko detaljno pregledanje kosnica, ima vremena samo da se proveri da li je zajednica ziva i da li ima maticu. Zasto onda ne bi neke poslove zavrsili u avgustu kada je vreme toplo i stabilno? Mozda ima i tihe pase, dani su jos dugi, pcele izlecu masovno. . .Problem zazimljavanja pcela moze se resiti u dva koraka: Skinete krov, stavite pun nastavak meda i zatvorite kosnicu! Za ovako zazimljene pcele dajem garanciju prezimljavanja, ali u praksi retko ko tako radi.Prema potrosnji meda i kolicini neophodnoj za prolecni razvoj, doslo se do cifre od minimum 16 kg meda potrebnog za uspesno prezimljavanje pcela, stim sto u obzir dolazi i prolecno dodavanje pogace. Ako ne racunate sa pogacom, ova cifra se sigurno povecava za 3-4 kg meda. Med u kosnici ne predstavlja samo hranu. On je i izolator i temperaturni regulator. Med se sporo greje, ali se i sporo hladi. On upija toplotu koju pcele proizvode i odpusta je prilikom naglog zahladjenja grejuci pcele dok se klube ne prilagodi novonastaloj situaciji. Med je higroskopan, upija vodu iz vazduha omogucavajuci pcelama da zimi dodju do preko potrebnih kolicina ove tecnosti. Med je kosnica, ne drvo.Citajuci literaturu i iz sopstvenog iskustva smatram da neke stvari treba preporuciti. Prvo: Sto ranije zavrsimo sa -tumbanjem- kosnica i ostavimo pcele na miru da se zazimljavaju – bolje je po njih. Mozemo da krenemo od Langstrota i njegovog dokaza da pcele odgajaju vise zimskih pcela ako je zapremina kosnice veca. Znaci, treba ostaviti pcele da se zazimljuju na dva LR nastavka. Plodiste podizemo gore jer je gore uvek toplije.Licno, ostavljam pcele da zimuju na 8 + 8 ramova. Znaci, 8 ramova u plodistu i 8 ramova u nastavku ispod. Nekako, nema velike razlike kada se u kosnici nalazi 10 ili 9 ramova. Tek sa 8 postize se vidljiv efekat. Kada se pogleda, ovakva konfiguracija podseca na prirodno staniste u drvetu, kao da se roj uselio i izvukao dugacke satove. Zatim, svi znamo da je vazduh dobar izolator. Na ovaj nacin dobijamo jedan -vazdusni dzep- izmedju zida kosnice i prvog rama. Znaci imamo: napolju zima, pa 2 cm drveta, pa 2 cm vazduha, pa med, pa klube. Ako ostavimo svih deset ramova i na krajnjim ramovima ima meda, pcele ce tesko u toku zime prici do njega, prakticno im je nedostupan. Kada stavimo krajnje ramove pune meda tako da ih ima 8 u plodistu, pcele ne vole med sa spoljne strane rama koji je udaljen od zida, to im je nebranjena teritorija i uvek ga prenesu negde unutra, a to nam je i glavni cilj – da prenesu med sto blize klubetu. Ovaj slobodan prostor omogucava i bolju cirkulaciju unutar kosnice, nije sve -nabijeno- i -zguzvano-, ima vise -vazduha-. Cirkulacija, ne ventilacija, se u kosnici moze postici jedino ako nam je krov -najdeblji- ili termicki najnepropustljiviji deo kosnice. Kada je toploti onemoguceno da preko krova izlazi iz kosnice, ona se -razliva- u nase vazdusne dzepove. Kako su zidovi kosnice hladniji od krova, vazduh se hladi i ide na dole. Zato sto su udaljeni od zida, krajnji ramovi se gotovo nikad ne ubudjaju, ima vazduha koji struji izmedju zida i rama i onemogucava budjanje. Vadjenjem 4 rama iz kosnice dobijamo i nekoliko ramova koje cemo cuvati preko zime i na prolece iskoristiti za -malo prolecno prosirenje- legla. Na prolece imamo cetiri