Pčelarenje sa Rodna Voja košnicama
Pise Sasa Tatomirov
Svi znamo da sezona pčelarska počinje u avgustu mesecu.
Čim izvrcamo suncokretov med odmah krećemo sa udarnim tretmanom protiv varoe (koja je trenutno najveća opasnost u pčelarstvu). Varoa izaziva definitivno najveće štete i gubitke pčelinjih društava.
Ubacujemo trake proverenog kvaliteta koje stoje u društvima oko 3 nedelje do mesec ipo dana, zatim radimo kontrolno dimljenje sa amitrazom i kontrolišemo konstantno opadanje varoe na AV podnjači. Početkom avgusta ubacujemo polensku pogaču da bi smo podstakli maticu na povećano zaleganje. Takođe tokom celog avgusta dajemo stimulativnu prihranu u količini od 2,5-3dl na dan ređeg sirupa 2:1 (voda-šećer) ili 1:1 sve u zavisnosti od količine hrane u košnici. Sve ovo činimo da bi smo dobili što više legla, automatski i više zimskih pčela tako da nam društva ulaze jaka u zimu.
Takodje u avgustu mesecu spajamo sve oplodnjake u jedno društvo vađenjem svaka 3 dana po jedne pregrade tj. spajanjem jednog po jednog boksa dok ne spojimo ceo oplodnjak. U oplodnjaku tada ostaje samo jedna mlada matica. Obično bude 1 nastavak pun pčela (10 ramova) i najčešće bude 8 ramova legla. Spajanjem svih ovih oplodnjaka ja dobijam na pčelinjaku po svakom oplodnjaku novo društvo tj. oko 250 novih društava sa mladim maticama koje će u proleće imati izuzetno eksplozivan razvoj.
Početkom septembra vršimo zazimljavanje svih pčelinjih društava.
– skidamo matičnu rešetku iznad prvog nastavka tj. plodišta
– vršimo delokaciju legla iz prvog donjeg nastavka u treći najviši-gornji nastavak.
– stavljamo u sredinu nastavka leglo i to gledamo da centralni ramovi budu što „crnji”, tj. da su što više bili zalegani i idemo ka svetlijim i svetlijim. Do ramova sa leglom stavljamo ramove sa pergom, a po krajevima nastavka dolaze ramovi sa medom.
Kontrolišemo zdravstveno stanje pčelinjih društava. Kontrolišemo da li svako društvo ima maticu koja kvalitetno nosi. Polovinom septembra tj. od 10-15. vršimo obilnu zimsku prihranu koju dajemo u 2 navrata u plastičnim kesama dimenzija 360x360mm debljine 100 mikrona.
U jednu kesu stane 5l gustog šećernog sirupa (2:1 šećer-voda). To ujedno znači da svako društvo dobije 10l šećernog sirupa. Na svakoj kesi bušimo 25-30 rupa da bi pčele što pre povukle dodati sirup. Obično jako društvo za par dana povuče svih 5l i tada dodajemo drugih 5l. Prihrana na ovaj način je izuzetno brza, bezbedna od grabeži, nema bojazni da će se sirup pokvariti u kesama.
Ja na svome pčelinjaku dodajem
sirup sa lekovitim preparatima u
plastičnim kesama od 5l
debljina 100 mikrona i dimenzije 360x360mm. Zavisno od potrebe bušimo od 3 do 25 rupa (pravimo trougao). Od broja rupa zavisi koliko će pčele povlačiti sirupa na dan.
Krajem februara ili početkom marta svakom društvu dodajemo polensku pogaču da bi obezbedili društva sa polenom što ujedno znači da ćemo time podstaći maticu na ubrzano zaleganje. Ujedno vršimo dodatno utopljavanje koje se sastoji od sužavanja leta i stavljanja gore na zbeg 2 do 3 lista novinske hartije. Kada se ukaže u dužem vremenskom periodu lepše vreme a obično je to u vreme cvetanja džanarike počinjemo sa stimulativnom prolećnom prihranom koja ide isto u plastičnim kesama od 5l, 2,5 do 3dl na dan tj. bušimo oko 3 rupe na kesi. Dajemo ređi sirup 1:1 ili ako ima puno meda u košnici 2:1 (voda-šećer).
Od toga momenta počinje KONSTANTNA prihrana koja ne prestaje do 10 dana pred našu suncokretovu pašu (zbog toga što ja početkom maja vadim veliku količinu legla iz košnice, te stoga moram da prihranjujem tako oslabljena društva da bi bila spremna za suncokretovu pašu). U toku meseca marta obično pri kraju krećemo sa prvim detaljnim prolećnim pregledom pri kome konstantujemo da li društva imaju maticu, broj ramova legla, broj ulica pčela, zdravstveno stanje pčela. U toku pregleda ubacimo ram zatvorenog meda koji smo predhodno otklopili sa obe strane u veličini šake između centralnih ramova sa leglom. U aprilu nastavljamo sa intenzivnim poslovima na povećanju količina legla:
Vršimo rotiranje svakog drugog rama za 180 stepeni.
