Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu. Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi. Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada. POZDRAV IZ KANADE-VAŠ LAZAR RAJČIĆ
Different Twist on Swarm Prevention Part I of Two Parts
http://www.beesource.com/point-of-view/walt-wright/a-different-twist-on-swarm-prevention-part-i-oftwo-parts/
PREVEO LAZAR RAJČIĆ
Drugačiji pristup u pogledu prevencije rojenja I deo
Nagon
Težnja pčela ka rojenju je osnovni nagon reprodukcije koji je evoluirao u kompleksan rojevi mehanizam
specifičan za ovu vrstu insekata. U biti poseduje neodoljivu snagu seksualne želje kakva postoji kod
sisara. Eksperimentalnim putem je dokazano da seksualni nagon je
jači od svih drugih nagona jer je u službi samoodržanja vrste.
Celokupno pčelinje društvo je usmereno ka jutilizaciji reprodukcionog nagona rojenja. Cela priča
počinje sa odabirom budućeg staništa. Eksperimentalno je utvrđeno da pčele izvidnice biraju staništa čija
veličina je nešto manja od jednog bušela (mera kojom se u Americi mere žitarice i iznosi oko 35 litara
https://en.wikipedia.org/wiki/Bushel ), ukoliko imaju izbora. Ta zapremina je dovoljno velika da u nju
stane dovoljna količina zimskih zaliha hrane i dovoljno mala da dovodi do zakrčenosti prostora u vreme prolećnog razvoja. Rani roj koji nastaje kao posledica zakrčenosti prostora u takvim prirodnim šupljinama
ima najbolje šanse za održanjem. Ovo je zaista jedan veliki primer dalekosežnog odlučivanja od strane pčela izvidnica.
“Plan igre“ rojenja
U Tenesiju to je jedan veliki kompromis u kome valja uskladiti različita biološka vremena za tri različite
vrste pčela koje su zastupljene na tom područiju. Trutovi i matice obezbeđuju opstanak pčelinje vrste.
Radilice su neophodne kako za formiranje rojeva tako i za održavanje društva nakon odlaska roja ili
rojeva. Veliki broj pčela radilica je potreban za formiranje roja kako se ne bi podelom ugrozilo matično društvo.
Većini iskusnih pčelara ovo su krajnje poznate činjenice.
Pčelinje društvo odgaja nove radilice vrlo uspešno. Od trenutka kada se izlegu, pčele prolaze kroz seriju
poslova i dužnosti (počevši od čišćenja ćelija, preko hranjenja legla, ventilacije, spremanja hrane, čuvanja
staništa pa do skupljanja polena i nektara).
Redosled ovih dužnosti nije slučajan i upravo je on neophodan
da bi se sa uspehom odgajio svaki novi ciklus pčela. Njihov fiziološki razvoj odgovara svakom novom
stadijumu kroz koje pčele prolaze radeći na različitim poslovima u košnici ili van nje. Drugim rečima
njihovo telo se prolagođava svakom novom poslu u tom tačno utvrđenom nizu od časa kad se pčela
izlegne dok ne postane izletnica. Brojčani odnos između različitih generacija pčela nije nimalo
jednostavan i povezan je sa konzumiranjem hrane i povećavanjem slobodnog prostora na saću koji se
time ostvaruje. Broj slobodnih ćelija se povećava na račun ćelija u kojima su bili smešteni med i perga.To
opet dovodi do povećavanja obima poslova za postojeće pčele. Znači da razvoj pčelinje zajednice nije
linearnog već skokovitog karaktera
.Društvo kreće sa uzgojem trutova nakon drugog ili trećeg ciklusa. Kako trutovi zahtevaju neko vreme da postanu polno zreli neophodno je da zajednica krene sa uzgajanjem trutova na vreme- pre sezone parenja.
