HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

 Amitraz,otpornost varoe na amitraz,otpornost pcela na Varou

Legenda kaže da je kralj Sizif bio osuđen na izluđujuci zadatak svakodnevno kotrljanja goleme  stene na vrh brda, a kad bi stenu popeo na vrh brda morao je to da radi ispocetka i tako u vecnost.Sizif je bio kažnjen jer je mislio da je pametniji od bogova. U modernim vremenima, mi pčelari smo ukleti da neprestano unistavamo varou  da bi drustva pcela prezivela do iduce sezone. Možda smo i mi pcelari kaznjeni jer  mislimo da smo pametniji od Majke prirode

Pise Randy Oliver
ScientificBeekeeping.com

Varroa destruktor započeo je invaziju na populacije medonosnih pčela Severne Amerike krajem osamdesetih godina.

Varroa se prvi put pojavila u mojim kolonijama u Kaliforniji 1993. godine. Tokom proteklih 23 godina, varoa je u početku opustosila  moju delatnost , a zatim je postao lako raditi sa Apistanovim trakama, a onda fluvalinati a zatim kratko sa coumaphos. Tada sam izgubio veru u sintetičke miticide , a od 2000. se borim drugim metodama i tretmanima (timol, mravlja i oksalna kiselina). Moj vlastiti izbor, miticid amitraz spasio je našu komercijalnu pcelarsku industriju. U ranim  godinama, kada su grinje brzo razvile otpornost na kumafos, za kratko vreme nije bilo pravno delotvornog  sintetickog miticida.

 Amitraz je bio čudo i spasitelj, a mnogi su ga brzo usvojili. Kako se DWV (virus deformisanih krila) razvio, bolji pčelari počeli su da shvatajuda čak i prilično niske razine varoe nanose stetu produktivnosti i opstanku njihovih kolonija. Mnogi od najuspesnijih komercijalnih pčelara već su dugo zavisili o redovnim primenama amitraza kako bi u većinu sezona zadržali stopu infekcije grinjama ispod nivoa od 1%, a pčelarska industrija se oporavila posljednjih godina.

Problem Koji Dolazi?

Ali dobre stvari retko traju zauvijek. Kao i kod ostalih sintetičkih miticida ograničenih na uski način delovanja, ponovljeno i neprekinuto korištenje proizvoda naterao je napasnika Varou da razvije otpornost. Fluvalinat, na primer, počeo je propadati nakon otprilike šest godina, a samo povećanjem doze do ekstremnih nivoa pčelari su mogli produžiti njegove efekte (Slika 2).

U Kaliforniji, kumafos je postao nedeletvoran nakon samo tri sezone korištenja. Amitraz, na moje veliko iznenađenje, kontinuirano (i prilično uspešno) koriste mnogi pčelari vec 15 godina. Ali čini se da je evolucija napokon uhvaćena s amitrazom (Slika 3.) i postoje znakovi da se stvari možda mijenjaju …

Ovde u Kaliforniji, pčelari koji su bili sposobni kontrolisati  grinje s dve primene amitraza u sezoni sada su prisiljeni primeniti tretman 6-10 puta. Ovo može predvidjeti …

Kraj Sizifovih muka ?

Kada je varroa prvi put napala naše pčele, bile su apsolutno nespremne za ovaj novi vektor virusa. Pre invazije parazitskih grinja na severnoameričku pčelinju populaciju, primarni način prenosa virusa bio je putem fekalne oralne rute. Kao što je navedeno od strane legendarnog pčelinjeg virologa dr. Leslie Bailey, pčele imaju snažan imunitet na infekciju kroz creva Ali varoa, ubrizgavanjem viriona direktno u krvotok pčela, sve je promenila… Da smo mi pčelari jednostavno stajali po strani i dopustili da priroda uzme svoj smer, naše pčele bi prilično brzo razvile otpornost na varou (što se vidi povratkom divljih populacija pcela),) ali svi komercijalni pčelari pretrpeli bi gubitke, poljoprivreda takodje.. To se jednostavno neće dogoditi.

 Kao i kod bilo koje druge poljoprivredne industrije, borili smo se s novom  štetocinom s pesticidima. Ali to nam je samo kupilo vreme – to nije dugoročno rešenje. Dobra je vest da su u sledećih trideset godina i prirodna mutacija i brutalni selektivni pritisak, kao i selektivni uzgoj sada povećali učestalost osobine otpora pcela grinji, posebno u divljoj populaciji. Sad stojimo u trenutku u kojem je naša zajednička pčelarska praksa postala samo-trajna prepreka prirodnom toku evolucije ka pcelama otpornim na varou. S predstojećim neuspehom amitraza, komercijalni pčelari će biti prisiljeni preseliti se na plan B za upravljanje varoama. Licno sam primenjivao takve metode već 16 godina, iako je nepraktično, oduzima puno vremena, skupo je i teže nego jednostavno stavljanje nekoliko traka u svaku košnicu nekoliko puta godišnje. Samo je samo pitanje vremena kada amitraz nece moci uspesno kontrolisati  grinje adekvatno, upravljanje grinjama verojatno će postati težak teret za mnoge.

 I to bi nas konačno moglo dovesti do tačke na kojem veliki kupci matica počinju zahtevati bolju otpornost na varou od uzgajivača. Srećom, zbog napornog rada mnogih (uglavnom manjih) pčelara i istraživača, imamo neke obećavajuće reultate . Uz sreću, Sizif će konačno gurnuti onu prokletu gromadu preko brda, a naše će pčele preuzeti odgovornost za upravljanje vlastitim zivotima. U tu svrhu, ovaj članak započinje novu seriju  tekstova  o ovoj temi.

Link za ceo originalni tekst na sajtu R.Olivera (detaljno i vrhunski napisano)

The Varroa Problem: Part 1

Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao  mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je  ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere!😃

Pozdrav R.Olivera citaocima i pcelarima na Balkanu!