HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Pise Miljko Sljivic
U tehnologiji pčelarenja prvi važan period kroz koje pčele prolaze na putu prema paši je prezimljavanje.Dobro prezimljavanje je startna osnova za dobar prolećni razvoj. Znači posle prezimljavanja sledeći period je dobar prolećni razvoj kako bi pčele što je moguće brojčano jače odnosno spremnije dočekale pašu. Na kraju, posle dobrog prolećnog razvoja, dodje paša koju treba iskoristiti. Ako su pašni i vremenski uslovi dobri a društva jaka pčelaru ostaje da odradi još nekoliko poslova kako bi košnice bile pune meda. Ti poslovi su sledeći: obezbedjenje dobre ventilacije u košnici, obezbedjenje mira na pčelinjaku, prema potrebi ograničiti maticu i blagovremeno dodavanje medišnih nastavaka.
Obezbedjenjem dobre ventilacije olakšava se isparavanje vode iz nektara i sprečava pojavanagona za rojenjem. Iz tog razloga neophodno je leta širom otvoriti pomeranjem letvica, otvoriti pomoćna leta, obezbediti ventilaciju preko zbega i slično. Za vreme bagremove paše otvaranje košnica svesti na najnužniju meru i upotrebu dimilice samo u krajnjoj nuždi. Sve radove koje treba obaviti u toku bagremove paše kao i dodavanje medišta ( ja ću upotrebljavati izraz „medište“ umesto „nastavka“ i „polunastavka“ a pčelari prema tipu košnice odradiće jedno ili drugo ) treba obaviti predveče. Na taj način poremećeni mir u košnici se preko noći vraća i pčele sledećeg dana nastavljaju sa radom.

 Svako uznemiravanje u toku paše bitno remeti rad pčela, dezorganizuje ih i time im uzima dragoceno vreme za rad. U bagremovoj paši matica se po pravilu ne ograničava jer se radi o jakoj paši gde pčele same ograničavaju maticu jakim unosom a ako je pčelinjak na mestu (području ) gde je bagremova paša nešto slabija onda je poželjno ograničavanje matice da ne bi bilo mnogo legla a malo meda. Da bi bagremova kratka i jaka paša bila maksimalno iskorištena neophodno je blagovremeno dodavati medišta odnosno proširiti prostor u košnici pre svega za skladištenje meda. Da bi dobijeni med bio sortno čist iz medišta treba iscediti sav sakupljeni med od voća i uljane repice. Time smanjujemo rizik da nam se u medu pojavi antibiotik poreklom od prskanja voća, voćara neznalice.
Proširivanje prostora u košnici omogućava pčelama smeštaj nektara, njegovu preradu u med i skladištenje. Proširivanjem prostora rasterećuje se naseljenost košnice i pčele postaju radno angažovanije što doprinosi preventivnom suzbijanju nagona za rojenjem. Ne sme se zakasniti sa proširivanjem prostora u košnici, jer pčele će donositi nektar samo ako imaju mesto gde će ga skladištiti. Pčelama uvek treba više mesta za skladištenje nektara od prostora koji je potreban za skladištenje meda čije cedjenje se očekuje. Ovo je u pčelarstvu poznato kao „fenomen praznog prostora“. Razlog ovakvoj potrebi je velika količina vode u nektaru koji donose pčele. 

Takav uneti nektar pre ili posle invertovanja pčele odlažu u tanke slojeve u više ćelija kako bi ispario višak vode. Slavko Jakovljević je nekada preko Radio Beograda subotom ujutru često govorio ,,veliki prostor u košnici pri jakom unosu deluje izrazito stimulativno“. U Knjizi „Pčelarstvo i ekonomika pčelarenja“ od Branka Reljića citirane su izjave poput „Bolje je suvišan nastavak nego nedostatak jednog rama“ kao i „Ako med pada kao kiša, onda kante treba namestiti tako da u njih pada“. Znači onda kada ima meda treba blagovremeno i dovoljno dodati medišta. Nedostatak prostora destimuliše pčele za sakupljanje nektara i društvo teži rojenju. Neblagovremeno proširivanje prostora smanjuje prinos, jer pčele nemaju prostor za smeštaj donetog nektara. Svakim kašnjenjem nektar koji je trebao da bude sakupljen i skladišten odlazi u nepovrat.
Prostor u košnici treba proširiti kada pčele zaposedaju unutrašnju stranu zadnjeg rama u plodištu, kada se ramovi bele od novog voska i kada se očekuje veći unos, odnosno jača paša.

