HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Kazu da u jednoj africkoj zemlji, u jednoj od onih podsaharskih drzava ciju teritoriju u vecini prekriva pustinja, u jednoj od onih gde zivi 0,5 stanovnika po km2, kazu da ima drvo, veliko drvo na kom zivi oko 400 pcelinjih zajednica. Koje su pcele u pitanju i kako to funkcionise ne znam. Verovatno su zajednice daleko manje od nasih, pustinja ume da -procveta- nekoliko puta godisnje kad padne kisa . . . Drvo je zakonom zasticeno i ako se potrudite pronacicete ga na Googlu.

Pise David Dinic
Drvo se nalazi u pojasu na kojem se pustinja pretvara u rodnu zemlju, onde gde raste zilavo siblje i grmovi, gde caruju zvecarke i mungosi, gde malo toga moze da opstane. Zbog tog drveta pocela je velika migracija stanovnistva. Kad kazem velika mislim na uslove te zemlje koja ima malo stanovnika razudjenih po ogromnoj teritoriji. Ljudi su poceli da se doseljavaju u radijusu oko 5-6 kilometara oko tog drveta i da se bave poljoprivredom. Dovlace zemlju i pretvaraju pustinju u plodnu ravnicu. Sve zbog pcela!  Voleo bih kada bih mogao da to drvo prenesem kod nas, u Srbiju, da ga ovi nasi vocari malo isprskaju kad procveta! Voleo bih da vidim kako bi se -proveli-!
Kada sam pre nekoliko godina formirao pcelinjak u mom komsiluku nije postojala nijedna kuca. U medjuvremenu se to promenilo, ljudi su se doselili i sad neprekidno prebrojavaju koliko ima pcela na njihovim cesmicama.

Po tome najbolje znam stanje svojih drustava, nema potrebe da pregledam! Naravno, odmah su poceli da sade voce i ja nisam znao da li da se radujem ili da placem. U radijusu od 200-300 metara od mog pcelinjaka -izniklo- je oko 200 stabala raznog voca. Milina! Toliko mi je milo da mi suze same idu.
Posto smo -komsije- pokusao sam da im -skroz izokola- kazem da ne prskaju -u cvetu-, da im to vise steti nego sto im koristi, ali dzabe. Ne shvataju. Da ih slikam i prijavljujem ne ide, pijemo pivo zajedno. Spasava me jedino njihova lenjost, neazurnost i nepripremljenost, treba im dan-dva dok se dosete, pa dok odu da kupe -otrov-, tako da pcele stignu da pokupe nektar, blizu im.
Shvatio sam iz razgovora sa njima da je problem izmedju vocara i pcelara -dubok-, -genetski-, gotovo -praiskonski-, i da je ponovo u pitanju neobrazovanost. Oni samo -znaju- da -svi prskaju u cvetu- i to je kraj razgovora.

Medjutim, ako se dosetimo pocetka price i zakljucimo da su needukovani i za nase prilike neuki ljudi SAMI shvatili znacaj i ulogu pcela, onda bi ova prica mogla da ode i u sociologiju i u psihologiju i u ko zna sta vec ako bi smo zeleli da sve to obrazlazemo i tumacimo. Ja sam to malo -prosejao- i u situ mi je ostala  ljubomora-!

Prvo: Sve danasnje voce je -modifikovano-, -ukrsteno- i -hibridno-. To su sadnice pripremljene za sadnju u velikim profesionalnim vocnjacima i traze strucno orezivanje i odrzavanje. Mislite li da su se vocari -hobisti- potrudili da nesto o tome nauce?

Drugo: Kada im to voce ne donese, zbog njihovih gresaka, zeljeni prinos i kada na pijaci vide to isto voce nekoliko puta krupnije i kvalitetnije, neko mora da bude kriv!

Trece: Pojavi se tu neki pcelar koji -niti ore, niti kopa- a mlati pare, pa im jos -soli pamet- kako i kad da prskaju. E, vala, neces! Za inat cu da prskam u cvetu!

Kako prebroditi ovaj jaz? Ne znam! Moramo svi da neprekidno radimo na tome. Da, mi pcelari, vocare bas briga! Da pricamo i ubedjujemo ih. Ako neko pretrpi velike gubitke zbog trovanja, neka slika, neka tuzi, kazne su velike, cuje se to, ne brinite. Jedino me raduje sto se sve vise mladih vraca na selo, sto se udruzuju i imaju predavanja i skole, isto kao i mi pcelari, pa ce vremenom nestati neskolovanih i samoukih vocara.  Ja sam 3. generacija, i po ocevoj i majcinoj strani, koja zivi u gradu. Nemam ni 1 m2 zemlje, niti imam bliske rodjake na selu. Voleo bih da sam rodjen negde na Pesteru, Kopaoniku, Goliji . . . da tamo formiram jedan vocnjak, u cistoj prirodi, daleko od grada . . . u dnu pcelinjak, levo plastenik, desno, bunar, preko puta komsinica . . . Kakav bi to sljivar bio!! Zasto sljive? Pa pogodite?

Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌

Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍

Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝

Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi!

Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)
https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/
Ili posaljite poruku preko sajta ovde na kontakt  stranici
ili direktno na mail:
medpcelarskimagazin@yahoo.com

Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