HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

Delotvornost različitih akaricida kako bi se Varroa drzala pod kontrolom je ispitana u ovom eksperimentu.Eksperiment je izvrsen u dve različite postavke,u laboratorijskim kavezima sa pcelama i u kolonijama pčelinjih drustava u kosnicama na terenu.Nivoi zaraze sa Varoama,pre, tokom i posle tretmana akaricidima utvrđeni su na dva načina: (1) primenom šećera (mi to obicno radimo u tegli) i (2) brojajuci mrtve grinje na podnjacama.Primenjeni akaricidi bili su kumafos, tau-fluvalinat, amitraz, timol i prirodni biljni spojevi (kiseline), koji su bili aktivni sastojci. Učinci akaricida u kolonijama procenjeni su zajedno s konačnim aplikacijama sa kumafos. Svi testirani akaricidi značajno su povećali ukupnu smrtnost Varroa u laboratorijskom eksperimentu.

 Njihova najveća delotvornost zabležena je nakon 6 sati od primene osim kumafosa i timola, što je pokazivalo dužu i dosledniju aktivnost. U pčelinjim kolonijama zabelezena je veća smrtnost Varroa u svim tretmanima, u poredjenju s prirodnoim Varroa mortalitetom.Toksičnost akaricida na Varou bila je konzistentna i kod pčela u kavezima i kod pcela u kosnicama na terenu iako su dva od tih akaricida, kumafos u najvišim dozama i kiseline, bili relativno otrovnija i pogubniji za same pcele!

Napomena urednika:

Posto se trudim da budem nezavistan i zadrzim svoj pcelarsko/novinarski integritet a znam da ce ove tabele izazvati mnoge komentare,nisam hteo cak ni da ih prevedem na nas jezik vec ih mozete pogledati u originalu sa izvorom teksta pa zakljucke izvedite sami(ni tekst koji objasnjava rezultate nisam preveo jer tabele same govore a minimalno poznavanje Engleskog jezika je dovoljno da razumete o cemu se radi).Komentari na sajtu ne postoje a na Facebook-u ce toga dosta biti u komentarima i po obicaju bice i gluposti ali bice i dobrih komentara).Jedna slika govori vise od hiljadu reci a ako treba da u dodatku teksta objasnjavam kako se kontrolise broj varoa sa secerom ili sta znaci“apliciranje“ e onda nek sve..

Urednik sajta

Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe

Slika 2.

Eksperimentalni projekt na terenu sa pravim kosnicama koji prikazuje testirane akaricidne proizvode, količinu proizvoda koji se upotrebljavao u svakoj kosnici i vremensku traku  s pojedinostima o proizvodima i njihovim datumima primene

Slika 3. Smrtnost Varoa zabeležena u svakoj grupi kaveza u intervalima od 6, 24 i 48 h. Pcele su izložene CheckMite ^® 1 dozi CheckMite ^® ½ doze Apistan ^® , Apivar ^® , Apiguard ^® , HopGuard ^® 1. doze HopGuard ^® ½ doze, ili se nisu tretirale (kontrolno drustvo). Pojam „preostali“ označava procenat  Varoa koji je preživio nakon 48 sati od tretiranja.

Slika 4. Ukupna smrtnost Varoa i njihovih  domaćina pčela nakon 48 sati izlaganja dozi 1 CheckMite ^® , ½ doza CheckMite ^® , Apistan ^® , Apivar ^® , Apiguard ^® , 1 dozi HopGuard ^® , ½ doze HopGuard ^® , i bez akaricida (kontrolna kosnica). Ista slova ukazuju na značajne razlike između tretmana i kontrole pri α = 0,05. Jedine značajne razlike otkrivene su na p <0,001 (***). Barovi označavaju prosečan mortalitet pčela i grinja (%) ± 1 standardna pogreška (SE).

Slika 5 Konačna  smrtnost Varoa izvedena iz metode sa  šećerom,uporedjena  sa stvarnom Varroa infestacijom izračunatom  brojanjem na podnjaci. „Stvarna infekcija varroa“ izračunata je na temelju ukupnog broja Varoa grinja, brojeći iz svake kolonije na kraju eksperimenta, nakon

uklanjanja traka CheckMite ^® . Označavaju da procenat smrtnosti Varroa predstavlja izračunatu relativnu učinkovitost akaricida primijenjenih na prave kosnice na terenu.

Slika 6 Komparativna relativna efikasnost Apiguard ^® , Apistan ^®, Apivar ^® i HopGuard ^®primjenjenih kod pčela u kavezu  i zajednica na terenu  između 19. Jula  i 18. Avgusta. Sve Varoe iz kaveznih pčela računaju se nakon 48 sati izlaganja i nakon finalne aplikacije CheckMite ^® u kolonijama. Trake označavaju prosečnu ± 1 standardnu pogrešku (SE). Vrednost ANOVA je p <0,01 **.