HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

             Davanje pogaca

Pogače pčelama ne treba davati „radi davanja“ već samo ako za to postoji ozbiljan razlog.

Pise Miljko Sljivic

Davanje pogače iz nužde, javlja se kada je pčelar zazimio pčele sa zalihama koje su tako male da ugrožavaju opstanak  tokom zime. Jasno je da iz takve situacije pčelar mora da izvuče pouku i da mu se to više nikada ne desi. Ako dajemo pogače zbog stimulacije razvoja društva, onda ih treba dodavati u proleće kada je krenuo bar minimalni unos iz prirode. Na jednom predavanju sredinom januara u društvu od oko 50 pčelara postavio sam sledeće pitanje: „Koliko vas je pčelama već dalo pogače“? Ruke su podigli skoro svi pčelari. Postavio sam zatim novo pitanje: „Koji je razlog da ste ovako rano dodali pogaču“? Jedan je odgovorio: „Nemam dovoljno hrane pa se plašim stradanja. 

Sledeće moje pitanje je bilo: „Zašto se plašite nedostatku hrane ako je vaga do 31. decembra pokazala potrošnju od 3,00 kg. Nije bilo odgovora. Sledilo je novo pitanje: „Ima li neko da je iz nekog drugog razloga ovako rano dodao pogaču? Njih nekoliko je odgovorilo u smislu ,,Bolje da damo nek ima, ne može da šteti,, odnosno,, od viška glava ne boli,,. Sledilo je moje novo pitanje: „Zašto zimske pčele žive nekoliko meseci a letnje nekoliko nedelja“? „Zbog rada kojem su izložene letnje pčele“ odgovorio je jedan. Sada je red bio na meni i pitanje je glasilo: ,,Zašto pčelama dajete pogače i terate ih da rade ako sami kažete da duže žive zimi zato što ne rade“? Nije bilo odgovora. Sledilo je moje novo pitanje: „Kakva je razlika izmedju zimskih i letnjih pčela“? Jedan pčelar se javio sa sledećim odgovorom: „Vizuelno nema razlike, odnosno pčelar ne može videti ili utvrditi.

 Po sastavu zimske pčele imaju mnogo više masnog tkiva što bitno utiče na prezimljavanje pčela“. Složio sam se da je to tačno, da to piše u svim knjigama ali sam nastavio sa novim pitanjem: „Iz čega se sastoji masno tkivo? Kakvu funkciju ima masno tkivo, odnosno njegovi delovi?  Koja je ralika u masnom tkivu izmedju mladjih i starijih pčela“? Svi su ćutali. „Da li neko zna da nam svima kaže bar nešto od ovoga?“ bilo je moje novo pitanje. Svi su ćutali. Malo sam sačekao i pošto niko nije bio zainteresovan za odgovor, postavio sam novo pitanje: „Zašto mislite da nema štete od dodavanja pogača ako ne znate sastav masnog tkiva, ulogu, značaj“… Svi su ćutali, a onda je jedan progovorio: „Mi smo Šljiviću tebe pozvali da nam držiš predavanje a ne da nas propituješ, pa izvoli odgovori na svoja pitanja“.

 Svi su počeli da se smeju a ja nisam imao više pitanja već sam prešao na predavanje.  Iz dana u dan, iz godine u godinu sve su teži uslovi za razvoj i opstanak pčela. Sa intezivnim razvojem poljoprivrede, sa razvojem hemijske industrije i sve većom primenom raznih hemijskih sredstava, pčela kao insekat je sve više ugrožena. Pčelaru kao ljubitelju pčela, odnosno kao odgajivaču pčela i proizvodjaču pčelinjih proizvoda ne ostaje mnogo mogućnosti da se protiv toga bori. Pčelar kao član društva pčelara zajedno sa drugim pčelarima mora preduzimati zajedničke aktivnosti kako bi potencijalne štete bile što je moguće manje. Pčelaru kao pojedincu ostaje jedino borba za više znanja kako bi svojim znanjem pokušao da pomogne pčeli i zaštiti od štetnih posledica.

