HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Naslovna slika John Clark

Formiranje paketnih rojeva

Sličan mi je tekst objavljen u Pčelaru-Srpskom pčelaru u više verzija, Pčelarstvu Crne
Gore, Hrvatskoj pčeli, Beogradskom pčelaru, mnogim zbornicima pčelarskih
savetovanja

Pise R.Kostadinovic

PAKETNI ROJEVI (formiranje, transport, zbrinjavanje, nega, nedostatci i prednosti 
sopstvena iskustva)

Danas kada je pčelartvo u velikoj ekspanziju na ovim prostorima, mnogi pčelari na veoma efikasan i
povoljan način uvećavaju svoju pčelinjke u velikoj meri i paketnim rojevima.
Ovi rojevi su Bogom dani i za nadoknadu zimskih gubitaka, a njima se istovremeno uvodi i “sveža krv”
(matice sa drugih pcelinjaka).
I u pčelarstvu treba koristiti sve resurse ekonomskog poslovanja u koje svakako treba u optimalnom broju
predvideti i prodaju paketnih rojeva.

Ove rojeve mogu formirati svi imaoci pčela posle glavne rane paše, za prodaju ili uvećanje svog pčelinjka,
ukoliko na svojoj lokaciji nemaju ubrzo novu izdašniju pašu ili ne sele svoje pčele na takve paše, bez bojazni
da će tada značajnije da oslabe svoje pčelinje zajednice. A na taj način sprečavaju u značajnoj meri i rojenje
pčela, što je sa aspekta savremenog pčelarstva ne dopustivo.

  Sve veći promet je pčela u Svetu paketnim rojevima (primer: Kanadjani i amerikanci uvoze godinama ove rojeve iz Australije i Novog Zelanda). Kod nas su novijeg datuma, a potražnja im je i dalje daleko veća od ponude. Standardi paketni roj podrazumeva 1,2 kg neto pčela u nepovratnoj ili povratnoj ambalaži i mladu oplodjenu maticu. Formira se kada u košnici imamo najveći broj pčela, najčešće krajem petog ili početkom šestog meseca. 

Tada je kod nas treći ciklus razvoja svake pčelinje zajednice: višak mladih neaktivnih pčela, koje u najvećoj meri i čine paketni roj (prof. dr V.I. Lebedev).
Opisaću način formiranja paketnih rojeva koji se godinama radi na pčelarskoj farmi Jevtić Milana iz Oparića, kod Rekovca, koji pčelari sa preko 1.700 pčelinjih zajednica, a gde sam već 9 godina angažovan na formiranju ovih rojeva. Iz ove opštine pčelari svake godine isporuče tržištu najmanje po 8.000 paketnih
rojeva, a pčelari Rekovca poseduju preko 10.000 pčelinjih zajednica, što je više od ukupnog broja stanovnika
ove opštine.

U prepodnevnim satima kada su izletnice van košnice, sa plodišnih ramova u navedenu ambalažu, strese se navedena količina pčela, strogo vodeći računa da se ne strese i matica. Pčele ne stresati sa krajnjih plodišnih ramova jer u njima je veća koncetracija trutova. Paket se zatvori ventilacionim mrežama i u hladnoj i mračnoj prostoriji čuva da kasno popodnevnih sati. Poželjno je 1-2 puta u toku dana, vodom sobne temperature, “fajtati” kroz navedene mreže pčele. 

Ovde se paketni rojevi isporučuju u nepovratnoj troslojnoj kartonskoj ambalaži čiju ispravnost odobrava Zavod za javno zdravlje. Dimenzije ambalaže-kutija su: 40x25x18 cm što omobućava da se ovi rojevi mogu zbrinuti u svaki tip košnice. Matice sakupljene istog dana iz oplodnjaka u transportnim kavezima isporučuju se direktno “na ruke” kupca zajedno sa paketnim rojevima. Ovakav način isporuke paketnih rojeva proistekao je iz daleko lakšeg i bržeg zbrinjavanja ovih rojeva u večernjim satima u košnice kupca.
Ukoliko ima zahteva, što danas malo ko traži, prvo se ubaci u kutuju kavez sa maticom, a zatim u nju
stresaju pčele (na ovaj način neki pčelari i dalje formiraju paketne rojeve).

