HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Lokalna ili egzotična matica?

Pcele sirom sveta su ugrozene(pesticidi,paraziti,virusi,bakterije,gljivice ,stres i  promene klime). Problemi često dovode do sindroma Colony Collapse Disorder, koji moze dovesti do uginuca pčelinjih drustava. Naucnici iz  iz univerziteta  Aarhus su jos pre nekoliko godina utvrdili da se pčele koje se prilagođavaju lokalnom okruženju puno bolje snalaze u odgovoru  na ove globalne pretnje  i i brane od  ovih izazova od pčela koje su kupljene i uvezene  iz potpuno drugacijih prirodnih okruzenja.Naucnici  su to utvrdili istraživanjem interakcije između genetske strukture pčela i okoline. Iako je poznata geografska i genetska raznolikost medonosnih pčela, znanje o tome kako se pčele prilogodjavaju  lokalnom okolišu je bilo veoma malo.

 „Mnogi pčelari vjeruju da je najbolje kupiti izvanredne matice umjesto da koriste matice koje imaju u vlastitim košnicama. Međutim, sve je više dokaza da globalna trgovina  pčelama ima štetne posledice, uključujuci širenje novih bolesti i parazita“kaže  Per Kryger iz odseka za agroekologiju na Aarhus University.

Lokalna ili egzotična matica?

 Produktivnost u košnicama obično se meri izvrcanom kolicinom meda. Želja za povećanjem zarade i  uvoz pčela menja prirodnu genetsku raznolikost. Pitanje je jesu li komercijalni pčelinji sojevi zapravo produktivniji i to je dilema. Nema puno smisla imati ekstremno produktivnu vrstu ako se podlegne Colony Collapse Disorderu! Studije su provedene u 621 kosnica s 16 različitih genetičkih porekla.Pčele košnice su postavljene u 11 zemalja Evrope. Na svakoj lokaciji postojao je jedan lokalni soj i dva strana soja pcela. Faktori koji su imali najveći uticaj na opstanak pčela bili su infekcija s varroama, problemi s maticom i infekcija s nosema bolestima. Kolonije sa maticama  iz lokalnog okruzenja,zivele su duze u proseku 83 dana više od kolonija s maticama iz stranih područja. „Vrlo je jasno da lokalne pčele žive duze od uvoznih pcela.

Nije moguće ukazati na jedan faktor koji daje lokalnim pčelama prednost, ali čini se da je to  interakcija između nekoliko faktora“ kaže Per Kryger i nastavlja: „Naši rezultati ukazuju na to da je pravi način borbe, unapređenje  uzgojnih programa s lokalnim pčelama umesto sa uvezenim maticama, što bi pomoglo u očuvanju prirodne raznolikosti pčelinjih populacija, a takođe bi doprineli sprečavanju kolapsa pčelinjeg kolonija.Istraživanje su sprovodile članice međunarodnog udruzenja  za istraživanja pčela COLOSS koji ima članove u 63 zemlje. Rezultati projekta o interakciji između genetske strukture pčela i njihovog okruzenja  objavljeni su u posebnom izdanju časopisa Journal of Apicultural Research, koji objavljuje International Bee Research Association.

Izvor

https://www.sciencedaily.com/releases/2014/07/140714105925.htm

Izvor priče:

Materijali koje pruža Sveučilište Aarhus . Izvorno je napisao Janne Hansen.