Biologija pčela- Архиве - Страница 5 од 8- Medpcelarskimagazin- pčelarski tekstovi

R.Oliver Problem varoe(o Amitrazu)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Randy Oliver Problem varoe-O Amitrazu,otpornosti,itd Amitraz,otpornost varoe na amitraz,otpornost pcela na Varou Legenda kaže da je kralj Sizif bio osuđen na izluđujuci zadatak svakodnevno kotrljanja goleme stene na vrh brda, a kad bi stenu popeo na vrh brda morao je to da radi ispocetka i tako u vecnost.Sizif je bio kažnjen jer je mislio da je pametniji od bogova. U modernim vremenima, mi pčelari smo ukleti da neprestano unistavamo varou da bi drustva pcela prezivela do iduce sezone. Možda smo i mi pcelari kaznjeni jer mislimo da smo pametniji od Majke prirode Pise Randy OliverScientificBeekeeping.com The Varroa Problem: Part 1First published in: American Bee Journal, November 2016Preveo i obradio D.Radanovic Varroa destruktor započeo je invaziju na populacije medonosnih pčela Severne Amerike krajem osamdesetih godina. Slika 1. Uticaj najezde novih parazita kulminirao je ozbiljnim nedostatkom pčela za oprašivanje badema zimi 2004/2005. Kao što je još gore, još uvek imamo još potencijalnih napadača – briga o Tropilaelapsu, Vespa velutina i patuljastog meda (Apis florea). Varroa se prvi put pojavila u mojim kolonijama u Kaliforniji 1993. godine. Tokom proteklih 23 godina, varoa je u početku opustosila moju delatnost , a zatim je postao lako raditi sa Apistanovim trakama, a onda fluvalinati a zatim kratko sa coumaphos. Tada sam izgubio veru u sintetičke miticide , a od 2000. se borim drugim metodama i tretmanima (timol, mravlja i oksalna kiselina). Moj vlastiti izbor, miticid amitraz spasio je našu komercijalnu pcelarsku industriju. U ranim godinama, kada su grinje brzo razvile otpornost na kumafos, za kratko vreme nije bilo pravno delotvornog sintetickog miticida. Amitraz je bio čudo i spasitelj, a mnogi su ga brzo usvojili. Kako se DWV (virus deformisanih krila) razvio, bolji pčelari počeli su da shvatajuda čak i prilično niske razine varoe nanose stetu produktivnosti i opstanku njihovih kolonija. Mnogi od najuspesnijih komercijalnih pčelara već su dugo zavisili o redovnim primenama amitraza kako bi u većinu sezona zadržali stopu infekcije grinjama ispod nivoa od 1%, a pčelarska industrija se oporavila posljednjih godina. Problem Koji Dolazi? Ali dobre stvari retko traju zauvijek. Kao i kod ostalih sintetičkih miticida ograničenih na uski način delovanja, ponovljeno i neprekinuto korištenje proizvoda naterao je napasnika Varou da razvije otpornost. Fluvalinat, na primer, počeo je propadati nakon otprilike šest godina, a samo povećanjem doze do ekstremnih nivoa pčelari su mogli produžiti njegove efekte (Slika 2). Slika 2.Delotvornost svakog miticida pokazuje intenzitet njegove boje. Nakon razdoblja odustajanja od njih,fluvalinat i kumafos ponovno su se vratili svojoj delotvornosti. U Kaliforniji, kumafos je postao nedeletvoran nakon samo tri sezone korištenja. Amitraz, na moje veliko iznenađenje, kontinuirano (i prilično uspešno) koriste mnogi pčelari vec 15 godina. Ali čini se da je evolucija napokon uhvaćena s amitrazom (Slika 3.) i postoje znakovi da se stvari možda mijenjaju … R.Oliver Problem varoe(o Amitrazu) Slika 3. Zelene eksplozije ukazuju na područja u kojima su istraživači ili pčelari izvestili o smanjenoj delotvornosti ili neuspehu amitraza u suzbijanju varoe. Ovde u Kaliforniji, pčelari koji su bili sposobni kontrolisati grinje s dve primene amitraza u sezoni sada su prisiljeni primeniti tretman 6-10 puta. Ovo može predvidjeti … Kraj Sizifovih muka ? Kada je varroa prvi put napala naše pčele, bile su apsolutno nespremne za ovaj novi vektor virusa. Pre invazije parazitskih grinja na severnoameričku pčelinju populaciju, primarni način prenosa virusa bio je putem fekalne oralne rute. Kao što je navedeno od strane legendarnog pčelinjeg virologa dr. Leslie Bailey, pčele imaju snažan imunitet na infekciju kroz creva Ali varoa, ubrizgavanjem viriona direktno u krvotok pčela, sve je promenila… Da smo mi pčelari jednostavno stajali po strani i dopustili da priroda uzme svoj smer, naše pčele bi prilično brzo razvile otpornost na varou (što se vidi povratkom divljih populacija pcela),) ali svi komercijalni pčelari pretrpeli bi gubitke, poljoprivreda takodje.. To se jednostavno neće dogoditi. Kao i kod bilo koje druge poljoprivredne industrije, borili smo se s novom štetocinom s pesticidima. Ali to nam je samo kupilo vreme – to nije dugoročno rešenje. Dobra je vest da su u sledećih trideset godina i prirodna mutacija i brutalni selektivni pritisak, kao i selektivni uzgoj sada povećali učestalost osobine otpora pcela grinji, posebno u divljoj populaciji. Sad stojimo u trenutku u kojem je naša zajednička pčelarska praksa postala samo-trajna prepreka prirodnom toku evolucije ka pcelama otpornim na varou. S predstojećim neuspehom amitraza, komercijalni pčelari će biti prisiljeni preseliti se na plan B za upravljanje varoama. Licno sam primenjivao takve metode već 16 godina, iako je nepraktično, oduzima puno vremena, skupo je i teže nego jednostavno stavljanje nekoliko traka u svaku košnicu nekoliko puta godišnje. Samo je samo pitanje vremena kada amitraz nece moci uspesno kontrolisati grinje adekvatno, upravljanje grinjama verojatno će postati težak teret za mnoge. I to bi nas konačno moglo dovesti do tačke na kojem veliki kupci matica počinju zahtevati bolju otpornost na varou od uzgajivača. Srećom, zbog napornog rada mnogih (uglavnom manjih) pčelara i istraživača, imamo neke obećavajuće reultate . Uz sreću, Sizif će konačno gurnuti onu prokletu gromadu preko brda, a naše će pčele preuzeti odgovornost za upravljanje vlastitim zivotima. U tu svrhu, ovaj članak započinje novu seriju tekstova o ovoj temi. Link za ceo originalni tekst na sajtu R.Olivera (detaljno i vrhunski napisano) The Varroa Problem: Part 1 Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere!😃 Pozdrav R.Olivera citaocima i pcelarima na Balkanu! Randy Oliver Autor teksta Počeo sam sa pcelarstvom 1966. godine, završio univerzitetski stepen bioloških nauka-entomologiju i drzim oko 1000-1500 košnica sa mojim sinovima.Počeo sam pisati za Američki Bee Journal u 2006. gotovo svakog meseca.Redovno ažuriram članke na svom sajtu .Adresa mog sajta jehttp://scientificbeekeeping.com/scientific-beekeeping-newsletter/ Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i