 Oko 19 h, obzirom da tada pada dnevna temperatura, a i pčele u paketu su se već primirile, vrši se transport paketnih rojeva. Ovaj transport uobičajeno se vrši u motornom vozilu, dobro pričvršćenih za sedišta ili pod vozila. U toku vožnje obezbediti odgovarajuću ventilaciju i dotok svežeg vazduha, tako što je bar jedan prozor obavezno, delimično, otvoren. Transport prilagoditi uslovima puta i saobračaja, a imati i u vidu da se prevoze “živa bića” pa biti oprezan. 

Poželjno je da ovaj transport traje što kraće, kako bi se pčele što pre
zbrinule u pripremljene u toku dana, košnice. Na novoj lokaciji, malo udaljenoj od baznog pčelinjka, kupac paketnih rojeva u toku tog dana, postaviće prazne košnice na pojedinačnim postoljima, radi izbegavanja naleta, što se dogadja kod ovih rojeva, u koje
će do zida košnica postaviti po 1 ram iz tekuće godine sa medom, zatim 2-3 satne osnove i na kraju 1 ram sa polenom. Leta na ovim košnicama ostaće zatvorena sve do zbrinjavanja paketnih rojeva u toku te večeri.

Kada se na odredište dovezu paketni rojevi, na tankoj žici dužine 6-8 cm, u sredini postavljenih ramova, prvo se okači kavez sa maticom, a zatim ubaci kutija sa pčelama, blago se njom udari u pod košnice kako bi pčele pale sa ventilacionih mreža, i brzo obe mreže utisnu unutar kutije. Tada se postavi poklopna daska ili zbeg, i u hranilicu doda oko 500 ml mlakog sirupa 1:1, otvori oko 1cm leto na košnici i na taj nacin je
završeno zbrinjavanje ovog roja. 

Dalje se na isti način svi rojevi koji su prevezeni, veoma brzo i lako zbrinu,
a sa još 1 do 2 pčelara, vreme po jednom paketnom roju na ovaj način je manje od 1 minuta. To je veoma
važno, jer tada je uveliko noć, a na pčelinjku obično nemamo osvetljenje ili koristimo alternativno.
Sledeće veče proveravamo da li je bilo naleta pčela iz jednog roja u drugi, što se trudimo kod postavljanja
kosnica na svaki način da izbegnemo, pa ako njega nije bilo, tada otvorimo “leptiriće” na transpornim
kavezima i omogućimo pčelama da lagano oslobode matice.

 Prihrana i dalje se vrši svako veče na navedeni
način, kako bi pčele što brže i kvalitetnije izgradile satne osnove i u što većem procentru primile dodate
matice. Posle 72 sata od zbrinjavanja paketnih rojeva, proveriti da li su matice oslobodjene iz kaveza, što u najvećem broju slučajeva biva, a ako pojedine matice nisu izašle slobodno iz pustiti u te pčelinje zajednice, jer su one već dugo u njima. Tada izvaditi prazne kutuje od paketnih rojeva i transportne kaveze od matica. Do tada su pčele već delimično izgradile postavljene satne osnove u kojima ima hrane od sirupa, manje od nektara i polena, a i jaja od matica.

Obično, peti dan od zbrinjavanja, vreme je da se doda nova satna osnova u centar legla ovih kosnica, a 7-8 dana uveče, dok još nema nijedna ćelija legla da je poklopljena, izvršiti tretman protiv varoe proverenim sredstvom. Ovo je idealan trenutak, jer to sredstvo tada će biti dostupno svoj varoi, a pošto matica uveliko  polaže jaja i deo je te košnice, pčele se neće mnogo obazirati na ovu za njih nepovoljnu aktivnost.

 Pošto smo imali i prekid legla nekoliko dana, i to je jedna od borbi protiv varoe, koja je danas faktor broj jedan kao neprijatelj pčelarstvu kod nas, a i svetu. Isto veče jako je poželjno dodati svakom paketnom roju po 1 mlad
ram izlazećeg legla bez pčela, sa svog baznog pčelinjka, kako bi popravili starostnu strukturu pčela i dodatno
ojačali ove rojeve. 

U Kanadi 15-ti dan od naseljavanja paketnih rojeva, iste pojačavaju sa oko 600gr mladih
pčela, ali i naš način itekako se pokazao veoma uspešnim i veoma povoljnim. Iz naše dugogodišnje prakse, nema više potrebe za pojačavanje ovih rojeva ramovima sa leglom, a jedino ih moramo prvih petnaestak dana intenzitvno hraniti, satnim osnovama proširivati, a zatim ko ima mogućnosti preseliti ih na neku izdašniju pašu (lipu, livadu, suncokret…). Dalje širenje paketnih rojeva je satnim osnovama koje oni brzo i kvalitetno izradjuju. Ako je pčelarska godina povoljna, a pčelinja paša izdašna, već krajem šestog – početkom sedmog meseca, na pojedine paketne rojeve postavićemo i prve medišne nastavke. Krajem osmog meseca od paketnih rojeva imaćemo normalna pčelinja društva, koja će u najvećem broju iduće godine ići u medober.

 Nedostatci paketnih rojeva: – poželjno ih je formirati što pre, najbolje na kraju burne rane paše, u Šumadiji bagremove, krajem V. ili početkom VI, a najkasnije do polovine šestog meseca, kako bi mogli da se normalno razviju do kraja osmog meseca, – ukoliko na lokaciji gde su zbrinuti paketni rojevi nema izdašnije pčelinje paše vršiti intenzivnu prihranu duži vremenski period, a oni u toku tog leta utroše više od 10 kg šećera po roju, – ne naseljavti ih u kamionima, kontejnerima, paviljonima jer su skoloni naletu, – nisu poželjni početnicima u pčelarstvu, jer isti najčešće, nemaju dovoljno pčelarskog znanja, niti jako korisne ramove sa hranom kod zbrinjavanja, kao i navedene ramove sa zatvorenim leglom kod pojačavanja ovih rojeva. – prve paketne rojeve poželjno je formirati sa pčelarima koji imaju iskustva sa tim rojevima, pre svega iz bezbednosnih razloga.

Prednosti paketnih rojeva: – isključeno je prenošenje bolesti (onih koji se prenose saćem i leglom… ovde saća i legla nema), – lak, bezbedan i jeftin transport i na veće udaljenosti (nema srozavanja saća u transportu, nema ugušenja pčela i sl.), – laka, nepovratna ili povratna, i jeftina kartonska ili slična ambalaža, – veoma lako i efikasno čišćenje od varoe jednim tretmanom u VI mesecu, a imali smo tada i prekid legla što je jako nepovoljno za razvoj varoe, što je pčelarima dobro poznato.

 Uraditi dalje i uobičajene tretmane krajem leta i u toku jeseni protiv varoe. – mogu se formirati iz svakog tipa košnica i zbrinuti i bilo koji tip kosnica (poznato je koliko imamoproblema sa rojevima na ramovima zbog nestandardnih mera istih), – mlada oplodjena matica, najčešće bude primljena u preko 95% slučajeva iz našeg iskustva, – pčele ovih rojeva veoma brzo i kvalitetno izradjuju plodišno saće, čime rešavamo čak 10 problema savremenog pčelarstva.

 Po prof. dr V.I.Lebedevu, – ovi rojevi odlično prezimljavaju, jer imaju kvalitetno mlado plodišno saće, mladu maticu, dovoljno i pravilno rasporedjenu hranu, pravovremeni i uspešni tretman protiv varoe, – tokom naredne dve godine imaćemo kvalitetno plodišno saće što je veliko bogatstvo, iz koga se legu kvalitetne, zdrave i produktivne pčele, – približno dvostruko su jeftiniji od rojeva na ramovima.S obzirom da je na našim prostorima potražnja za paketnim rojevima daleko veća od ponude, toplo preporučujem svim pčelarima, koji za to imaju mogućnosti, da u optimalno vreme, formiraju ove rojeve, jer je i to značajan prihod od pčelarstva, a posebno što je količina izvrcanog meda i to u godinama kada ga ima, često nedovoljna za ekonomično pčelarenje. 

———————————————————————————————————————- Rade Kostadinović, Kragujevac, zvanični predavač SPOS-a od 2012.g., predhodni
predsednik Društva pčelara Kragujevac i delegat u SPOS-u 2008-2012. Potičem iz pčelarske porodice sa oko
100 g neprekidnog pčelarenja, a samostalno pčelarim od 1984.g. Do sada je objavljeno 25 mojih stručnih
tekstova u raznim pčelarskim časopisima, zbornicima radova i sl., od kojih 6 iz oblasti Paketnih rojeva.
Medju 7 odobrenih tema Komisije za obrazovanje našeg Pčelarskog saveza za sezonu 2018/2019 na prvom
mestu mi se nalazi tema “Paketni rojevi: formiranje, transport, zbrinjavanje, nega, nedostatci i prednosti-sopstvena iskustva” na koju sam održao više od 30 predavanja, a ukupno za 6 godina sam održao 153
pčelarskih predavanja u Srbiji i okolnim državama (Rumuniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji).

Fotografije R.Kostadinovic