mesta za dodavanje satnih osnova ili prosirivanje legla -kao jabuka rumenim- ramovima ( ako ovako ne napisem dobijam kritike ). Ne moramo tada, kada su zajednice jos rovite i iscrpljene od zime da preturamo po kosnici i trazimo koji cemo ram da izvadimo da bi dodali SO, zavrsili smo taj posao u avgustu. Na kraju, ali ne i najmanje vazno, kada zimuju na 8 ramova, pcele najcesce zauzmu 5 ulica te dobijamo jedno vertikalno izduzeno klube, sto je idealno za cuvanje toplote, a takodje se klube ne moze razdvojiti u potrazi za hranom, jer mu je suzen -manevarski- prostor. Prilikom pravljenja ove konfiguracije desava se da moramo neke ramove iz plodista da -spustimo- dole, u nastavak ispod plodista. Rukovodim se ovim principima: U plodistu ostavljam ramove sa najdubljim mednim kapama, krajnje ramove stavljam da budu puni zatvorenog meda, dole spustam preostali med i po potrebi mlado leglo. Ovo zato sto mladom leglu treba puno vremena da -izadje- i smeta pcelama da lageruju med.

Identifikacija Americke kuge za 90 sekundi(video)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pogledajte veoma koristan video! Identifikacija Americke kuge za 90sekundi! ZNACI AMERIČKE KUGE PČELINJEG LEGLA Na zaraženim larvama u otvorenom leglu ne zapažaju se nikakve promene.Kratko vreme posle poklapanja ćelija nastaju promene uboji, građi i konzistenciji larvi. U izgledu legla zapažaju seraštrkane poklopljene ćelije. S obzirom da je američka kugabolest isključivo zatvorenog (poklopljenog) legla, prvi kliničkiznaci bolesti se uočavaju na poklopcima ćelija. Najčešće trinedelje po zaražavanju dolazi do promene boje, rasporeda icelovitosti poklopaca. Poklopci poprimaju boju limuna, zatimtamnomrku boju, nakvašeni su, blago ulegnuti. Na njihovojpovršini, odnosno u sredini se uočavaju tamne mrlje, kojeostavljaju utisak prljavomasnog saća. Na istima se uočavaju sitnerupice, nepravilnih ivica, raspoređene obično po obodu, aposledica su rada pčela na čišćenju saća i izbacivanju uginulihlarvi. U jesen, kada matica prestrane da polaže jaja, promene na poklopcima su najizraženije jer ostaje samo bolesno leglo. Kada se skine poklopac ćelije uočava se da su larve izgubile sedefasto belu boju i karakterističan sjaj, poprimile sivo-žutu boju koja kasnije prelazi u svetlosmeđu i na kraju u tamnosmeđu boju (boju čokolade). Istovremeno larve gube svoj karakterističan oblik, a samo telo larve se pretvara u polužitku,lepljivu i rastegljivu masu koja poprima miris tutkala. U početkurazvoja truležnih procesa, rastegljivost je velika pa takočačkalicom ili palidrvcetom šibice, prilikom izvlačenja iz ćelijemasa se rasteže u niti, nekada duge i po nekoliko centimetara.Ceo ovaj proces traje od 5 do 8 nedelja. U kasnijem toku bolesti,usled isparavanja i isušivanja, masa postaje gusta, čvrsto prijanjaza zid ćelije, ima izgled crno-smeđe kraste, veličine glavice čiodei teško se uočava (proces stariji od dva meseca). Iako odrasle pčele ne obolevaju, pčelinja zajednica slabizbog poremećaja u zameni generacija pčela. Starije pčele (zumiru, ali istovremeno ne nastaju nove generacije mladih pčela,zbog čega dolazi do stalnog slabljenja zajednice i na krajuuginuća. U takvim društvima često dolazi do pojave grabeži,voskovog moljca, a sve to doprinosi daljem širenju