Biologija pčela- Архиве - Страница 8 од 8- Medpcelarskimagazin- pčelarski tekstovi

medpčelarskimagazin-HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE -

Najzad otkriven mehanizam kako larva postaje radilica ili matica!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Najzad otkriven mehanizam kako zaista larva postaje radilica ili matica! Biljne microRNANajzad otkriven mehanizam- kako zaista larva postaje matica ili radilica! u hrani larvi regulisu razvoj pčele! Radilice i matice su genetski identicne ali kraljice su vece,teze i imaju znatno duzi zivotni vek. Napisao preveo D.Radanovic Svi znamo da razlicita ishrana u fazi larve dovodi do formiranja kasti u kosnici(matica,trut,radilica) ali nije se znao tacan mehanizam toga.Ova nova studija nam pomaze da proniknemo u te slozene mehanizme.Naime komponente polena i pege su uglavnom biljnog porekla a maticna mlec je „uglavnom“ porekla od pcelinjih sekretnih zlezdi.Utvrdjeno je da larve koje su odredjene za radilice dobijaju u ishrani velike kolicine microRNR preko perge i polena a larve koje odredjene za matice dobijaju vise m.mleci koja ima manje microRNR,znaci unos biljnih microRNR odredjuje fenotip. Rezime studije: Autori :Kengan Zhu, Minghui Liu, Zheng Fu, Zhen Zhou, Yan Kong, Hongwei Liang, [… više …], Xi Chen Matična mleč stimulise pretvaranje larvi u matice dok pcelinji hleb(perga) dovodi do pcela radilica.. Međutim, te odrednice nisu u potpunosti obelezene.Ovde saopstavamo da biljne RNA, osobito miRNA, koje su vise prisutne u polenu i pergi (pcelinjem hlebu) nego u matičnoj mleči, odgađaju razvoj i smanjuju veličinu tela i jajnika kod pčela, čime se sprečava diferencijacija larvi u kraljice i potiče razvoj u pčele radilice.Mehaničke studije pokazuju da je amTOR, stimulacijski gen u diferencijaciji kasta, direktni cilj miR162a. Zanimljivo je da isti učinak postoji i kod nesocijalnih Drosophila. Kada se takve biljne RNA i miRNA unose u Drosophila larve, one uzrokuju produženo vreme razvoja i smanjenje telesne težine i duzine, veličinu jajnika i plodnost. Ova studija prepoznaje jos neodredjenu funkciju biljnih miRNA koje fino podešavaju razvoj pčela. Prevladavajući pogled je da matična mleč stimulise preobrazaj larvi u maticu.Ovde otkrivamo novi mehanizam kojim se planira miRNA u ishrani larvi radlica i tako odlaze razvoj larvi,čime se induciraju sterilne pcele radilice. Dakle, teorije o formiranju pčelinje kaste trebaju se preispitati iz novog ugla, osim tradicionalnog usredsredjivanja na matičnu mleč i njegove komponente. Link izvora:(Za detaljnije informisanje) http://journals.plos.org/plosgenetics/article?id=10.1371/journal.pgen.1006946 Creative Commons Attribution License http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ Za detaljnije informisanje o microRNR postavili smo link https://en.m.wikipedia.org/wiki/MicroRNA DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pogledajte„The Death Of Bees Explained – Parasites, Poison and Humans“ YouTube

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ovaj film pokusava da nam objasni“Zašto izumiru pčele“- zaista vredi pogledati! Pogledajte„The Death Of Bees Explained – Parasites, Poison and Humans“ YouTube Pomozimo nasim malim krilatim prijateljicama bez kojih ova civilizacija bi se vratilau kameno doba!Pogledajte video(ima prevod)! DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Ivancevic Pcele i ekstremni vremenski uslovi

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Ivančević Pčele i ekstremni klimatski uslovi PONAŠANJE PCELA U EKSTREMNIM USLOVIMA Tehnologija o kojoj govorim, pišem, snimam filmove a ujedno koristim u četrdesetogodišnjoj pčelarskoj praksi vodi nas u susret klimatskim promenama i uči kako da idemo u korak sa njima. Pise Slobodan Ivancevic Klimatske promene postaju sve izražajnije. Kako se ponašati ? Odnosno, kako se ponašaju pčele u ekstremnim uslovima koji su izraženi u obliku dugotrajnih kiša, poplava, ekstremno toplih kao i hladnih zima i velikih suša. Zima 2013/2014. je bila ekstremno topla i pojavilo se kasno ili produženo leglo. Također 2012. godina je bila izuzetno hladna, a temperatura se spuštala i do minus 27 stepeni. Zbog nedovoljnog poznavanja ponasanja pcela u ovako ekstremnim uslovima doslo je do masovnog pomora pčelinjih zajednica u zimsko – prolećnom periodu. Početak zime 2017 godine podseća na zime 2013 i 