HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Uobičajeno je da početak cvetanja bagrema u Srbiji na nižim nadmorskim visinama do 300 m je početkom maja meseca. Na lokacijama od 300 do 500 m krajem prve dekade maja, a preko 500 m u drugoj polovini tog meseca. A on ne samo što mnogo porani ove godine, već zbog nadprosečno visokih dnevnih temperatura u toku celog perioda njegovog cvetanja, skrati u mnogome svoje trajanje.

 Ove godine nadprosečno topao april, sa dnevnim temperaturama u toku skoro celog meseca čak za desetak stepeni višim od prosečnih, mnogo toga je promenio. Jabuka je cvetala između 15. i 20. aprila, zavisno od lokacije, a bagrem samo oko nedelju dana kasnije, a poznato je da taj period je najčešće oko dvadeset dana. Od 1888. godine kako se meri temperatura, 23. aprila 2018. godine sa preko +30 ⁰C bio je najtopliji aprilski dan u Srbiji, što je itekako uticalo na ubrzani razvoj bagremovog cveta.

 Tada su već na pojedinim lokacijama pčele donosile nektar sa ovih biljaka, što je isuviše rano (za oko 2 sedmice), jer su pčelinja društva još uvek bila u punom razvoju, uz obilje voćno-maslačkove paše, kojoj je ove godine vreme bilo veoma naklonjeno. (Toma Jovanović sa Rudnika reče mi „za 40. godina ne pamtim bolji razvoj u aprilu od ove godine, samo da potraja razvoj i temperatura u bagremu beše povoljnija, bila bi ovo rekordna godina. A Dragan Jevtić kaže „april je najvažniji kod nas za razvoj, ali treba imati kapacitet da se spremno dočeka taj mesec“). Pčelari su bili prosto zatečeni Da li da sele svoja pčelinja društva na uljanu repicu, koja je odlična razvojna paša uz obilje polena, a i nektara, ili da forsiraju razvoj na stacionaru? Ko je odselio, solidno je prošao, ali je već bio u cajtnotu za bagrem. 

Na stacionaru mnogi su pojačavali srednje razvijena društva ramovima zrelog legla zbog kratkog vremena prolećnog razvoja. Ne zaboravimo da je mart bio sa puno snega i mraza, pa pčele nisu celog meseca imale izlete, što je doprinelo uz rano cvetanje bagrema, da za ovu pašu su nam ove godine nedostajale 2 generacije pčela. Kako-tako dočekasmo bagrem 2018. godine. A on ne samo što mnogo porani, već zbog nadprosečno visokih dnevnih temperatura u toku celog perioda njegovog cvetanja, skrati u mnogome svoje trajanje, pa od onih uobičajenih 12-14 dana na većini lokacija pčele ga koristiše svega 7-8 dana ili još kraće.

 Ko je imao jaka društva i terene ispresecane sa manjim vodotokovima dosta bolje je prošao, jer je bagrem duže i trajao, a ko je imao jednolične terene prošao je dosta lošije. Kod mene, na obroncima Gledićkih planina, na oko 320 m n. v. bagrem je procvetao 30. aprila (najčešće posle 10. maja), i trajao desetak dana. Neka pčelinja drustva su mi donela po 2 puna polumedišta 12-to ramnih DB košnica, mali broj i po tri, ali trećina samo po jedno polumedište. Samo najslabija nisu punila medišta, ali su se odlično razvila u ovoj paši. Vaga je na vrhuncu cvetanja pokazivala dnevni unos oko 6 kg, što je ispod višegodišnjih proseka. 

Tome su doprineli: nedovoljno razvijena društva, niske noćne temperature što je bitan uslov medenja, kao i nadprosečno visoke dnevne temperature što je takođe nepovoljno. Staro je pravilo „bagrem za jaka društva služi za medobranje, a za slaba razvoj“. Po završetku ove paše prosečno sam izvrcao 21 kg bagremovog meda, po izimljenom društvu, jako dobrog kvaliteta, što je iznad mog višegodišnjeg proseka. Od 63 zazimljena društva imao sam krajem marta samo 1 bezmatak. Kolege takođe su imali minimalne zimske gubitke.

 Izvrcao sam oko 1.250 kg bagrema, od čega sam oko 1 tone, uobičajeno, dao na veliko. Po prvi put sam poslao bagremov med na takmičenje i od 40 uzoraka sa raznih lokacija Srbije, moj med je proglašen kao 4. za šta sam dobio meni veoma drage nagrade. Verovatno i u buduće, ću slati med na ocenjivanje. Ko nije imao izgrađenog medišnog saća prošao je dosta lošije (po prof. Lebedevu gubi se oko 50% u prinosu), što je praksa i ove godine kod nas pokazala. „Skupo“ je izgrađivati saće na burnoj paši, kakva je bagremova. Na nižim nadmorskim visinama, pčelari su imali manje prinose, jer je bagrem još ranije procvetao, a i nadprosečne dnevne teperature koje su prelazile +30 ⁰C su ga „prosto spržile“ na tim terenima.

