HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Avgustovski radovi na pcelinjaku

Postoje pcelari koji tvrde da pcele ne treba narocito pripremati za zimu ili -zazimljivati- kako mi kazemo. Ko ih u prirodi zazimljuje?- pitaju oni.

Pise David Dinic

Mozda bi i bili u pravu da izmedju prirodnog stanista pcela i nasih kosnica ne postoje neke bitne razlike. Zbog toga se u kosnicama moraju obaviti neke radnje da bi se pcelama omogucilo lakse ili bolje zimovanje. Stari pcelari nisu dirali kosnice posle Sv. Ilije ili 02.08. Takodje, nasa Pcelarska Nova godina je 01. 08. Ovaj datum je odabran jer su do tada zavrsene sve velike pase i pcelari mogu da pocnu da pripremaju zajednice za narednu godinu i bagremovu pasu.

 Sta da Vam kazem, naviknite se, uvek u pcelarstvu razmisljamo sest meseci unapred . . .Takodje, to je odprilike trenutak kada u zivotu pcelinje zajednice pocinju obimne pripreme za nastupajucu zimu. One se ogledaju u formiranju -medne kape-, smanjivanju legla, odhranjivanju zimskih, dugovecnih pcela, propolisanju i zatvaranju svih otvora na stanistu i sl. Avgust mesec Vam je u pcelarstvu kao 19:00 h lepog letnjeg dana.

Ako radite neki posao imate vremena da ga zavrsite jer ima dosta do mraka, ali nije vreme da zapocinjete novi jer ce uskoro noc. Tako je i sa pcelama. Sta ste uradili tokom cele godine to je to, ostaje vremena za neke sitne korekcije i kraj. Ne dirajte ih vise! U avgustu ima najvise posla na pcelinjaku i ko tada zavrsi i pripremi se, na prolece samo uziva u radu sa pcelama. Takodje, prolece je varljivo, vremenske prilike se cesto menjaju, hladno je za neko detaljno pregledanje kosnica, ima vremena samo da se proveri da li je zajednica ziva i da li ima maticu.

 Zasto onda ne bi neke poslove zavrsili u avgustu kada je vreme toplo i stabilno? Mozda ima i tihe pase, dani su jos dugi, pcele izlecu masovno. . .Problem zazimljavanja pcela moze se resiti u dva koraka: Skinete krov, stavite pun nastavak meda i zatvorite kosnicu!

 Za ovako zazimljene pcele dajem garanciju prezimljavanja, ali u praksi retko ko tako radi.Prema potrosnji meda i kolicini neophodnoj za prolecni razvoj, doslo se do cifre od minimum 16 kg meda potrebnog za uspesno prezimljavanje pcela, stim sto u obzir dolazi i prolecno dodavanje pogace. Ako ne racunate sa pogacom, ova cifra se sigurno povecava za 3-4 kg meda. Med u kosnici ne predstavlja samo hranu. On je i izolator i temperaturni regulator. Med se sporo greje, ali se i sporo hladi. On upija toplotu koju pcele proizvode i odpusta je prilikom naglog zahladjenja grejuci pcele dok se klube ne prilagodi novonastaloj situaciji.

 Med je higroskopan, upija vodu iz vazduha omogucavajuci pcelama da zimi dodju do preko potrebnih kolicina ove tecnosti. Med je kosnica, ne drvo.Citajuci literaturu i iz sopstvenog iskustva smatram da neke stvari treba preporuciti. Prvo: Sto ranije zavrsimo sa -tumbanjem- kosnica i ostavimo pcele na miru da se zazimljavaju – bolje je po njih. Mozemo da krenemo od Langstrota i njegovog dokaza da pcele odgajaju vise zimskih pcela ako je zapremina kosnice veca. Znaci, treba ostaviti pcele da se zazimljuju na dva LR nastavka. Plodiste podizemo gore jer je gore uvek toplije.Licno, ostavljam pcele da zimuju na 8 + 8 ramova. Znaci, 8 ramova u plodistu i 8 ramova u nastavku ispod.

 Nekako, nema velike razlike kada se u kosnici nalazi 10 ili 9 ramova. Tek sa 8 postize se vidljiv efekat. Kada se pogleda, ovakva konfiguracija podseca na prirodno staniste u drvetu, kao da se roj uselio i izvukao dugacke satove. Zatim, svi znamo da je vazduh dobar izolator. Na ovaj nacin dobijamo jedan -vazdusni dzep- izmedju zida kosnice i prvog rama. Znaci imamo: napolju zima, pa 2 cm drveta, pa 2 cm vazduha, pa med, pa klube. 

Ako ostavimo svih deset ramova i na krajnjim ramovima ima meda, pcele ce tesko u toku zime prici do njega, prakticno im je nedostupan. Kada stavimo krajnje ramove pune meda tako da ih ima 8 u plodistu, pcele ne vole med sa spoljne strane rama koji je udaljen od zida, to im je nebranjena teritorija i uvek ga prenesu negde unutra, a to nam je i glavni cilj – da prenesu med sto blize klubetu. Ovaj slobodan prostor omogucava i bolju cirkulaciju unutar kosnice, nije sve -nabijeno- i -zguzvano-, ima vise -vazduha-. Cirkulacija, ne ventilacija, se u kosnici moze postici jedino ako nam je krov -najdeblji- ili termicki najnepropustljiviji deo kosnice. Kada je toploti onemoguceno da preko krova izlazi iz kosnice, ona se -razliva- u nase vazdusne dzepove. Kako su zidovi kosnice hladniji od krova, vazduh se hladi i ide na dole. Zato sto su udaljeni od zida, krajnji ramovi se gotovo nikad ne ubudjaju, ima vazduha koji struji izmedju zida i rama i onemogucava budjanje.