zaraze. Izvor teksta i fotografije: Kniga AMERIČKA KUGA PČELINJEG LEGLA (priprema se novo dopunjeno izdanje koje treba da izadje za koji mesec)Mr Kazimir Matović · Mr Aleksandar ŽarkovićMr Zoran DebeljakIzdavač:Veterinarski specijalistički institut ‘‘Kraljevo‘‘, Kraljevopod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva ivodoprivrede Republike SrbijeLink za Veterinarski specijalisticki institut Kraljevo http://vsikv.com/srb/ Na Google mozete naci link za ovu publikaciju (pdf),pokusao sam da iskopiram link i da ga ugradim ovde ali nazalost nisam uspeo😑 Pogledajte ovaj video Identifikujte Americku kugu za 90 sekundi-Youtube kanal Beekeping IsG… DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

M.Sljivic“Prvu pogacu dati u martu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić Prvu pogaču dati u martu Davanje pogaca Pogače pčelama ne treba davati „radi davanja“ već samo ako za to postoji ozbiljan razlog. Pise Miljko Sljivic Davanje pogače iz nužde, javlja se kada je pčelar zazimio pčele sa zalihama koje su tako male da ugrožavaju opstanak tokom zime. Jasno je da iz takve situacije pčelar mora da izvuče pouku i da mu se to više nikada ne desi. Ako dajemo pogače zbog stimulacije razvoja društva, onda ih treba dodavati u proleće kada je krenuo bar minimalni unos iz prirode. Na jednom predavanju sredinom januara u društvu od oko 50 pčelara postavio sam sledeće pitanje: „Koliko vas je pčelama već dalo pogače“? Ruke su podigli skoro svi pčelari. Postavio sam zatim novo pitanje: „Koji je razlog da ste ovako rano dodali pogaču“? Jedan je odgovorio: „Nemam dovoljno hrane pa se plašim stradanja. Sledeće moje pitanje je bilo: „Zašto se plašite nedostatku hrane ako je vaga do 31. decembra pokazala potrošnju od 3,00 kg. Nije bilo odgovora. Sledilo je novo pitanje: „Ima li neko da je iz nekog drugog razloga ovako rano dodao pogaču? Njih nekoliko je odgovorilo u smislu ,,Bolje da damo nek ima, ne može da šteti,, odnosno,, od viška glava ne boli,,. Sledilo je moje novo pitanje: „Zašto zimske pčele žive nekoliko meseci a letnje nekoliko nedelja“? „Zbog rada kojem su izložene letnje pčele“ odgovorio je jedan. Sada je red bio na meni i pitanje je glasilo: ,,Zašto pčelama dajete pogače i terate ih da rade ako sami kažete da duže žive zimi zato što ne rade“? Nije bilo odgovora. Sledilo je moje novo pitanje: „Kakva je razlika izmedju zimskih i letnjih pčela“? Jedan pčelar se javio sa sledećim odgovorom: „Vizuelno nema razlike, odnosno pčelar ne može videti ili utvrditi. Po sastavu zimske pčele imaju mnogo više masnog tkiva što bitno utiče na prezimljavanje pčela“. Složio sam se da je to tačno, da to piše u svim knjigama ali sam nastavio sa novim pitanjem: „Iz čega se sastoji masno tkivo? Kakvu funkciju ima masno tkivo, odnosno njegovi delovi? Koja je ralika u masnom tkivu izmedju mladjih i starijih pčela“? Svi su ćutali. „Da li neko zna da nam svima kaže bar nešto od ovoga?