HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Kako se pcelari u svetu -Apimondia 2017.

Posetio sam u proteklom vremenu mnogo različitih pčelarskih skupova, manifestacija, sajmova, predavanja ali na žalost nikada nisam bio na svetskom kongresu pčelarstva.

Pise Sasa Tatomirov

Imao sam nameru da posetim predhodne Apimondie u Kijevu i Južnoj Koreji, ali na žalost nisam, iz raznih razloga te planirane posete se nisu ostvarile. Pre par meseci čvrsto sam odlučio da ne propustim Apimondiju koja se ove godine održala u Turskoj, te tako moja ćerka Tijana od 12 godina i ja krenusmo put Turske u Istanbul 27.09. ove godine sa tridesetak pčelara iz naše države.

 Bili su tu kolege pčelari Neša i Zoran sa suprugama iz Novog Sada, Peđa iz Šapca, pčelari iz Rume i vrlo dragi mi prijatelji iz Batočine i Lapova: Sanja, Aleksandra, Ljuba, Zoran i drugi, a sve u organizaciji Željka iz Rumenke. U prijatnoj atmosferi za nekih 14h stigosmo u ranim jutarnim časovima u Istanbul, najveći grad Turske koji ima oko 20 miliona stanovnika i odmah krenusmo u razgledanje grada autobusom. Obišli smo sve najveće znamenitosti u ovoj kružnoj turi. Videli smo najveće znamenitosti Istanbula: Aja Sofiju, Kapali čaršiju, plavu džamiju, Vaseljensku patrijaršiju, najveći trg u Istanbulu trg Taksim, i velelepni most Galata koji deli Evropu i Aziju. Nakon razgledanja grada smestismo se u vrlo lep hotel Bosna u centru grada. Nakon toga Tijana i ja krenusmo pešice u obilazak grada. U gradu od 20 miliona ljudi verujte mi nije se lako snaći i pronaći ono što želite. Mi smo prvo krenuli da obiđemo Kapali čaršiju koju ako ne vidite zaista kao da niste bili u Istanbulu. Za ovih 4 dana koliko smo bili u Istanbulu, mi smo 2 puta bili u ovu jednu od najvećih pijaca na svetu i nismo sve videli, ali smo kupili dosta suvenira, garderobe i turskih delikatesa. Izuzetno zanimljivo je bilo kada smo prešli Bosforski moreuz koji deli Evropu od Azije i zaista kada pređete u Aziju osećate se pomalo čudno i drago vam je što ste za par minuta prešli sa jednog na drugi kontinent i to kopnenim putem (preko mosta). Azijski deo Istanbula je mnogo veći nego evropski i u njemu građani Istanbula većinom imaju svoje kuće i stanove dok se u  evropskom delu nalaze poslovni, trgovinski, turistički, sportski centri. Nakon toga popeli smo se na najveći vrh Istanbula koji se nalazi u Azijskom delu grada nadmorske visine oko 240m na kom se nalazi prelepi vidikovac sa koga se kao na dlanu vidi Azijski deo Istanbula. Sledi slika koja to prikazuje. Sledeći dan jedva dočekasmo i u subotu 30.09.2017. godine Tijana i ja posetismo veliki kongresni centar u kome se održavala 45-a Apimondia. Za mene kao pčelara koji prvi put prisustvuje ovakvom skupu to je bilo nešto zaista impozantno. Videti na jednom mestu najmanje pola sveta (pčelare iz većine svetskih zemalja) samo po sebi je dovoljno. Polako krenusmo u obilazak. Prvo što smo hteli da pronađemo bio je štand naše države Srbije na kome su bili predstavnici SPOS-a. Naša država na čelu sa SPOS-om i predsednikom Dr. Rodoljubom Živadinovićem bila je jedan od četiri kandidata za dobijanje Apimondie 2021. godine. U izuzetno jakoj konkurenciji mi smo bili treći, ali smo se junački borili. Velika mi je čast bila što sam nosio bedž naše države i time bar malo pomogao u promovisanju naše države.

Na našem štandu sam sreo veliki broj predstavnika SPOS-a i mnogo naših pčelara koji su posetili Apimondiu. I na našem štandu popričao sam sa svojim kolegama, razmenio iskustva i za uspomenu smo se fotografisali. Na Apimondiji sam hteo da se upoznam sa pčelarskom opremom iz celog sveta, a drugi segment koji mi je bio zanimljiv je da vidim pčelinje proizvode a najviše med iz celoga sveta. Potom krenusmo u obilazak štandova sa pčelarskom opremom.  Ovde je bilo prezentovano zaista skoro sve što postoji u svetskom pčelarstvu. Na štandu Republike Poljske moglo se videti vrlo interesantna oprema za vrcanje meda i to izuzetno kvalitetna. Na dva štanda sam video i razgledao kompletnu košnicu i sve ostale prateće delove za pčelarstvo od plastike. Svaka država koja je bila prisutna na Apimondii je predstavila nešto svoje. Moglo se videti puno zaštitne pčelarske opreme najsavremenije u svetu. Mnogo izlagača je imalo na svojim štandovima polen što je mene zaista prijatno iznenadilo da se u svetu toliko pažnje posvećuje proizvodnji polena. Ovaj svetski trend morali bi i mi srpski pčelari hitno da primenimo na svojim pčelinjacima jer očigledno je da ne možemo proizvoditi samo med. Sa ovakvom cenom meda teško da se može biti rentabilan stoga nam je potreban još neki pčelinji proizvod u svom asortimanu, a mislim da je polen od svih pč. proizvoda najlakše proizvesti.

 Dosta je bilo kompanija koje su prodavale polen, ali isto tako sam pronašao i kupce za polen. Na nama je samo da ga proizvedemo. Najvažnije što je mene interesovalo su aparati za veštačko osemenjavanje matica-inseminatori. Obzirom da se ja profesionalno bavim proizvodnjom matica i da sam ove godine proizveo oko 4000 visoko kvalitetnih matica bilo mi je vrlo značajno da se upoznam sa najnovijim inseminatorima. Na dva štanda smo videli dva različita ovakva aparata. Na štandu Irana video sam jedan vrlo zanimljiv aparat za veštačko osemenjavanje matica. Imao sam pristup njemu, upoznao sam se sa manipulacijom sa njime i detaljno sam popričao sa proizvođačem istoga. 

Cena ovoga aparata je 2300eu. U tu cenu ulazi i sedmodnevna obuka u Iranu o trošku proizvođača.Takođe na štandu Južne Koreje mogao se videti isto inseminator nešto malo drugačiji ali po mnogo većoj ceni koja je iznosila 5000 američkih dolara. Aparat je zaista kvalitetan, ali mislim i da mu je cena velika za naše uslove. Evo slike tog aparata: Mene su pored aparata za veštačko osemenjavanje matica interesovali i aparati za prikupljanje pčelinjeg otrova. U bliskoj budućnosti nameravam da počnem da se bavim sakupljanjem apitoksina, te sam hteo na Apimondii da vidim šta se nudi iz ove oblasti. Na žalost sem na jednom štandu ništa više nije bilo o ovoj oblasti, a prikupljanje pčelinjeg otrova je budućnost pčelarstva i ta oblast nam nudi zaista velike mogućnosti u svakom pogledu. Takođe na štandu Južne Koreje se mogao videti i pčelinji otrov-apitoksin i kakav on sastav, (tj.  u kojim procentima aktivne materije treba da budu u kvalitetnom pčelinjem otrovu) treba da ima u sebi. Na jednom jedinom mestu se mogao videti kvalitetan sakupljač pčelinjeg otrova koji je koštao 440 evra za samo jednu ploču što je preskupo ako uporedimo cene ovde kod nas. Upoznali smo razne ljude, mnoge pčelare iz celoga sveta.

 Poseban pečat ostaviće na mene susret sa gospodinom Mehmet Akif Batir iz Turske koji ima veliku kompaniju za proizvodnju vitaminsko mineralnih kompleksa za upotrebu u pčelarstvu. U dugom i prijateljskom razgovoru dogovorili smo se o nekoj vrsti saradnje u budućnosti. Zatim Tijana i ja pređosmo u deo kongrensog centra gde su proizvođači meda izlagali svoje proizvode. Mogli smo videti i probati najrazličitije vrste medova za koje nisam znao iskreno ni da postoje.  Nezaboravan utisak na nas su ostavili pčelari iz Nigerije. Na njihovom štandu smo se dugo zadržali u prijateljskom razgovoru. Upoznali smo se, razmenili iskustva, adrese i jedni druge pozvali da se međusobno posetimo, a moja Tijana dobi od prijatelja iz Nigerije njihov vrlo egzotični med. Gospođa Dr. Maria B. Onabe nas je pozvala na Apiexpo Africa u Abudži 2018.  Takođe fantastičan utisak na mene su ostavili pčelari iz Bangladeša. Bilo je prelepo provesti 15-ak minuta u druženju i razmeni iskustava sa njima koji pčelare u potpuno drugim klimatskim uslovima. Na njihovom štandu probasmo njihov „Tropica Honey“. Mnogo bi se još moglo pričati o Apimondii, šta se sve videlo, koga smo upoznali, prelepoj i zanimljivoj prezentaciji Rusije povodom kandidature za dobijanje Apimondie, ali vremena ni više nije bilo i u 18h mi napustismo kongresni centar u Istanbulu. Ostao je jedan dubok, prelep utisak i puno srce povodom svega viđenog.

 Sutradan u nedelju, zadnjeg dana našeg boravka u Turskoj bili smo na izletu na Prinčevska ostrva do kojih smo došli plovidbom bosforskim moreuzom do ulaza u Mramorno more. Da nije bilo kiše koja nam je malo pokvarila užitak ovaj izlet bi bio još lepši.  I šta na kraju reći? Bismo mi četiri puna dana u Istanbulu, bivšem Konstantinopolju prestonici nekadašnje velike Vizantije i Hrišćanstva, gradu od 20 miliona stanovnika ubedljivo najvećem u širem okruženju gde se moglo videti mnogo šta. Sami posetismo našu Vaseljensku patrijaršiju, mnoge kvartove Istanbula i nastojasmo da obiđemo što više za ovo kratko vreme, ali svesni da je to ne moguće u gradu koji broji toliko miliona ljudi. Pored svega ovoga probasmo malo i tursku kuhinju koja je zaista lepa.

 Od svih tradicionalnih turskih jela kao što su: kebab, čorba od sočiva itd. najviše su nam se dopali turski kolači a meni posebno baklava sa pistaćima. Sve u svemu bilo je ovo jedno prelepo putovanje kako u svet pčelarstva tako i u jedan drugi, drugačiji svet gde u jednom koraku prelazite sa jednog kontinenta na drugi.

Fotografije S.Tatomirov

Kontakt tatomirovs@gmail.com

Tel  +381 60 0 781 138

Foto animacija D.Radanovic