HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

KOŠNICA BEZ KOŠNICE

Tekst je prvobitno publikovan u casopisima Pcelar (Srbija-Spos) i BiH Pcelar (BiH).Zahvaljujemo se autoru teksta na dozvoli da  tekst objavimo na sajtu.

Pise Zoran Petrovic

Revoluciju u pčelarstvu je svakako predstavljao pronalazak pokretnog rama. Još od tada, pa do dan
danas uvek su se tražila bolja, inovativnija rešenja, menjale su se konstrukcije, tipovi i modeli košnica
odnosno njihovih segmenata: podnjača, zbegova, pa i dimenzije nastavaka, krovova itd. Zatim se ukazivala potreba o korišćenju pomoćne opreme koja u mnogome olakšava rad pčelaru: npr. za ograničenja kretanja matice unutar košnice (matične rešetke), takođe razne opcije Snelgrovih dasaka, poklopnih dasaka, ramova građevnjaka itd. Čitava lepeza raznolike opreme i alata kao i čitava paleta gotovih proizvoda koji se mogu dobiti od pčelinjeg društva, tj. iz supermarketa zvanog košnica.Dakle, sa tim revolucionarnim pronalaskom, praktično pčelarstvo postaje oplemenjujuće,kreativnije i unosnije, a pčelinje društvo nam iznad svega istovremeno ukazuje na rad i red. Fasciniran jednom takvom organizacijom, odlučio sam, da na jedan poseban način propratim, upoznam i analiziram pčelinje društvo.

U početku jedno, a kasnije i više i da ujedno ispitam koje to greške pravimo pri uzimljavanju pčelinjih zajednica.Ujedno sam želeo da se uverim koliki uticaj imaju niske spoljnje temperature na početak zaleganja matice odnosno da li rashlađivanjem pčelinjeg društva raznim modelima i konstrukcijama podnjača, zbegova, raznim otvorima na nastavcima itd. na taj proces da li mi možemo da utičemo, a sve to podstaknut različitim pričama na predavanjima, kao i delu pčelarske litarure pisanoj u maniru Moravsko Resavske škole. Iskoristio sam svoju inventivnost, test sam kreirao, sam osmislio i upustio se sada već u dugogodišnji
ogled.

Na samom početku test sa oglednim pčelinjim društvom sam mislio da radim ,,samo za sebe’’, no
kako je bilo izvesno da će isti uspeti, polako sam počeo to pokazivati svojim kolegama iz okruženja, nešto kasnije i predstavljati u temi moji pčelinjaci, pod nazivom: ,,Pčelice Petrović’’ na SPOS-ovom Forumu. Brzo se to proširilo i na drugim društvenim mrežama, te se i na taj način predstavljalo pčelarskoj javnosti. Ubrzo su usledili i prvi pozivi za TV priloge, prezentacije i predavanja itd. Ovaj rad uskoro će predstavljati plod poludecenijskog ogleda. Isti je zamišljen kao mini projekat u trajanju od 5 godina i obuhvata 30-ak pčelinjih društava u košnicama tipa LR. U početku je zamišljeno da
se jedno pčelinje društvo uzme kao referentno, a ostala da se prate kao provera, međutim poneko pčelinje društvo se moralo i žrtvovati zarad dobijenih podataka. Ideju sam osmislio još 2014. godine, tačno sam znao šta želim i šta mogu da uradim.

Obzirom da je ta
godina bila loša po prinosima, sve sam pomerio i rad započeo kasne jeseni 2015. godine i planirano je da
traje do proleća 2020. godine odnosno i duže, dok ne budem siguran u dobijene rezultate.
Prve godine je praćeno jedno pčelinje društvo, druge godine 3, treće 6, četvrte (tekuće) 10 oglednih zajednica. Čak te prve godine dobijeni su odgovori na mnoga pitanja. No, svaka naredna je ipak donosila neke nove zanimljivosti. Na mnoge od njih ,,nauka’’ treba da nam da odgovore. Po meni test je dosta jednostavan, potrebno je samo dosta angažovanja i volje da motivišete,podstaknete i naterate sebe da to radite nekoliko godina. Često sam išao na udaljeni pčelinjak jutru u 6 h, popodne oko 16 h, ponekad uveče, a ponekad i posle 24 h noću. Išao sam na spoljnjoj temperaturi od-10 stepeni, – 16 stepeni, pa i na -22 stepena. Sve to slikao, snimao, analizirao i već se nesebično prezentuje pčelarskoj javnosti.

Prva godina!