Randy Oliver“PCELINJI FEROMONI ILI KAKO SUPER ORGANIZAM FUNKCIONISE“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Randy Oliver PČELINJI FEROMONI ILI KAKO SUPER ORGANIZAM FUNKCIONIŠE Ovaj tekst je pcelarski „klasik“!!! Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere!😃 Tekst je sacinjen od delova njegova dva autorska teksta na ovu temu koja su prvobitno objavljena u „American Bee Journal“ (april i maj2010god.) a tekstove je preveo,obradio,priredio,preveo originalnu Oliverovu tabelu i dao svoj pecat, Haris Hadzic. Dragan Radanovic-urednik sajta Randy Oliver: Pcelinji feromoni ili kako super organizam funkcionise Preveo,obradio Haris Hadzic Pisati o važnim teama u pčelarstvu često je mač sa dvije oštrice,možeš ispasti totalni laik ili osoba koja će zadobiti poštovanje svojih kolega. Tako je i sa feromonima, pomenuta tema je prilično slabo izučena od pčelarske nauke. Da bi shvatili kako superorganizam funkcioniše moramo znati da se u pčelinjoj zajednici nalazi preko 50 feromona koje stvaraju larve razne starosti, pčele radilice,matica, pčele sakupljačice. Najvažniji feromoni su feromoni legla, feromoni matice i feromoni sakupljačica. Ljudi često imaju sklonost ka antropomorfizaciji životinja,tako je i sa pčelama. Pčelar može da voli svoje pčele ,iskazuje svoje emocije ljubavi,pažnje i na kraju kao nagradu za svoju ljubav dobije desetine uboda svojih ljubimica. Pčele jednostavno ne razmišljaju kao ljudi i imaju svoje razloge zašto se ponašaju na određeni način. Zato je potrebno da shvatimo neke primarne ciljeve pčelinje zajednice a to su reprodukcija, sakupljanje dovoljne količine hrane za zimu, briga o leglu itd..Svaka supstanca koja je proizvedena od nekog organizma a izaziva reakcije kod drugog organizma zove se semikemikalija. Ako supstanca izaziva reakciju kod iste vrste onda se zove feromon , ako izaziva reakciju koja donosi korist drugoj vrsti npr. parazitu onda se zove keromon (slučaj kod varoze pčela). Komunikacija i prenos informacija je fabrika pčelinjeg društva. Pčele informacije prenose vibracijama i zvukom(waglerov ples, zujanje u letu..), dodirom,mirisom,okusom.Svi smo upoznati sa raznim mirisima koje dolaze iz košnice, miris meda, voska pa i pčela. Ali smo doslovno „gluhi“ kada su pitanju feromoni. U najboljem slučaju možemo osjetiti dva feromona i to alarmni feromon i feromon orijentacije kod pčela. Feromoni koji se proizvode u leglu pčela daju informacije koji se razlikuju u zavisnosti od starosti larve,da li je larva muško ili žensko, da li je larva gladna ili je sita, da li treba da bude zaklopljena.. Feromoni se razlikuju i po vremenu isparavanju, alarmni feromoni nestaju relativno brzo dok su feromoni koji se fizički prenose preko pčela puno „masniji“ i teško isparavaju. U suštini ako je feromon lako isparljiv on izaziva kratkoročno ponašanje ili ako je teško isparljiv onda izaziva dugoročno ponašanje kao npr. zaustavljena razvijanja jajnika kod pčela radilica,promjene u funkciji mozga, skladištenje vitelogenina. Još jedan od načina komunikacija pčela je trofilaksa. Bezbroj puta na letu košnice smo vidjeli kako pčele prenose hranu jedna drugoj okrenute licem u lice. U jednoj studiji naučnici su u sirup dodali materiju preko koje mogu pratiti njeno raznošenje u društvu. U roku od 48 sati su materiju našli u 98% pčelinjeg gnijezda. To je izuzetno važno kad pčelama dajemo medikamente preko sirupa i bitnije je držati se propisane doze nego količine sirupe jer pčele ce je svakako podijeliti.. Kad bi povukli paralelu sa čovjekom, to bi značilo da su feromoni kod pčela isto kao hormoni kod čovjeka koji kolaju kroz naš sistem. Nedavne studije su pokazale nevjerovatnu i neočekivanu kompleksnost kada su u pitanju feromoni kod socijalnih insekata a posebno kod pčela. Zamršena mreža interakcija koje proizvode feromoni je puno dublja i kompleksnija u značenjima nego što se to prije smatralo. Rezultati ovih studija su pokazali da sistem komunikacija između pčela radilica i matice predstavlja više dijalog nego statično primanje signala. U ovome ogromnu ulogu imaju feromoni legla i feromoni matice koje se na određeni način dopunjavaju i smjenjuju.Ima dosta informacija i slobodno sebi uzmite vremena da to bolje pogledati i shvatite .Počecemo sa polenom -unos polena je prvi signal da se dugovječne zimske pčele prebace iz načina preživljavanja u aktivne sudionike u razvoju pčelinje zajednice. Zimske pčele počinju sa konzumacijom polena i pretvaranjem istog u mliječ. Matičnim mliječom hrane maticu koja počinje sa polijeganjem jaja. Matice svoje prisustvo obznanjuje svojim mandibularnin feromonima kojima iskazuje svoju plodnost,lokaciju u košnici,glad, ponašanje.. Istog trenutka kad se prvo jaje izleglo ono počinje sa slanjem feromona u kojima “ govori“ da je gladno, prevedeno na naš jezik razumijevanja. Zimske pčele posežu za svojim nakupinama vitelogenina koje su uskladištile u sebi kako bi mliječom što bolje nahranile mladu larvu. S obzirom da u ovom trenutku ne postoji mnogo FL zimske pčele su slobodne da se prebace na primanje polena i nektara i uskoro će one postati sakupljačice. U istom trenutku postepeno povećanje FL podstiče sakupljačice na skupljanje polena. Dokle god u košnici postoji mlado leglo njegovateljice znaju da matica postoji i nastavljaju sa svojim poslovima. Visoka prisutnost FL i FM „koče“ prijevremeno razvijanje njegovateljica u srednjovječne pčele i ne dopušta im da se prestanu brinuti o mladom leglu. U ovoj fazi polako dolazi do smjene jer izlazeće pčele polako preuzimaju poslove oko brige u košnici.Prvo je to čiščenje , poklapanje ćelija .Zatim konzumacija polena ima za posljedicu razvijanje žlijezda kojima će hraniti leglo,maticu i sakupljačice i razvijanje mišića krila kojima će grijati leglo. Pčele koje su zamenjene odlaze na periferiju košnice i više nisu pod uticajem FL i FM, ignorišu poslove oko brige za mlade jer to više nije njihov posao i bave se poslovima oko prihvatanja nektara kojeg skladište iznad legla, stražarenjem, razmještanjem polena, čiščenjem ostataka po košnici,ventilacijom, gradnjom staništa sa voskom. Srednjovječne pčele su u potpunosti razvijene, i mogu se posvetiti bilo kojem poslu. Najvažniji njihov zadatak je primanje nektara kojeg donose sakupljačice, obično na ulazu u košnicu. Nektar uvijek skladište iznad legla