Tokom razvojnog perioda postojeća matica mora polagati jaja u velikom broju i to nakon višemesečne
pauze. Ukoliko pčele iz bilo kog razloga posumnjaju da ona nije sposobna da polaže dovoljan broj jaja
one će pokrenuti proces tihe smene.Kada su u društvu prisutni polno zreli trutovi, ili su na vidiku, i kad košnica postaje pretesna za sve pčele
postignuta su dva od tri preduslova za rojenje. Zalihe hrane su treći važan element ove slagalice. Nektar i
polen moraju biti dostupni da bi se donela na nivou društva odluka o rojenju. Kada su svi preduslovi
ispunjeni donosi se odluka o rojenju i kreće se sa gradnjom matičnjaka. Gradnja matičnjaka je tako
tempirana da ukoliko se desi da prva matica strada prilikom svadbenog leta tu su spremne rezervne matice
iz kasnijih matičnjaka.
Roj prvenac napušta košnicu pre pojave prve nove matice. Vremenski prozor za dovođenje u stanje stare
matice da ponovo leti je relativno kratko. Ona mora da položi jaja u pripremljene matičnjake a isto vreme
treba da se priremi za let i to sve za nešto više od 16 dana.Plan igre rojenja se da sumirati u par reči: odgajiti što god više pčela je moguće. Cilj je duplirati matično društvo. Matica i pčele treba zajednički da odrade taj posao.
Druga pitanja
Većinu gore pomenutih činjenica su dobro poznate većini pčelara ali postoji par obzervacija koje valja
napomenuti u kontekstu rojenja a odnose se na uzroke i posledice rojenja. Pregled liste ovih obzervacija
je prikazan u II delu. Ove obzervacije su napravljene na stotinama košnica u kojima su bile pčele
različitog porekla odnosno rasa. Većina tih društava su divlji rojevi koji su sakupljeni tokom vremena sa raznih strana i usled takvog porekla predstavljaju širok genetski spektar pčelinje populacije u Tenesiju.
1) Dobra matica može da položi dovoljan broj jaja i da rotira cikluse u leglu koje zauzima dva i po LR
nastavka. Ukoliko je ona ograničena na manju zapreminu plodišta, od gore pomenutog, u odnosu na njene
maksimalne sposobnosi ona će da dangubi.
Volt je koristio devetoramne LR nastavke u kojima su krajnji
ramovi imali med, zatim slede dva rama sa polenom i 5 ramova legla.
2)Pčele odbijaju da skladište med iznad formirane medne kape. To je najverovatnije zato što u prirodnom staništu tavanica je nepromenljiva veličina. Roj koji naseli neku šupljinu kreće da gradi saće od tavanice prema nadole. Med se smešta iznad i sa strane legla. U toj konfiguraciji ne postoji prostor za smeštaj
nektara iznad venčića sa otvorenim ćelijama iznad legla. Sav ostali prostor zauzima zapečaćen med.
Pokretna tavanica koju smo mi uveli u košnicama nije prirodan način pčelama za odlaganje zaliha hrane.
Ako dalje razvijamo ovaj koncept onda dodavanjem medišnih nastavaka iznad matične rešetke one
dobijaju još jednu dodatnu barijeru.
Na našu sreću pčele imaju veliku moć prilagođavanja i brzo su se
naučile izboriti sa pomičnom tavanicom tako i sa poroznom barijerom.
3)Kada krene priliv nektara prestaje ekspanzija pčelinjeg gnezda. Nektar se smešta u sve dostupne ćelije. Venčić sa nepoklopljenim medom se širi na račun legla i spušta nadole. Često se dešava da ceo drugi nastavak bude napunjen sa nektarom u prostoru koje je prethodno zauzimalo leglo. Pa tek nakon što taj
prostor bude ispunjen nektarom pčele kreću da popunjavaju medišne nastavke .
Postoji neki razlog zbog kojega su novoizležene pčele lojalne na neki način saću iz koga su se izlegle. Kada zamenimo jedan perfektan plodišni ram u postojećem leglu pčele ignorišu taj ram pa taman ga postavili u sredini plodišta (to nije njihov prostor i one ga neće sređivati). Ukoliko stavimo ram sa SO tokom razvojnog perioda u leglo, pčele će ga koristiti kao neku vrstu merdevina.
Gradnja saća u
razvojnom periodu ne spada u “Plan igre“ rojenja. (Meni ovaj deo baš i nije najjasniji ali nisam želeo da
ga preskočim jer verovatno ima svoje neko mesto u celoj ovoj priči).
5)Tokom perioda rojenja pčele su usresređene ka gornjem delu košnice. Konfiguracija košnice ispod
plodišta nije važna. Mi znamo da se one nerado šire u donje prazno telo. Primarna zona širenja je u
otvorenim ćelijama koje su ispunjene hranom između legla i zapečaćenog meda iznad. Tu se odigrava
glavna akcija. Glavni napor za širenje legla je usmeren na proširenje legla ka gore u pravcu zaliha hrane
odnosno medne kape.
6)Pčele koje nisu dorasle da budu izletnice i idu na polje najviše vole da se okupljaju u toplom delu košnice koje čini leglo. Zato se najveći deo pčela u košnici koncentriše u njenom gornjem delu.
Prenatrpanost u košnici raste sa izleganjem svakog novog ciklusa pčela. Zatrpanost košnice je jedan od nephodnih preduslova za donešenje odluke o rojenju.
Porast populacije u košnici se neki put da opisati kao eksplozija. To tako izgleda ljudima koji ne razumeju
mehanizam i proces uvećanja populacije. Vazdušni prostor između ramova ne može da primi pčele koje
se izlegu sa obe strane ulice (LR osno rastojanje zaista ne podržava istovremeno postojanje dva sloja
pčela za razliku od DB osnog rastojanja pp). Količina legla će se udvostruči nakon trećeg ciklusa izvođenja novih pčela.Ta količina pčela prevazilazi zpreminu novostorenu zapreminu koja nastaje
konzumiranjem zaliha hrane iznad legla.
Prekobrojna pčelinja populacija bukvalno dovodi do toga da one ispunjavaju ceo gornji deo košnice a
jedan veliki deo njih usled velike gustine gura ka donjem delu košnice. Suma sumarum, leglo tokom
ekspanzije se pomera na gore ka rezervama hrane a pčelinja masa ka donjem delu košnice. Ovo kretanje
ometa jednu od primarnih aktivnosti- hranjenje legla.
7)Pčele će uvek graditi trutovske ćelije pa čak i onda kada treba preraditi radiličke ćelije u trutovske.
Društvo je vrlo determinisano da obezbedi dovoljan broj trutova.
8)Pčele radije šire gnezdo u laterlnom smeru nego u vertikalnom ka naviše. Ako posmatramo
prirodno saće koje je pričvršćeno na nekoj ravnoj površini često se nađu satovi koji su širi nego
duži. Spoljašni satovi su ispunjeni odozdo do gore sa medom i može ih biti po nekoliko sa obe strane.
Postoje činjenice koje se kose sa uvtrđenim pčelarskim normama usled limitacija koje standardne košnice nose sa sobom (ovo je jedan od razloga zbog koga sam se latio prevođenja ovih rogobatnih tekstova. Ne
misle ni svi Amerikanci na isti način kao što to mnogi naši pčelari pretpostavljaju.Naš svet je sklon generalizovanju mnogih stvari koje nas okružuju i ta činjenica često nam ne dozvoljava da racionalno sagledamo neke pojave).Malo klube će se prvo pomerati lateralno pre nego što krene da se kreće ka gore.9.Kad god pčele krenu da rade u slobodnim prostorima medišnih nastavaka, rojevi nagon se smanjuje. One
i dalje mogu da se izroje dok pune medišta ali rojenje nije jedini postojeći impuls i cilj. U slučaju da leglo
probije mednu kapu i pređe u medište njegova želja za rojenjem se gasi.
Drugi deo
http://www.beesource.com/point-of-view/walt-wright/a-different-twist-on-swarm-prevention-part-ii/
U prvom delu su izlistane obzervacije elemenata ponašanja pčelinje zajednica koji su od važnosti za rojenje. Ne bismo se upuštali u klasična učenja o sprečavanju rojenja koja su prisutna u literaturi jer većini pčelara je taj materijal dobro poznat. Na brzinu ćemo se osvrnuti na sve ono što je od značaja na našem lokalnom područiju i šta radi ili ne radi na njemu.Volt pod tim područjem podrazumeva jedan veliki luk
koji se prostire od severnog Teksasa, preko Arkanzasa, Tenesija, Virdžinije do Merilenda. Taj ceo region
ima približno istu klimu. Ovaj sistem ne bi trebali primenjivati pčelari na severu USA.
Šta pije vodu
Dve činjenice definitvno smanjuju želju za rojenjem: dodavanje medišnih nastavaka iznad plodišnih i
različite manipulacije u pčelinjem gnezdu. Dodavanje nastavka pomaže ukoliko je obavljeno dovoljno rano odnosno na vreme ne bi li se izbeglo ometanje normalnog razvoja društva.Manipulacije pčelinjeg društva ili kako autor teksta zove uznemiravanje pčelinjeg gnezda pomaže da se
spreči rojenje tako što se redukuje broj pčela u njemu. Svi ovi potezi imaju za cilj da smanje broj ćelija
(zapreminu) u plodištu ili da uspore/odlože normalan razvoj društva. Razlika je samo u stepenu usporenja
ili kao što bi njegov prijatelj Mr. Sekrist znao reći u stepenu čišćenja plodišta putem rotiranja nastavaka,
podele društva na više njih, demariranjem. Čišćenjem plodišta stvara se više prostora matici za poleganje
jaja. Ako sumiramo krajnji efekat koji smo ostvarili tim merama je redukcija a ne ekspanzija društva.
Demeriranje dovodi do izolacije matice i ono mora da nanova krene sa gradnjom gnezda.
Sve ove tehnike smanjuju prenatrpanost plodišta. Pčele donose više meda kada u košnici vlada stanje
prenatrpanosti a ne manje. Uznemiravanje legla je zato kontraproduktivna mera u svakom pogledu.
Manipulacija plodišta u ovom našem gore spomenutom regionu može da još više pogorša stanje društva u
odnosu na severnijim delovima regiona u slučaju kada priliv nektara zakasni iz nekog razloga. Pčelama u
tom slučaju treba više vremena da se oporave od iznenađenja koja smo im priredili. Formiranje rojeva na tom prostoru ne pije vode. Rojevi koji su formirani početkom Aprila ne mogu dostići dovoljnu snagu do prve velike majske paše. Oni će prikupiti dovoljno hrane koja će im pomoći da
prebrode letnje bespašne periode kada zavlada mrtva sezona ali neće doneti višak meda koji treba da
ostane pčelaru za tu godinu.
Uznemiravanje legla tokom razvojnog perioda će se sigurno odraziti na količinu sakupljenog meda. Nije
teško zamisliti šta će se desiti tokom glavne paše ako mi sa svojim manipulacijama promenimo baš onaj ciklus od čije strukture pčela ona zavisi. Impakt na količinu prikupljenog meda sa znatno manjim brojem
izletnica sigurno neće biti skromnih razmera već će se i tekako odraziti na vagi. Mi pod normalnim
razvojem podrazumevamo da u društvu postoje pčele svih starosnih grupa kako bi svi poslovi u košnici
mogli biti odrađeni kako treba.
Pokretač rojenja
Mehanizam koji pokreće rojenje je oduvek zanimao pčelare. Ako pretpostavimo da vreme od kad se pčele
odluče za rojenje pa do gradnje matičnjaka je daleko duže nego što to većina nas pretpostavlja onda vredi
obratiti pažnju na razvojne cikluse u leglu. Kada se na grafik uporedo nanesu ciklusi tokom razvojnog
perioda neverovatno je koliko tj. razvojni proces efikasan i kako je postignut u samo par koraka.
Mi smo zapazili da postoje periodi tokom kojih je svo leglo bilo pokriveno i matica nije imala gde da
polaže jaja te je stala. Mi smo se pitali da li matica, kao i cela radilička populacija, je najsretnija ako ima čime da se bavi a ne da dangubi. Matica je biće zadovoljno sve dok postoji ekspanzija društva. Kada
krene veliki unos nektara pčelinje gnezdo postaje manje.Bez obzira ko šalje poziv za rojenje, matica ili pčele veliki priliv nektara pruža osećaj sigurnosti društvu.
Društvo koje napušta košnicu ima sve što mu je neophodno za opstanak u novom staništu.Veliki priliv
nektara je zato mandatoran za pokretanje rojevog mehanizma, ako pri tom postoji prenatrpanost pčelama u košnici ostvaruje se koncenzus o rojenju.
Pisac ovog teksta veruje da je problem rojenja rešavan u prošlosti na pogrešan način. Mi želimo imati veći
broj pčela (zagušenje) tako da istovremeno obezbedimo dovoljno prostora za veliku količinu nektara ali ne
na uštrub prostora u leglu. Onaj mali venčić sa otvorenim ćelijama sa hranom (prva slika iz prethodnog
posta) je prostor na koji bi smo se trebali fokusirati. Ili bolje rečeno mi bismo trebali rešiti problem medne kape u kome je pokriveni med iznad tog venčića. U idelnom slučaju mi bismo trebali obezbediti slobodan
prostor za deponovanje nektara iznad legla.
Tako bi nektar bio deponovan iznad legla umesto sa strane
legla. U Tenesiju kao što sam već napomenuo judino drvo kreće da cveta tokom druge polovine Marta meseca. Judino drvo pruža veliku količinu nektara i zahvaljujući tome ispunjen je treći važan uslov za rojenje a to je obilno prisustvo hrane.
Ove godine ćemo probati tri različita pristupa za prevenciju rojenja
A. Dva medišna nastavka ćemo dodati do polovine Marta. Na taj način ćemo doći u poziciju da tretiramo
pčele na vreme (ne piše koja vrsta tretmana, varoa, nozema, …?).
B. Manipulaciju ramovima (ovde stoji checkboarding. Chekboard je zapravo šahovska tabla). Izvadićemo
3,5 i 7 ram sa medom iz najvišeg nastavka i zamenićemo ih sa ramovima koji imaju izgrađeno saće. Ideja
je da se stvori neprekidan prostor za odlaganje nektara od gornje granice legla do dodatog medišnog
nastavka. Na ovaj način dolazi do perforiranja medne kape ili kako to Dražen zove cepanja medne kape.Pčele neće imati problem da održavaju mednu kapu koja im je neophodna za odgoj legla jer postoji stalni
priliv nektara u tom vremenskom periodu.
C. U slučaju da ova manipulacija ramovima kroz zimske medišne zalihe nije dovoljna da ih stimuliše
(tokom cvetanja judinog drveta) i natera da krenu sa popunjavanjem medišnog nastavka tad se može
primeniti radikalni korak tako što se u jednom delu plodišta izvadi ram sa leglom koji prebacimo u viši
nastavak a na njegovo mesto se umetne prazan ram sa SO koji se udene u mednu kapu odnosno izvrši se
prevešavanje. Prilikom toga dolazi do uznemiravanja legla, mada ne velikog i do proširenja prostora za
leglo sa praznim ćelijama.
Ukoliko imate neku primedbu na ovaj koncept osećajte se slobodno nas kontaktirajte
Autor teksta
Tekst preveo i obradio Lazar Rajčić (PREMINUO 2020 GODINE ) Završio Rudarsko/geološki fakultet u Beogradu,od 1994 god živi u Kanadi (KALGARI/ALBERTA).Pčelari sa LR i Farrar košnicama.Preko pčela i pčelarstva održava vezu sa otadžbinom i prenosi nam novitete sa zapada.