HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM

Translate

PRIJATELJI SAJTA

saša stojanović

Moj način rada sa FR košnicom na suncokretovoj paši...

Prvi deo teksta

Moj način rada sa FR košnicom na suncokretovoj paši…Suncokretova paša predstavlja idealnu priliku da se zajednice obezbede sa potrebnom količinom kvalitetne hrane na kojoj će prezimeti. Moje pčelinje zajednice pretežno zimuju na suncokretovom medu pa zato s pravom mogu reči da od njega zavisi i uspešnost zimovanja mojih pčelinjih zajednica. U vreme medobranja suncokreta po prvi put razmišljam o kraju pčelarske sezone i o tome koliko ću ramova sa medom ostaviti u pčelinjim zajednicama. Ramove sa medom iz plodišta nikada ne vadim. To je njihova hrana. Ona je bogatija i po kvalitetu bolja od ramova sa medom iz medišta .

Piše S.Stojanović
Pored hrane jedan od najbitnijih poslova nakon što sam oduzeo sav višak meda je i suzbijanje varoe na celom pčelinjaku.Za razliku od svih nama poznatih glavnih paša suncokret je uvek bio i ostao najpouzdanija paša. Iako to više nije ona paša od pre 20 g i više, kada su prinosi po košnici bili često preko 50 kg, još uvek je ostala najizdašnija paša. Uslovi su se promenili pa smo danas zadovoljni ako pčele sakupe i 15 do 20 kg čistog suncokretovog meda. Oni koji se malo duže bave pčelarstvom znaju da je u vreme suncokretove paše i kad ona prođe, nekada i bosiljak medio. Sada zbog sve veće upotrebe pesticida malo ko još ima bosiljkove paše a još manje bosiljkovog meda koji je uzgred izuzetnog kvaliteta.
Suncokret medi u periodu jun – jul mesec a kako godine odmiču početak cvetanja suncokreta je sve raniji. Njegovo cvetanje se sve ćešće preklapa sa pašom lipe.Suncokretova paša je poznata ne samo po nektaru već i po izobilju polena. Na suncokretovu pašu selim bez izuzetka, ceo pčelinjak, bez bojazni da će nedovoljno dobro razvijena društva i rojevi oslabiti a time i propasti, kako se to neredko čuje u pčelarskim krugovima. Kada suncokret prestane da medi i ako nema livadske paše, često nastupa bezpašan period. U tom periodu pčelar treba pomoći zajednicama (sirup, pogača, ramovi sa medom preko satonoša) jer se tada neguju zimske pčele.

 Ako im se ne pomogne dolazi do stagniranja razvoja zajednica pa čak i do njihovog propadanja usled grabeža i sl.!
Istina je da suncokret pčele ne štedi. Zbog izdašnosti suncokretove paše one se zbog pojačanog rada i naprezanja brže troše nego obično, pa im se srazmerno tome skraćuje životni vek. Sve ozbiljniji problem po pčelinje zajednice na suncokretovoj paši vidim u tretiranju njegovog semena raznim otrovima (neonikotidima…).
Na pometnutoj paši je poslednji momenat kada se još uvek mogu izgrađivati kvalitetne satne osnove.
Shodno snazi zajednice iste ubacujem u medište i tek poneku stavim u plodište ne bi li sačuvao prirodnu konfiguraciju plodišta tj položaj polena, perge, meda i legla, kakvu je zajednica sama sebi instiktivno sredila i prilagodila ne bi li im takav raspored omogučio uspešno odgajanje zimskih pčela a kasnije i zimovanje. Plodišne nastavke u ovo vreme ne pomeram tj ne rotiram ih za 180 ⁰ niti im menjam mesta po visini. Za tim nema potrebe.
Na početku paše konfiguracija košnice je na 4 nastavaka. Donja dva su plodišna a gornja dva su medišna. Plodište i medište je odvojeno matičnom rešetkom. Ovde dolazi do potpunog izražaja prednosti pčelarenja FR kosnicom nad ostalim vrstama košnica. Pčelari se nastavcima.
Kada se u jeku paše medište popuni nektarom sa oko 2/3 istog, onda 3. medišni nastavak koji se nalazi na plodištu iznad maticne rešetke podižemo (radi dopune i zrenja) a ispod njega ubacujemo prazan medišni nastavak koji se sve vreme nalazio na vrhu kao 4..
Na svim nastavcima sem na 4., okrugla su leta širom otvorena.
Na kraju medobranja tj nakon oduzimanja poslednje količine meda za vrcanje krajem jula i prvih dana avgusta meseca, zajednice svodim na 3 nastavka. Tada skidam matičnu rešetku a 3. najgornji nastavak koji je bio medišni, stavljam na podnjaču. U postavljenom nastavku na podnjači uvek namenski ostavim 3 do 4 rama meda. Pčele će med iz pomenutih ramova početi prenositi u medište što podstiče efekat stimulativnog dejstva na društvo koje nastavlja sa negovanjem zimskih pčela.
Broj ramova sa leglom u avgustu mesecu gotovo je identičan sa brojem ulica koje će zaposedati zimsko klube u toku zimovanja.

saša stojanović

Autor teksta

Saša Stojanović

Pčelarstvo je porodična tradicija porodice Stojanović (Petrovaradin). Prvi kontakt sa pčelama ostvario je vrlo rano još kao desetogodišnji dečak kada je svom dedi često pomagao na pčelinjaku. Od njega spoznaje pojedine tajne i sav taj čudesan i tajni svet pčelarstva. Zbog osnovnih i doktorskih studija a zatim i prirodom posla kojim se bavi nije se bavio aktivno pčelarstvom sve do 1995 godine. Saša je kako kaže pre svega hobi pčelar i pčelarstvo mu je dodatni izvor dohodka. Seleći je pčelar i stiže ma sve glavne paše. Pčelinjak drži na 3 lokacije. Na svom pčelinjaku kako sam kaže nije imao više od stotinu pčelinjih zajednica jer mu do sada veći broj ne dozvoljava stalni radni odnos. Većinom poseduje LR košnice, FR košnice a u poslednje vreme oformio je i nekoliko DB košnica. Oženjen je i otac je dvoje dece. Sa suprugom Minjom sve poslove obavlja na vreme i trudi se da na pčelinjaku bude sve u savršenom redu. Kad dobro zamedi u pomoć pristižu i deca. Planira da svoj pčelinjak proširi i ubedjen je da će FR košnica zauzimati sve više prostora na pčelinjacima širom regiona.

Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda

medpčelarskimagazin

Reklamirajte svoje proizvode na sajtu

Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept...Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta

PRIJATELJI SAJTA

Najčitaniji pčelarski sajt

medpcelarskimagazin

Ljubav prema pčelama

1 %
Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016