S.Stevanovic“Kako temperature uticu na zivot varoe“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Sveto Stevanović Kako temperature utiču na život varoe Kako temperature utiču na život varoe Najveći broj parazita (varoa) nalazi se na mladim pčelama i trutovima, srazmerno malo ih biva na izletnicama koje izlaze i ulaze u košnicu. Tekst i fotografije Sveto Stevanovic Ženke varoe u proleće su osetljive na uticaj spoljnih faktora. U to vreme u pčelinjoj zajednici se nalazi izimljena (preživela) populacija, koja produžava svoj život parazitiranjem na odraslim pčelama. Letnja generacija varoe veoma je prilagodljiva režimu temperature i vlažnosti. – Ženke varoe mogu živeti do 9 dana na temperaturi 28 st C i relativnoj vlažnosti od 85%;– do 3 dana pri temperaturi 35 st. C i 50% vlažnosti, ali uginuće u prvom danu pri 35 st. C i vlažnosti 10-20%– Neke ženke mogu preživeti na saću iz koga je izlazilo leglo, do 18 dana, a u zatvorenom leglu pri temperaturi od 20 st. C i do 30 dana.– U praznim košnicama bez saća u letnjem periodu ženke varoe žive 7 dana,– na svetlom saću 6-7 dana; – na sću sa otvorenim leglom do 15 dana;– na telu pčela, trutova i lutki do 11 dana;– na mrvicama perge i voska do 9 dana;– na niskim temperaturama od 10 do -30 st. C žive 48 do 72 sata;na temperaturi 17 st. C ženke varoe su nepokretne, a na 19 do 27 st. C one se pomeraju prema zoni povišene temperature, a na34 do 41 st. C premeštaju se u zonu niže temperature;– temperatura 42 do 44 st C primorava ženke varoe na haotično kretanje;– prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti one teže da se sklone na zatamnjena mesta;– na medonosnim cvetovima po direktnim sunčevim zracima ženke varoe uginu u toku 1,5 sati.– Neke od njih prežive do 5 dana i za to vreme su sposobne da se prikače na pčelu. U „Pcelaru“ je svojevremeno izasao interesantan tekst: „Upoznajmo varou da bismo je lakše savladali“. Tekst je napisao Zachary Huang, Mičigenski Univerzitet, Departman za entomologiju. Tekst je objavljen u američkom časopisu American Bee Yournal 10/12. Tekst je sa engleskog preveo Ivan Umeljić.U pomenutom tekstu se vidi da su i Amerikanci shvatili da se protiv varoe ne može boriti ako se ne shvati kako ona živi. Pogledajte ovu tabelu koju sam uradio svojevremeno sa Lazovic Zivojinom a radi se o životu varoe, a podaci su iz knjige „Bolesti i nametnici medonosne pčele“, O.F. Grobov, A.M. Smirnov, E.T. Popov, Moskva, „Agropromizdat“, 1987 godine; . Nije mi jasno kako to da amerikanci nisu znali za ovu knjigu. Zachary Huang je nakon 25 godina došao do sličnih saznanja. Pozdrav. Sveto Stevanovic Autor teksta Pcelar iz Uzica,veliki poznavalac pcelarstva i fotografije.Negovom ljubaznoscu,na ovom sajtu su cesto fenomenalne fotografije Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Prof.S.Alijagic“Kad pceli iscuri bioloski sat“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Sulejman Alijagić Kad pčeli iscuri biološki sat! Profesor Sulejman Alijagic nam je napisao i poslao zaista „profesorski“ tekst i to je najbolja preporuka da ga procitate! Prvobitno tekst izasao u „BiH Pcelar“ Pise Sulajman Alijagic Pčelinja zajednica predstavlja jedan složeni makroorganizam. Ona od davnina svojim morfološkim i radnim karakteristikama predstavlja predmet interesovanja čovjeka. Naučnici već stotinama godina pokušavaju otkriti tajne bezprijekornog funcionisanja pčelinje zajednice. Jedan dio tih „tajni“ je razjašnjen, ali je veći dio ostao prekriven velom tajne. Proučavanje pčele i pčelinje zajednice je od izuzetne važnosti za moderno pčelarstvo. Prodiranje u dubine njene organizovanosti, prodiranje u dubine života pčela, ima za cilj povećati prinose pčelinjih proizvoda, istovremeno pčeli ponuditi što ugodniji ambijent za život, obezbijediti joj život bez bolesti, zaustaviti njeno nestajanje… Vojska koja ne umije iznevjeriti Osnovna znanja govore da se pčelinja zajednica sastoji iz tri člana: pčela radilica, matice i trutova. Bez simbioze između ova tri člana nema ni života pčelinje zajednice. Sta pčelar onda mora znati da ovu simbiozu nikada ne prekine? U svakoj pčelinjoj zajednici radilice čine njene najbrojnije članove. Broj pčela radilica zavisi od godišnjeg doba, uvjeta vanjske sredine gdje je zajednica smještena, rojevnom nagonu… Dakle, iz ovog se vidi da broj pčela u pčelinjoj zajednici varira. Literatura kaže da je to od nekoliko hiljada do nekoliko desetaka hiljada. Izgledom, pčele radilice su najsitnije u cijeloj zajednici, odnosno, sitnije su od matice i trutova. Literatura kaže da se njihova dužina kreće od 12 do 13 mm, a težina je oko 0,1 gram. Prostom računicom može se izračunati da u jednom kilogramu pčela ima oko 10 hiljada pčela radilica. Ovo je bilo važno u neka davna vremena, kada su se rojevi prodavali na kilogram. Prilikom rojenja pčele radilice imaju težinu za oko 25% veću od standardne težine. Ovo je iz razloga jer pčele koje se spremaju za rojenje, u svom mednom mjehuru nose malu zalihu hrane koja im je neophodna, dok u novom domu ne uspostave normalan život pčelinje zajednice. Žaoka, modifikovane korpice i medni mjehur Sve tri člana pčelinje zajednice (matica, trutovi i radilice), imaju po tri para nogu, s tim da se kod radilica na zadnjim nogama nalaze modifikovane korpice koje im služe za sakupljanje polena i u određenom vremenskom periodu godine za propolis. Pčele radilice se također razlikuju od matice i trutova što imaju dobro razvijen medni mjehur koji im služi za smještaj nektara iz prirode U normalnim životnim okolnostima, kod pčela radilica ovariji (jajnici) su zakržljali tokom cijelog njenog života. Tek u rijetkim slučajevima, kada pčelinja zajednica ostane iz bilo kojeg razloga bez matice, a pčelar to ne primijeti na vrijeme, niti