 Često se medišta moraju dodavati za voćnu pašu i uljanu repicu a obavezno za bagremovu pašu.Ramove u dodatim medištima treba blago poprskati vodom bez obzira da li su izgradjeni ili satne osnove. Ako su ramovi bili sumporisani protiv voskovnog moljca, onda ih treba oprati tj. napuniti vodom i centrifugirati. Ako poranimo u proširivanju, štete mogu imati samo slaba društva i to ako po proširivanju naglo zahladni. Kod jakih društava štete od ranijeg proširivanja neće biti.
Ako su pčelari u dilemi „proširiti ili ne“, što se javlja kod pčelara koji imaju pčele daleko od mesta stanovanja, onda dilemu treba rešiti na sledeći način. Foliju koja je ranije postavljena preko satonoša povući nekoliko santimetara unazad i na nju postaviti medište.

 Na taj način folija održava mikroklimu u plodištu a istovremeno prolaz omogućava pčelama skladištenje meda u medišni deo ako se za to ukaže potreba.
Na početku paše prva tela se dodaju sa izgradjenim saćem a tek kad paša ozbiljnije krene treba dodavati medišta sa ramovima od kojih su delimično satne osnove. Pčele satne osnove bolje izgradjuju ako su bliže plodištu što znači da kad pčele budu zapljusnule med po ramovima dodatog medišta, takvo medišto treba podići i podbaciti novo prazno. Podbacivanje se vrši u prvoj polovini paše odnosno kad dnevni unos raste. Ako se podbacivanje vrši u periodu kad paša staje, odnosno dnevni unos pada, onda se može desiti preveliko rasturanje meda po ramovima što odlaže i otežava cedjenje. Imajući u vidu da je bagremova paša jaka paša sa velikim dnevnim unosom, pčelarima se savetuje da u svakom trenutku imaju postavljeno po jedno prazno medište u svakom trenutku paše, jer kod velikih dnevnih unosa koji mogu biti i do 12 kilograma ( lični rekord 12,1 kilogram ), pčele će za dan napuniti celo medišno telo.

Medišta se mogu dodavati odjednom ili postepeno. Ako se dodaju odjednom nema nikakve smetnje da se vrši povremeno podbacivanje medišta prema potrebi i prema unosu. Dodavanje više medišta sa izgradjenim saćem deluje stimulativno na veće angažovanje pčela u sakupljanju nektara. Dr. Tomas Rinderer direktor Federalnog centra za genetiku i selekciju pčela iz Baton Rouge-a ( SAD ) je ispitivao: ,,Prostor u košnici i produktivnost pčelinjeg društva“. Istraživanja su u vidu predavanja objavljena u Pčelaru broj 6/1983 i broj 10/1994 u prevodu DR Jovana Kulinčevića. Za ovu priliku citiraću delić predavanja ,,Formirane su dve grupe pčelinjih društava približne jačine. Jedina razlika izmedju grupa bila je u broju nastavaka sa praznim saćem. Jedna grupa je imala 2 nastavka, a druga 4 nastavka za med.

