starosti. Drugi važan faktor je temperatura u košnici pri kojoj pčele vrše preradu odnosno
invertovanje hrane a to je 34 do 35 stepeni što odgovara temperaturi pri kojoj se neguje leglo.
Ako kasno u jesen i tokom zime nemamo masu pčela starosti izmedju 20 i 30 dana
koje luče fermente i nemamo temperaturu u košnici izmedju 34 i 35 stepeni onda ne treba ni dodavati hranu na preradu. Posebno je štetna hrana koja sadrži veliki procenat suvog šećera kao što su pogače u čije spravljanje učestvuje i preko 80 % suvog šećera.
Evo šta o suvom šećeru kaže ruski profesor Taranov u svojoj knjizi «Hrana i ishrana pčela» na 120.strani ( prevod SPOSa ) : «Ispitivanjem je utvrđeno da pčele ne rastvaraju šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani, koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata ( invertaze i
disjataze) malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%). Na
taj način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih žlezda pčela, što vodi njihovom prevremenom starenju i uginuću. (podvukao M.Š.) Premda prihranjivanje suvim šećerom privlači i svojom jednostavnošću, ono se ne preporučuje kao nadražajno ni u proleće ni u jesen.» Zato je važno da se pčele zimskom zalihom hrane obezbede na vreme i zimske pčele ne opterete preradom.
Zimske pčele treba da žive što je moguće duže da sačekaju smenu generacija i da iz svog organizma odgaje prve prolećne pčele koje će
nastaviti dalje negovanje novog legla. Znači što se više i duže sačuvaju zimske pčele to
će efekat na negovanju novog prolećnog legla biti veći. Apsolutno je dokazano da je najveće raubovanje pčela i njihovo skraćenje života izazvano negovanjem legla. Iz tog razloga pčele u periodu velikog odgajivanja legla kratko žive dok u perodu kada nemaju legla ( ako se u društvu sparuje matica iz matičnjaka ) pčele žive znatno duže. Obično pčelari primete da se broj pčela ne smanjuje iako nema novog leženja. Ako se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto je priroda pčeli odredila apsolutni mir ( bez ikakvih aktivnosti, bez prerade hrane i bez negovanja legla ) tokom
zimskih meseci. Za početak prerade hrane odredila je period kada se u društvima pojave pčele starosti 20 dana, kada se temperatura u klubetu digne na 34 do 35 stepeni i kada iz prirode kreću prvi unosi u vidu nektara. Znači matica u proseku početkom januara, kada
počne da duža dan, počinje sa polaganjem jaji iz kojih će zimske pčele trošeći svoj organizam da odneguju nove pčele koje će da se legu počev od početka februara i koje će da budu sposobne da luče fermente krajem februara ili početkom marta. Za to vreme se u
košnici razvija veća količina legla koja i u većem delu košnice diže temperatura na 34 do 35 stepeni. U to vreme u prirodi se pojavljuje i prvi unos i u to vreme je potrebno i
poželjno dodavati pogače kao stimulativno sredstvo. Na kraju možemo zaključiti da za dobro zimovanje pčela pčelinjak ne treba
postavljati blizu puteva i pruga tako da na njih ne utiče prolazak vozila, da bude zaštićen od vetrova, od divljih i domaćih životinja, da se pčelar uzdrži od česte posete, otvaranja lupkanja i kuckanja u cilju provere kao i svih drugih fizičkih uznemirenja. Drugo, zimsku zalihu hrane obezbediti na vreme tj. najkasnije početkom septembra i dalje ostaviti pčele
da zimuju na medu, troše prema svom nahodjenju i počnu i razvijaju leglo prema svojim odlukama i uticaju prirode. Početak stimulativnog prihranjivanja prilagoditi početku ocekivane pase tj. prema Taranovu 51 dan pre pocetka pase.