Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pcelinjaku.J.Balint
HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pčelinjaku Ovaj tekst je vec dve godine najčitaniji na ovom sajtu! Ovaj tekst je premijerno objavljen na ovom sajtu ! Kada radite sa velikim brojem košnica uglavnom vam je najveći problem nedostatak vremena!Pise Janos BalintFarar kosnicaSezona je užasno kratka a planovi su ambiciozni .Sve poslove bi trebalo odraditi u najkraćem vremenskom periodu, da bi iskoristili što više paša,nektarske i polenske,zatim formirati što više oplodnjaka proizvesti što više matica i rojeva a vreme nas ne čeka samo leti.Loše vremenske prilike nam često kvare planove,a obično nam je kratak dan i nervoza je sve više prisutna u vazduhu.Da ne bi uzalud trošili vreme, suvišne poslove,po nama nepotrebne nećemo raditi!U nizu nepotrebnih poslova dotaknut ću neke ovom prilikom,kada ću pisati o uzimljavanju.Sa pripremama za uzimljavanje krećemo već početkom suncokretove paše.Da bi sačuvali kompaktnost plodišta od tog perioda pa do prolećnog razvoja,odnosno do dodavanja satnih osnova više ni jedan jedini okvir ne pomeramo u plodištu.Ne ubacujemo više satne osnove u plodište,iz razloga što više ne postoji dovoljno dug vremenski period da iz tog novoizgrađenog saća se izlegu tri generacije pčela. Takvo hladno saće nije pogodno za zimovanje a što je najgore u avgustu mesecu kada se delimično formiraju zimske pčele takvo saće bi izbegavala matica,nebi polagala jaja u takav sat,pa bi time imali manje legla a samim tim i manje zimskih pčela.Pošto mi više ne diramo plodište moram reći da kod nas nema pakovanja ramova, sređivanja plodišta za zimu.Vodimo se linijom prirodnog ponašanja pčela u prirodi.Kao što znamo pčele već više desetina miliona godina žive na ovoj planeti i mislim da puno bolje znaju od nas pčelara gde treba lagerovati hranu,odnosno polen i med.Pčele su insekti i one to rade po svom instiktu.Neće biti na odmet da se podsetimo kako se ponaša roj kada se otpusti i nastani se u prirodi u šupljini nekog stabla.Saće će graditi od vrha staništa prema dole i u isto će lagerovati med.Kada se matica oplodi,roj će početi sa negovanjem legla,što znači da će intenzivno sakupljati i polen koji je preko potreban za odnegovanje legla.Sakupljeni polen lageruje neposredno oko legla u svakom saću tačno tamo gde mu i treba.Leglo se širi prema dole kako i grade saće i preostali polen što nisu potrošile pretvaraju u pergu i pokrivaju odnosno konzerviraju sa medom.Isto rade tokom čitave sezone i na kraju sezone će imati iznad glave debele vence meda a ispod tog meda i dovoljno perge,koja im je preko potrebna za rani prolećni razvoj. Dali neko sređuje, odnosno pakuje ramove u plodištu kod takvih društava?Naravno da ne!Kuća se .sređuje obično onda kada neko napravi nereda u njoj.Kod nas prilikom oduzimanja suncokretovog meda plodište ostaje netaknuto u kojem ima oko 8 kg.hrane a ne skida se ni poslednje dodato medište gde ima oko 4 kg. uglavnom nezrelog meda,što ukupno čini oko 12 kg.hrane.U tom periodu to je optimalna količina hrane koja je preko potrebna za normalno funkcionisanje pčelinjih društva.Neposredno nakon oduzimanja medišnih nastavaka sa jednim otvaranjem košnica uradit ćemo pregled,zaštitu protiv varoe i dodavanje polenske pogače.Pregled. Nikada,pa ni ovom prilikom