Još u avgustu mesecu 2015-e godine pri oduzimanju suncokretovog meda izabrao sam jedno ekstremno jako društvo za kasniji test. No, početkom decembra kada sam pčele iz te zajednice hteo prepakovati u tzv košnicu bez košnice uočio sam da sam verovatno svojom nesmotrenošću pri zadnjem pregledu ubio maticu, tako da to pčelinje društvo nisam mogao uzeti kao ogledno. Izabrao sam potom opet jedno od boljih pčelinjih društava za test, no ne ono koje sam želeo. Ovo je taj momenat i neke od prvih fotografija iz već davne 2015. godine, kada je test sa oglednim
pčelinjim društvima i započet. Prvi lep dan sam iskoristio, uzeo dva stara LR nastavka i ubodnom
testerom napravio otvore maksimalne veličine.

Pčelinje društvo jprepakovano u tzv. košnicu bez stranica i te prve zime (prvih 180 dana) isto je bilo
izloženo svim zimskim uslovima: kiši, snegu, vetru, niskoj dnevnoj i niskoj noćnoj temperaturi, pticama,
grabeži itd … Održati pčelinje društvo otvoreno, odnosno bez ikakve zaštite celu zimu je gotovo pravo umeće, no deo čari upravo i jeste bio da se održi i da opstane jedno pčelinje društvo kao takvo celu zimu, što je svakako teško ali ne i nemoguće. Prve zime je matica u jednoj takvoj ,,košnici bez košnice’’ započela sa leglom na ekstremno niskoj temperaturi, izložena svim zimskim nedaćama …..

1. Januara je zabeležena spoljnja temperature od -12 stepeni. Ujutro rano pčele su bile jako bučne, bukvalno unezverene i zauzimale su 6 ulica. Ceo dan je bio mraz, po povratku sa posla oko 16 h primetio sam da su se pčele zbile u gušće klube, povukle su se sa krajnjih ulica i zauzimale su 4 ulice. Ujedno su se utišale i nisu više bile tako bučne. Prvi lep dan kada se
ogledna zajednica mogla pregledati je bio 11. Januar. Tada je uvidom u košnicu konstatovano da u njoj ima na 2 rama i to čak i sveže zatvorenog legla. To zatvoreno leglo od 11. Januara nam jasno i nedvosmisleno ukazuje da je isto zaleženo upravo u najhladnijm noćima kada se temperature spuštala i do -15 stepeni.
Te prve zime četiri puta su se stvorili uslovi za pregled pčelinjeg društva. Ne zna se koji je od tih pregleda bio interesantniji jer su svakom prethodile ogromne hladnoće.

Za sve preglede se uredno vodio dnevnik. Još  jedan interesantan detalj! Te prve, zime 20 januar je bio najhladniji sa temperaturom od -15,5
stepeni i pčele su i dalje gusto zaposedale samo 4 ulice. Samo 8 dana kasnije, dakle 28.1. stvorili su se uslovi za drugi pregled.Konstatovano je da ima na 3 rama legla uprkos svim atmosferskim uticajima i posebno važan detalj, na sva tri rama je bilo po malo zatvorenog legla, stim što je na trećem ramu zatvoreno leglo bilo i sa spoljnjje i sa unutrašnje strane. A nezaboravimo da je su samo osam dana ranije pčele gusto zaposedale samo 4 ulice. Samim tim što je leglo bilo zatvoreno, tada je decidno potvrđeno da je samo jedna ulica pčela predstavljala debljinu kore pčelinjeg klubeta. To su zapravo zapanjujući podaci, istovremeno i granične vrednosti. Od toga nemože manje.

Ta 1 ulica pčela kao sa priloženog crteža odnosno oko 26 mm kore pčelinjeg klubeta trebalo je na gotovo ekstremnoj hladnoći za naše klimatske uslove da obezbedi odgovarajuću količinu toplote za negovanje legla i ne samo da je obezbedi već i da istu zadrži na tako niskim temperaturama u jednoj takvoj ,,košnici bez košnice’’ a sa druge strane da obezbedi odgovarajuću propustljivost vazduha, jer ta pčela treba i da
diše.

Druga godina (ukratko)!

Druge zime isto pčelinje društvo je zimovalo u nešto izmenjenim uslovima, postavljene su mreže na bočnim stranicama kao zaštita od ptica i miševa, ali za razliku od prethodne godine nisam mogao da odolim i naredne zime ipak sam otišao korak dalje. Pred najavljene ekstremno niske temperature koje su zatim i usledile, ubačene su mreže od šupljih cevčica između ramova sa leglom čiji je zadatak bio da dodatno odvode toplotu iz samog jezgra pčelinjeg društva. Kada su se temperature spuštale i ispod – 20 stepeni i tako 50 dana dok je trajao taj ledeni talas. Ni to takođe nije sprečilo maticu da polaže jajašca u slobodnim ćelijama(sobzirom da su mreže bile postavljene celu zimu, ostali su tragovi na saću od mreža)