2014. koje su bile ekstremno tople. Na pčelinjaku vidim da pčele uzimaju vodu a to je znak da u košnici postoji leglo. Zasto u nedoba godine matica zanosi manju količinu legla u periodu kada pčela treba da miruje saznaćemo iz daljnjeg teksta preuzetog iz knjige „Ključne tajne pčelinjeg gnezda“ autora Slobodana Ivančević KASNO ILI PRODUŽENO LEGLO PRATI KLIMATSKE PROMENE Mnogo toga smo čitali, učili ali nismo dovoljno shvatili ponašanje pčelinjih zajednica u ekstremnim vremenskim uslovima. Godina 2013 -2014 za nas pčelare neuobičajena, dok za pčele predstavlja sastavni deo života. Ekstremno topla zima izazvala je pojavu kasnog ili produženog legla kojeg je matica usled temperaturnog skoka produžila sve do redovnog prolećnog razvojnog ciklusa koji počinje oko polovine januara. Ovakvoj pojavi treba ubuduće posvetiti veliku paznju naročito prilikom uzimljenja pčelinjih zajednica, kako bi hrana bila dostupna u ekstremno toplim ili ekstremno hladnim zimama. Ovakav temperaturni skok direktno utiče na ponašanje pčela. Pčele da bi zaštitile klube od razilaženja forsiraju maticu da zanese manju količinu legla. To je upravo kasno ili produženo leglo. Njegove osobine su nedovoljno poznate pčelarima, koji mu pripisuju negativne osobine ne znajući da je on noseći stub za opstanak pčelinjih zajednica u takvim ekstremnim uslovima.Usled klimatskih promena ova pojava dolazi sve više do izražaja.Pčele podstaknute prirodnim nagonom za opstankom povećavaju temperaturu u centralnom delu klubeta, kako bi opstalo leglo uz nešto povećanu potrošnju meda i polena. Ova pojava iznenadila je mnoge pčelare širom Evrope tako da su mnogi pčelinjaci došli do ruba propasti nedostatkom hrane. Šta nam to pčele otkrivaju, zašto forsiraju maticu da zanese manju količinu legla u nedoba godine? Ovo je još jedna od ključnih tajni pčelinjeg gnezda. Moja saznanja u pčelarskoj praksi kažu da, prilikom uzimljenja koristim kasno ili produženo leglo da bi privukao svu pčelu prema centralnom delu klubeta i ujedno zadržao pčelu na okupu. Ako u nedoba godine dođe do temperaturnog skoka, gde se temperature penju od plus 18 do 21 stepen kao što je to bila 2013- 2014 godina, pčele osećaju svoju ugroženost i automatski stvaraju odbrambeni sistem forsirajući maticu da zanese manju površinu legla. Upravo to kasno ili produženo leglo nije redovno kako se to mislilo nego izvanredno leglo. Upravo to izvanredno leglo je glavni odbrambeni sistem koji navodi pčele koje su izazvane visokom temperaturom izlazile van košnice, prema centralnom delu klubeta, da se usled naglog zahlađenja ne bi odvojile od klubeta i uginule od gladi Tekst i fotografije S.Ivancevic Kontakt mrzoriv@yahoo.comZahvaljujemo se S.Ivancevicu na poslatom tekstu! Slobodan Ivancević Autor teksta Golubinci-Srbija).Profesionalni pcelar,strucni predavac,autor pcelarskih knjiga i filmova,slikar.Pcelari sa LR kosnicama preko 40 godina Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Ivancevic“Uzroci smanjene kolicine zimske pcele“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Ivančević Uzroci smanjene količine zimske pčele! ZIMSKE PČELE Ako izuzmemo sve pčelinje bolesti, usmeravajući se na neke druge uzroke ubrzo ćemo doći do vidnih rezultata koje sami stvaramo ali ne zapažamo. Pise Slobodan Ivancevic Ako neko stanište kao što je košnica poseduje ograničenje kao što je matična rešetka, prikupljanjem zimskih zaliha odnosno meda pčele taj isti med stavljaju ispod rešetke u plodišne okvire stvarajući duboke medne kape. Ovako smanjen prostor ispod mednih kapa nije dovoljan da bi se dobila veća količina legla niti jaka zimska pčela. Ove posledice su najviše izražene u prvim proletnjim danima kad matica treba da naglo širi leglo ali nema dovoljno pčele da ga pokrije. Matici smo ponovo uskratili njenu ogromnu sposobnost da neograničeno širi leglo. Iste pojave se dešavaju prilikom obilate prihrane zbog nedostatka hrane odnosno uzimljenja pčelinjih zajednica u jednom plodišnom prostoru. Znači u jednom plodišnom prostoru ne možemo dobiti bogatu zimsku zalihu hrane a ujedno dobiti i odgovarajuću količinu legla, odnosno jaku zimsku pčelu. Sada ću bliže objasniti ovaj problem kod uzimljenja pčelinjih zajednica. Ako u jednom plodišnom prostoru imamo veće površine saća koje su prekrivene sa medom, odnosno gde su nastale jake medne kape, u tom slučaju smanjuje se matici prostor da zanese odgovarajuću količinu zimske pčele. Ako se na saću nađe veća količina legla smanjuje se količina hrane. Ovo je česta pojava u pčelarskoj praksi koju sami stvaramo ali ne zapažamo. Navešću jedan primer kada je u zimskom period 2012/2013 godine usled visokih temperatura došlo do pojave kasnog ili produženog legla tako da je potrošnja hrane porasla.Pčelinje zajednice koje su uzimljenje na mednim (Sl.medne kape smanjuju leglo ) kapama došle su do ruba propasti pošto količina hrane nije bila dovoljna za ovako ekstremne uslove. U ovom slučaju ideja o celovitosti saća bilo to u ekstremno toplim ili ekstremno hladnim zimama eliminiše ove negativne pojave regulišući količinu legla kao i količinu hrane. Neovisno o vrsti plodišnog nastavka ili plodišnog prostora kao što su AŽ košnice ili pološke. SMANJENA KOLIČINA PČELE NAPADNUTE VAROOM Pčelinje zajednice koje su napadnute varoom, zbog nepravovremenog tretiranja naglo slabe osećajući ugroženost i u obliku malih rojića napuštaju zaražene košnice tražeći spas na nekom drugom pčelinjaku ulazeći ispod krovova, podnjača ili ugibaju u slobodnoj prirodi. Takvi begunci su česti posetioci na mom pčelinjaku, naročito u avgustu i septembru. Ovako napuštanje košnica nije misterija nego vidna pojava.Godine 2010-te (Sl.odbegle pčele ispod podnjače) početkom septembra doleteo je poveći roj koji se nije uhvatio na obližnji žbun nego pored žbuna na travu. Pošto je roj begunac bio na zemlji pčele su se razišle, tako da sam ugledao ono što se retko vidi – raširene pčele po travi otkrile su više matica i to obeleženih. Što je to nateralo pčele da kolektivno napuste pčelinjak spajajući se u jedan roj, stvarajući solidarnost gde niko nikog ne dira, pa ni matica maticu? Znači, svaka ugroženost bilo čoveka ili životinja stvara solidarnost. Moje dugogodišnje iskustvo me upozorava da varou treba suzbijati čitavu sezonu, naročito u julu kada matica počinje polagati jaja za zimsku pčelu. Varoa u to doba ne koristi samo trutovsko leglo nego se preusmerava i na radiličko. Pokazali su se dobri rezultati u pčelinjim zajednicama koje smo tretirali u avgustu i kasnim jesenjim danima, oksalnom kiselinom. Varoa je padala. Sada se moramo pitati, šta je sa onim pčelama koje smo oslobodili varoe? Varoa je u ovom slučaju delovala direktnim i indirektnim putem. Direktnim putem na samu pčelu skrativši joj životni vek. Pošto je takva pčela bolesna, u tom slučaju klube se smanjuje , često padne na podnjaču i ugine. Smanjeno klube u hladnim zimskim danima odvoji se od hrane i ugine od gladi. Ovakvo stradanje pčela, direktnim i indirektnim putem gde oslabljene zajednice uginu od gladi bilo je izraženo 2009-te godine. Slična situacija se dešava kad zajednice uđu u zimu sa starom pčelom, što je veoma pogubno za zajednice. Takva pčela brzo odumire smanjujući količinu pčele u klubetu. Takvo klube nije u mogućnosti da stvori odgovarajuću mikro klimu tako da rashlađeni med nije više pogodan za dalju ishranu pčela. Pošto tako rashlađen med utiče na probavni trakt, prouzrokujući jednu od najučestalijih bolesti, kao što je nozema. Tako obolele pčele brzo propadaju i nestaju. Zato poštujmo svako znanje kao i nova saznanja kako bi doprineli, odnosno sudelovali u zaštiti i opstanku pčelinjih zajednica. Pogledajte video prilog poznatog novinara Urosa Davidovica sa njegovog Youtube kanala o autoru ovog teksta(vredi pogledati).Prilog pocinje u 61 minutu emisije(nastelujte na 61 minut) Kontakt mrzoriv@yahoo.com Link za Facebook stranicu Pcelarstvo Ivancevic: https://www.facebook.com/melisokomio/ Fotografije S.Ivancevic(Hvala za tekst) Slobodan Ivančević Autor teksta Golubinci-Srbija).Profesionalni pcelar,strucni predavac,autor pcelarskih knjiga i filmova,slikar.Pcelari sa LR kosnicama preko 40 godina. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Ivancevic Uzimljavanje-Tajne pčelinjeg gnezda!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Ivančević Uzimljavanje! Tajne pčelinjeg gnezda! Tajna pcelinjeg gnezda Slobodan Ivancevic nam je poslao svoj video koji je dosada imao preko 130000 pregleda i odlican tekst o uzimljavanju pcela. Pise Slobodan Ivancevic JEDINSTVENOM PRIRODNOM TEHNOLOGIJOM U SUSRET KLIMATSKIM PROMENAMA Da bi tehnologija bila u skladu sa prirodnim ponašanjem pčela koristim ideju o celovitosti saća.Pošto sam definisao saće kao celinu izvukao sam jednu od pouka,da od njegove celovitosti zavisi položaj zajednice.Sam položaj je odgovoran za opstanak istih zajednica.Da bi pčele zauzele odgovarajući položaj odgovoran je položaj zemlje u odnosu na sunce.Znači pčele kako u prolećnom tako i u jesenjem razvojnom ciklusu ponašaju se u skladu sa prirodom i njenim zakonima,što je jedna od urođenih genetskih osobina.Klimatske promene postaju sve izražajnije. Kako se ponašati?Odnosno kako se ponašaju pčele u ekstremnim uslovima,koji su izraženi u obliku dugotrajnih kiša,poplava,ekstremno toplih kao i hladnih zima i velikih suša.Svi ovi ekstremni uslovi utiču na ponašanje pčela i ostalog životinjskog sveta.Zato ćemo se ovom prirodnom tehnologijom približiti pčeli i njenoj jedinstvenoj prirodnoj tehnologiji,gde se pčele kao i matica u ekstremnim uslovima ponašaju po svom prirodnom nahođenju bez ikakvih ograničenja koristeći svoj prirodni razvojni ciklus kao i zakone prirode koje koriste za svoj opstanak. KAKO I KADA DOBITI KOLIČINU ZIMSKE PČELE Pošto je zima najnepovoljniji period u godini moramo posveti posebnu pažnju kad i kako dobiti količinu zimske pčele. Tehnologija da bi funkcionisala -nastavci, odnosno okviri moraju biti istih dimenzija bez obzira na koju se vrstu košnica odnosi i podneblja u kojem se nalazi. Znači plodište i medište moraju biti istih dimenzija bez ikakvog ograničenja kao što je to matična rešetka ili njoj slična ograničenja. U ovom slučaju ne smemo zapostaviti prirodno ponašanje matice koja svojim prirodnim nagonom bilo u proletnjom ili jesenjem razvojnom ciklusu povećava nosivost bez ikakve nama uobičajene takozvane stimulativne prihrane. Jedan od glavnih uslova za količinu zimske pčele je pravovremena deblokada plodišta kako bi matica u odgovarajućem period zanela što veću površinu saća. Znači to je pravi put do zimske pčele. Zato krenimo pravim putem kako bi svaki prazan prostor popunili novim saznanjem. Najpre moramo shvatiti da u pčelinjem gnezdu vlada pravilo prirode koje glasi: Količina pčele u jesenjem razvojnom ciklusu jednaka je proletnjem razvojnom ciklusu. Ovo je jedno od značajnih saznanja u mojoj pčelarskoj praksi koje je osnov kroz daljnju tehnologiju vođena neprekidnom, nevidljivom niti koju treba pratiti. DEBLOKADA PLODIŠTA U JESENJEM RAZVOJNOM CIKLUSU Kako dobiti količinu zimske pčele veliki je problem zbog nepravovremenog proširenja legla u periodu kada matica svojim prirodnim hormonalnim nagonom za opstankom povećava nosivost. Upravo takvo prirodno ponašanje pčela, odnosno matice treba pravovremeno iskoristiti u pčelarskoj praksi. Da bi ispoštovao ponašanje matice shvatio sam da pčele ne poznaju brojeve ali ih fantastično koriste i zato je u periodu od 15 jula do 10 avgusta najbolje izvršiti deblokadu plodišta kako bi u tom period matici stvorili što više prostora za polaganje jaja. Upravo tad vršim prvo proširenje legla, kako bi za deset dana istim putem izvršio i drugo proširenje. Proširenje vršim na principu simulacije izlazećeg legla, po dva okvira izgrađenog saća iz kojih je izašlo leglo. Oslobađanje prostora u plodištu vršim podizanjem krajnjih okvira sa medom u medište, to isto ću uraditi kod drugog proširenja. Ako imamo okvir sa polenom i medom, stavljam ga u središnji deo medišta.Pošto će medište uskoro preuzeti ulogu plodišta kao u prirodnom staništu, ujedno sam oslobodio prostor za proširenje legla matici kako bi zanela što više okvira tako da u avgustu imamo 9 do 10 okvira punih legla bez mednih kapa. Ako smo uočili slabu maticu koja nije zanela odgovarajuću količinu legla takve matice treba izmeniti pre početka jesenjeg razvojnog ciklusa kako bi kvalitetna matica postigla odgovarajuću količinu zimske pčele. Stare matice koje su pokazale dobre osobine čitave sezone i zanele odgovarajuću količinu legla u jesenjem razvojnom ciklusu, takve matice menjam u avgustu kako bi u proletnjem razvojnom ciklusu zajednica imala mladu I kvalitetnu maticu. Med koji sam podigao u medište kao i onaj koji sam ostavio od neke paše, stoji u medištu do uzimljenja. Taj med pčele čuvaju kao zimsku zalihu. KADA POČETI SA UZIMLJENJEM PČELINJIH ZAJEDNICA Od prvog do desetog septembra kad matica smanji otvoreno leglo na tri okvira, vršimo uzimljenje. Glavnu ulogu upravo će odigrati otvoreno leglo. Da bi tehnologija bila u skladu sa prirodnim ponašanjem pčela koristim ideju o celovitosti saća pošto smo rekli da od njegove celovitosti zavisi položaj zajednice. Da bi saće funkcionisalo kao celina skidam medišni nastavak i stavljam u stranu. U njemu se nalazi pet punih okvira poklopljenog meda kao i medni okviri koje sam uzeo iz plodišta prilikom proširenja legla. Sada vršim raspored tih istih okvira sa jedne i druge strane medišta. Stavljam pune okvire poklopljenog meda, do njih okvire sa polenom i delimično popunjene okvire spuštam u donji nastavak. Oni će poslužiti kao dopunska hrana. Ako je u njima medljika mogu se izvrcati ili ostaviti za proletnji razvoj. Ovim smo putem sprečili direktno prisustvo medljike u zimskoj ishrani. Sada se ponašamo kao u prirodnom staništu. Kada pčele sakupljaju raznoliku hranu tokom čitave sezone, ako dođe medljika, pčele je skladište između ostalih vrsta meda tako da je pčele ne uzimaju direktno kao jednu vrstu nego u kombinaciji sa ostalim medom. Sada smo u središnjem delu medišta ostavili prostor za tri okvira otvorenog legla koje uzimamo iz donjeg plodišnog nastavka.Svo zatvoreno leglo koje nije izašlo ostaje u donjem sad bivšem plodištu koje će postepeno da izlazi.Nama je važno da smo uzeli svo otvoreno leglo i stavili u središnji deo novoformiranog plodišta (bivše medište). Ovim putem simuliramo otvoreno kasno ili produženo leglo kao u prirodnom staništu,kad pčele stvaraju matici prostor da zanese manju površinu legla koje će odigrati glavnu ulogu u formiranju centralnog dela klubeta, kojeg će matica zanositi sve do kasno u jesen kako bi na tom istom mestu započeo proletnji razvojni ciklus. Ovako novo formirano plodište u medištu stavljam na donji nastavak (bivše plodište). Znači sve ovo treba raditi dok su pčele aktivne u oba nastavka. Ako maticu nismo preneli sa

E.Karahodzic „Prepoznatljivi znakovi nozemoze izvan pcelinjeg stanista“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-preminuo 2019 god. „Prepoznatljivi znakovi nozemoze izvan pčelinjeg staništa“ Kako prepoznati znakove Nozemoze izvan kosnice U jutro, prije izletanja pčela, na letu oboljelih zajednica uočava se jedan broj mrtvih pčela (dvije, tri, pet, pa i znatno više) ovisno od zaraženosti pčelinje zajednice, oblika bolesti, godišnjeg doba i izlazaka pčela u predhodnom danu. Pise Ekrem Karahodzic Prve izletnice iz staništa iznose mrtve, ali i teško bolesne pčele. Većina bolesnih pčelinjih jedinki izleti iz staništa i umire daleko u prirodi, a jedan broj prizemlji svoj let, odmah po izletu, na par koraka od svog staništa. Jedan broj teško bolesnih jedinki i ne izleće, već izlazi iz svog staništa i ubrzanim hodom prelaze poletaljku i ne zadržavajući se na njoj padaju na zemlju. Ovako bolesne jedinke kada padnu na zemlju, mogu da nastavljaju da se po zemlji kreću žurnim hodom (ne u skokovima), a potom gmižu sve sporije udaljavajući se u pravcu istoka. Ovakvim ukupnim kretanjima za veoma kratko vrijeme većina jedinki (pcele pjesaci) udalji se od svog staništa gdje umiru. Mali broj, ovako teško bolesnih pčela iz svog staništa izlazi sporijim hodom zastajkujući neodlučno na kraju poletaljke. Većina tako bolesnih pčela pada sa poletaljke na zemlju i tu, ispred staništa i umire, ali jedan broj umire na samoj poletaljci ili se u smrtnim grcevima zadrže na prednjoj strani poletaljke. Poslije dugotrajnih kiša na letu se nalazi veći broj mrtvih pčela a naravno i na podnici. Manji broj teško oboljelih radilica, a naročito starijih kućnih pčela, umire u svom staništu nakon čega ih druge pčele iznose van staništa u prirodu.Bolest kod pčelinjih jedinki u zadnjem stadiju razvoja znatno uznapreduje, ali bolesne radilice ljeti, uglavnom smognu snage da izlete iz svog staništa i umru u prirodi. U proljeće često se uočavaju bolesne ili umrle radilice na spoljnim stranama plodišta, obično prednjem. Ljeti pa i u vrijeme hladnijih dana ovakve pojave su rijetke.Na poletnoj daski i prednjoj vanjskoj strani staništa uočavaju se tragovi pčelinjeg izmeta kojeg pčele nisu dijerirale u svom letu već u mirovanju ili u hodu. Ljeti su ovakve pojave sasvim rijetke, naročito na prednjoj strani staništa, a u proljeće su česta pojava. Ove pojave na poletnoj daskci treba razlikovati od tragova propolisa kojeg “pčele tuđice”, (obično u jesen) razgrađuju sa vanjske strane staništa. Različiti su uslovi življenja i aktivnosti pčelinje zajednice tokom jednog dana usljed čega su i uočavanja umiranja pčelinjih jedinki različita u različito doba dana. Najuočljivija