pčele uspiju da tihom zamjenom odgoje novu maticu, pčele radilice mogu nositi jaja. Međutim, takva jaja su neoplođena, a pčelinja zajednica u tom slučaju osuđena je na propast bez pomoći pčelara. Pčele radilice na svom zatku imaju žaoku, koja im prije svega služi u samoodbrani i odbrani zajednice. U borbi sa drugim insektima pčela ostaje u životu, međutim, ukoliko pčela ubode čovjeka, ili neku životinju koja ima tvrdu kožu, njena žaoka se odvaja od zatka i ostaje zarivena u koži. S obzirom da pčela ima otvoren krvni sistem, nakon kidanja žaoke iz njenog zatka, pčela umire. Kažem umire jer je pčela jedna od rijetkih životinjskih vrsta na Zemlji koja nikom, ama baš nikom u lancu ishrane ne nanosi nikakvu štetu već samo korisne stvari poput oprašivanja biljaka, prerade nektara u med, proizvodnje drugih pčelinjih proizvoda (polen, propolis, vosak, pčelinji otrov). Kada pčeli iscuri njen biološki sat, ona odlazi u prirodu, daleko od svoje zajednice, i tamo umire. Ovo je još jedan dokaz, da pčela nikada, ni u kom slučaju, i nikome ne nanosi štetu. Dakle moramo raditi na očuvanju naših pčela. Pčele radilice razvijaju se iz oplođenih jaja, koja matica polaže u radilične ćelije saća. Razvoj jajeta traje tri dana. Pčelari mogu da se uvjere da je prvog dana jaje u uspravnom položaju pod uglom od 90 stepeni, drugog dana nakoso (45 stepeni) i trećeg dana položeno na dno ćelije. Iskusni pčelari starost jajeta određuju upravo po njegovom položaju u ćeliji. Boja jajeta je prozirno bijela tako da se na tamnijem saću lakše vidi nego na svjetlijem. Prva tri dana larva biva hranjena samo matičnom mliječu a kasnije, ovisno o kojoj larvi se radi (matična, radilička ili trutovska), mijenja se sastav i količina hrane kojom pčele hraniteljice nastavljaju hraniti larvu. Stadij otvorenog legla traje od osam do deset dana (ovisno o kojem leglu se radi radilično, trutovsko ili matičnjaci), kada ih pčele voskarice poklapaju. Takvo leglo se zove poklopljeno ili zatvoreno leglo. Poznata je činjenica da se matica izleže za 16, pčela radilica 21, a trutovi 24 dana od dana polaganja jaja. Naravno, ovo vrijedi ukoliko je stanje u pčelinjoj zajednici idealno i po pčelinjim zakonima. Životni vijek Prvih dana nakon izlijeganja, pčele radilice odmaraju i uzimaju hranu iz ćelija. Kod radilica starosne dobi od 6 do 13 dana, prvo se razvijaju mliječne žlijezde, koje služe za proizvodnju matične mliječi, kojom radilice obilno hrane mlado leglo, kao i maticu tokom cijelog života osim kad ide u fazu rojenja i oplodnje kad smanjuju količinu matične mliječi pri njenoj ishrani. Nakon toga kod radilica mliječne žlijezde atrofiraju i aktiviraju se voskovne žlijezde sa starosnom dobi od 14 do 19 dana, kada pčele najviše grade saće. Jedno vrijeme tzv. kućne pčele ili spremačice polako izlijeću van košnice, upoznaju okolinu košnice, čuvaju stražu na ulazu u košnicu, poliraju i čiste ćelije saća, i nakon 20 tak dana svog života preuzimaju ulogu sakupljačica i odlaze po nektar, polen, vodu i propolis. Navedena podjela prema starosnoj dobi pčela za obavljanje određenih poslova unutar košnice vrijedi u idealnim uvjetima, dok je u našim prirodnim uvjetima vjerovatno fleksibilnija. Npr. ako se dese određeni poremećaji u prirodi, kišovito vrijeme, zahlađenje, trovanje pčela izletnica (što je kod nas u BiH posebno moguće zbog loše saradnje između voćara i pčelara)… mlade pčele radilice brže sazrijevaju i neki stadiji bivaju „preskočeni“ ili čak cijela jedna generacija izletnica umire na žalost. Također,

Vitelogenin-PROTEIN kOJI DAJE ZIVOT KOSNICI

R.Oliver Vitelogenin- PROTEIN OJI DAJE ZIVOT KOSNICI

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Randy Oliver Vitelogenin- PROTEIN KOJI DAJE ŽIVOT KOŠNICI Proten koji daje zivot kosnici Pise Randy Oliver Preveo,pripremio Haris Hadzic Evolucijski gledano naše europske medonosne pčele su tropski insekti koji su migrirali u hladnije krajeve i razvile izuzetne sposobnosti kada je u pitanju opstanak,razmnožavanje i prezervacija hrane. Ako bi vam rekao da u pčelama postoji molekula koja je zadužena za proteinske rezerve i koja mogućava stvaranje matične mliječi, prudužava život matice i zimskih pčela, osnova je njihovog imunološkog sistema, omogućava rast i razvoj zajednice kada nema unosa polena i utiče na ponašanje pčela sakupljačica ,da li bi to izazvalo vašu pažnju ?Ime tog proteina je vitelogenin. Pčele pored toga što sakupljaju svoje rezerve u formi polena i meda u saće one također talože proteinske rezerve u svom tijelu u formi vitelogenina. Vitelogenin je gluko lipoprotein što znači da je sastavljen od glukoze 2%, masti 7% i proteina 91% . Proteini su osnova svake hrane pa tako je i kod pčela. Pčele svoje proteine dobijaju u formi polena. Ako želimo da shvatimo kako funkcionišu pčele sa velikim rezervama proteina i kako funkcionišu pčele koje nisu zadovoljile svoje potrebe za proteinima onda moramo objasniti čitav proces unosa, skladištenja i konzumacije polena u pčelinjem društvu. Najbolje vrijeme kada možemo vidjeti da su proteinske potrebe zadovoljenje jest proljeće, tada prilikom pregleda vidimo da se mlade larve doslovno kupaju u mliječu, vidimo mnoštvo trutovskog legla; pčele uzgajaju trutove kad su proteinske potrebe zadovoljene a to može biti kroz cijelu godinu ako je zajednica izuzetno zdrava i jaka. Dakle- pčele skupljaju i donose polen u svoje stanište i talože ga neposredno iznad legla. Mlada pčela koja se tek izlegla prvo uzima dozu svježeg nektara pa se u naredna 2 dana hrani polenom. Petog dana svog života njene žlijezde za lučenje mliječa su potpuno razvijene i ona postaje njegovateljica. Briga za mlade kod drugih životinja se može pokazati kao skrb do određene dobi i onda se mladi brinu sami za sebe, mladi se mogu hraniti istom hranom kao i starije jedinke što je slučaj kod ptica, za razliku od njih pčele imaju nevjerovatnu sposobnost da hrane svoje leglo, buduće članove svog društva mliječastim sekretom koje proizvode iz svog tijela- matičnu mliječ i „pčelinje mlijeko“. Oni su produkt potpuno razvijenih žlijezda pčela njegovateljica. Radiličko leglo dobija mliječ u svoja prva dva dana koja se sastoji od mastima