ne tražimo maticu u zajednicama,jer vremena za to i nemamo,po mom mišljenju je to nepotreban posao jer prisustvo i kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla.Ako kod pojedinih društava količina i kvalitet legla nije zadovoljavajuća,takvim društvima pripajamo roj sa mladom maticom.Pripajanje ćemo uraditi tako što ćemo sa rastvorom rakije poprskati i društvo i roj(izjednačiti mirise),i bez novinske hartije ili bilo čega jednostavno nastaviti,spojiti.Izbor kvaliteta matice prepuštamo pčelama.Jedino kod ovih društava sređujemo plodišta i tom prilikom skoro redovno nalazimo obeleženu mladu maticu.Zaštita od varoe.Da bi zaštitili leglo iz kojih će se izlegati zimske pčele,neposredno sa pregledom krećemo sa tretiranjem pčelinjih zajednica protiv varoe.Znajući da varoa najveći deo života provodi u zatvorenom leglu i da bi je što bolje suzbili,sa tretmanom obuhvatamo period ciklusa zatvorenog legla od 13 do 14 dana.Mi u ovom periodu u uglavnom koristimo preparate sa produženim dejstvom i obavezno kontrolišemo efikasnost istih.Izbegavamo nekontrolisano prekomerno tretiranje zajednica.Dodavanje polenske pogače. Prouzrokovano sušom u ovom periodu često zna biti bespašnog perioda i to je razlog dodavanja polenskih pogača čime delimično obezbeđujemo polensku i stimulativnu pašu.Pratimo unose i ako na vagi beležimo opadanje,pristupamo prihranjivanju sa tečnom hranom.Prihranjujemo da se ne smanjuju zalihe hrane,kako društva ne bi prestala saodgajivanjem legla. Sredinom avgusta zamenjujemo mesta nastavcima,gornji nastavak-medište stavljamo na podnjaču a plodište na njega.Deo meda uglavnom nepoklopljeni med iz medišta pčele će preneti gore u plodište,što ima stimulativno dejstvo na društvo,ujedno se povećava i visina mednog venca u plodišnim ramovima.Jedno od pravila u pčelarstvu je da krajem avgusta u koliko okvira ima legla toliko će ulica zaposedati i zimsko klube.U drugoj polovini septembra obično se smanjuje obim legla i da ne bi ostale prazne ćelije iz kojih se izlegu pčele,vršimo dohranjivanje pčelinjih zajednica sa gustim šećernim sirupom odnosa 2:1 u korist šećera.Sirup pripremamo i invertujemo u duplikatoru.Ovim dohranjivanjem dopunjujemo zimske zalihe hrane i one će biti približno 20 kg.Dodatu energetsku hranu pčele će trošiti u zimskim mesecima dok su u stanju hibernacije, kada ne neguju leglo a što je važnije, klube će sa svih strana biti u kontaktu sa hranom pa će se pomerati po vertikali nagore što je i prirodno.U ovom periodu ne utopljavamo društva iz razloga da bi što ranije prestala sa odgojom legla.Decembra kada više nema legla u zajednicama i varoa se nalazi na pčelama nezaštićena, dajemo joj završni udarac.Ovo poslednje zimsko tretiranje više godina unazad radimo sa oksalnom kiselinom, metodom nakapavanja. Zbog uštede vremena,sa jednim otvaranjem košnica uvek pa i ovaj put ćemo odraditi više poslova,zimsko tretiranje i uzimljavanje.Uzimljavanje se sastoji u tome što ćemo foliju kojom je prekriveno plodište saviti na pola i položiti na sredinu satonoša tako da se okolo vide satonoše.Preko toga ćemo položiti jedan petoslojni karton koji sa zadnje ima otvor od 5×10 cm,zatim cemo vratiti zbeg.Zbeg prekrijemo drugim kartonom i na kraju poklopimo sa krovom.Ovim načinom utopljavanja dobijamo suva plodišta bez pojave buđi i plesni a delimična promaja