 Paša je trajala 10 dana i grupa sa više prostora, odnosno praznih okvira, sakupila je u proseku 51 kg meda, a druga grupa sa manje prostora u proseku 36 kg meda. Razlika je više nego očigledna. Da bi se proverili ovi rezultati grupe su izmenjale svoje uloge, samo na drugoj lokaciji uz kraću pašu. Opet su društva sa manje prostora sakupila manje meda“. Pčelari bi svakao želeli da imaju stav o dodavanju medišta pa ću citirati iz navedenog članka u Pčelaru sledeće „Broj nastavaka treba da bude podešen prema broju i intenzitetu očekivane paše. Nastavke treba treba dodati odjedanput. U našim uslovima to bi trebalo da budu 2-3 nastavka na LR preko plodišta, a kod DB 3-4 polunastavaka“.
Medišta se mogu dodavati sa razredjenim ramovima. To praktično znači da u medište dodajemo po 1 ili eventualno 2 rama manje nego što bi objektivno moglo da stane u medište. Na taj način prazan prostor koji se javlja vadjenjem 1 ili 2 rama rasporediće se na ostale ramove. Pčele će ostale ramove produbiti i u njih staviti med.Znači u jednom medištu broj ulica je manji što znači prazan prostor je manji pa više staje meda. Prednost razredjenih ramova su:
Dobija se više voska i više meda po jednom telu.

Za istu količinu meda angažujemo manje medišta i manje okvira što smanjuje rad na otklapanju saća i broju upotrebe centrifuge.
U tako proredjene ćelije matica neće da polaže jaja, pa neće prelaziti u medište te nam ne treba matična rešetka.
Mladim pčelama pružena jemogućnost lučenja voska i na taj način omogućujee rad mladim pčelama i sprečava ulazak u rojno stanje.
Negativna strana može da bude sporije zrenje meda zbog lošije ventilacije koja je posledica razredjenih ramova. Ventilacija bi bila još lošija ako bi neko u medište postavio ukrštene ramove pod uglom od 90 stepeni. Ako se satne osnove dodaju kao razređeni ramovi ( 10 umesto 12 i slično ) dešava se da pčele zbog velikog rastojanja između satnih osnova ne prihvate da grade na satnim osnovama već grade zaperke između satnih osnova. Iz tog razloga za izgradnju saća sa produbljenim ćelijama treba koristiti saće sa normalno izgrađenim ćelijama.
Kod dodavanja satnih osnova u medište treba voditi računa i ne dodavati medište puno satnih osnova naročito ne na početku paše. Mnogo je bolje sa početkom paše dodavati izgrađeno saće a kad paša krene i bude unosa onda dodavati satne osnove i to mešanjem sa izgrađenim saćem kako to pčelari kažu „filovano saće“. Ako se meša izgradjeno saće sa satnim osnovama, dešava se da su na izgrađenom saću produbljene ćelije a na satnoj osnovi plitke ćelije što pak ništa ne smeta i u sledećoj paši biće sve uredu. Pčele za izgradnju saća troše med i cvetni prah pa je neophodno da za pašu imamo izgrađeno saće ali kako pčele imaju potrebu i za lučenjem voska neće doći do smanjenja prinosa ( a nephodno je ) za pašu u medište dodavati i satne osnove radi izgradnje. Pčelari početnici obično za pašu nemaju izgrađeno saće pa dodaju satne osnove u medište. 

Sam prelazak iz plodišta u medište na satne osnove pčele teško prihvataju i može doći do rojenja a da ne predju u medište. Iz tog razloga potrebno je pčele „prevariti“ i naterati ih da predju. Ovo se može uraditi, tako što se medišni ram dodaje u plodište ranije i posle izgradnje premestiti ga u medište i tako naterati pčele da pređu u medište. Drugi način je da se jedan plodišni ram izvadi iz plodišta i stavi u medište nakoliko dana ( može i u polumedište pa neka deo visi u plodištu ), a kada pčele pređu da grade na susedne ramove u medištu, plodišni ram posle isecanja dela građevnjaka vratiti u plodište. Kod košnica sa istom veličinom rama nema ovog problema ali treba voditi računa da med iz plodišta ne dospe za cedjenje.
Kontakt/ Globoder, Kruševac, Srbija tel.037/681-126 Mob.063/8093-065 miljko_sljivic@yahoo.com
Zahvaljujemo se autoru za ovaj divan tekst!