“ bilo je moje novo pitanje. Svi su ćutali. Malo sam sačekao i pošto niko nije bio zainteresovan za odgovor, postavio sam novo pitanje: „Zašto mislite da nema štete od dodavanja pogača ako ne znate sastav masnog tkiva, ulogu, značaj“… Svi su ćutali, a onda je jedan progovorio: „Mi smo Šljiviću tebe pozvali da nam držiš predavanje a ne da nas propituješ, pa izvoli odgovori na svoja pitanja“. Svi su počeli da se smeju a ja nisam imao više pitanja već sam prešao na predavanje. Iz dana u dan, iz godine u godinu sve su teži uslovi za razvoj i opstanak pčela. Sa intezivnim razvojem poljoprivrede, sa razvojem hemijske industrije i sve većom primenom raznih hemijskih sredstava, pčela kao insekat je sve više ugrožena. Pčelaru kao ljubitelju pčela, odnosno kao odgajivaču pčela i proizvodjaču pčelinjih proizvoda ne ostaje mnogo mogućnosti da se protiv toga bori. Pčelar kao član društva pčelara zajedno sa drugim pčelarima mora preduzimati zajedničke aktivnosti kako bi potencijalne štete bile što je moguće manje. Pčelaru kao pojedincu ostaje jedino borba za više znanja kako bi svojim znanjem pokušao da pomogne pčeli i zaštiti od štetnih posledica. Osim tih direktnih posledica pčelar mora da se bori za što veći nivo znanja i kad su u pitanju druge radnje kod pčela, posebno kad je u pitanju tehnologija pčelarenja. Znači pčelari moraju maksimalno da se angažuju na usvajanju novih znanja, da prate savremena svetska i domaća naučna saznanja i da se znanjem i radom u skladu sa naukom izbore protiv negativnih posledica koji prete pčeli. Ne treba se hvaliti kako uspešno skidamo rojeve uhvaćene na visokom drveću, već sprečiti da do rojenja dodje. Ne treba spašavati društva od gladi dodavajući po nekoliko pogača ( čak i po 5 ) tokom zime već pčelama obezbediti dobru zimsku zalihu hrane. Ne treba spasavati par društava tako što ćemo svim društvima u pčelinjaku dodavati pogače, već imati dobar uvid u stanje zaliha hrane i voditi dobru evidenciju o tome. Ako nekom društvu treba dodati pogaču onda to uraditi samo tom društvu. Imajuću u vidu da često unos nektara i polena u proleće ne može da zadovolji potrebe pčelinjeg društva za dobar prolećni razvoj, neophodno je da deo zimskih zaliha ostane za prolećni razvoj i tako nadoknadi manjak unosa. Manji unos hrane ima za posledicu štednju hrane od strane pčela. Štednja se sastoji u smanjenju broja položenih jaja što utiče na slabiji razvoj društva, kao i smanjenje broja obroka pri hranjenju larvi, što utiče na kvalitet pčela. Leženjem pčela lošeg kvaliteta znači i slabiji razvoj žlezda pčela što će se direktno odraziti na hranjenje budućeg legla. Sve te činjenice navele su naučnike da se bave istraživanjem „Značaja zaliha hrane u pčelinjem gnezdu“ . M.N.G.BILAŠ je ispitivao Zavisnost mase pčelinjih larvi od količine meda u gnezdu Količina meda u pčelinjem gnezdu Masa mleča u ćelijama s 3-dnevnom larvom, mg Masa larvi 3-dnevnog uzrasta 4,5 8,1 12,6 2,1 5,0 4,8 6,7 9,5 10,8 A.M.Ramjova je ispitivala kvalitet pčela u zavisnosti od količine zaliha hrane u društvu Zaliha hrane u kg Masa 6-dnevne larve,mg Masa pčela,mg Razvitak ždrelnih žlezda Razvitak masnog tkiva % Dužina života pčela na voćnoj paši 3-4 6-8 10-12 137 159 171 108 116 118 3,57 3,71 3,85 100 117 121 14,5 18,0 18 Interensantni su podaci dobijeni u Baškirskoj republici gde su na 188 pčelinjaka uporedili zavisnost količine vrcanog meda od količine hrane ostavljene u jesen. Pčelinjaci su podeljeni u pet grupa prema obezbeđenošću zaliha hranom. Grupa Obezbedjenost hranom, kg Broj pčelinjaka Količina meda za vrcanje po društvu, kg Količina meda za vrcanje po društvu, % I II III IV V Do 15 Od 15,1 do 20 Od 20,1 do 25 Od 25,1 do 30 Više od 30 3