umiranja pčelinjih jedinki su tokom jutra i prvih aktivnijih prijepodnevnih izletanja pčela, a naročito poslije dugotrajnih kiša. Sredinom i u drugoj polovini dana i kod teško oboljelih zajednica teže je uočiti umiranje pčelinjih jedinki. U popodnevnim satima bolesne pčele koje gmižu po zemlji uočavaju se od 20 do 30 metara ispred staništa gdje je i najveći areol njihovog umiranja. Pčelar u praksi to područje uglavnom ne posmatra. On posmatra zemljište neposredno ispred staništa. Međutim, u popodnevnim satima i kod jako obolelih zajednica, na tom dijelu zemljišta nema bolesnih (živih) pčela. Bolesne pčele za samo dva, tri minuta odgmižu pa se udalje više od 5 metara od svog staništa, što je razlog da pčelar neposredno ispred staništa i ne zapaža bolesne pčele, a nuzda i potreba da pcelinjak mora biti uredan kako bi se ovi znakovi lako uocili. dakle, trava ispred pecelinjaka mora biti konstantno pokosena.Veći broj mrtvih pčela ispred leta pčelar lahko uoči . Sama ta pojava ozbiljan je znak da se radi o bolesti. Međutim, obično ni ova pojava pčelara ne upućuje na bolesno stanje njegove zajednice. Pčelar ako i druge znakove nije zapazio, o uzroku smrti ovih pčela zaključuje na predpostavkama.Njegove predpostavke su najčešće pesimistične pa podcjenjuju moguće opasne uzroke smrti. Obično pčelar posumnja da je smrt pčela nastupila usljed starosti, odnosno ubrzane smjene zimskih i ljetnih ili ljetnih i zimskih pčela. Ponekad sumnja da je do smrti došlo usljed grabeži ili zalijetanja tuđih pčela pa da je to samo rezultat njegovih dobrih, jakih neustrašivih pčela stražarica, te da njegove vrijedne radilice angažovane na važnijim poslovima nisu ih dalje odnijele već samo ubile i izbacile iz svog staništa. Kada pčelar i zapazi pojedine pčele kako izlaze na leto i padaju sa poletaljke sklon je sumnji da su i to tuđice koje su neslavno završile u njegovoj zajednici. Kada ovakve pojave pčelar učestalije zapaža njegove sumnje postaju ozbiljnije, a najčešće su usmjerene na prisustvo varoe. Međutim, tada je kasno da bi pomogao bolesnoj zajednici, nozemoza je uznapredovala i njoj se vjerovatno već pridružila i neka virusna bolest. U ovom stadiju bolesti, obično se pojavi i grabež i zajednica se raspada a bolest se prenosi u druge zajednice. Fotografije sa pcelinjaka Ekrema Karahodzica —————————— Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/ Ili posaljite poruku preko ovog istog sajta(pritisni dugme kontakt)ili direktno na mail: medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! Ekrem Karahodzić Autor teksta Pcelar iz BiH,pcelari vise decenija,strucni predavac,autor mnogih tekstova,proizvodjac maticne mleci,meda,polena,itd. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Kosnice i pcele sa dusom (Susan Chernak McElroy)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Košnice i pčele sa dušom (Susan Chernak McElroy) Piše D.Radanovic Spremajuci se da napisem tekst(foto reportazu) o mojoj Facebook prijateljici Susan Chernak McElroy shvatio sam da je ovo tekst o svima nama koji smo izgubili duhovnu vezu sa pcelama,pcelarenjem i uopste prirodom i da je Susan egzamplar,svetionik u tamnoj pcelarskoj nocu,u tami i pomrcini u kojoj se nalazi danasnji pcelar i uopste civilizovani covek.Njen pristup pcelama i prirodi nam osvetljava puteve kojima je savremeni covek odavno prestao da ide.Vratimo se prirodi i pcelama,praiskonu i cistijim,plemenitijim i boljim vremenima a priroda i pcele ce nam to mnogostruko vratiti, sledimo Susan! Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.Aromaticne i mirisne biljke su nase sestrice.Veliki jelen,konj i veliki orao su nasa familija. Kameniti vrhovi,rosa na travi,beskrajna prerija i covek,svi pripadaju istoj prirodi. (Iz govora indijanskog poglavice Sijetla/Seattle 1854 godine). Susan se 2014 god. zainteresovala za kosnice od slame(pletare/vrskare) i ideju drzanja pcela u toj staromodnoj kosnici.Posto u SAD ima veoma malo informacija o tome,ona je preko interneta prikupljala sve tekstove o tome koji su na engleskom jeziku a kada je Michael Theile odrzao prvu radionicu(kurs/skolu) ona je zajedno sa jos 14 zaljubljenika u pcele bila na obuci.Danas ,Susan sama uspesno pravi kosnice i obucava druge na svom imanju.Moja prvobitna zamisao je bila jednostavna foto reportaza o carobnom radu ove vredne zene a onda sam pogledao video o praiskonskom skidanju roja sa grane i pomislio:Susan pa ti si arhipcelar!Sa njenog bloga cu vam preneti neke njene komentare u vezi ovog lepog videa(u mojoj slobodnoj interpretaciji) a vase je da pogledate ovaj video! Talking To Bees-Piping The Queen-Jane de Forest Youtube Moji rojevi su u proslosti se uvek hvatali za visoko Kedrovo drvo u susednom dvoristu.Uvek bi se smestili toliko visoko da su bili nedostupni za skidanje.Setila sam se teorije da pcele uvek cuju suplju rezonancu,nismo imali sta da izgubimo.Prazna kutija za pcele,“bubanj“,flauta,osecaj nade i cudno i slatko iscekivanje su bili jedini alat koji smo imali.Poceli smo da pevamo,udaramo ritam,cuo se zvuk flaute.Nema sumnje da su pcele cule jer usledila je njihova reakcija.Verujem kao i moj mentor Jacqueline Freeman (koji je takodje skidao rojeve udarajuci u bubnjeve) da pcele zele da saradjujemo,da disemo zajedno.Naslucujem da one jasno razumeju koncept komunikacije izmedju razlicitih vrsta.Da li i mi ljudi mozemo steci ovu dragocenu osobinu i vrlinu!?I na kraju desio se magican trenutak,pcele su pocele da silaze… Fotografije Susan Chernak McElroy Link njenog bloga Drumming the Bees Hvala Susan za ove divne fotografije! Susan Chernak McElroy Autor teksta Pcelarka(Camas/Washington/U.S.A)publikovani autor,maestro za kosnice od slame,sanjalica,prirodnjak,zivi u harmoniji sa prirodom i uci druge tome. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016 Susan Chernak McElroy Autor teksta Marketing Ljubav prema pcelama 100% Pcelarka(Camas/Washington/U.S.A)publikovani autor,maestro za kosnice od slame,sanjalica,prirodnjak,zivi u harmoniji sa prirodom i uci druge tome. Pcelar Pcelar 100% Prijatelj sajta Kosnice Ivanic

J.Balint „J.Balint „Suzbijanje rojenja na velikim pcelinjacima“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Sprečavanje rojenja na velikim pčelinjacima! Pise Janos Balint Farar kosnicaPojava rojidbenog nagona nanosi ogromnu štetu na pčelinjacima u proizvodnji pčelinjih proizvoda,ona se jedino može tolerisati na manjim (hobi)pčelinjacima tako sto će se u slučaju rojenja eventualno umožiti pčelinjak.Međutim kada je u pitanju profesionalni pčelinjak sa velikim brojem pčelinjih zajednica rojidba nanosi ogromne štete u proizvodnji i stvara jedno haotično stanje sa katastrofalnim posledicama. Na velikim profesionalnim pčelinjacima pčelar mora imati sasvim drugačiji pristup pčelarenju i ovom prilikom kada je u pitanju rojidba.Mora ražmisljati drugačije,jer je prevencija jedina moguća opcija sprečavanja rojidbenog nagona.Da bi sprečili rojidbu potrebno je prepoznati njene uzroke i naravno preduzeti neophodne korake u tom pravcu.Da bi u toj nameri uspeli,potrebno je jedno odlično poznavanje biologije pčela i pčelinje zajednice.Najčešći uzroci rojidbe su nekvalitetna stara matica,tesna košnica i loša ventilacija.Ako su nam uzroci već poznati,trebamo se potruditi da ih eliminišemo.Potrebno je redovno menjati matice,na vreme proširivati košnice i obezbediti dobru ventilaciju. Simptomi rojidbe po hronološkom redosledu su:1.Narušavanje odnosa otvorenog i zatvorenog legla2.Početak odgoja trutova3.Početak gradnje matičnjaka4.Zaleganje matičnjaka5.Poklapanje matičnjaka6.Izleganje mladih matica.U ranoj fazi rojidba se manje-više uspešno zaustavlja,međutim kako se faze što više odmiču tako se ona sve teže zaustavlja.Na našim pčelinjacima najveći deo pčelinjih zajednica su smeštene u fararovim košnicama visine tela 17 cm.Ovom prilikom po redosledu ću opisati sve radove,koje preduzimamo u cilju pospešivanja prolećnog razvoja a ujedno i radove za sprečavanje pojave rojidbenog nagona. Do polovine meseca marta,do kritičnog perioda u prolećnom razvoju dok svaki dan imamo sve manje pčela u zajednici sem dodavanja pogače i utopljavanja,drugo ništa ne radimo,praktično ne pomeramo ni jedan jedini okvir u košnicama.U drugoj polovini marta,kada prođe kritični period u prolećnom razvoju,i kada je u zajednici svaki dan sve više pčela,otvaramo košnicu,uradimo prolećni pregled, okretanje gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni i puštamo pčele u zbeg.Svaki put, kao i ovaj put kad odemo na pčelinjak i otvorimo košnicu sa jednim otvaranjem košnice, uradit ćemo više poslova.Nikada pa ni ovaj put kada radimo prolećni pregled maticu ne tražimo u zajednici,mislim da za tim nema ni potrebne,jer kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla. U slučaju da količina i kvalitet legla ne zadovoljava,najverovatniji razlog tome je loša matica,uklanjamo takvu maticu i toj zajednici pripajamo roj sa mladom,kvalitetnom maticom.U tom periodu leglo je rašireno u četiri do pet okvira u oba plodišna nastavka i radi pospešivanja prolećnog razvoja, gornji plodišni nastavak okrenemo za 180 stepeni. Ovim okretanjem nastavka presekli smo leglo po horizontali,leglo u gornjem plodišnom nastavku biti pomereno unazad u odnosu na donji plodišni nastavak gde će ostati spreda u čeonom delu košnice.Pčele ubrzano popravljaju neprirodno stanje,prazne i poliraju ćelije oko legla,matica će ubrzano zalegati iste,kako bi leglo bilo kružno skoncentrisano kao što je i prirodno,čime se u zajednici naglo povećava površina sa leglom. Svaki put kao i ovaj put pre nego što pomerimo nešto u košnici,ispratimo vremensku prognozu,ako su prognoze za naredne dane povoljne krećemo sa radovima.Drugi uslov je da ima posticajne paše,ako paše kojim slučajem nema treba je nadomestiti. U nedostatku ova dva uslova dobija se kontra efekat.Nakon okretanja gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni u zavisnosti od intenziteta paše,svakih 7-10 dana plodišnim nastavcima zamenjujemo mesta.Zamenom mesta plodišnim nastavcima i ovog puta smo poremetili pravilan oblik legla u okvirima plodišta,venci meda će se naći u sredini plodišta između legla što nije prirodno,isto će pčele ubrzano prenositi na mesta gde im prirodno stoji i oslobađati ćelije matici za zaleganje.Zaleganjem praznih ćelija površina sa leglom se naglo povećava. Već dosta davno je Farrar opisao da, redovnom zamenom mesta nastavcima u plodištu sa velikom sigurnošću možemo sprečiti pojavu rojidbenog nagona.Početkom aprila kada se u zajednici izvrši smena generacija pčela i kada praktično više nema starih pčela u zajednici, istog trenutka pokreće se burni prolećni razvoj.To je period kada matica polaže sve više jaja i svaki dan se izleže sve veći broj pčela u zajednici.Upravo od tog trenutka moramo brinuti o tome da se u zajednici ne pojavi rojevni nagon. Ne smemo dozvoliti da dođe do prvog simptoma rojidbe a to je poremećaj odnosa otvorenog i zatvorenog legla.Potrebno je zaposliti pčele svih starosnih struktura.Naročito treba brinuti o generaciji pčela koja luči matičnu mleč a to su mlade pčele starosti oko 6-9 dana.Njihova žlezde obilato luče matičnu mleč i time hrane najmlađe larvice koje u svojoj ishrani iziskuju matičnu mleč a to su larvice do tri dana starosti.Ako u tom periodu u zajednici nema dovoljno legla tog stadijuma starosti i proizvedeni mleč pčele ne mogu iskoristiti,poljavljuje se prvi znak rojidbenog nagona.Znači da od izmene pčela u zajednici trebamo biti na oprezu i moramo obezbediti matici dovoljno prostora za zaleganje da bi otvorenog legla bilo u kontinuitetu. Gradnju satnih osnova na našim pčelinjacima započinjemo sa cvetanjem uljane repice.Kada krenu veći dnevni unosi i kada u košnici zabeli saće,krećemo sa intenzivnim dodavanjem satnih osnova.U ovom periodu satne osnove dodajemo u plodište.Kod jačih zajednica u donji plodišni nastavak dodajemo dve satne osnove na poziciju 4 i 7,u gornji plodišni nastavak takođe dve satne osnove ali na poziciju 3 i 8.Kod slabijih zajednica satne osnove dodajemo samo u gornji plodišni nastavak ne na poziciju 3 i 8 kao kod jačih zajednica već na poziciju 4 i 7. Razlog različitog načina dodavanja satnih osnova je, da bi nakon sledećeg otvaranja košnice jednim pogledom na plodište,jake i slabije zajednice lako razlikovali.U dobroj godini za vreme cvetanja uljane repice ovaj postupak se može još jednom ponoviti.Prilikom postavljanja satnih osnova iz plodišta vadimo dva krajna okvira sa medom,to je obično najstarije saće koje tokom sezone redovno pomeramo prema periferiji nastavka. Povađene okvire sakupljamo u nastavke,zatim napunjene nastavke postavljamo na jake zajednice kojima je već inače potrebno dodati četvrti nastavak.Sredinom paše uljane repice postavljamo hanemanovu rešetku.I ovom prilikom kao i obično sa jednim otvaranjem košnice odradićemo više poslova.Uradićemo zamenu mesta plodišnim nastavcima i postaviti hanemanovu rešetku.Prvo ćemo treći nastavak,odnosno gornji plodišni nastavak staviti na podnjaču,zatim drugi nastavak donji plodišni nastavak ostaje na istoj poziciji na poziciji dva. Bez traženja matice sa okvira iz nastavka kojeg