bogatog sekreta iz mandibularnih žlijezda i proteinom bogatih sekreta koje luče iz hipafarangalnih žlijezda. Poslije dva dana, njegovateljice ih hrane „pčelinjim mlijekom“ mješavinom matične mliječi i nektara iz saća. Hrana za larve je ispočetka sastavljena od jednostavnih šečera (glukoze) i kasnije se pretvara u složenije šečere (fruktozu). Buduće matice će biti hranjene matičnom mliječi cijelo vrijeme, matična mliječ ima visok udio šećera, proizvedena je istom količinom iz obje žlijezde i imaju drugačiji vitaminski sadržaj. Kvalitet mliječa je određen visinom vitelogenina u pčelinjem tijelu. Ako su društva jaka i ostanu nekoliko dana bez unosa svježeg polena može se desiti da pčele njegovateljice uzimaju svoje proteinske rezerve iz svog tijela. Veći pad proteinskih rezervi i pčele njegovateljice će zanemariti tek izležene larve i posvetiti se onima koje trebaju da budu zaklopljene. Krajnji znak da su pčele gladne je kad njegovateljice„pojedu“ tek izležene larve i recikliraju ih u matičnu mliječ i nahrane larve koje su prije izležene. Takve larve će biti zaklopljene prije vremena i pčele će biti izuzetno sitne jer nisu imale vremena da se razviju jer nisu dobile potrebnu količinu hrane. U fiziologiji i ponašanju pčela vitelogenin ne služi samo kao rezervoar hrane,pčele su od njega načinile puno više. On služi kao osnovna komponenta imunološkog sistema pčela, kod sinteze matične mliječi, kao regulator hormona, produžuje život matica i pčela sakupljačica. Zadržat ćemo se kod regulacije hormona i životnog vijeka pčela sakupljačica. Juvenilni hormon se javlja kod insekata i vezan je za rast i razvoj insekata. Juvenilni hormon i vitelogenin su antagonističkom odnosu što znači da poništavaju jedan drugog. Ako je juvenilni hormon visok a vitelogenin nizak to će praktički značiti da su pčele proskočile svoju razvojnu fazu zbog stresa i počele rano sa sakupljačkim aktivnostima. Da približim još bliže, ako su mlade pčele postale gladne one će zanemariti njegu legla i početi ranije sa sakupljačkim aktivnostima i preferirat će nektar. Ako su pčele hranjene normalno i imaju normalan razvoj one će opet preferirat da traže nektar. Situacija u kojoj je vitelogenin visok a juvenilni hormon nizak znači da će pčele kasnije početi sa sakupljačkim aktivnostima i preferirat će donošenje polena. To je sasvim logično s obzirom da će gladna zajednica preskakati sa brigom o leglu a jaka zajednica će povećati brigu o leglu i svoje rezerve jer ima namjeru da se roji. Ono što je izuzetno važno u ovo vrijeme su zimske pčele i njihova korelacija sa vitelogeninom.Dakle europske medonosne pčele su našle način za vremensku adaptaciju tako što svoje proteinske rezerve sačuvaju u svom tijelu i mogu da prežive samo na medu. Da, med je osnovna energetska hrana pčela. To je omogućilo prilično veliku skupinu jedinki kroz cijelu godinu. Zimske pčele koje se rađaju u kasnu jesen imaju manje legla oko kojeg se trebaju brinuti, te stoga svoje tijelo napune rezervama hrane koje će im biti dovoljne za dugu i tešku zimu. Zimske pčele su nakupile vitelogenina i što bolje shvatimo ovaj koncept to će nam se bolje odraziti cijela pčelarska godina. Od proljetnog razvoja društva do količine meda koje će društva proizvesti.. Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere😂!Zahvaljujem se Harisu Hadzicu koji je odlicno preveo,sazeo i pripremio ovaj tekst.Tekst u celosti (sa mnogo vise informacija,detalja i objasnjenja -da bi vam bilo sve

Strasno!Biomasa insekata se smanjila za 75%

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Insekti polako izumiru! More than 75 percent decline over 27 years in total flying insect biomass in protected areas Autori: Caspar A. Hallmann, Martin Sorg, Eelke Jongejans, Henk Siepel, Nick Hofland, Heinz Schwan, Hans de Kroon Preveo i priredio D.Radanovic Globalno opadanje broja insekata izazvalo je veliko interesovanje među naučnicima, političarima i široj javnosti. Očekuje se da će gubitak različitosti i broja insekata izazvati kaskadne efekte na opste resurse hrane i ugroziti ekosisteme.Ovde smo koristili standardizovani protokol za merenje ukupne biomase insekata koristeći Malaise zamke, raspoređene u 27 godina u 63 područja zašticena prirode u Nemačkoj (96 jedinstvenih kombinacija lokacija-godine) kako bi zaključili status i trend lokalnih entomofauna. Naša analiza procenjuje sezonski pad od 76% insektne biomase tokom 27 godina studija. Pokazujemo da je taj pad očigledan bez obzira na vrstu staništa, dok promene u vremenu, korištenju zemljišta i karakteristikama staništa ne mogu objasniti ovaj ukupni pad. Ovaj još neprepoznat gubitak biomase insekata mora se uzeti u obzir prilikom procene opadanja mnostva vrsta u zavisnosti od insekata kao izvora hrane i funkcionisanja ekosistema u evropi.Znaci,ukupna biomasa insekata je smanjena za oko 76% u zadnjih 27 godina i to u zasticenim podrucjima pa se pitam kako li je tek u urbanim sredinama ili u prirodnim podrucjima koja nisu zakonom zasticena.Moramo imati na umu da insekti oprasuju oko 80% divljih biljaka a one su opet izvor za otprilike 80% divljih ptica. Link izvora http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0185809# Copyright: © 2017 Hallmann et al. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original author and source are credited. Pogledaj predivan video o prirodnim oprasivacima-Youtube Link za tekst iste tematike na Spos NESTAJANJE OPRAŠIVAČA Covek kao neprijatelj prirodi i coveku Pise D.Radanovic Od praiskona je covek ziveo u harmoniji i saglasju s okolinom i prirodom i nikada opstanak civilizacije,ljudi,flore i faune NIJE bio doveden u pitanje kao u zadnjih stotinak godina.Strasne epidemije,ratovi i sve posasti koje su pratile ljude kroz postojanje ove nase vrste samo su ruzna poglavlja i prolazne epizode u odnosu na nase vreme! Potrosacka kultura koja nam se stalno servira i agresivno namece tera celokupno covecanstvo u trku za novcem i materijalnim dobrima koja su cesto bespotrebna i cesto cak i suvisna.Masovni mediji,multinacionalne kompanije i sav taj veliki kapital „dobronamerno“ savetuje,pazi i misli na nas a nase je samo da obezbedimo novac i sve