D.Spancic“Moj nacin sprecavanja krecnog(vapnenastog)legla“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dražen Spančić Kako se borim protiv krečnog legla! Zadnjih godina jedan pčelinjak od 70 zajednica ima dvadesetak zajednica koje vuku ovo gljivično oboljenje..Pokušavao sam na sve načine izliječiti ih ali ne ide, bolest se nakon zaliječenja ponovo vraćala..Proljetos sam izimio jednu zajednicu koja je još sa jeseni bila jako zaražena ali uz moju brigu prebrodila je zimu..Na žalost ista košnica nije imala dovoljno snage da posluži za experiment ove godine..Kopao sam nadalje po pčelinjaku i na moju žalost jedna od rodonačelnih zajednica izgubila je maticu..Pomenutom bezmatku dodao sam maticu iz zaražene zajednice..Pazite!! Prenio sam samo maticu!! Dakle, sve spore, saće, med ostali su u zaraženoj košnici..Nakon odokativnih 45 dana nova zajednica obolila je od vapnenastog legla (pomenuti bezmatak kojem sam dodao maticu).. Ne treba biti previše pametan da bi zaključio kako je matica razlog pojave bolesti u do tada zdravoj košnici..Kada su na svijet došle pčele od nove matice, iste su bile nesposobne da se bore protiv vapnenastog legla..Dakle, stvar je u genetici koju prenosi matica!! Pise Drazen Spancic Ponukan takvim iskustvom došao sam do nekog svog zaključka, kojeg ostavljam vama na prosudbu da li je realan..Ima li smisla liječiti vapnenasto leglo gdje je ista matica u košnici?? Nema!! Zašto?? …pa zbog toga što je matica glavni razlog sa svojim genom koji prenosi na pčele i nakon zaliječenja bolest se nastavlja ili rijetko kada prestane..Da je zajednica bila sposobna boriti se protiv ove bolesti ne bi je niti dobila..Sada kada se zarazila, kakvog smisla liječiti je??Nikakvog, dobiti će bolest iznova.. Mnogi od nas se zavaravaju i tvrde da je zajednica ozdravila ali samo odokativnom procjenom jer na letu ili na podnici ne vide izbačene mumije..Ali, da li je baš tako?? Nije!! Neke zajednice imaju jak nagon za čišćenjem ali nisu u stanju u potpunosti osloboditi se spora i bolest djeluje u tihom obliku..Kako sam to saznao?? Jednostavno sam svakodnevno pratio uložak na podnici i pronalazio sam jedva jednu mumiju u toku tjedan dana..Neko bi rekao da je to zanemarivo ali nije..Vješte pčele će blagu zarazu očistiti prije nego li vi to primjetite i izbaciti će mumije van iz košnice..Tek kada u zajednici izvadite plodišni okvir (najbolje djevičanski, friško izgrađeni okvir) vidjeti ćete šareno leglo, preveliki broj praznog saća u kompleksu zatvorenog legla.. Nije tu stvar u lošoj matici koja preskače ćelije nego se radi o tome da su pčele očistile bolesno leglo i nastale su praznine..Takve zajednice u prosjeku imaju vrlo malo meda za vrcanje naspram drugih zdravih zajednica..Zašto?? Pčele u prosječnoj godini potroše oko 150kg meda (nekada više a nekada manje, što ovisi od godine) ali vapnenaste zajednice potroše više..Zašto?? Zato što matica pokušava nadomjestiti leglo i neprestano nosi,leglo troši hranu i u konačnici nema vrcanja..Zajednica koja je obolila potrošila je 20kg hrane više od zdrave i to je upravo onaj višak koje je trebao ići pčelaru..Dakle, blage zaraze su neproduktivne pčelaru i hrane samo sebe..Kako bi bolje