Druga zima pored toga što će ostati upamćena po ekstremnoj hladnoći koja je trajala u periodu od
10.12.2017. do posle 1. februara 2017. zabeležena je i ogromna razlika u temperaturi između spoljnje i temperature u leglu, pčele su podizale temperaturu i preko 40 stepeni, čak 10.1.2017. jutru u 6 i 30 izmerena je spoljnja temperatura od -22 stepena. Sve se živo ledilo na tolikom minusu, a na displejima pomenutih uređaja se mogla očitati temperatura negovanja legla. Izdvojio bih kao lep detalj da je razlika u temperaturi između spoljnje sredine i legla samo u jednom danu za manje od 24 h je bila 66,8 stepeni. Pčele su na takvom mrazu podizale temperaturu u samom jezgru daleko iznad uobičajenih vrednosti,
verovatno pokušavajući da nadomeste količinu toplote koja im se odvodi. Zatim iz obilja podataka, može biti interesantno npr. postavljene su sonde od uređaja za praćenje temperature za vreme tog ledenog talasa čak i u svaku ulicu pčela u zoni legla i očitavane su različite temperature u različitim ulicama pčela, a u istom pčelinjem društvu što do sada nigde u literaturi nisam pronašao.

Treća godina!

Trеce godinе pratilo sе šest pčelinjih zajednica u udvojenom sistemu Povremeno bi se očitavale temperature daleko više od uobičajenih (jedno ogledno PD je dobilo višestruko veću dozu
oksalne kiseline). To me je navelo na ponovno testiranje uređaja za praćenje temperature. Isti sam izlagao različitim sobnim temperaturama i držao po 24 h. zatim stavljao sondu do sonde i na displejima očitavao vrednosti, zatim propratio uticaj spoljnje sredine, upoređivao sa podacima sa displeja u kolima, zatim sa podacima koje mi je slala SMS vaga o spoljnjoj temperaturi itd.
Uglavnom su pokazivali su istu temperature ili odstupanja od 0,1 stepen što je u ovom slučaju bilo
zanemarljivo.

Analizirajući kada i zašto se povremeno pojavljuju više temperature, došlo se do zaključka da kada pčelinje društvo ima neki problem tada i podiže dosta višu temperaturu u leglu. I tu sam od raznih autora po literaturi i internetu nailazio na različite vrednosti temperature koja se kreće u leglu. Pored toga,  merena je temperatura u seobi pčelinjih društava tako što su ubačene sonde od uređaja za merenje temperature u samo jezgro pčelinjeg društva, a displeji od pomenutih uređaja su postavljani i pričvršćeni sa spoljnje prednje strane košnica tako da su se temperature u seobi mogle pratiti i u samom transportu, kao i odmah pri dolasku na odredište odnosno pčelinju pašu. Takođe
vršeno je više meranja temperature pri formiranju paketnih rojeva, njihovoj seobi, za vreme skladištenja itd. i sve uredno upisivano u dnevnik.Tokom svih ovih godina konstantno je pravljena paralela između oglednih i pčelinjih društava uzimljenih u standardnim košnicama. Konstantno je vršeno upoređivanje i uvek sve zapisivano. U prve dve godine nisu pravljeni ni jedna tabela, dijagram i slično, dok kako je test odmicao i kako su se stvarali uslovi ipak kasnije sam pristupio testu još studioznije, kako bi dobijeni rezultati bili pregledniji i ogled postao ,,opipljiviji’’ deo podataka je prikazan kroz tabele I dijagrame.Треcе godine, praćeni su svako jutro i veče temperaturni parametri u oglednim pčelinjim društvima, koji su uzimljeni u tzv mrežastim nastavcima, svako jutro bi odlazio i upisivao temperaturne vrednosti sa ciljem da se može izvući zajednički imenitelj.

Četvrta godina!

Kreativnosti nikada dosta u praktičnom pčelarstvu! Četvrte godine (tekuće) napravljen je ogroman iskorak u tom pravcu. Uradio sam tehničke crteže i naručio kaveze dubine 720 mm (dubina 3 LR nastavka) , takođe su formirani gotovo prirodni rojevi, od rama je iskorišćena samo satonoša i po 20 mm bočnih stranica koji su služili kao odstojnici odnosno za rastojanja između ramova. Prva ideja je bila da pčele same izvuku saće celom dužinom ali sobzirom da su ti ramovi previse teški kao i da su te košnice delimično izložene i Suncu odlučio sam da ipak armiram i postavim saće odgovarajuće dužine. Zbog nešto ranije ugovorenog predavanja u BiH, iste sam već u avgustu ove godine prebacio u pomenute kaveze gde pčelinja društva odnosno rojevi i sada zimuju.

U njima se i dalje prate već pomenuti parametri, a oni bi zapravo naredne godine trebali pokazati svu svoju snagu.
Bar nama pčelarima su dobro poznata prirodna staništa pčela i nije ništa novo da pčelinje društvo ili roj prezimi na grani nekog drveta, na bagerskoj konstrukciji i slično ali mi nemamo uvid u taj roj, možemo samo da konstatujemo da li je izimio ili ne i da ukoliko jeste eventualno vizuelno procenimo njegovu snagu. Ovde smo simulacijom takvih rojeva iskoristili mogućnost da listajući ramove kao nekakvu knjigu imamo tačan uvid kad je matica zalegla, koliko je zalegla (koju površinu), na kojim spoljnjim temperaturama itd … i što je najvažnije da li mi raznim opcijama rashlađivanja pčelinjeg društva možemo da utičemo na početak zaleganja matice. Međutim, gotovo sasvim slučajno već prva zima je dala odgovor na mnoge zahteve koje sam sebi postavljao.

Svake godine dolazilo se usput do za mene novih podataka, saznanja što je upotpunjavalo ogled, činilo ga sadržajnijim i uvlačilo da gotovo maksimalno iskoristim svoju kreativnost osmišljavajući
za svaku narednu godinu nov način pristupa posmatranja pčelinjeg društva kroz naučnu prizmu iz jednog vrlo originalnog i već dobro prepoznatljivog ugla. Mnoge veličine u termidinamici tehničkih sistema poput pritiska, zapremine, temperature, zatim pojava poput entalpije, entropije su gotovo identične i preslikavaju se i kod termoregulacije pčelinje zajednice. Rano je još za konačne zaključke, no velika je verovatnoća da će se ovom malom studijom otkloniti grdne
zablude u praktičnom pčelarstvu i sve smernice do sada ukazuju da je potpuno besmislena priča da mi proširenjem leta na poletaljci zimi i drugim opcijama rashlađivanja pčelinjeg društva možemo uticati na odlaganje pokretanja legla.

Dakle, suština je da se već dugogodišnjim radom empirijskim putem došlo do egzaktnih i zapanjujućih podataka, koji su u svetu nauke uglavnom davno poznati, no ne i velikom broju pčelara praktičara. Test
je pružao izvanredne mogućnosti za daleko studioznija i temeljnija istraživanja, no ja nisam školovan u tom pravcu i želeo sam da što više ostanem u domenu praktičnog pčelarstva.

Dakle gde je ključ uspeha, koje su pouke iz testa ?!

Uzimiti zdravu i jaku pčelu sa pravilno raspoređenom i
kvalitetnom hranom (medom i pergom), saćem odgovarajućeg kvaliteta iz koga je izašlo nekoliko
generacija pčela, mladom maticom, dobrom ventilacijom u košnici itd … videli smo kroz prethodni deo teksta da ako je pčela izdržala sve zimske nedaće u ovim uslovima, zašto onda ne bi u standardnim
košnicama. I na kraju: slike govore više od 1000 reči, krajnji ramovi puni snega, podnjača puna leda i kako je isto PD izgledalo krajem aprila, zapravo odgovor na mnoga pitanja dobijamo na sledećim fotografijama
Zaperci u oglednoj košnici još prve zime nam govore da li je pčelinje društvo tokom 180 dana zime bilo
dovoljno utopljeno …

Uživajmo zajedno, ušli smo u četvrtu godinu ogleda, pratimo već poznate parametre i nastavljamo dakle
temeljno i studiozno da pratimo koliki uticaj imaju niske spoljnje temperature na početak zaleganja
matice odnosno da li rashlađivanjem pčelinjeg društva možemo uticati na odlaganje legla raznim modelima i konstrukcijama podnjača, zbegova, raznim otvorima, proširenjem leta na poletaljci zimi itd. I ono na šta sam ponosan je da je sve autentično i sve je više puta empirijski potvrđeno. Sva iskustva iz
ovog testa se paralelno prenose na papir i uz obilje prelepih fotografija kao takva po završetku testa,
izvesno je da će kao brošura, skripta ili čak knjiga predstavljati ukras biblioteke skoro svakog pčelara praktičara.

Pogledajte  dva video priloga o ovom eksperimentu👇

Tekst i fotografije Z.Petrovic

Kontakt

Dipl.inž. Petrović Zoran, ul Bogoljuba Molerović br 5, 14224 Lajkovac, tel: 063/374-343
O14/343-1530, email: pcelicepetrovic@gmail.com

Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌

Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍

Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝

Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi!

Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)
https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/
Ili posaljite poruku preko sajta ovde na dugmetu kontakt
medpcelarskimagazin.mvbyte.com
ili direktno na mail:
medpcelarskimagazin@yahoo.com

Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝

Medpcelarskimagazin/Honey Beekeeping magazine