 Vadjenjem 4 rama iz kosnice dobijamo i nekoliko ramova koje cemo cuvati preko zime i na prolece iskoristiti za -malo prolecno prosirenje- legla. Na prolece imamo cetiri mesta za dodavanje satnih osnova ili prosirivanje legla -kao jabuka rumenim- ramovima ( ako ovako ne napisem dobijam kritike ). Ne moramo tada, kada su zajednice jos rovite i iscrpljene od zime da preturamo po kosnici i trazimo koji cemo ram da izvadimo da bi dodali SO, zavrsili smo taj posao u avgustu.

 Na kraju, ali ne i najmanje vazno, kada zimuju na 8 ramova, pcele najcesce zauzmu 5 ulica te dobijamo jedno vertikalno izduzeno klube, sto je idealno za cuvanje toplote, a takodje se klube ne moze razdvojiti u potrazi za hranom, jer mu je suzen -manevarski- prostor. 

 Prilikom pravljenja ove konfiguracije desava se da moramo neke ramove iz plodista da -spustimo- dole, u nastavak ispod plodista. Rukovodim se ovim principima: U plodistu ostavljam ramove sa najdubljim mednim kapama, krajnje ramove stavljam da budu puni zatvorenog meda, dole spustam preostali med i po potrebi mlado leglo. Ovo zato sto mladom leglu treba puno vremena da -izadje- i smeta pcelama da lageruju med. Staro leglo brze izlazi a pcele odmah popunjavaju celije medom. Kojim medom? Pa onim koji smo -spustili- dole. Pcele -ne trpe- med ispod legla i instinktivno ga prenose dalje od leta i iznad legla. Na ovaj nacin pcele povecavaju visinu medne kape, a to je jedan od glavnih uslova uspesnog prezimljavanja.

  Prenoseci med koji smo stavili ispod plodista, pcele rade tkz. samoprihranjivanje, ili drugacije receno stvaraju privid unosa koji utice na bolju ishranu i kvalitet buducih zimskih pcela, jer pcele ne prenesu bas sve, nesto se usput iskoristi i za ishranu legla. Nije lose obratiti paznju i na starost i kvalitet saca koje cemo staviti u sredinu donjeg nastavka, jer ako na prolece drustvo uspesno prezimi i krene sa jakim razvojem, prilikom rotacije nastavaka, matica prelaskom u gornji nastavak prvo zaleze centralne ramove zbog toplote koja struji iz legla ispod, pa je onda dobro da to sace ne bude starije od tri godine.Prihranjivanje pcela secernim sirupom u avgustu je mac sa dve ostrice.

 Prihranjivanjem podsticemo drustvo na razvoj, matica zaleze vise jajasca, ali iz njih se nece izleci sve -zimske- pcele, puno je tu i obicnih radilica. Medjutim, zbog stimulacije pcele ih odgajaju u vecem broju nego sto im je potrebno u nastupajucem bezpasnom periodu. Zbog ovoga mozda -nemaju vremena- da se u potpunosti posvete odgajanju -zimskih- pcela, pa tako gubimo na njihovom kvalitetu. Praksa i nauka su dokazale da dopunu zimske rezerve hrane secernim sirupom, iz tog razloga, treba izvrsiti velikim -obrocima-. Znaci, dva-tri puta po 3-4 l sirupa.

 Sa ovime treba poceti krajem meseca i zavrsiti sve do 15.09. jer se tada izleze gotovo sva kolicina zimskih pcela koju ne zelimo da zaposlimo ovim napornim radom i bespotrebnim iscrpljivanjem, a zima jos nije ni na vidiku.Zbog toga sto spustam ramove sa medom ispod plodista dobijam jos jedan pozitivan efekat. Kada krenem sa prihranjivanjem sirupom, hrana u plodiste dolazi iz tri izvora: Prvo iz hranilice, drugo odozdole zbog prenosenja meda i trece redovnim putem od izletnica. Misljenja sam da sve ovo pcele -mesaju- i stvaraju dobru hranu za prezimljavanje. Ako je u kosnici bilo mnogo medljike, na ovaj nacin ona ce biti -razblazena. 

  Svi ovi postupci koje sam naveo dovode do ispunjavanja osnovnih principa uspesnog prezimljavanja: hrana je na 8 ramova svakako bolje i pristupacnije rasporedjena nego na 10, prostor izmedju zida kosnice i prvog rama je dovoljno veliki da omogucava bolji dotok svezeg vazduha i cirkulaciju u kosnici.Najvecu potvrdu dobrobiti od ovih sitnica daju same pcele: Cesto se desava da kada krajem novembra ili u decembru otvorim kosnicu radi tretmana oksalnom kiselinom, sa donje strane zbega pronadjem mali zaperak velicine polovine sake. To su pcele zbog -obilja- unosa napravile u avgustu smatrajuci da imaju nedovoljno prostora za lagerovanje hrane! Sve ovo sto sam napisao predstavlja deo mog skromnog znanja i iskustva. Svakako se moze kritikovati i ja ga necu braniti, jer samo tudje i prepisivano misljenje se brani -vatreno-, sopstveno je uvek podlozno sumnji!