razumio svoje proljetno iskustvo odlučio sam sve vapnenaste zajednice obezmatičiti (imale su 8-9 okvira legla) i pustio sam ih da povuku prisilne matičnjake.. Period dok su bile bez legla dalo im je mogućnost da se oslobađaju od spora jer je bilo tihe paše, a poznato nam je da tiha paše stimuliše pčele na čišćenje..Kada su matičnjaci bili zreli pokidao sam ih i u bezmatke dodao zrele matičnjake selektiranih zajednica otpornih na ovu bolest..U pomenutom razdoblju kada legla bilo nije sve sam zajednice pošpricao preparatom Bee Protect H (kompletnu unutrašnjost košnice, saće, pčele, leglo itd..)Leglo mladih matica u pravilu bilo je zdravo i bolest mi se za sada nije pojavila..Imam informacije da su neke kolege koje nisu mjenjali matice nego su pustili da kćerka nastavi lozu kako se u takvim zajednicama bolest nastavlja. .Moguće da je majka prenijela na kćerku dio genetike ali isto tako treba sačekati da na svijet dođu pčele mlade matice i istima dati mogućnost da se pokušaju očistiti..Ako bolest niti tada ne bude očišćena savjetujem da se zajednica uguši sumporom jer liječenje dalje nema smisla.. Znam, mnogi od vas koji ovo budu čitali pitati će se zar nije previše mjesec dana bez legla u košnici..Istine, malo će zajednica pasti na snazi ali ako joj pomognete prihranom u 7-8mj stići će razviti se u produktivne zajednice..Bolje da bude malo i slabija nego da vučete potencijalnu zarazu na pčelinjaku, koja nije produktivna niti vama niti samim pčelama..Pročitajte, komentirajte, sudjelujete jer na taj način svi nešto naučimo 🙂 Foto Dusan Dule Tomic Kontakt Spancic.drazen@gmail.com Dražen Špancić Autor teksta Drazen Spancic-pcelar iz Siska(Hrvatska) svoje visegodisnje druzenje sa pcelama i rad sa mnostvom kosnica koji su doneli veliko iskustvo i znanje,cesto pretace u vrhunske autorske tekstove koji su publikovani u svim znacajnim pcelarskim casopisima.Osnivac je velike FB grupe“Pcelarstvo u srcu“ i svojim savetima doprinosi popularizaciji iemancipaciji pcelarstva! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Med-Neprijatelj bakterija Pogledajte video o medu(ima prevod)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više pogledajte video-ima prevod Med-Neprijatelj bakterija POGLEDAJTE ODLIČAN VIDEO-IMA PREVOD ! UKLJUČITE GA NA PODEŠAVANJIMA I IZABERITE JEZIK YouTube SciShow kana Youtube Autor teksta Youtube Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic „Kako razrojiti kosnicu na pasi a nemate kod sebe praznu kosnicu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ „Kako razrojiti košnicu na paši a nemate kod sebe praznu košnicu“ Tokom pčelarenja čovek se nadje u svakakvim situacijama! Pise D.RadanovicNa terenu ,teorija i pcelarska praksa cesto nisu u saglasju i samo invetivnost i kreativno razmisljanje mogu neke problematicne situacije da rese.Cuvene 2014god. drustva su mi bila na planini Cer (bagremova pasa) a dvadesetak rojica je ostalo na stacionaru da se razvijaju na glogu,zestici i posle na bagremcu.Udarile su poplave,dobar deo rojica se utopio a sva oprema mi je bila poplavljena.A na bagremu usled kisovitog vremena pcele masovno krenuse u rojevni nagon.Avaj!Nijednog nastavka,krova i podnjace viska na bagremu jer sve je bilo potopljeno na stacionaru(moja greska).Nasi stari su