 Osim tih direktnih posledica pčelar mora da se bori za što veći nivo znanja i kad su u pitanju druge radnje kod pčela, posebno kad je u pitanju tehnologija pčelarenja. Znači pčelari moraju maksimalno da se angažuju na usvajanju novih znanja, da prate savremena svetska i domaća naučna saznanja i da se znanjem i radom u skladu sa naukom izbore protiv negativnih posledica koji prete pčeli. Ne treba se hvaliti kako uspešno skidamo rojeve uhvaćene na visokom drveću, već sprečiti da do rojenja dodje. Ne treba spašavati društva od gladi dodavajući po nekoliko pogača ( čak i po 5 ) tokom zime već pčelama obezbediti dobru zimsku zalihu hrane.

 Ne treba spasavati par društava tako što ćemo svim društvima u pčelinjaku dodavati pogače, već imati dobar uvid u stanje zaliha hrane i voditi dobru evidenciju o tome. Ako nekom društvu treba dodati pogaču onda to uraditi samo tom društvu.  Imajuću u vidu da često unos nektara i polena u proleće ne može da zadovolji potrebe pčelinjeg društva za dobar prolećni razvoj, neophodno je da deo zimskih zaliha ostane za prolećni razvoj i tako nadoknadi manjak unosa. Manji unos hrane ima za posledicu štednju hrane od strane pčela. Štednja se sastoji u smanjenju broja položenih jaja što utiče na slabiji razvoj društva, kao i smanjenje broja obroka pri hranjenju larvi, što utiče na kvalitet pčela. Leženjem pčela lošeg kvaliteta znači i slabiji razvoj žlezda pčela što će se direktno odraziti na hranjenje budućeg legla. Sve te činjenice navele su naučnike da se bave istraživanjem „Značaja zaliha hrane u pčelinjem gnezdu“ . M.N.G.BILAŠ je  ispitivao Zavisnost mase pčelinjih larvi od količine meda u gnezdu

A.M.Ramjova je ispitivala kvalitet pčela u zavisnosti od količine zaliha hrane u društvu

Interensantni su podaci dobijeni u Baškirskoj republici gde su na 188 pčelinjaka uporedili zavisnost količine vrcanog meda od količine hrane ostavljene u jesen. Pčelinjaci su podeljeni u pet grupa prema obezbeđenošću zaliha hranom.

Zaključak je da u proleće treba da bude u košnici najmanje 10-12 kg poklopljenog meda i najmanje dva rama sa pergom. Naš uvaženi predsednik SPOSa  Dr. Rodoljub Živadinović na predavanju u Kumanovu 13. decembra 2014.godine ( predavanje na sajtu SPOSa ), kaže da se tu radi o srednjo ruskoj pčeli a da za našu kranjsku važi nešto niža količina odnosno minimum zaliha hrane, ne bi trebalo da je ispod 7,6 kg. Ako pčele u zimskom periodu ( od 01.oktobra do 01.aprila ) potroše izmedju 8 i 9 kilograma možemo zauzeti stav da za našu kranjsku pčelu moramo obezbediti zimnicu od minimum 17 kilograma ako hoćemo dobar prolećni razvoj. Pčele neće ni gram potrošiti više nego što im treba pa pčelar neće ništa izgubiti a biće oslobodjen briga oko prezimljavanja i imaće jača društva. Mislim da možemo zaključiti da je za zimu najbolje obezbediti dovoljno meda i polena i preko zime ne dodavati skupo plaćene pogače i nanositi štetu pčelama. Pored količine veoma je važno obezbediti da zimska zaliha bude dobrog kvaliteta. Zimske zalihe treba da su od meda dobrog kvaliteta. U godinama kada manjak meda nadoknadjujemo sirupom, onda je najbolje dodati sirup invertovan enzimom invertaza ili ako to ne može ,treba dodati sirup rastvoren u toploj vodi. Dr Goran Mirjanić iz Banja Luke je ispitivao dužinu života pčela u zavisnosti od vrste hrane. Pčele iste starosti je podelio u tri grupe i zatvorene u kavezu u istim uslovima hranio različitom hranom ( 2004.).

U tom momentu se javio jedan pčelar za diskusiju izjavom ,,Kod nas se to Šljiviću kaže „MED NA MEDU RODI“,  nego ti nama kaži nešto i o tom masnom tkivu. Polazeći od činjenice da iz istog oplodjenog jajeta koji položi matica može: a) da se izleže jedinka koja može biti letnja radilica i da živi kratko ( oko šest nedelja ), b)  zimska radilica i da živi nekoliko meseci ili c) matica i da živi nekoliko godina. Razliku izmedju matice i radilica su brzo razjasnili jer je bila vidljiva golim okom: „Zasluga pripada hrani ( matičnoj mleči i veličini ćelije u kojoj se jedinka razvija). Do razlike izmedju kratkoživuće i dugoživuće radilice, odnosno letnjih i zimskih pčela pokušali su da otkriju ogledima. Prvi ogled je bio zatvaranjem odredjenog broja pčela iste starosti u mrežice gde su živele sa različitim temperaturama i otkrili da temperatura utiče na dužinu života. 

U knjizi „Savremeno pčelarstvo,, od Bore Stamenkovića stoji ,,pčela najduže živi pri temperaturi od oko 16 stepeni Celzijusovih, a najkraće na temperaturi većoj od 36 stepeni Celzijusovih“. Sledeći ogled je bio zatvaranje istog broja pčela u dve različite mrežice pri istoj i konstantnoj temperaturi ali različitoj vlažnosti i dobili su  razliku u dužini života što znači da i vlaznost ima uticaj na dužinu života. Sledeći ogled bio je zatvaranje istog broja pčela u mrežice sa istom temperaturom i istom vlažnošću ali različitom količinom hrane, pa sa istom količinom hrane ali različitog kvaliteta i na kraju posle još nekoliko ogleda sa različitim uslovima došli do zaključka: ,,Na dužinu života pčela utiče veliki broj faktora“. Ovaj zaključak im nije dao nikakav odgovor vezan za razliku u dužini života letnjih i zimskih pčela pa su počeli iz početka.

 U  termostat sa odredjenom, istom temperaturom, vlažnošću, količinom i kvalitetom hrane zatvorili su 100 pčela izleženih početkom maja, zatim početkom jula i u treći početkom septembra pa pratili njihovu dužinu života. Pčele izležene početkom maja i jula živele su oko 600 sati dok su pčele izležene početkom septembra živele preko 1000 sati. Ovaj ogled je ponavljan na stotine puta i uvek dobijao isti rezultat. Odgovor na pitanje „Čime se objašnjava i šta uslovljava veću dugovečnost pčela“- dali su anatomi koju su utvrdili da još kod novorodjenih letnjih i zimskih pčela neki unutrašnji organi i tkiva tela nisu istovetni. Masno tkivo, naprimer i žlezde za hranjenje razvijeni su mnogo bolje kod zimskih, dugovečnih pčela. To su dopunili fiziolozi koji su dokazali da razviće masnog tkiva i žlezda za hranjenje kod pčela je uslovljeno količinom belančevinske hrane tj. koncetracijom polena u hrani larve. Danas nema sumnje potpuno je dokazano da na dugovečnost pčela utiče količina i kvalitet hrane ( med i polen a naročito polen ) u periodu larve iz koje se razvijaju zimske pčele. Na kvalitetnu ishranu utiče: odnos broja hraniteljica i broja larvi koje se hrane, kao i izobilje kvalitetne hrane.

  Dugovečne pčele su bolje ako je broj hraniteljica u vreme ishrane larvi veći a broj hranjenih larvi manji. Osim toga karakteristika tih zimskih pčela razvijenošću masnog tkiva i žlezdama za ishranu ( koje proizvode matičnu mleč ). Masno tkivo u letnjem periodu ima zadatak da se potroši na negovanju letnjih pčela u svom kratkom životu letnje pčele. Masno tkivo u zimskom periodu na zimskim pčelama ima zadatak zajedno sa žlezdama za ishranu, da odneguje prvo novo leglo. Prvo leglo se neguje iz sopstvenog organizma zimskih pčela a prve izležene pčele nastave da neguju leglo iz zaliha hrane odnosno novog unosa. Pošto masno tkivo pripada Ekskretornim organima pa treba prvo njih objasniti. Pčele u svom organizmu imaju EKSKRETORNE ORGANE  ili organe za izlučivanje.

 U njih spadaju Malpigijevi sudovi i Masno tkivo. Malpigejivi sudovi su duge izuvijane cevčice. One imaju funkciju bubrega jer štetne materije iz krvi ( limfe ) izlučuju izmedju srednjeg i zadnjeg creva i tako se odstranjuje iz organizma. Deo vode, prema potrebi, pčele resorbuju i vraćaju u organizam.    Za nas pčelare je mnogo važnije Masno tkivo i razumevanje njegove uloge.  Masno tkivo se sastoji iz dve vrste funkcionalno različitih ćelija: adipociti i enociti. Adipociti su ćelije masnog tkiva koje predstavljaju rezervoare glikogena i masti neophodnih za preživljavanje u nepovoljnim uslovima života. Enociti su ćelije rezervoari u koje se odlažu nepotrebni štetni produkti metabolizma. Znači pčele stvaraju rezerve glikogena i masti u svom telu u obliku ćelija masnog tkiva koji se zovu ADIPOCITI. Glikogen u pčelarstvu srećemo i kod matice kad se pari i kad se roji.

 Matica u životu samo dva puta dobro leti i to kad se pari i kad se roji. Ona može tada dobro da leti zato što joj pčele ne daju mleč vec jede med koji se sintetiše i glikogen koji joj daje snagu da izdrži dugi put. Zimske pčele imaju četiri puta više masnog tkiva i četiri puta duže žive. Druge ćelije u masnom tkivu ENOCITI imaju zadatak da prime i skladište nepotrebnih štetnih proizvoda metabolizma uglavnom mokraćne kiseline i razne soli. Pčele kako stare menjaju boju enocita od svetlo žute do tamno mrke, zbog nagomilavanja ekskreta ( izlučevina ). Pored masnog tkiva i žlezde za hranjenje je veoma bitno očuvati što je moguće duže kod pčela jer od njih zavisi odgajivanje novog legla posle perioda zimovanaja. Znači u radu sa pčelama treba izbegavati sve radnje koje na bilo koji način utiču loše na dva najvažnija organa dugovečnih pčela Masno tkivo i žlezde za hranjenje koje će imati za posledicu trošenje glikogena i skladištenje štetnih proizvoda metabilizma u masnom tkivu.

 Od dužine života zimskih pčela zavisi da li će svoje masno tkivo potrošiti u negovanju legla u januaru, februaru martu ili čak u aprilu. Za nas pčelare je jasno da ćemo veće koristi imati da više pčela odneguju u martu i aprilu nego u januaru i februaru.“E to nam sad objasni javio se pčelar koji se najčešće javlja“.  Da prvo citiram par naučnika koji potvrdjuju ovo što sam do sad pričao: Dr Kulinčević u Pčelaru 7,8 i 9/1993 u članku  „Kako i kada nastaju zimske pčele“ stoji „Pčele koje će postati dugovečne i ući u zimu, odmah pošto su se izlegle, većinu vremena provodile su mirujući i ne obavljajući bilo kakav posao u košnici. Ovakvo ponašanje se produžilo do kraja leta. One su trošile mnogo polena i nisu uopšte hranile leglo, a izletale su iz košnice vrlo retko. U isto vreme kratkovečne letnje pčele odgajivale su leglo i veoma intezivno pravile izlete u okolinu“. U knjizi „Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda“  Dr. N.I. Krivcov i Dr. V.I.Lebedev stoji „stepen razvitka masnog tkiva kao i hipofaringalnih žlezda u jesen, definiše fiziološko stanje pčela. Prema njihovom stanju možemo suditi o pripremljenosti pčela za zimu i prognozirati kako će proći. Mlade pčele jesenje generacije ne učestvuju u hranjenju larvi i tu sposobnost čuvaju do proleća. Ustanovljeno je, da ukoliko manje pčele učestvuju u ishrani legla s jeseni, utoliko one duže žive“.  A zatim nešto i o invertazi koja je potrebna pčeli da izvrši ivertazu saharoze iz pogača: „Aktivnost invertaze pljuvačnih žlezda menja se tokom sezone u dovoljno širokom dijapazonu. 

Maksimalna aktivnost je pred glavnu pašu, a minimalna – u zimskom periodu“. I još grupa bugarskih profesora na čelu sa Dr. Stojko Nedialkov u knjizi „PRAKTIČNO PČELARSTVO“   NOLIT 1986. Beograd „Tako za vreme relativnog mirovanja pčela ispoljavaju smanjenu aktivnost, konzumiraju manje hrane i održavanju relativno nisku temperaturu. To osetno olakšava opstanak pčelinjeg društva u nepovoljnim spoljašnjim uslovima. Narušavanje mirovanja zazimljenih pčela od strane neprijatelja, slabo zagrevanje košnica ili nepravilno zazimljavanje pčelinjih društava imaju teške posledice, jer se naglo menjaju uslovi u samom gnezdu. To dovodi do intezivne potrošnje hrane i do privremenog uginuća velikog broja pčela, a ponekad i čitavih pčelijih društava“. Još da dodamo da je ruski zoolog V.V.Alpatov je dokazao: „Pčela koja miruje utroši 8mm3 kiseonika u 1 minutu. Pčela u pokretu pod istim uslovima utroše 36mm3 kiseonika u 1 minutu. Uzbuđena pčela utroši 520mm3 kiseonika u 1 minutu. Odnos min. I max.1:140.“  Srazmerno potrošnji kiseonika pčele troše i hranu, a samim tim zimi opterećuju i crevo pčele. Znači dodavanje pogača u zimskom periodu izaziva: a) Podizanje temperature u klubetu, radi invertovanja pogače što direktno šteti pčeli ( kraći život i veća potrošnja ). b) izaziva uznemirenje pčela što povećava potrošnju hrane i nagomilavanje nesvarljivih materija u zadnjem crevu. c) Pčele moraju da aktiviraju žlezde za lučenje invertaze u periodu kada treba da miruju. d) Bitno utiče na pojavu legla ili na njegovo povećanje u periodu kad ne bi trebalo da ga bude i kada se znatno troše zimske pčele odnosno njihovo masno tkivo i žlezde za ishranu i tako smanjuju dužinu života.

 Da i to dopunimo jednim citatom iz navedene knjige ,,Tehnologija dobijanja pčelinjih proizvoda,,: „Pri normalnim uslovima zimovanja, na samom njenom kraju matice otpočinju pomalo polagati jaja u ćelije saća, a pri nenormalnim uslovima, posebno kad pčele ne mogu udaljiti iz gnezda višak vlage, matice to rade već u januaru, pa čak i u novembru, pošto je izvodjenje legla povezano sa potrebom značajne količine vode, pa se time umanjuje štetan nivo vlažnosti vazduha u pčelinjem klubetu. Naravno zimsko negovanje legla veoma jako pogoršava rezultate zimovanja pčela. Odsustvo legla u gnezdu pčela jedan je od važnih pokazatelja normalnog toka njihovog zimovanja“. Pčele koje se dobijaju iz jaja koje matica polaže u januaru i februaru nisu od koristi ni za pašu ni za razvoj, jer jednostavno zbog vremenskih i pašnih prilika njihova uloga u društvu je beznačajna. Na njihovom odgajanju se značajno troše i skraćuju život zimske pčele. 

Mnogo je važnije sačuvati zimske pčele za, što je moguće kasnije, odnosno za mart ili još bolje za april. Iz tog razloga se pčelarima savetuje da se u februaru ako temperature porastu u dužem periodu treba vršiti rastopljavanje košnica kako bi se smanjilo podsticanje matice na polaganje veće količine jaji. Sada se samo po sebi nameće pitanje: „ Kada treba početi sa radovima koji bi doprineli povećanju količine položenih jaja od strane matice“? U tom momentu se javlja jedan pčelar: „Ja bih pitao: Moje su pčele na planini gde su uslovi izuzetno surovi i temperature često u dužem periodu veoma niske. Ja mojim pčelama moram dodavati pogače tokom zime. I još: Da li pčelama podsticajno davati pogače, jer sam na internetu gledao Mirjanića koji kaže da je bolje za podsticaj dati pogaču nego sirup“. Surovi uslovi zimovanja i niske temparature u dužem periodu su razlog više da se pčelama za zimu na vreme obezbede dovoljne zalihe kvalitetne hrane.

 U takvim uslovima pčelama je mnogo teže da dižu temperaturu kako bi invertovale hranu, da pojačano opterećuju svoje crevo nesvarljivim materijama, odnosno ona preradom pogače mnogo više šteti sebi nego u klimatsko povoljnijim uslovima zimovanja. Što su uslovi suroviji šteta veća a u primorskim uslovima, odnosno krajevima gde pčele zbog povoljnih zimskih temperatura skoro ne prekidaju leglo, štete od dodavanja pogača bi bile najmanje. Što se tiče drugog pitanja, tačno je da pogača u periodu posticajnog prihranjivanja daje odlične rezultate, odnosno tačno je da je to Dr. Goran Mirjanić rekao na predavanju u Gudovcu 02.02.2013.godine. Ta tvrdnja je potvrdjena od stane nauke, ali se tu radi o beznačajnoj razlici u korist pogača dok bi med umesto toga bio znatno bolji. U knjizi „Hrana i ishrana pčela“ od Taranova stoji: „U pčelarskom institutu upoređivali su efikasnost prihranjivanja pčela u proleće šećernim sirupom i šećerno mednim testom. Pokazalo se da su zajednice koje su dobijale šećerno-medno testo dale su bolje rezultate, nego one koje su dobijale šećerni sirup“.

Ako govorimo o datumu početka priprema pčela za pašu moramo poznavati pašu i imati očekivani datum njenog početka, pa onda utvrditi datum početka pripreme pčela za nju. Prema Krivcovu i Lebedevu  to je 51 dan ( 21 dan razvitak pčela i 30 dana njeno uslovno, srednje trajanje života). Ovde se misli na svaku pašu pa i onu sa veoma malim dnevnim unosom. Ako je paša do 1 kg dnevno pčele izletnice preradu nektara izvrše same jer luče invertazu dovoljno da prerade sakupljenih 7,1 mg nektara za 20 minuta. Ako je paša veća onda se sve više angažuju mlade kućne pčele i njihov značaj je izuzetno važan za bagremovu i suncokretovu pašu. Kako za intezivne paše teret prerade pada na kućne pčele koje preradjuju nektar to je stav Dr. Rodoljuba Živadinovića izrečen na napred navedenom predavanju u Kumanovu da je za razvoj pčela za pašu najvažniji period na 40 dana pred pašu.

 Možemo biti saglasni da je za jaku pašu važno pomoći matici da što je moguće više položi jaja u periodu od 40 dana pa dalje prema paši, možemo to korigovati i prihvatiti da je to 51 dan pred pašu posebno što nam se često izletnice truju zbog prskanja voća, možemo pak i ovaj period na svoju ruku produžiti još neki dana, ali za bagremovu pašu koja počinje početkom maja nikakao ne treba stimulisani razvoj počinjati u februaru. Najbolje je da prema očekivanoj paši sami odredimo datum početka stimulacije, koji bi morao biti najranije u prvoj polovini marta a u planinskim predelima krajem marta ili početkom aprila.  

Kontakt:

Miljko  Šljivic Globoder, Kruševac, tel.037/681-126 Mob.063/8093-065 miljko_sljivic@yahoo.com

Hvala Miljko za fenomenalan tekst!