HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM

Translate

PRIJATELJI SAJTA

Saša Stojanović

Tehnika rada sa okruglim letima...

Šta su to okrugla leta? To su izbušene rupe na prednjoj strani nastavaka. Prečnik izbušenih leta na nastavcima je različit a kod mene je 2,5 cm. Rupe na FR nastavcima bušim na sredini i to na 7,5 cm od dna nastavka a na LR nastavcima na 10 cm. Na tako izbušene nastavke postavljam plastične regulatore leta. Sa njima se može skroz zatvoriti ili širom otvoriti okruglo leto, može se namestiti da kroz njih prolazi samo pčela radilica, čime se onemogučava izlazak trutova i matice a u košnicu se onemogućava ulazak stršljenova i osa.

Piše Saša Stojanović

Kada se pčele jednom naviknu na njih njima se može regulisati intezitet izleta i uleta na jedno ili više leta. Njima se smanjuje gužva na osnovnom letu, pčelama je znatno kraći put do medišta a ako koristite matičnu rešetku kroz nju se pčele ne moraju provlačiti da bi došle do medišta.

U nesnosim vrućinama njima se lakše reguliše ventilacija. Umesto da imate samo jedan klima uređaj na podnjači na osnovnom letu, vama obzirom na broj nastavaka sa kojima pčelarite svako otvoreno kružno leto na njemu predstavlja jedan klima uređaj. Regulatorima leta kako sam već rekao se reguliše intezitet ulaska i izlaska pcela, a u jesen je laksa odbrana od osa i strsljenova u slabijim zajednicama. Kako?

Prosto, samo se zatvori leto gde nametnici ulaze a ostala kružna leta se otvaraju naizmenicno i po potrebi. Ose koje su navikle da ulaze na pojedinu rupu oklevaju, gube vreme i ne snalaze se najbolje dok pčele podstaknute feromonom matice ulaze u prvi otvor na koje naiđu formirajući bolju odbranu od napasnika.

Zapravo time smo im dali vremena da se bolje organizuju i odbrane od neprijatelja.

Slično je i kod grabezi. Pčele pljačkašice koje su savladale odbranu na pojedinom otvoru naviknu se na njega, Čim primetimo grabež jednostavno zatvorimo otvor. Pljačkašice se gomilaju oko zatvorenog leta u nameri da ponovo uđu u košnicu. Obzirom da je tada leto zatvoreno napadnute pčele imaju vremena da organizuju odbranu na drugom letu, a pčelar ima dovoljno vremena da se organizuje i da drugim metodama suzbije pomenuti grabež.

Za pojavu grabeži gotovo uvek je kriv pčelar!

Kada se iznenadno pregradi plodište i stavi matična rešetka na plodište zarobljeni trutovi mogu nesmetano izlaziti kroz kružna leta. Ne treba vam uokvirena matična rešetka sa letom da bi trutovi izašli u polje. Kada se nastavak zarotira za 180 stepeni kružno leto vam može poslužiti za više namena primera radi između ostalog i za razrojavanje ili za odlaganje rojevnog nagona. Ne treba vam Snelegrova daska dovoljno je samo mreža od komarnika matična rešetka parče kartona ili najlon folija koja se postavi preko plodišnog ili pak medišnog nastavka i problem je praktično rešen. Sva će se izletnica iz podignutog nastavka vratiti u plodište a mlada će pčela ostati u nastavku što je jedan od načina razrojavanja pčela.

Dovoljno je zajednici dodati matičnjak, mladu maticu ili ostaviti novoformiranoj zajednici da povuće prisilni matičnjak.

Kroz kružne otvore u proleće izlazi suvišna vlaga i C02 a kroz isti ulazi čisti kiseonik koji je potreban za razvoj mladog legla. Pošto kružni regulatori leta

na sebi imaju rupičasti deo koji je zamrežen kroz njega ako je zatvoren prodire kiseonik a leglo je odmah tu nadomak otvora. U slučaju da ga otvorite u zavisnosti od inteziteta otvora leglo se pomera unazad. Kada se imaju okrugla leta (moja praksa) čak nema ni potrebe da se na podnjaci ima leto ukoliko je ona anti varozna podnjača. Probajte na par košnica, sigurno se nećete pokajati a košnica tj podnjača će vam u svako doba biti čista kao apoteka!!!

U medobranju na medišnom nastavku nije preporučljivo imati otvoreno leto pre svega zbog oticanja toplote u prolećnim danima a koje utiće na brže poklapanje i sazrevanje meda a primetio sam da isto ima i uticaja na količinu legla u plodištu. Takođe, po sili prilike odvaja se deo pčela za posao pčela stražarica koje se dodatno upošljavaju i odvajaju zbog čuvanja otvora. Zbog pomenutih razloga su kod mene pomenuta kružna leta na medišnim nastavcima uvek u toku glavnih paša u potpunosti zatvorena. Nepotrebna su i nisu svrsishodna iz pomenutih razloga a ako se zatvore pčele med brze poklapaju i isti brže zri.

Saša Stojanović

Autor teksta

Pčelarstvo je porodična tradicija porodice Stojanović (Petrovaradin). Prvi kontakt sa pčelama ostvario je vrlo rano još kao desetogodišnji dečak kada je svom dedi često pomagao na pčelinjaku. Od njega spoznaje pojedine tajne i sav taj čudesan i tajni svet pčelarstva. Zbog osnovnih i doktorskih studija a zatim i prirodom posla kojim se bavi nije se bavio aktivno pčelarstvom sve do 1995 godine. Saša je kako kaže pre svega hobi pčelar i pčelarstvo mu je dodatni izvor dohodka. Seleći je pčelar i stiže ma sve glavne paše. Pčelinjak drži na 3 lokacije. Na svom pčelinjaku kako sam kaže nije imao više od stotinu pčelinjih zajednica jer mu do sada veći broj ne dozvoljava stalni radni odnos. Većinom poseduje LR košnice, FR košnice a u poslednje vreme oformio je i nekoliko DB košnica. Oženjen je i otac je dvoje dece. Sa suprugom Minjom sve poslove obavlja na vreme i trudi se da na pčelinjaku bude sve u savršenom redu. Kad dobro zamedi u pomoć pristižu i deca.