HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

                ZIMOVANJE PČELA

 Za to vreme u crevima pčela se gomilaju nesvarljive materije koje ih opterećuju. Na pojačano gomilanje nesvarljivih materija značajno utiče pojačana potrošnja nekvalitetne hrane koja je često izazvana uznemiravanjem pčela što bi trebalo maksimalno izbegavati. Za dobro zimovanje pčela važno je da zadnje crevo pčela tokom zime bude što je moguće manje opterećeno nesvarljivim materijama. Prisustvo nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele značajno povećava smrtnost pčela i pojavu nozemoze. Da bi zadnje crevo bilo što je moguće manje opterećeno, potrebno je da pčele često imaju pročisni let što nije uvek moguće, da zimuju na zalihama kvalitetne hrane, da tokom zime ne budu uznemiravane i tako povećavaju potrošnju hrane…

 Da bi šteta od nagomilavanja nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele bila što je moguće manja, priroda je kroz evoluciju pčele, toliko usavršila pčelu, da joj je u epitel zadnjeg creva ugradila ćelije koje iz nesvarljivih materija upijaju vodu i na taj način smanjuju zapreminu nesvarljivih materija. Sa manjom zapreminom nesvarljivih materija, u zadnje crevo moze da bude smeštena veća količina, što omogućava duži neizlazak pčela na pročisni let bez posledica. Ruski zoolog V.V.Alpatov je dokazao: ,,Pčela koja miruje utroši 8mm3 kiseonika u 1 minutu. Pčela u pokretu pod istim uslovima utroše 36mm3 kiseonika u 1 minutu. Uzbuđena pčela utroši 520mm3 kiseonika u 1 minutu. Odnos min. I max.1:140, dok kod čoveka 1:10. ,, Otkud je izražavanje potrošnje u mm3 kiseonika? Zato što  je potrošnja kiseonika vezana za potrošnju hrane. Srazmerno potrošnji kiseonika pčele troše

i hranu, a samim tim zimi opterećuju i crevo pčele. Formula potrošnje hrane glasi: C6H12O6 (med) + 6 O2 ( kiseonik ) = 6 CO2 ( ugljen dioksid ) + 6 H2O (voda uobliku vodene pare ). Izračunavanjem atomske i molekularne mase dobijamo da za potrošnju 1000 grama meda potrebno 982 grama kiseonika a dobija se 1257 grama ugljen dioksida i 725 grama vode u obliku vodene pare. Tom prilikom se oslobadja toplota koja greje pčeletokom zime.

starosti. Drugi važan faktor je temperatura u košnici pri kojoj pčele vrše preradu odnosno

invertovanje hrane a to je 34 do 35 stepeni što odgovara temperaturi pri kojoj se neguje leglo. Ako kasno u jesen i tokom zime nemamo masu pčela starosti izmedju 20 i 30 dana

koje luče fermente i nemamo temperaturu u košnici izmedju 34 i 35 stepeni onda ne treba ni dodavati hranu na preradu. Posebno je štetna hrana koja sadrži veliki procenat suvog šećera kao što su pogače u čije spravljanje učestvuje i preko 80 % suvog šećera.

 

 Evo šta o suvom šećeru kaže ruski profesor Taranov u svojoj knjizi «Hrana i ishrana pčela» na 120.strani ( prevod SPOSa ) : «Ispitivanjem je utvrđeno da pčele ne rastvaraju šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani, koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata ( invertaze i

nastaviti dalje negovanje novog legla. Znači što se više i duže sačuvaju zimske pčele to

će efekat na negovanju novog prolećnog legla biti veći. Apsolutno je dokazano da je najveće raubovanje pčela i njihovo skraćenje života izazvano negovanjem legla. Iz tog razloga pčele u periodu velikog odgajivanja legla kratko žive dok u perodu kada nemaju legla ( ako se u društvu sparuje matica iz matičnjaka ) pčele žive znatno duže. Obično pčelari primete da se broj pčela ne smanjuje iako nema novog leženja. Ako se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto je priroda pčeli odredila apsolutni mir ( bez ikakvih aktivnosti, bez prerade hrane i bez negovanja legla ) tokom

počne da duža dan, počinje sa polaganjem jaji iz kojih će zimske pčele trošeći svoj organizam da odneguju nove pčele koje će da se legu počev od početka februara i koje će da budu sposobne da luče fermente krajem februara ili početkom marta. Za to vreme se u

košnici razvija veća količina legla koja i u većem delu košnice diže temperatura na 34 do 35 stepeni. U to vreme u prirodi se pojavljuje i prvi unos i u to vreme je potrebno i

poželjno dodavati pogače kao stimulativno sredstvo. Na kraju možemo zaključiti da za dobro zimovanje pčela pčelinjak ne treba

postavljati blizu puteva i pruga tako da na njih ne utiče prolazak vozila, da bude zaštićen od vetrova, od divljih i domaćih životinja, da se pčelar uzdrži od česte posete, otvaranja lupkanja i kuckanja u cilju provere kao i svih drugih fizičkih uznemirenja. Drugo, zimsku zalihu hrane obezbediti na vreme tj. najkasnije početkom septembra i dalje ostaviti pčele