HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Autori -Garance Di Pasquale, Marion Salignon…..and Cedric Alaux

Zdravlje pčelinjih zajednica, jako zavisi  od dostupnosti cvetnog bogatstva iz kojih se  dobijaju hranjive tvari (posebno peludi-polena) potrebne za njihov razvoj  i opstanak

Preveo i priredio D.Radanovic

Pčele su suočene sa inteziviranjem poljoprivrede i podrucjima u kojima dominira samo jedna poljoprivredna biljna kultura (monoflorna podrucja) a to podrazumeva  neadekvatnu prehranu i ugrozava pcelinja drustva. Blagotvorni uticaj dostupnosti polena na pčelinje zdravlje je dobro poznat  ali da li kvalitet i raznolikost polena  može uticati na zdravlje i dalje je velikoj meri nepoznanica. Stoga smo testirali  uticaj  prehrane polenom jednim (različitim monoflornim polenom) i raznovrsnim (poliflornim polenom). Testirali smo uticaj polenskom ishranom na nozemu.Ishrana raznovrsnim polenom nije imala učinka na zdravlje i opstanak zdravih pčela.

 Međutim, kada su pcele napadnute nozemom, hranjene s (poliflornim) raznovrsnim polenom   živele  su duže od pčela hranjenih monoflornim(polenom od samo jedne biljke) . Naši rezultati podupiru ideju da  kvalitet i raznolikost polena (u određenom kontekstu) može oblikovati pčela fiziologiju i može pomoći da se bolje shvati uticaj poljoprivrede i intenzivnog koriscenja zemljista na pčelinju prehranu i zdravlje. Pomazuci   reprodukciju mnogih biljaka, oprašivači, poput pčela, neophodni su za funkcionisanje prirodnih i poljoprivrednih ekosistema .

S druge strane, oprašivači imaju korist od oprašivanja  koriscenjem hranjivih materija (nektar i polen) potrebnih za njihov rast i zdravlje. Na primjer, u pčela, cvetni nektar je energetsko gorivo a polen  pruža najveći deo hranjivih tvari potrebnih za njihov fiziološki razvoj.Razvoj i opstanak pčelinjih zajednica stoga  je usko povezan s dostupnoscu tih hranjivih materija u okolini što sugerise da promene u strukturi poljoprivrednog zemljista i prirodnoj okolini uticu bitno na pčelinju populaciju.

Stoga, proučavanje veza između dostupnosti hranjivih tvari i pčelinjeg zdravlja može pomoći da se bolje razumeju trenutni gubici pčela koji su  zapaženi sirom sveta. Među tim hranjivim tvarima u cvetu,polen je gotovo glavni izvor proteina, amino kiseline, lipida skroba,sterola,vitamina i minerala i glavni je faktor koji utiče na trajnost pcele kao pojedinca.Polen je također važan na nivou pcelinje kolonije, budući da omogućuje proizvodnju mleči, koja se koristi za hranjenje larvi,matica,itd .

 Dakle, direktna posledica nestasice  polena je smanjenje broja pcela u jednoj kosnici  i vetovatno lose zdravlje pcele pojedinca a sve to zajedno utice na smanjene praga otpornosti na stres (patogeni i pesticidi). Zaista, poznat je uticaj polena na metabolizan pcela, imunitet,toleranciju na patogene kao što su bakterije,viruse i mikroorganizme i smanjenja osetljivosti na pesticide. Međutim, pčele se retko  suočavaju sa potpunim nedostatkom polena u svojoj okolini vec  su suočene sa varijacijama u vremenu i prostoru sto se tice kolicine, vrste i raznolikosti polena.

Osim toga, polen se može razlikovati između biljnih vrsta u pogledu njegovog prehrambenog sadržaja a to upućuje na to da su neki kvalitetniji za pčele od drugih.Neke studije su pokazale da kvalitet polena  moze uticati na dugovečnost pčela i razvoj hypopharyngeal žlezda i da raznovrstnost polena  može poboljšati neke imunološke funkcije. Da bi se poboljsalo znanje o ovoj temi,o uticaju kvaliteta polena  i raznovrsnosti  polena testirane su pcele po pitanju fiziologije i tolerancije na parazite.. Naime, unos polena omogućuje razvoj njihovih hypopharyngeal žlezdi tako da je pčelinja fiziologija procenjena određivanjem razvoja hypopharyngeal žlezde.

Uključili smo analizu gena transferina, gvozdje za transport proteina i takođe proizvodnju masti u telu, a koji su uključeni u razvoj jajnika i imunološkog odgovora . Konačno, tolerancija na parazitizam je testirana pomoću vrlo rasprostranjene microsporidia Nosema ceranae, parazita koji bi mogao igrati glavnu ulogu u gubicima drustava ili slabljenju pcelinjih zajednica.. U tu svrhu, ispitali smo učinke  prehrane polenom  u odnosu  na napasnike koji ugrozavaju pcele. Rezultati kvaliteta polena i raznolikost su testirani hranjenjem pčela sa monofloranom ishranom  ( polenom od samo jedne biljke koji su se  razlikovali u pogledu njihovih hranjivih vrednosti). Četiri mešavine  polena  od biljki :Cistus, Erica, Castanea i Rubus.