nam je na dohvat ruke. U zelji za novim „vrednostima“ i proizvodima koji olaksavaju,ulepsavaju i cine zivot boljim covecanstvo izgara u neoliberalnom transu i potrosackoj groznici koja tera i podstice proizvodnju novih vrednosti i materijalnih dobara bez ikakve moralne odgovornosti,etike i brige za dusevno,kulturolosko i telesno zdravlje konzumenata tih istih proizvoda!Ocevi jedose kiselo grozdje a sinovima i precima trnuse zubi!!!Ova starozavetna izreka zaista moze da bude moto ovih nasih vremena,jer pitanje je kakav cemo svet zaista i ostaviti nasoj deci i pokoljenjima koja dolaze!???Covek je deo prirode i mora da se povinuje i zivi u skladu sa prirodnim zakonima(u ovome se slazu i nauka i religija i to NIJE tema danasnjeg clanka) ako hoce da ostavi u zavestanje buducim generacijama ono sto su nama ostavile u nasledje prethodne generacije a to NIJE bas ni malo! Plavetnilo neba,osvezavajuca svezina vazduha,pitkost vode,zelenilo i pregrst boja biljaka koje proizvode vazduh i nas hrane,zivotinje,nezagadjeno tlo,sve to se uzima zdravo za gotovo a nazalost NIJE tako.Nekada su dodole igrale svoje zivopisne igre a svestenici svetskih religija se molili bogu za kisu,plodnu i rodnu godinu a danas svi gledaju u Monsanto i slicne njima i u svojoj beskrupoloznoj pohoti za novcem ili nazalost beznadju (jer im je to nametnuto) gube duse i unistavaju nadu za boljom sutrasnjicom! Hoce li nasi preci da bi videli cvet ,leptira i pcelu koji slecu na na taj isti prekrasni cvetic morati ici u nacionalne parkove ili mozda ih ceka nesto jos gore te ce to moci da vide samo na fotografijama i filmovima iz ovih nasih vremena.Mi pcelari znamo znacaj pcela za svet kakav poznajemo i da bez njih nema ko da oprasi biljke a onda sve staje i civilizacija nestaje ali nisam siguran da mi po tom pitanju cinimo dovoljno.U celokupnom postojanju,zivotu coveka,svemiru ,tojest prirodi coveku su data najveca prava ali to znaci i najvece obaveze…A mi pcelari najvise polazemo prava na pcele ,znaci imamo i najvece obaveze prema njoj!Medno i svako dobro. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Trutovi iz oplodjenih jaja!Seksualni zivot matice (5deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Trutovi iz oplodjenih jaja! Seksualni zivot matice -5deo Diploidni trutovi Odavno je poznato da se trutovi razvijaju iz neoplodjene celije.Ponekad se desi da trutovi budu zaceti iz oplodjenih jaja a nasa medonosna pcela ih eliminise kanibalizmom jer oni su sterilini.Da li je to razlog zasto ponekad nasa medonosna pcela ubija svoju maticu u nameri da je zameni novom maticom? Pise D.Radanovic Zenke pcela su diploidne a trutovi su haploidni jer se razvijaju iz neoplodjene jajne celije.Ako gen CSD ima dva alela jer „dolazi“ od oplodjene celije,nastaje zenka a ako ima samo jedan alel (jer celija nije oplodjena) onda nastaje trut.Ponekad se desi anomalija i trutovi se radajaju iz diploidnih (oplodjenih celija) sto za posledicu ima sterilnost istih tih trutova.Prisustvo takvih sterilnih trutova u kosnici ne doprinosi boljitku drustva,oni samo trose resurse drustva i nemaju mogucnost oplodnje a to je njihova glavna karakteristika.Nova studija je pokazala( link za tu studiju) https://link.springer.com/article/10.1007/s10886-017-0839-7 da pcele mogu da razlikuju ove dve vrste trutova na osnovu mirisa (feromona) koji se javlja 10-tak dana od izlaska truta iz zatvorene celije u plodistu.Tih desetak dana je i vremenski interval posle kojeg pcele ubijaju svoju maticu jer radja sterilne trutove.Studija je radjena sa tkz“Beskrajnim pcelama“ (Meliponini). Kod ove vrste pcela,celije sa takvom vrstom „felericnih“ trutova se zatvaraju i pcele tek posle izvesnog vremena primecuju takvu anomaliju,sto za posledicu ima „majko-ubistvo“ tj. one ubijaju svoju maticu.Kod nasih medonosnih pcela situacija je drugacija jer drustva imaju veliki broj kucnih pcela koje izmedju ostalih obavljaju i „sanitarne“ poslove. Prvi je Djerzon otkrio da se trutovi dobijaju od neoplodjenih jaja (Dzierzon, 1845) a definicija parthenogeneze je nastala na osnovu studija leptira i pčela (Siebold, 1856), što je potvrdio Paulcke (1899). Diploidni trutovi iz oplođenih jaja su pronađeni mnogo kasnije u Hymenopteri (Whiting and Whiting, 1925). Diploidni trutovi su rezultat parenja matica i trutova sa identičnim seksualnim alelima.Kod „Apis mellifera“, ‘“lazne“ diploidne muške larve eliminišu se kanibalizmom pre zatvaranja celija za razliku kod ranije navedenih „Beskrajnih pcela“.Kod nasih pcela mehanizam detektovanja „losih“ trutova nije jos otkriven ali ja licno pretpostavljam na osnovu gore navedene studije da je isto u pitanju feromon. Takodje se pitam posto je neoborivo dokazano da nase medonosne pcele prepoznaju larve „buducih sterilnih trutova“ i da ih jeduci „kanibalizmom“ nemilosrdno unistavaju,da li je moguce da pcele ubijaju maticu u zelji da je zamene i kod nasih pcela???Evolucijski je logicno da unistavaju takve trutove jer neplodni diploidni trutovi samo trose resurse i ne doprinose drustvu !Glasno razmisljajuci se pitam ?Zar nije, evolucijski logicno i da menjaju takve matice,zar ne!?Meni je ovo interesantno za razmisljanje a vama? Pogledajte video „Haplo-Diploidy Honey Bee Genetics“ sa Youtube kanala „Uaex Beekeeping“ Reference Characters that differ between diploid and haploid honey bee (Apis mellifera) drones http://www.funpecrp.com.br/gmr/year2005/vol4-4/gmr0105_full_text.htm The evolution of polyandry by queens in social Hymenoptera: the significance of the timing of removal of diploid males https://link.springer.com/article/10.1007%2FBF00171100 Ploidija https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0 Diploid Male Production Results in Queen Death in the Stingless Bee Scaptotrigona depilis https://link.springer.com/article/10.1007/s10886-017-0839-7 Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/ Ili posaljite poruku preko sajta ovde na „kontakt“ stranici !Ili direktno na mail: medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝 DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Jevtic“Pcelinjak u februaru“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtić Pčelinjak u