HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Nabavi prva drustva, obilazi, posmatra, ne spava mu se, čita knjige do zore,    prisluskuje starije pčelare, pitao bi nešto ali ne zna šta, da mu se nebi smejali: „vidi šta ovaj pita, nema pojma“. I tako mu prolaze dani. Čuje i čita – treba da  odradi neki pregled, koji, kako, šta da vidi ?A mora. Tu je dimilica,     kosmonautsko odelo…ali ruke se tresu. Vadi ram po ram i gleda. Aha, ovo je med (lizne nekako kroz mrezicu kape), ovo je leglo ili polen ili ono kao perga,  a šta je ovo krupno?Mora da su trutovi. I zamori se od straha i zujalica oko glave. Zatvori kosnicu pa će za nedelju dana, jer radi pa opet za vikend ima slobodno vreme.

 Do vikenda će malo da obnovi literaturu. Da potraži maticu. Na slici se vidi kako izgleda. I setio se: ono krupno debeloguzo su sigurno trutovi. Sve ostalo su pčelice i još samo da vidi maticu. Brzo dodje vikend i novo otvaranje kosnice, sa malo manje straha i nervoze. Ima sliku matice u glavi i u potragu… I odjednom vidi nešto novo: leglo se ponegde nekako isteglo pa visi niz saće. Uh … Mora da pita starijeg pcelara a on mu ko iz topa odbrusi: ubio si maticu. To je žir- matičnjak.

 

Ovo je bio uvod u prinudnu smenu matica.

 

Kada u kosnici iz nekih razloga nestane matica pčele radi spašavanja pčelinje zajednice kreću sa odgajanjem nove matice. To je takozvana prinudna smena. Pored nekih bolesti matice i namernog obezmatičenja najčešći uzrok prinudne smene je nepažnja pčelara pri pregledu drustva. Prejako dimljenje otera maticu prema bočnoj letvici a drhtave ruke pčelara početnika je ramom prignječe uza zid kosnice.

Vadjenjem rama iz sredine košnice i iskusni pčelari ubiju maticu. Zato pri pregledu treba uvek prvo izvaditi krajnji ram, ostaviti ga na stalak ili pored kosnice i pomeranjem sledeceg rama nastaviti sa planom pregleda- intervencije.

 

No ni to nije dovoljno. Često se pčelar priseća kada je pčelinju zajednicu pregledao zadnji put da bi doneo odredjene zaključke u vezi sa dešavanjima u košnici. Često je nešto vezano i za satnicu a ne samo za datum ali ne može npr. ono olako „pre 10- 15 dana“. Zato pčelar mora voditi dnevnik preglada u koji upisuje svaki pregled i svako zapažanje. Posebno upisuje nove termine za neophodne intervencije. Bar da bi znao od kada je ono „istegnuto leglo koje visi“.

 Ostavimo raspravu o kvalitetu prinudne smene matica i stavove proizvodjača „selekcionisanih“ matica (maticčari- novi termin) za drugu temu. Ali nema veće sreće i zadovoljstva pčelara početnika od uspešno proizvedene sopstvene prve matice.

 

Nešto više o  prinudnim matičnjacima.

 

Kako prepoznati da u drustvu nema matice.   Pčele su uzrujane, na prednjem zidu kosnice vide se kako ubrzano jure po zidu i poletaljci kao da nešto traže. Traže maticu. Posle nekoliko sati od postojećih larvi kreću sa izgradnjom a bolje reći nadgradnjom matičnjaka nad larvama radiličkih ćelija. Larve hrane matičnim mlečom a radiličke ćelije proširuju i stvaraju uslove za normalan i ubrzan razvoj matice. Ovde moram napomenuti i brigu proizvodjača matica (maticčari) da u radiličkoj ćeliji ne može da se proizvede dobra matica. Oni znaju da je i njihova presadjena larva poreklom iz iste radiličke ćelije.

 Kod matica iz rojevnog nagona i iz tihe smene jaje je isto i za radilice i za matice ali pri tome je početak matične ćelije sužen pri vrhu, pčelari ga zovu zvončić jer liči na zvono. Zvončić je sužen pri vrhu na prečnik radiličke ćelije da bi matica mogla da položi oplodjeno jaje. Kasnije pčele taj suženi vrh prošire. Na isti mačin pčele proširuju vrh radilićke ćelije pri nadogradnji matičnjaka. 

Ćelije Jentera i Nikot aparata su nešto malo pliće od radiličkih, jer njih pčele ne mogu proširivati, a dovoljno duboke da matica položi oplodjeno jaje. Jasno je da u široke medne ćelije ista matica polaže samo neoplodjena jaja. Isto tako, npr., neko bi pomislio da matica polaže oplodjena jaja u izgradjen matičnjak.    Oplodjena jaja polaže samo u radiličke ćelije i matične početke- zvončiće.

 Kad nestane matica

Po nestanku matice, bez značaja da li je ubijena, oduzeta ili na drugi način nestala,  pčelinja zajednica ima leglo u svim stadijumima. Najvažniji deo su 1-2- i 3-dnevna jaja i 1-2- i 3-dnevne larve. U danima posle „nestanka“ matice pčele imaju mogućnost da sledeca četiri dana   povuku matičnjake na jednodnevim larvama a istovremeno u sledećih pet dana na dvodnevnim i sledećih šest dana na trodnevnim larvama (vidi tabelu). U nedostatku ovih larvi pčele mogu povući matičnjake i na starijim larvama. To se u nekim slučajevima i dešava. Npr. kada pčelar ostavi kavez sa maticom u drustvo radi zamene. Matica ne izadje  u za pčele realnom vremenu i pčele povuku matičnjake a matica ugine.

Poznato je da pčele jednodnevne larve , postoje i tvrdnje i za dvodnevne, hrane matičnim mlećom. Bez značaja je tada zagovaranje maticčara da matice prinudne smene nisu jednako dobre kao one proizvedene pri presadjivanju ili iz Jentera/Nikot aparata. Samo treba pčelar da vodi evidenciju i postupa u skladu sa stadijumom razvoja larvi matičnjaka prinudne smene. Tu treba i iskustva. Datumi govore sve. Dovoljno je znati da se svi matičnjaci, bez obzira na metodu proizvodnje zatvaraju deveti dan od polaganja jaja.

 Očigledno da se u istom trenutku u obezmatičenoj pčelinjoj zajednici mogu naci matičnjaci započeti od 1-2- i 3- dnevnih larvi. U nekim slučajevima mogu se pojaviti i matičnjaci započeti na još starijim larvama. Šta je značajno znati. Pomenuto zatvaranje matičnjaka peti dan znači poznato pravilo 120 sati. Matematika je prosta. Sve matične ćelije započete na larvama starijim od jednog dana biće zatvorene posle 120sati od obezmatičenja odnosno petog dana. Tri dana jaja plus jedan dan 1-dnevna larva i plus pet dana je deveti dan. Pre toga su zatvoreni svi matićnjaci započeti na trodnevnim larvama (četvrti dan).

 

Šta pčelar treba da uradi: da petog dana poruši sve zatvorene matičnjake. Na taj način ostace samo otvoreni  matičnjaci započeti na jednodnevnim larvama. I tu nije kraj pažnje pčelara. Pregledom ramova primetice krupnije upotrebljive matičnjake koji su krenuli u zatvaranje (početo zaobljavanje vrha matičnjaka) i matičnjake srednje veličine: jedni su normalne širine i u njima se lako vidi larva i drugi sa zaobljenim vrhom. Ovi drugi su od starije larve i pred zatvaranjem i treba ih porušiti. Kakva je to razlika u veličini matičnjaka i zašto. Pokušaću da objasnim na jednostavan način. Veličina ćelije zavisi od veličine larve.

Najpliće su zatvorene ćelije sa radilickim larvama, značajno veće su trutovske. Najveće su matične. Zbog razlike u ishrani jednodnevnih, 2- i 3-dnevnih larvi do trenutka nadgradnje matičnjaka nastaje i razlika u brzini rasta larvi. Kod 1-dnevnih je nastavljena ishrana sa matičnim mlečom i njihov razvoj je ubrzan. Dvodnevne jedan dan a  3- dnevne  dva dana nisu hranjenje matičnim mlećom i njihov razvoj je usporen. Zbog zaostalog razvoja u startu ni nastavljena ishrana sa matičnim mlečom ne obezbedjuje ubrzani rast kao kod jednodnevne larve. I tako su u sve većem zaostatku. Manjoj larvi logično sleduje manja kućica/ćelija. Iskusan pčelar može i kasnije poništiti sve sitne matićnjake.

Kako ponistiti matičnjak:
Jednostavno ubosti čačkalicom i pčele će ga očistiti.Treba li porušiti sve matičnjake a ostaviti npr dva kako neki pčelari preporučuju. Nikako. Pčele imaju i dalje mogućnost da povuku matičnjake iz starijih larvi i eto nove muke. Nema nikakve logike rušiti višak. Pčele znaju zasto počinju više matičnjaka. Pa i kod tihe smene urade u seriji 3-5 matičnjaka a treba im samo jedan. Kod rojevnih…  Ako im ostavimo dva povući će još ali loših koji mogu biti zreli istog dana kao i prvi od jednodnevnih larvi! Pa koja pobedi.

               Starost  J-jaja i L- larvi

                 Dani J J J.  L L L L L L

                 I         1 2 3. 1 2 3 4 5 6

                II.        0 2 3. 1 2 3 4 5 6

                III.       0 0 3. 1 2 3 4 5 6

                IV.       0 0 0. 1 2 3 4 5 6

                V.        0 0 0. 0 2 3 4 5 6

                VI.      0 0 0. 0 0 3 4 5 6

                VII.     0 0 0. 0 0 0 4 5 6

               VIII.     0 0 0. 0 0 0 0 5 6

                 IX      0 0 0. 0 0 0 0 0 6

 

Prva tri dana u drustvu postoje jaja, prva četiri dana (I-IV) POSTOJE JEDNODNEVNE LARVE. Prvih pet dana postoje dvodnevne larve a šest dana trodnevne larve. Svakim danom nestaje po jedan stadijum razvoja. Vidi se da prva četiri dana pčele imaju na raspolaganju sve tri starosne larve (1, 2 i 3 dana).Da bi se tabela shvatila dovoljno je znati da na dan obezmatičenja postoji jednodnevno jaje i svi viši stadijumi razvoja. Drugi dan vise nema jednodnevnih jer su postala starija i sada su to dvodnevna jaja.  Sledeci treci dan nema ni njih jer su postala trodnevna. Od tog trodnevnog jajeta četvrti dan je larva. 

Tako se danima pomera starosna struktura legla. Iz tabele se po danima vidi šta pčele imaju na raspolaganju: npr. na dan kada rušite matičnjake (V-ti dan) postoje dvo- i trodnevne larve od kojih pčele mogu povući matičnjake.  Jedan početnik kaže ja sam peti dan porušio sve matičnjake i dodao jednodnevno leglo od dobre matice. A da je malo bolje pogledao video bi dvodnevne i trodnevne larve u starom leglu. Rezultat se zna.

Iskusniji pčelari prema starosti radiličkog legla mogu odrediti i starost matićnjaka.