Polen smo prikupljali  sa hvatacima postavljenim na leta.Poliflorna ishrana sastojala se od smese od četiri monoflorna polena(25% od svakog prema njihovoj težini). Za procenu hranjivosti  polena analizirali smo  belančevine, aminokiseline,masti i šećer,kao i njihove antioksidantne kapacitete.Hranjiva vrednost svakog polena  je odredjena  pre ispitivanja njihovog učinka na pčele. Nismo detektovali prisutnost pesticida u četiri polena koji se nalaze u različitim smesama. Lipidi i šećeri,nivo proteina, amino kiseline i antioksidacijski kapacitet su  znatno varirali između  cetiri vrste polena .Dakle polenska ishrana može biti rangirana prema sadržaju proteina kako sledi(od najsiromašnijih do najbogatijih): Cistus, Erica, Mix  Castanea i Rubus. Tačno isti trend je pronađen kada se gleda na aminokiseline i  nivo antioksidansa.

 Razlika između Cistus i Rubus posebno je upečatljiva, imaju otprilike dvostruko više proteina i aminokiselina, a gotovo pet puta veći antioksidativni kapacitet. Idemo dalje: Erica polen je bio najbogatiji u lipidima, ali najsiromašniji u šećerima i obrnuto za Rubus polen.Svi poleni su sadržavali iste aminokiseline, uključujući 10 esencijalnih aminokiselina potrebnih pcelama( arginin, histidin, lizin, triptofan, fenilalanin, metionin, treonin, leucin, izoleucin, valin) ali u razlicitim kolicinama.. Što se tiče pojedinih šećera, samo glukoza i fruktoza pronađeni su u svim polenima. Trehaloza glavni hemolymph šećer pčela, bila je prisutna u Cistus i Castanea polenu. Konačno, erlosa  samo je pronađena u Castanea polenu  koji je sadržavao sve analizirane šećere.

Rezultati ovog istraživanja podupiru ideju da prehrambeni kvalitet i   raznovrsnost polena mogu oblikovati  pcelinje zdravlje.Zaista otkrili smo da fiziologija i tolerancija na  parazite varira zavisno od vrste polena koji se koristi u ishrani. Pčele hranjene sa polenom koji je  najbogatiji  sa proteinima (Rubus) pokazale su   i najvišu razinu ekspresije vitelogenina i transferin. To uglavnom potvrđuju prethodne studije koje su pokazale da je razvoj hypopharyngeal žlezda je povezan s kolicinom proteina u prehrani. Međutim, ostali poleni  nisu  bitno izazvali  različite razvoje zlezda.

 Otkrili smo  Erica polen ima najvise lipida, što možda izaziva povećanje masnoće tela,. a to je bitno za proizvodnju legla. Kvalitet polena je takođe uticao na toleranciju pčela na parazit (Nosemaceranae). Polenska  prehrana povećava preživljavanje zdravih i napadnutih pčela.Kvalitet polena je imao jak uticaj kada  su pčele napadnute  od strane microsporidia.Prezivljavanje pčela je  bilo značajno različito, između četiri monoflorne ishrane u eksperimentu (od najmanje do najkorisnijeg polena: Cistus

Proteini su poboljšali preživljavanje pcela a kolicine aminokiselina su  možda igrale važnu ulogu , jer deset od njih su bitni za pčele u pojedinim koncentracijama. Međutim, hijerarhijski utjecaj monoflorne prehrane nije vezan za  proteine,aminokiseline ili antioksidanse razine, npr. pcele hranjene Erica polenom (14,8% proteina) žive duze od pčela hranjenih Castanea (21,6% proteina).

Erica polen ima a pravo najveći sadržaj lipida i potice veću proizvodnju vitelogenina od Castanea polena. To sugerise da kvalitet polena ne treba proceniti na temelju jednog ili nekoliko prehrambenih faktora,vec sve prehrambene tvari kao jednu celinu. To sugerise da visoko kvalitetan monoflorni polen može biti bolji od mešavine polena  nižeg prehrambenog kvaliteta.

Poleni nisu jednaki u pogledu njihovog učinka na pčelinje zdravlje i polyflorna mešavina nije nužno bolja od monoflornog polena  dobrih prehrambenih vjednosti (npr Rubus polen). Međutim, kada pčele zaražene (N. ceranae ovde), imaju dostupnost različitih biljnih izvora mogu pokriti ograničen uticaj nekih polena i poboljšati toleranciju na infekciju na nivou bogatog polena.

 Oprašivanje  pčela  se trenutno menja usled intenziviranja poljoprivrede  a pčele su često suočene i sa smanjenjem dostupnosti i raznolikosti resursa u vremenu i prostoru. Globalna promena klime takođe  se očekuje da će izmeniti mnogo toga na ustrb pcela.. Dakle, održavanje i razvoj cvetnih resursa  u ekosistemima je potreban kako bi se sprecio negativan uticaj ljudskih aktivnosti i  podrzao opstanak pčelinje populacije.

Izvor:link za originalni tekst koji je opsirniji,temeljniji a ja sam se dosta namucio sa prevodom,kao da ponovo idem u skolu ali dosta i naucim dok prevodim…

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3733843/?report=reader

the Creative Commons Attribution License

Foto :wikipedia

——————

Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌

Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍

Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝

Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi!

Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)
https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/
Ili posaljite poruku preko sajta
medpcelarskimagazin.mvbyte.com(na ovom sajtu na stranici kontakt)
ili direktno na mail:
medpcelarskimagazin@yahoo.com

Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