HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM

Translate

PRIJATELJI SAJTA

DRAGAN RADANOVIĆ

Uticaj amitraza na sparivanje matica

Seksualni život matice -7 deo

Jedan od najvećih izazova s kojima se susreću medonosne pčele širom sveta je Varroa destructor . Grinje varoe sitna su osmonoga bića koja ne samo da napadaju i hrane se odraslim pčelama i medonosnim pčelama u razvoju ( Apis mellifera ), već i prenose smrtonosne viruse.

Preveo i obradio D.Radanović

Za borbu protiv grinje Varroa , pčelari koriste pesticide ili miticide. Iako to drži grinje na odstojanju, miticidi ipak imaju neželjeni učinak na matice,najviše u njihovim navikama parenja, prema novoj studiji objavljenoj   u Annals of Entomological Society of America . Srećom, pčelari mogu preduzeti nekoliko mera predostrožnosti kako bi zaštitili košnice od varoe istovremeno održavajući matice zdravima.

 

„ Napad  Varoe najveći je problem u pčelarstvu  a ako broj tih grinja u  pčelinjem društvu pređe određeni procenat  a pčelar ništa ne preduzme,vrlo verovatno da će se pčelinje društvo srušiti i umreti u roku od godinu dana ili možda najviše dve “, kaže koautor studije dr. Juliana Rangel, vanredni profesor entomologije na Texas A&M University u College Station. Većina pčelara drži Varrou na odstojanju koristeći hemikalije za borbu protiv ovog parazita koje se zajednički nazivaju miticidi. “Međutim, tokom proteklih nekoliko godina, mi u našoj laboratoriji, kao i ljudi u drugim laboratorijama, primetili smo da postoje neke smrtonosne,  posledice upotrebe ovih hemikalija na same medonosne pčele koje zapravo želimo zaštititi,” ona kaze.

Problem parenja

Većina kolonija medonosnih pčela  u Sjedinjenim Državama izložene su  primenjenim miticidima amitraz, coumaphos i tau-fluvalinat. Košnice su takođe često izložene agrohemikalijama, s kojima se pčele susreću na pašama. Ovi i drugi lipofilni pesticidi vezuju se za matricu pčelinjeg voska, kontaminirajući pčele u razvoju. Istražili smo utiče li pčelinji vosak u kojem ima miticida i pesticida i  na kojem  se  uzgajaju  matice na  na reproduktivno zdravlje uparenih matica. 

Istraživače, koje je predvodila doktorandica Elizabeth Walsh (sada je diplomirala), posebno je zanimalo koliko se trutova pari s pojedinom maticom. Kod medonosnih pčela matica se pari s više trutova tokom niza letova parenja koji se događaju ubrzo nakon što postane odrasla. Zatim prikupljenu spermu čuva u unutrašnjem spremniku (spermatheca) i koristi je  kako bi oplodila svoja jajašca i stvorila nove potomke za koloniju.

Povećana učestalost parenja može zvučati kao korist, ali najverovatnije  nije, kaže Rangel. „Postoji prosečna učestalost parenja koja je verovatno evolucijski stabilna strategija, što znači da su medonosne pčele razvile ovu standardnu učestalost parenja koja im omogućava da se dobro nose s bolestima, budu produktivne i još uvijek održavaju koheziju kolonija. Ova veća učestalost nije normalna, pa nam govori da je nešto u njihovoj reproduktivnoj fiziologiji verovatno nekako ugroženo “, kaže ona, dodajući:” Ovo je vrlo zabrinjavajuće jer je amitraz miticid broj 1 koji trenutno koriste pčelari. “

Walsh dodaje: “Ovi rezultati pokazuju važnost ograničavanja upotrebe pesticida za suzbijanje grinja varoe u pčelarstvu , jer vidimo da miticidi koje pčelar primjenjuje mogu negativno utecati na zdravlje matice.”

U ovom istraživanju matice  u razvoju smo izložili  vosku koji sadrži ili kombinaciju miticida tau- fluvalinata i kumafosa, samo miticid amitraz ili kombinaciju agrokemikalija hlorotalonil i klorpirifos. Nakon što su te matice postale polno zrele, procenili smo njihovu učestalost parenja i održivost spermatozoida uskladištenih u njihovim spermatekama. 

Razlozi za naš neočekivani rezultat veće učestalosti parenja matica uzgajanih u amitraz-kontaminiranom vosku još uvek nisu poznati. Moguće je da se matice uzgajane u vosku kontaminiranom miticidima pare s više trutova jer su fiziološki ugrožene. Možda matice izložene amitrazu tokom razvoja ne mogu leteti velikom brzinom ili dovoljnom nadmorskom visinom ili su slabovidne ( Liberti i sur. 2019.), što oboje može omogućiti da više trutova uspešno presretne i pari se s tim  hendikepiranim matica u poredjenju s maticama uzgajanim u vosku bez pesticida. Alternativno, matice uzgajane u vosku koji sadrži miticide mogu biti fiziološki nesposobne otkriti da su sakupile dovoljno sjmena iz trutova, pa će im zato trebati više parenja sa trutovima. Iako su nepoznati mehanizmi kojima matice  regulišu količinu oplodnje, pretpostavlja se da matice koriste protege receptore u svojim jajovodima kako bi pružile negativne povratne stimuluse za daljnje pokušaje parenja, kao  što je kod drugih insekata  ( Ringo 1996 , Richard et al. 2007). U slučaju amitraza, ovaj miticid može ometati  puteve receptora  što  povećava njihovu učestalost parenja.

Saveti za pčelare

Na osnovu rezultata ove studije i drugog rada koji su Rangel i njena grupa objavili, ona nudi nekoliko saveta pčelarima  :

Zaminite saće svake druge godine, jer se mnogi miticidi i agrokemikalije  iz poljoprivrede- koje se zadrže u vosku- mogu potencijalno  naštetiti medonosnim pčelama.

 

  • Kada nabavljate vosak  , odaberite dobavljače koji ili „ne upotrebljavaju nikakve hemijske tretmane ili barem ne vrlo štetne  miticide za suzbijanje varoe “, a koji također filtriraju njihov ponovno korišteni vosak kako bi bio što čišći .
  • Primenite strategije integrisanog upravljanja štetočinama i oprašivačima (IPPM), uključujući redovno merenje nivoa Varroe i, ako je potrebno, primenite preporučenu dozu amitraza ili bilo kojeg drugog hemijskog tretmana ne više od jednom godišnje, ali ga kombinujte s drugim tretmanima Varroe tako da amitraz ostaje efikasan (a grinje ne razvijaju otpor prema njemu).
  • Razgovarajte s lokalnom poljoprivrednom zajednicom o vremenu primene pesticida kao načinu ograničavanja izloženosti košnica agrohemikalijama, od kojih je poznato da mnoge imaju štetne učinke na medonosne pčele.

Rangelova grupa planira više studija usredotočenih na uticaj miticida i agrohemikalija na medonosne pčele, a posebno na reproduktivne ženke(matice). 

https://academic.oup.com/aesa/advance-article/doi/10.1093/aesa/saaa041/5998622

Trutovi iz oplodjenih jaja!Seksualni zivot matice (5deo)

Dosije:Seksualni zivot matice(prvi deo)

Dosije:Seksualni zivot matice! (drugi deo)

Smanjene reproduktivne sposobnosti trutova(Seksualni zivot matice 6 deo)

DRAGAN RADANOVIĆ

Autor teksta

medpcelarskimagazin

UREDNIK SAJTA

Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda

medpčelarskimagazin

Reklamirajte svoje proizvode na sajtu

Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept...Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta

PRIJATELJI SAJTA

Najčitaniji pčelarski sajt

medpcelarskimagazin

Ljubav prema pčelama

1 %
Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016