Spuštamo jedan do dva rama legla u drugi nastavak i rotiramo nastavke.Svi ovi postupci rada, uz neprestani dotok hrane – sirupa, dovode do toga da košnica krajem aprila ima u proseku 13-14 ramova legla.Takođe polovinom aprila počinjemo sa pripremama za proizvodnju matica. Od već unapred izabrane rodonačelnice počinjemo proizvodnju matičnjaka. Obično to biva negde od 14 do 18. aprila, što znači da će nam prve matice izaći negde oko polovine maja. Krajem aprila počinjemo sa najtežim poslom na pčelinjaku u toku cele godine a to je formiranje oplodnjaka.
U toku jednog dana formiramo izmedju 250-375 oplodnjaka sa jednim ramom zatvorenog legla, jednim ramom meda i jednim ramom sa satnom osnovom ako je u pitanju trodelni oplodnjak. Trudimo se da na pčelinjaku„Tijana“ budu proizvedene visoko kvalitetne matice. Garantujemo da je svaka prodata matica oplođena i da redovno i kompaktno zaleže. Pčelinjak Tijana prvenstveno se bavi proizvodnjom velike količine visokokvalitetnih matica.Iz godine u godinu poboljšavamo kvalitet (genetiku) matica kao i broj oplodnjaka, a samim tim i količinu proizvedenih matica. Trenutno Pčelinjak Tijana raspolaže sa 1000 velikih trodelnih i dvodelnih oplodnjaka i kapacitet proizvodnje matica u toku jedne godine je preko 4000 komada visokokvalitetnih mladih oplođenih matica
Formiranje Oplodnjaka
Devetog dana od presađivanja pristupamo formiranju oplodnjaka.Koristimo isključivo velike trodelne ili dvodelne oplodnjake sa po tri standardna RV rama. Trenutno Pčelinjak Tijana raspolaže sa 1000 velikih trodelnih i dvodelnih oplodnjaka i kapacitet proizvodnje matica u toku jedne godine je preko 4000 komada visokokvalitetnih mladih oplođenih matica. Oplodnjake punimo tako što iz proizvodnih društava prebacimo po jedan pun okvir meda sa nešto perge zajedno sa pčelama,zatim po jedan okvir sa zrelim leglom i pčelama,sa po jednog okvira sa otvorenim leglom otresemo pčele u oplodnjak i dodajemo po jedan okvir sa satnom osnovom.Napunjene oplodnjake prevezemo na oplodnu stanicu,poređamo i otvorimo im leta.
DODAVANJE MATIČNJAKA
Narednog prepodneva nakon formiranja oplodnjaka,odnosno desetog dana od presađivanja,podelimo već zrele matičnjake u oplodnjake.Iz odgajivačkih društava povadimo okvire sa matičnjacima i složimo ih u sanduk za prenos.Iz sanduka izvadimo letvicu sa matičnjacima,sa bočnih strana letvice odvojimo vosak, zatim između matičnjaka zasečemo vosak i sa kvadratićem voska sa letvice odvojimo matičnjake.Otvorimo oplodnjak,pčelarskim nožem razdvojimo okvir sa medom i leglom,spustimo matičnjak do legla između razdvojenih okvira zatim skupimo okvire toliko da uhvate kvadratić voska od matičnjaka ne oštetivši matičnjak i zatvara se oplodnjak.
Od pre dve godine matičnjake ubacujemo u tzv. štitnike za matičnjake čime poboljšavamo prijem istih. Dokazano je da štitnici povećavaju prijem matičnjaka za 9%. Takođe matičnjake uvijamo u alu foliju čime isto dobijamo povećan prijem istih. Jedan dan pre ubacivanja matičnjaka dodajemo pogaču svakom oplodnjaku a nakon dodavanja matičnjaka 3 dana uzastopce sipamo sirup u hranilicu. Svim ovim postupcima uspevamo da nam prijem matičnjaka bude na zadovoljavajućem nivou. Nakon dva dana kontroliše se izleganje matica.Ako se matica iz nekih razloga nije izlegla dodajemo drugi zreo matičnjak.
KONTROLA OPLOĐENOSTI MATICA
Matice vadimo iz oplodnjaka 2-3 dana nakon planiranog termina njenog pronošenja (tj. od dvadesetosmog dana). Najčešće tada budu zaleženi svi ramovi. Kada otvorimo oplodnjak i vidimo da je satna osnova dobrim delom izgrađena, skoro sto posto možemo biti sigurni da je matica oplođena i da je razvila priličnu površinu legla.Kvalitet matice ocenjujemo prvenstveno po kvalitetu legla (leglo mora da bude kompaktno),zatim je ocenjujemo po izgledu ako je matica sitna ili je sa nekim deformitetom uništavamo je.Kvalitetne dobro razvijene matice obeležavamo markerom, odgovarajuće boje za tu godinu i nakon toga su spremne za upotrebu. Kao što smo na početku rekli proizvodnja matica je najosetljiviji segment u pčelarstvu i od početka do kraja proizvodnje svaki detalj je jednako važan,iako se pridržavali “recepta” nije baš lako proizvesti kvalitetnu maticu.
I na samom kraju treba reći da je proizvodnja kao i redovna zamena matica, nezaobilazni faktor uspešne proizvodnje,naročito danas kada su prisutne sve više pčelinjih bolesti i kada se hemija sve više upotrebljava u poljoprivrednoj proizvodnji. Matice vadimo iz oplodnjaka 2-3 dana nakon planiranog termina njenog pronošenja (tj. od dvadesetosmog dana). Najčešće tada budu zaleženi svi ramovi. Kada otvorimo oplodnjak i vidimo da je satna osnova dobrim delom izgrađena, skoro sto posto možemo biti sigurni da je matica oplođena i da je razvila priličnu površinu legla.Kvalitet matice ocenjujemo prvenstveno po kvalitetu legla (leglo mora da bude kompaktno),zatim je ocenjujemo po izgledu ako je matica sitna ili je sa nekim deformitetom uništavamo je.Kvalitetne dobro razvijene matice obeležavamo markerom, odgovarajuće boje za tu godinu i nakon toga su spremne za upotrebu.
Kao što smo na početku rekli proizvodnja matica je najosetljiviji segment u pčelarstvu i od početka do kraja proizvodnje svaki detalj je jednako važan,iako se pridržavali “recepta” nije baš lako proizvesti kvalitetnu maticu. I na samom kraju treba reći da je proizvodnja kao i redovna zamena matica, nezaobilazni faktor uspešne proizvodnje,naročito danas kada su prisutne sve više pčelinjih bolesti ,i kada se hemija sve više upotrebljava u poljoprivrednoj proizvodnji.
ŠTA RADIMO U JUNU?
7 do 10 dana pred početak suncokretove paše a u zadnjih par godina suncokret počinje da cveta oko 25. juna ograničavamo matičnom rešetkom društva koja će ići na pašu. Društva koja imaju 10 ramova legla i više smatramo jakim i ta ograničavamo na sledeći način:
-svo otvoreno leglo stavljamo u prvi nastavak dole na podnjači zajedno sa maticom i dodajemo satne osnove do punog nastavka. Zatim preko tog nastavka stavljamo matičnu rešetku.
-U drugi nastavak stavljamo ramove sa otvorenim i zatvorenim leglom („mešano leglo”), dok u treći nastavak stavljamo potpuno zatvoreno leglo. Na taj način dobijamo piramidu od ramova sa leglom. Tokom jula suncokret je u punom medenju a mi pratimo dnevne unose putem dve sms digitalne vage. Nakon ograničavanja svaki deveti dan vršimo prevešavanje legla iz prvog nastavka gore u drugi. Ako je matica zalegla sve satne osnove dole što je najbolja varijanta tada vršimo prevešavanje približno 3 rama zatvorenog legla u drugi nastavak.
-Ako dole imamo ramove napunjene polenom-pergom ili medom tada te ramove dižemo gore i ubacujemo satne osnove na njihovo mesto da bi smo dali dovoljno prostora matici za zaleganje.
Ovo je izuzetno važan postupak jer u koliko ne izvršimo prevešavanje i to na vreme dolazi do blokade plodišta i ozbiljnih preduslova za pojavu rojevog nagona. Zamenu matica vršimo u toku cele sezone a najčešće u suncokretovoj paši. Obično krajem jula se završava suncokretova paša i tada pristupamo vrcanju meda. Ako je paša dobra, a mi smo učinili sve što treba da uradimo i to na vreme, tada možemo očekivati odlične rezultate na ovoj paši.
Pri svakom dodavanju šećernog sirupa u isti ja dodajem prirodne lekovite preparate:
Takođe pri svakom pregledu, ja pčele prešpricam ili sa EM preparatom ili sa Nozevojom.
Ovim postižem dobro zdravlje pčela, odlično zaleganje matice i zaostanak svih pčelinjih bolesti.
I VRAĆAMO SE NA POČETAK ILI KRAJ ?!
Došao je avgust.Završavamo proizvodnju matica. Vrcamo suncokretov med
Ubacujemo trake protiv varoe, spajamo oplodnjake…
Fotografije Sasa Tatomirov
Kontakt tatomirovs@gmail.com
Hvala Sasa za ovaj divan tekst!
Autor teksta
Profesionalno se bavi pčelarstvom u Novom Miloševu, srcu Banata.Od samog početka pčelarenja pčelari sa košnicom Rodna Voja (RV) i trenutno ima 300 pčelinjih društava i 1000 oplodnjaka za proizvodnju matica.
Prvenstveno se bavi proizvodnjom matica, a na drugom mu je proizvodnja suncokretovog meda.
Predsednik je lokalnog udruženja pčelara Nektar Novo Miloševo od 2014. godine.