 Plodišta su na kraju bagrema bila teška „ko tuč“, jer čim bi se neka pčela izlegla brzo su ćelije nektarom popunjene, pa ove godine nije bilo prirodnog rojenja, što je takođe veoma važno, a uticalo je i na ukupne prinose. Sredinom maja meseca iz većine pčelinjih društava uzeo sam po 1 Paketni roj od 1,2kg pčela za tržište, osim onih najslabijih, tj. 50 ovih rojeva, ranijih godina više, što je itekako prihod od pčela, obzirom da do sledeće livadske paše ima skoro 30 dana.

Ostale paše u Sumadiji

Posle uspešne bagremove paše, redovno je veća radna aktivnost pčelinjih društava na sledećim pašama. A zbog većeg priliva nektara i u plodišno saće i njegove blokade, dolazi do smanjenja legla, a time i manjeg razmožavanja varoe i te godine nje bude manje. Zato se uvek trudimo da ovu pašu spremno dočekamo i iz ovih razloga. Već na samom početku juna, divlja kupina, livada, a najviše šuma, kod mene su dobro medile, pa su u medištima već tada sakupile prosečno po 7- 8 kg ovog meda.

 A onda nastupi neoubičajeno, dvomesečni izrazito kišni period, pčele danima nisu napuštale košnice i med iz medišta dosta potrošiše. Vreme se stabilizovalo tek početkom avgusta, kada sam skinuo medišta iz kojih sam prosečno izvrcao oko 3 kg jako tamnog, veoma gustog, najvećim delom šumskog meda. Ovaj med, iako je njega bilo svega oko 180 kg, prodajem na malo uz odlučnu cenu. Sakupljam i propolis, do sada preko 1 kg, koji rastvaram u alkoholu.

Početak avgusta –Početak nove pčelarske godine

Ove godine u plodištima je ostalo dosta meda, najviše od bagrema u kome ima i rubicina kao prevenziva nozemozi, a poznato je i da pčele na njemu idealno zimuju, delom ima i tamnog-šumskog, pa sam izvršio dopunu i balansiranje hrane za zimovanje i rano prolećni razvoj šećernim sirupom koncetracije 3:2 za šećer, većim porcijama odjednom. Za ovo sam prosečno utrošio po oko 6 kg šećera za proizvodna društva i po oko 10 kg za rojeve, kojih sam formirao više od 30 i odlično su se razvili do kraja avgusta. Kod mnogih kolega formirao sam rojeve, sa čijim stanjem su veoma zadovoljni. Tokom avgusta, pa i celog septembra meseca, unos polena je bio značajan, a tome su doprinele kiše ranijih meseci, pa su polenarice bile u odličnom stanju i krajem leta, pa se nadam da su odgajane kvalitetne pčele zimske populacije, a u košnicama vidljivo je pozitivno stanje plodišnih ramova snandevenih nektarom i polenom.

 Krajem leta ove godine u košnicama je više pčela u odnosu na predhodne dve godine, što je jedan od bitnih faktora prezimljavanja, uspešnog prolećnog razvoja i iskorišćenja nastupajućih paša u sledećoj kalendarskoj godini. Jedino je bio nepovoljan sušni period od početka avgusta do prve dekade novembra, ali nadajmo se da dubinske vlage ima, bar u manjoj meri, što se po lišću na drveću i krajem oktobra da zaključiti. Početkom avgusta, kao i svake godine počeo sam tretman protiv varoe, letvicama, po 2 za društva i 1 rojevima. Posle oko 30 dana letvice sam iz košnica izvadio i dimljenjem ustanovio da varoe, na većini društava nema u većem broju, bez obzira na kišno leto. Ali i ovde je stanje dosta šarenoliko, pa pojedinačna kontrola, ne daje realno stanje celoh pčelinjka. Tretman sam nastavio celog septembra, a bilo je i dva dimljenja u oktobru.

 Izuzetno je korisno u drugoj polovini ili krajem oktobra tretirati, jer je skoro sva varoa na pčelama, pa o tome strogo vodim računa. Kao i svih deset godina redovno unazad, u šećerni sirup sam dodavao prirodni preparat KAS-81, koji je dobra preventiva protiv nozemoze, a doprinosi boljoj kondiciji i imunitetu pčela, što je svakako važno. Posle svake dobre godine, zimski gubici su dosta manji jer pčele u velikoj meri zimuju na prirodnoj hrani, uz njihoj kvalitetan odgoj na njoj, pa se nadajmo dobroj 2019. a što se mene tiče, neka se ponovi ova, svih sledećih, biću dosta zadovoljan.

 U mojoj skoro četrdeset godina tradiciji samostalnog pčelarenja, ne pamtim nikada više od dve uzastopno dobre pčelarske godine, niti više od dve loše, (katastrofalne 2016. i jako loše 2017,) pa tako 2018.godina hvala Gospodu, nastavi tu tradiciju i spase u mnogome pčelarstvo u Šumadiji.

Moji nacin spremanja(R.Kostadinovic)⬇⬇

Pripremanje  i primena KAS-81