HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE

PONAŠANJE PCELA U EKSTREMNIM USLOVIMA 

Tehnologija o kojoj govorim, pišem, snimam filmove a ujedno koristim u četrdesetogodišnjoj pčelarskoj praksi vodi nas u susret klimatskim promenama i uči kako da idemo u korak sa njima.

Pise Slobodan Ivancevic

Klimatske promene postaju sve izražajnije. Kako se ponašati ? Odnosno, kako se ponašaju pčele u ekstremnim uslovima koji su izraženi u obliku dugotrajnih kiša, poplava, ekstremno toplih kao i hladnih zima i velikih suša. Zima 2013/2014. je bila ekstremno topla i pojavilo se kasno ili produženo leglo. Također 2012. godina je bila izuzetno hladna, a temperatura se spuštala i do minus 27 stepeni. Zbog nedovoljnog poznavanja ponasanja pcela u ovako ekstremnim uslovima doslo je do masovnog pomora pčelinjih zajednica u zimsko – prolećnom periodu. Početak zime 2017 godine podseća na zime 2013 i 2014. koje su bile ekstremno tople. 

Na pčelinjaku vidim da pčele uzimaju vodu a to je znak da u košnici postoji leglo. Zasto u nedoba godine matica zanosi manju količinu legla u periodu kada pčela treba da miruje saznaćemo iz daljnjeg teksta preuzetog iz knjige „Ključne tajne pčelinjeg gnezda“ autora Slobodana Ivančević

KASNO ILI PRODUŽENO LEGLO PRATI KLIMATSKE PROMENE

Mnogo toga smo čitali, učili ali nismo dovoljno shvatili ponašanje pčelinjih zajednica u ekstremnim vremenskim uslovima. Godina 2013 -2014 za nas pčelare neuobičajena, dok za pčele predstavlja sastavni deo života. Ekstremno topla zima izazvala je pojavu kasnog ili produženog legla kojeg je matica usled temperaturnog skoka produžila sve do redovnog prolećnog razvojnog ciklusa koji počinje oko polovine januara. Ovakvoj pojavi treba ubuduće posvetiti veliku paznju naročito prilikom uzimljenja pčelinjih zajednica, kako bi hrana bila dostupna u ekstremno toplim ili ekstremno hladnim zimama. Ovakav temperaturni skok direktno utiče na ponašanje pčela. Pčele da bi zaštitile klube od razilaženja forsiraju maticu da zanese manju količinu legla. To je upravo kasno ili produženo leglo.

 Njegove osobine su nedovoljno poznate pčelarima, koji mu pripisuju negativne osobine ne znajući da je on noseći stub za opstanak pčelinjih zajednica u takvim ekstremnim uslovima.Usled klimatskih promena ova pojava dolazi sve više do izražaja.Pčele podstaknute prirodnim nagonom za opstankom povećavaju temperaturu u centralnom delu klubeta, kako bi opstalo leglo uz nešto povećanu potrošnju meda i polena. Ova pojava iznenadila je mnoge pčelare širom Evrope tako da su mnogi pčelinjaci došli do ruba propasti nedostatkom hrane. Šta nam to pčele otkrivaju, zašto forsiraju maticu da zanese manju količinu legla u nedoba godine?

 Ovo je još jedna od ključnih tajni pčelinjeg gnezda. Moja saznanja u pčelarskoj praksi kažu da, prilikom uzimljenja koristim kasno ili produženo leglo da bi privukao svu pčelu prema centralnom delu klubeta  i ujedno zadržao pčelu na okupu. Ako u nedoba godine dođe do temperaturnog skoka, gde se temperature penju od plus 18 do 21 stepen kao što je to bila 2013- 2014 godina, pčele osećaju svoju ugroženost  i automatski stvaraju odbrambeni sistem forsirajući maticu da zanese manju površinu legla. Upravo to kasno ili produženo leglo nije redovno kako se to mislilo nego izvanredno leglo. Upravo to izvanredno leglo je glavni odbrambeni sistem koji navodi pčele koje su izazvane visokom temperaturom izlazile van košnice,  prema centralnom delu klubeta, da se usled naglog zahlađenja ne bi odvojile od klubeta i uginule od gladi

Tekst i fotografije S.Ivancevic

Kontakt mrzoriv@yahoo.comZahvaljujemo se S.Ivancevicu na poslatom tekstu!