govorili“Um caruje a snaga klade valja“ i „Budale se uce na svojim greskama“ i jeste tako! Znaci lr kosnice sa tri nastavka,rojevi maticnjaci i nedostatak rezervnih delova!!!!! Na selidbu sam poneo plasticne dzakove jer sam ih stavio ispred kosnica (nekad ponesem i stare staze-tepihe da ne moram da kosim travu ispred njih ) a i oni uvek zatrebaju na terenu-djubre,gomila sitnica i opreme staju u njih. U treci nastavak (mediste) sam prebacio maticu sa dosta hrane,ram otvorenog i dva rama zatvorenog legla sa pripadajucim pcelama,stresao mnogo pcele iz iste kosnice i sklonio u stranu i naravno ostavio sam deset ramova jer matica krece da zaleze vec u toku noci. Znaci dole su mi ostala dva nastavka na podnjaci i tu sam ostavio dva najlepsa maticnjaka a ostale porusio. Na drugi nastavak sam vratio zbeg,preko zbega sam celom povrsinom zbega stavio rascepljene dzakove a na dzak onaj treci nastavak(sa maticom) s tim sto je pomocno leto tog nastavka sad bilo okrenuto za 180% od glavnog leta(znaci taj treci nastavak se okrene i pcele ulaze odpozadi).Preko tog nastavka sam stavio opet dzak (probusiti rupice zbog ventilacije) pa poklopio krovom.Na plasticnom dzaku (foliji) koji se nalazi na prva dva nastavka (to je sad podnjaca trecem nastavku koji je postavljen obrnuto) ne treba probusiti rupe za ventilaciju jer onda ce feromon stare matice biti prisutan u donja dva nastavka. Dobar deo izletnica se vrati u donji deo kosnice a mlada pcela ostane gore da neguje otvoreno leglo i veoma brzo se reorganizuju i uspostave normalan zivot pcelinjeg drustva.Pcele iz treceg nastavka veoma brzo krenu da opste sa okolinom preko pomocnog leta koje je 180% okrenuto od glavnog leta dole na podnjaci.Ovaj sistem ima brojne varijacije,adaptacije i nuzno je zlo,ali nekad okolnosti nas primore na ovakve poteze.Ako ne postoji pomocno leto,onda se uz pomoc dve grancice improvizuje leto.. .Ako imate krov viska onda najlon i nije potreban vec treci nastavak stavljate direktno na krov i naravno taj nastavak opet rotirate za 180%(da pcele ulaze otpozadi).Kad dodate kompletnu konfiguraciju kosnice vi taj treci nastavak nosite kao samostalnu jedinicu na sledecu pasu,itd.Nisam pokusao da pricam o razrojavanju i medobranju u ovoj situaciji vec samo o momentu kad nuzda zakon menja!Umesto krova na terenu mozete staviti i poklopac od „smederevca“,najlon pa neke daske,lesonit a umesto dzaka i neku sper plocu,tablu ili vise kesa“tregerusa“ koje rascepite ali postavite tako da nema „lufta“(da pcele iz donjeg dela i obratno ne mogu da komuniciraju i zbog feromona).Zbeg preko kojeg je najlon ce obaviti svoju „nuzno nametnutu funkciju podnjace“.Foto D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pogledajte „Zašto pčele vole šestouglove? – Zek Peterson i Endi Piterson (Zack Patterson and Andy Peterson)“ YouTube(ima prevod na nas jezik)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više pogledajte video Pogledajte „Zašto pčele vole šestouglove? – Zek Peterson i Endi Piterson (Zack Patterson and Andy Peterson)“ YouTube(ima prevod na naš jezik) Ima prevod na nas jezik! Zek Peterson i Endi Piterson (Zack Patterson and Andy Peterson) Autor teksta video-Produkcija TED-ed Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Uncategorized

Share this: