HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Autori:Kasie RAIMANN, Zak Schäfer, Nancy A Moran
Preveo i priredio D.Radanovic

Upotreba antibiotika  kod pcela narusava tananu biolosku mikrocrevnu ravnotezu kao i kod ljudi…o ostacima antibiotika u medu ne zelim ni da pricam…ovde kod nas u Srbiji i celom regionu i sirom sveta cesto se nalazi takav med(po meni je to genocidno pcelarenje) i takvi „pcelari“ i ne zasluzuju naziv „pcelari“

Microbioti( mikrorganizmi i njihov kolektivni genetski materijal prisutan u organizmu ili na njemu) ili prostije receno (  crevna flora koja zivi u simbiozi sa domacinom ili bakterije i ostali mikroorganizmi koje i mi imamo u stomaku,kozi i koja je prisutna i kod ljudi  igraju ključnu ulogu u zdravlju životinja,ljudi… a promene u crevnoj   strukturi zajednice mikroorganizama mogu imati štetni uticaj na domaćina. Studije sa kičmenjacima  i ljudskim subjektima ukazuju na to da tretmani antibioticima mogu uveliki poremetiti prirodnu zajednicu, čime se olakšava širenje patogena. U stvari, uporne infekcije terapije antibioticima su glavni medicinski problem. 

U  pcelarstvu antibiotici se često koriste za sprečavanje bakterijskih infekcija larvi pčela, ali uticaj  antibiotika na disbiosis (mikrobni debalans) na zdravlje pčela i podložnosti bolesti nije u potpunosti razjašnjeno. Rezultati pokazuju da antibiotska terapija može imati trajne posledice na veličinu i sastav crevne(flore) microbiome.  Izloženost antibioticima je rezultirala smanjenjem preživljavanja u košnici i laboratorijskim eksperimentima u kojima su pčele izložene bakterijskim  patogenima. Zajedno, ovi rezultati sugerisu da je disbiosis posledica upotrebe antibiotika i  da negativno utice na zdravlje pčela, delom  zbog povećane podložnosti  sveprisutnim patogenima.Ne samo da rezultati ukazuju na značaj crevne microbiome na  zdravlje, vec također pružaju uvid u to kako antibiotska terapija utice  na mikrobiološke zajednice i zdravlje domaćina. 

 Postoji sve više dokaza o značaju crevnih mikroba u zdravlju životinja. Za razliku od većine drugih insekata, pčele imaju vrlo konzervativnu  stomacnu mikrobnu zajednicu, koja je stečena kroz socijalne  kontakte,a rezultati su sugerisali  da ovi mikrobi igraju važnu ulogu u  zdravlju pcela. Antibiotici, koji ozbiljno mogu poremetiti crevnu   zajednicu mikroba , najčešće se koriste u pčelarstvu u nekoliko zemalja. Međutim, nije  bilo poznato kako antibiotska terapija utiče na stomacnu mikroba zajednicu pčela. Otkrili smo da izloženost antibioticima značajno menja  kod pčela strukturu zajednice mikroorganizama  i dovodi do smanjenja preživljavanja  pčela u košnici, verovatno usled povećane osetljivosti na infekcije oportunističkih patogena.Model organizmi pružaju mogućnosti za učenje host-microbiome interakcije sa stepenom eksperimentalne kontrole, koji se ne mogu postići u studijama na ljudima, te  se modeli mogu se koristiti za razumevanje sveobuhvatne povezanosti microbiome i bolesti. 

Crevne zajednice kod društvenih nsekata, kao što su pčele (Apis mellifera), posebno su korisni kao modeli istrazivanja , jer oni dele zajedničke osobine  s crevnim zajednicama sisara. Kao i kod sisara , pčele dobijaju svoje  crevne mikrobe kroz društvene kontakte (za razliku od mnogih beskicmenjaka  koji sticu crevne bakterije iz okolnih izvora). Slično kao i ljudi, mikrobiota pčela sastoji se od domaćinskih specijalizovanih bakterijskih vrsta koje žive samo u crevima domaćina i koji pokazuju znatan  nivo raznolikosti unutar pojedinih domaćina . Međutim, za razliku od ljudi i drugih sisara, pčele imaju relativno jednostavne crevno mikrobne zajednice , dominira samo osam bakterijskih vrsta, koje čine 95% -99% bakterija u crevima. 

Stoga je pčela  pogodan sistem  za proučavanje funkcije i evolucije domaćih mikrobnih zajednica. Osim toga, pčele su važni kao globalno poljoprivredni oprašivači.Od 2006. godine, u svetu je  povecana smrtnost  pcela. Neki rezultati sugerisu da  crevna microbiome doprinosi pčelinjem zdravlju.Dakle, dysbiosis (mikrobna neravnoteža) može uticati  na zdravlje pcela i osjetljivost na bolesti. Još jedna paralela između microbiomes od pčela i ljudi je duga istorija izlaganja antibiotioticuma  a to je moćan izvor poremećaja crevnih zajednica.Lecenje  antibioticima pcela se naširoko  koristi u 50 drzava u  Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se sprecile bakterijske bolesti pčelinjih larvi (Paenibacillus).Dva antibiotika koje najčešće koriste pčelari su tetraciklin (ili sličan spoj oksitetraciklin), a od 2006. godine, tilozin. 

Tetraciklini se također koriste za lecenje bakterijskih infekcija u ljudi i često su uključeni u stočnu hranu ,što je rezultiralo sticanjem otpornosti na tetraciklin kod mnogih bakterija, uključujući i neke patogene . Isto tako, primena tetraciklina u SAD-u u  pčelarstvu je rezultirala  negativnim pojavama u microbiomes američkih pčela u odnosu na bumbare ili pčele u zemljama koje ne koriste antibiotike  u pčelarstvu.Rasprostranjena otpornost na antibiotik je prijavljen u P. larvi – bakterijski patogen koji uzrokuje američku trulez..

Naši rezultati pokazuju da lecenje tetraciklinima  teško menja veličinu i sastav  crevne flore kod pcela.Štaviše, negativni efekti su uoceni i posle samo sedam dana izlaganja tetraciklinima. Naši rezultati pokazuju da tetraciklini mogu smanjiti preživljenja pčela i ukazuju na to da i povećavaju osetljivost na oportunističke patogene
Izvor(mozete se opsirno i detaljno informisati)
http://journals.plos.org/plosbiology/article?id=10.1371/journal.pbio.2001861
Creative Commons Imenovanje License