HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

                        ZIMSKE PČELE

Ako izuzmemo sve pčelinje bolesti, usmeravajući se na neke druge uzroke ubrzo ćemo doći do vidnih rezultata koje sami stvaramo ali ne zapažamo.

Pise Slobodan Ivancevic

Ako neko stanište kao što je košnica poseduje ograničenje kao što je matična rešetka, prikupljanjem  zimskih zaliha odnosno meda pčele taj isti med stavljaju ispod rešetke u plodišne okvire stvarajući duboke medne kape. Ovako smanjen prostor ispod mednih kapa nije dovoljan da bi se dobila veća količina legla niti jaka zimska pčela. Ove posledice su najviše izražene u prvim proletnjim danima kad matica treba da naglo širi leglo ali nema dovoljno pčele da ga pokrije. Matici smo ponovo uskratili njenu ogromnu sposobnost da neograničeno širi leglo. Iste pojave se dešavaju prilikom obilate prihrane zbog nedostatka hrane odnosno uzimljenja pčelinjih zajednica u jednom plodišnom prostoru.

Znači u jednom plodišnom prostoru ne možemo dobiti bogatu zimsku zalihu hrane a ujedno dobiti i odgovarajuću količinu legla, odnosno jaku zimsku pčelu. Sada ću bliže objasniti ovaj problem kod uzimljenja  pčelinjih zajednica. Ako u jednom plodišnom prostoru imamo veće površine  saća koje su prekrivene sa medom, odnosno gde su nastale jake medne kape, u  tom slučaju smanjuje se matici prostor da zanese odgovarajuću količinu zimske pčele. Ako se na saću nađe veća količina legla smanjuje se količina hrane. Ovo je česta pojava u pčelarskoj praksi koju sami stvaramo ali ne zapažamo. 

Navešću jedan primer kada je u zimskom period 2012/2013 godine usled visokih temperatura došlo do pojave kasnog ili produženog legla tako da je potrošnja hrane porasla.Pčelinje zajednice koje su uzimljenje na mednim (Sl.medne kape smanjuju leglo ) kapama došle su do ruba propasti pošto količina hrane nije bila dovoljna za ovako ekstremne uslove. U ovom slučaju ideja o celovitosti saća bilo to u ekstremno toplim ili ekstremno hladnim zimama eliminiše ove negativne pojave regulišući količinu legla kao i količinu hrane. Neovisno o vrsti plodišnog nastavka ili plodišnog prostora kao što su AŽ košnice ili pološke.

SMANJENA KOLIČINA PČELE NAPADNUTE VAROOM

Pčelinje zajednice koje su napadnute varoom, zbog nepravovremenog tretiranja naglo slabe osećajući ugroženost i u obliku malih rojića napuštaju zaražene košnice tražeći spas  na nekom drugom pčelinjaku ulazeći ispod krovova, podnjača ili ugibaju u slobodnoj prirodi. Takvi begunci su česti posetioci na mom pčelinjaku, naročito u avgustu i septembru. Ovako napuštanje košnica nije misterija nego vidna pojava.Godine 2010-te  (Sl.odbegle pčele ispod podnjače) početkom septembra doleteo je poveći roj koji se nije uhvatio na obližnji žbun nego pored žbuna na travu. 

Pošto je roj begunac bio na zemlji pčele su se razišle, tako da sam ugledao ono što se retko vidi – raširene pčele po travi otkrile su više matica i to obeleženih. Što je to nateralo pčele da kolektivno napuste pčelinjak spajajući se u jedan roj, stvarajući solidarnost gde niko nikog ne dira, pa ni matica maticu? Znači, svaka ugroženost bilo čoveka ili životinja stvara solidarnost. Moje dugogodišnje iskustvo me upozorava da varou treba suzbijati čitavu sezonu, naročito u julu kada matica počinje polagati jaja za zimsku pčelu. Varoa u to doba ne koristi samo trutovsko leglo nego se preusmerava i na radiličko. Pokazali su se dobri rezultati u pčelinjim zajednicama koje smo tretirali  u avgustu i kasnim jesenjim danima, oksalnom kiselinom. Varoa je padala. Sada se moramo pitati, šta je sa onim pčelama koje smo oslobodili varoe? Varoa je u ovom slučaju delovala direktnim i indirektnim putem.

 Direktnim putem na samu pčelu skrativši joj životni vek. Pošto je takva pčela bolesna, u tom slučaju klube se smanjuje , često padne na podnjaču i ugine. Smanjeno klube u hladnim zimskim danima odvoji se od hrane i ugine od gladi. Ovakvo stradanje pčela, direktnim i indirektnim putem gde oslabljene zajednice  uginu od gladi bilo je izraženo 2009-te godine. Slična situacija se dešava kad zajednice uđu u zimu sa starom pčelom, što je veoma pogubno za zajednice. Takva pčela brzo odumire smanjujući količinu pčele u klubetu. 

Takvo klube nije u mogućnosti da stvori odgovarajuću mikro klimu tako da rashlađeni med nije više pogodan za dalju ishranu pčela. Pošto tako rashlađen med utiče na probavni trakt, prouzrokujući jednu od najučestalijih bolesti, kao što je nozema. Tako obolele pčele brzo propadaju i nestaju. Zato poštujmo svako znanje kao i nova saznanja kako bi doprineli, odnosno sudelovali u zaštiti i opstanku pčelinjih zajednica.

Pogledajte video prilog poznatog novinara Urosa Davidovica sa njegovog Youtube kanala o autoru ovog teksta(vredi pogledati).Prilog pocinje u 61 minutu emisije(nastelujte na 61 minut)

Kontakt mrzoriv@yahoo.com

Link za Facebook stranicu Pcelarstvo Ivancevic:

https://www.facebook.com/melisokomio/

Fotografije S.Ivancevic(Hvala za tekst)