februaru Radovi sa pčelama u februaru Februar, kalendarski gledano,je poslednji zimski mesec.Februar je mesec kada se javljaju prvi vesnici proleća. Pise Slobodan Jevtic Ali igrom slučaja ti vesnici pojavili su se još u januaru, koji je imao nadprosečnu temperaturu, prve visibabe i sa njima se javlja leska i maslačak, pčele se mogle videti u velikom broju na leski kako marljivo sakupljaju polen, takođe i na maslačku.Pčele su u zimskom klubetu sa dosta legla. Kada god se ukazivalo toplije vreme one su izlazile, posećivale cvetnice, unosile polen . Unutar košnice postaju aktivnije, otvaraju medne poklopce po sredini gnezda , razmeštaju med, oslobađaju ćelije, poliraju ih i pripremaju matici za polaganje jaja, sve se to događalo u januaru. Svi oni koji su svoje košnice pripremili za zimu sa dosta proteinskoenergetske hrane neće imati nikakvih problema u vezi izimljavanja, a ko je imao malo hrane morao je da dodaje, ramove sa medom preko satonoša ili čarapu sa kristalisanim medom i zadnja solucija „pogače“. Podnjače su nam bile otvorene u januaru, sada u februaru podnjače treba zatvoriti i dodatno utopliti, razlog tome je veća površina legla. Pčelari nemate bojazni u vezi prezimljavanja pčela, samo im treba dodati hrane ako nema dovoljno. U februaru imaćemo po dva- tri rama sa leglom različitog uzrasta , čak se događa da počinju i mlade da izlaze..To sve opet zavisi od spoljne temperature, jačine zajednice, starosti matice, količini meda, polena.Mnogo uslova moraju biti ispunjeno, da bi zajednica mogla da krene na vreme da funkcioniše. U tom periodu matica polaže dnevno jajašca u zavisnosti od temperature, količini hrane i kako će nastavljeno biti cvetanje polarica. Takvo leglo iziskuje održavanje konstantne temperature od 35 stepeni, što dodatno iscrpljuje pčele i čini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. Pčelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu iznad legla. Ali čim je lep dan pčele počinju prebacivanje meda sa bočnih ramova i lageruju iznad legla, tako da uvek održavaju kontrolu visine medne kape, jer pčele neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med po ceni da uginu. Utrošak meda povećava se i u toku meseca iznosi 2,5 do 3 kg prosečno za pčelinje društvo. Usled povećane potrošnje hrane,naročito polena,pčele koriste i najkratkotrajnije otopljavanje u nekim delovima dana, uglavnom oko podneva, za obletanje i pražnjenje debelog creva,najradije izlaze kroz otvor gornjeg leta na čišćenje i to na +8° S/C. Istovremeno one čiste košnicu, prenose sveži nektar, polen i vodu. Inače se smatra da ako je pčelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 15.000- 20.000 pčela, ne treba ga dirati sve do početka voćne paše. U februaru treba očistiti podnjače košnica, ako je podnjača čista, to je znak da pčelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Treba izvršiti kontrolu leta, jer se može desiti da mrtve pčele zatvore leto. Pčelar treba često da obilazi pčelinjak, naročito kada je vreme sunčano. Na osnovu obletanja pčela, vlage i osluškivanja pčelinjih društava on donosi zaključak o njihovom stanju. Tople časove (10-12°) on koristi da obavi prvi prolećni pregled, da na brzinu pogleda gnezda i otkrije uzroke eventualnih nedaća. Prema mogućnostima, pčelar odmah treba da pruži pomoć najugroženijim društvima.I zaista, svaka podnjača nam priča o stanju u pčelinjem društvu. Po količini uginulih pčela na podnjači znamo kako je društvo zimovalo. Ako ih je puno, to nam kazuje da je društvo imalo nepovoljne uslove zimovanja. Položaj uginulih pčela nam kazuje i o položaju klubeta u košnici, a količina i raspored otpalih mrvica voska, koje potiču od otklopljenih poklopaca sa saća govori nam o količini potrošene hrane i kretanju klubeta u košnici. Poletaljke i pod uprljan pčelinjim izmetom upozorava nas na moguću nozemozu. Na podu otkrivamo i eventualno prisustvo krečnog legla. Voda na podnjači i pojava plesni ukazuju o nedovoljnoj i nepravilnoj ventilaciji. Po ponašanju pčela, a posebno po intenzitetu brujanja, cenimo ima li matice u društvu ili ne. Ako je podnjača čista, sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pčela, to nam kazuje da se radi o snažnoj i zdravoj pčelinjoj zajednici sa izraženim higijenskim ponašanjem.Kao što se vidi iz navedenog, podnjača je knjiga za čitanje. Ukoliko se sumnja na neko obolenje, uginule pčele treba skupiti (oko 100 komada) u papirne kesice (nikako ne u plastične), kesice numerisati prema košnicama i iste odneti u Veterinarski institut.Ovo se sve može videti isto i na žičanim podnjačama, poklopce medne na limu podnjače, a pčele ispod gledajući kroz sito ili podizanjem tela. Pri pregledu, ako se ustanovilo da je pčela izbila na vrh medne kape, možemo dodati preko satonoša ram sa medom zatvorenim ili pogaču. Ovo se radi kad temperatura pređe preko 14° C, a još je bolje ako je preko 17° C. Tad se izvrši i prvi proletnji pregled legla i snage društva, a tu je prilika i da se uverimo koliko nam je bilo precizno „čitanje podnjače“. Broj posednutih ulica govori nam o snazi društva, kompaktnost i količina legla o kvalitetu matice, a ako su pčele na satonošama to nam kazuje da su potrošeni venci meda iznad legla i da smo blagovremeno dodali potrebnu hranu. Pri obavljanju ovih radnji, košnicu treba što kraće držati otvorenu da ne izazovemo prehladu legla, što može znatno usporiti razvoj. Tada pri pregledu već konstantujemo šta ćemo spojiti i koje i koliko zajednica nam je ostalo bez matice. Posle svih obavljenih poslova mirni dočekujemo mart.Predlog : U zavisnosti od broja košnica stavite kukuruzno brašno u neku posudu 1-2 kg, pčele će isto posećivati i odnositi, vi pratite na leta kada vidite da neka ne unosi , to je znak da nema matice i da prvo njih treba sanirati.Obratite pažnju na svoj pčelinjak mnogo sitnica stvaraju veliki problem, mi smo tu da to sprečimo. Tekst i fotografije S.Jevtic(Hvala Slobo za ovako dobar i koristan tekst!) Slobodan Jevtić Autor teksta Pcelar iz Kostolca(Srbija),pcelari preko tri decenije,strucni predavac Spos,autor mnogobrojnih tekstova koji su publikovani sirom regiona,prakticar i

Da li pcele pokusavaju same da se lece?

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Biologija pčela Da li se pčele same leče? Novi broj svetski priznatog casopisa „American Bee Journal „je preneo deo teksta iz casopisa „Mickrobial Ecologi“ o rezultatima istrazivanja uticaja polena na bolesne pcele. U studiji, koja je nedavno objavljena u časopisu Microbial Ecologi , istraživači su prvo dali razlicitim grupama pčela različite vrste polena. Otkriveno je da su bolesne pčele od Nozeme (a ne zdrave pčele) živele duže kada su imale pristup polenu koji je bio mnogo hranljiviji, iako se povećao i broj parazita koji se nalaze u njihovom crevu. Jage Ferguson koja je ucestvovala u ovom istrazivanju se pita“Da li pcele znaju sta je dobro za njih i da li one to praktikuju?Opsirnije o ovime procitajte pritiskom na donji link(U Chrome imate prevod na nas jezik) https://mailchi.mp/americanbeejournal/february-8-2018-sick-bees-eat-healthier?e=[UNIQID] DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Dinic“Zivot pcele“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Zivot pčele D.DinicZivot pcele Pripovetka o zivotu jedne pcele! Mrak je. Osecam oko sebe milione pokreta, sumova, koraka, brujanja .. . Ne mogu da se pokrenem, jedino sto mogu je da krenem napred, da pokusam da se oslobodim iz ovog kaveza, da progrizem sebi put napolje. Grickam . . . ali opet mrak. Ne volim ga, ne znam zasto, osecam da postoji nesto drugo, da nisam stvorena za mrak, da postoji nesto i izvan ovog mraka, ali mi razmisljanje prekida nekoliko poruka koje primam svojim pipcima. Pise David Dinic Negde blizu hiljade gladnih usta traze hranu, neki vibrirajuci ples, koji ne razumem bas najbolje, trazi od mene da odmah krenem gledajuci u nekakvu vatrenu kuglu, ali najjaci od svih, miris neke boginje, miris majke potpuno me opcinjava i daje smisao celokupnoj guzvi u kojoj sam se nasla i zadrzava me tu gde jesam. Iako sam se tek rodila ne mogu samo da stojim i posmatram sav taj neprestani rad, nekako zelim da ucestvujem. Mogu makar da ocistim celiju iz koje sam se izlegla, mogu makar sebe da okupam. Radim, a miris koji imaju sve moje sestre je sve jaci i jaci, dolazi kao talas. Na tren je tu. Roditeljka, lepa, snazna, opojna. Poklanjam se pred njom kao i ostale sestre. Odlazi, ali od nje znam sta treba da radim. Moram da sacekam da porastem jos malo, da sazrim. Do tada treba da pomognem sestrama koje jos rastu, da ih hranim i negujem. Radim. Telo mi se pomalo menja, postaje snaznije, punije.Gledam starije sestre koje donose hranu i zavidim im. Jednom sam videla prugu svetlosti kroz koju izlaze. Kako su lepe kad ih okupa svetlost!! Kako su graciozne. Stalno zure, ulaze, izlaze . . . sta li ih to vuce tamo? Mene ne privlaci, pomalo me je i strah. Sad kad sam se osnazila i kad sam osetila da me privlace one najmladje, one najbespomocnije nase sestre, i da mogu svojim ustima da ih hranim, nekako se osecam ispunjeno i srecno. Samo . . . ne volim mrak. Celo moje bice se buni protiv njega. Radim, ali nekako kao da to nije smisao mog postojanja, kao da postoji nesto sto ce zaokruziti sve ovo sto sad radim. Navikla sam se. Iako je mrak, upoznala sam svaki deo svog okruzenja. Znam gde je hrana, gde su bebe a gde starija deca. Radim, radim, radim. Osecam majku i srecem je cesto, ali ne osecam vise ono bespogovorono postovanje prema njoj. Vise slusam sestre, one odlucuju sta treba raditi. Nekako sam u iscekivanju neceg novog, neceg velikog. Nekog ponovnog rodjenja. Znam da imam krila ali ne znam kako da ih koristim. Zelim da se razmahnem, da poletim. Razlikujem starije i mladje od sebe, nekako sam zrela. Onda odjednom neka frka, guzva, neka uzbuna, neka naredba. Svi kroz dugu, kroz svetlost. Nekoliko stotina sestara me prosto gura kroz otvor . . . Propadam u bljestavilo. Kroz neki trenutak shvatam da letim, ali izobilje svetlosti, boja, oblika i mirisa me zaslepljuju. Jedino sto zelim je da se sto pre vratim u toplinu poznate tame, ali hiljade informacija koje primam zahtevaju da zapamtim gde mi je dom. Vrtim se opijeno u krug polako nalazeci poznati miris svoje majke. Na ulazu me presrecu i proveravaju. Ne bih volela da sam pogresila. Nakon ovog izlaska sve je drugacije. Niko mi vise ne zapoveda, mogu sama da odaberem sta zelim da radim. Na stomaku mi se pojavljuju tanusni komadi cudesne materije od kog je sastavljena citava moja kuca. Neke sestre je uzimaju i oblikuju nove celije. Neke su resile da stoje na ulazu i budu stalno ljute i oprezne, da sve ispituju i proveravaju. Ne svidja mi se to, nisam ja takva. Vise mi se svidja da pomazem starijim sestrama kada dodju sa punim tovarima slatkog nektara. Privlace me raznorazni mirisi i ukusi koje donose. Uzimam od njih delic i dopunjujem svojim zljezdama, susim ga sve dok ne postane jako gust i odlazem u celiju. Varate se ako mislite da samo to radim. Cistim, gradim, hranim i strazarim, sve po potrebi, ali sve me vise privlaci spoljni svet. Osecam da sam suvisna jer stalno dolaze nove sestre koje sve rade bolje i brze od mene, mladje su. Ne snalazim se najbolje u mraku, svi sve bolje znaju. Tek, odjednom, ugledah sestru koja plese i savrseno je razumeh. Treba joj pomoc. Resim da je poslusam. Izlazim, niko me ne zaustavlja. Zelenilo, plavetnilo, sarenilo . . . mirisi, zvukovi, toplota . . . Velika uzarena kugla mi je putokaz, prijatelj. Letim i trazim, ali tek kad osetim miris znam da sam na pravom mestu. Beskonacni niz zutih cvetova prepunih slatkog soka. Letim od jednog do drugog i sakupljam ga. Teska sam i opijena, ali stici cu do doma. Tamo ce me sacekati sestre, kao sto sam i ja nekada sacekivala druge.Zadovoljna sam i mirna. Sve je dobilo smisao. Ohrabrila sam se i sama pronalazim prostranstva sa cvetovima. Naucila sam i da plesem. Zovu me izvidjacicom i to je ono sto sam oduvek zelela. Jedino sto starim, osecam da vise ne mogu daleko da odlazim. Uzivam izvesno postovanje i zbog toga mi daju najlakse zadatke. Vec neko vreme samo donosim vodu. Tu je blizu, ne umaram se.I tako. . . Osecam da mi je kraj. Jedino sto zelim je da umrem negde napolju, na suncu, na cvetu. . . Znam, rodicu se ponovo u obliku neke od svojih sestara. Mozda cu biti strazarica, mozda polenarica . . . zato, ne brinite mnogo za mene, jer ja sam samo pcela. David Dinić Autor teksta (Pozarevac Sribija) Pcelar pocetnik-entuzijasta,pcelari cetiri godine sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcelama Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing