Biologija pčela- Архиве - Страница 6 од 8- Medpcelarskimagazin- pčelarski tekstovi

E.Karahodzic“Da li je lekovita pogaca,velika pcelarska zabluda“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-preminuo 2019 god. „Da li je lekovita pogača,velika pčelarska zabluda“ Pise Ekrem Karahodzic Da li je cijena pčelarskog neznanja ukalkulisana u cijenu ljekovitih pčelinjih pogača? Naučni radnici iz oblasti pčelarstva i pčelari imaju jedinstven stav o primjeni pčelinjih pogača u pčelarstvu. Ovi prvi (naučni radnici) svojim naučnim radovima i analizama dokazali su sve negativne pojave primjene pčelinjih pogača na život pčelinjih jedinki i pčelinju zajednicu. Nesumnjivo su dokazali da pčelinje pogače u ishrani pčela utječu na dužinu života pčelinjih jedinki (kraće žive), na osnovu čega tvrde da je pčelinja pogača u ishrani pčela VELIKO ZLO. Ovi drugi (pčelari) ne osporavaju naučne spoznaje i oni tvrde, na osnovu pčelarske prakse, da su pčelarske pogače NUŽNO ZLO. Dakle, pčelari ne osporavaju naučno dokazane tvrdnje, ali većina ih u praksi ne uvažava. Pčelinje pogače su sastavni dio hrane njihovih ljubimaca. Neki pčelari svojim pčelinjim zajednicama daju pogače u svim njihovim životnim periodima (tokom cijele kalendarske godine). Drugi pčelari, koji su u „manjoj nuždi“, pčelinje pogače dodaju pčelama u njihovom najtežem životnom periodu – periodu prezimljavanja (period mirovanja) ili još u periodu priprema za zimu. Dakle, oni su deklarativno saglasni sa naučnim spoznajama i dobrom pčelarskom praksom. Međutim oni, iz njima poznatih razloga, to ne uvažavaju pa daju pogače pčelama kada su pčelama od veće štete nego koristi pa su tako njihove pčelinje zajednice konstantno u VELIKOM NUŽNOM ZLU. Pčelinje pogače se pčelinjim zajednicama u našim klimatskim uslovima daju krajem mjeseca februara na satonoše i samo tada pčelama mogu biti od veće koristi nego štete. Na tržištu balkanskog prostora nalaze se i „ljekovite pčelinje pogače“. Proizvođači tih pogača tvrde kako liječe i preventivno djeluju na neke pčelinje bolesti, a naročito na dobro rasprostranjenu, prikrivenu i veoma zaraznu bolest NOZEMOZU. Cijena ovih pogača je veća od cijene običnih (stimulativnih) pogača. Uistinu, ova razlika u cijeni jeste cijena pčelarskog neznanja. Ogromno i nemjerljivo je neznanje svih “stručnjaka” koji preporučuju da se lijekovi za bilo koju zaraznu pčelinju bolest daju preventivno. Preventivno se ne liječe pčele. Oni koji to znaju, a mnogi znaju, imaju samo jedan cilj, a to je kako da ostvare profit na našoj pčelarskoj nevolji. Oni ustvari da bi ostvarili ekonomsku dobit apsolutno i ne misle o našim pčelama i nama pčelarima. Šećerno-medna pogača nije pomoćna komponenta za bilo koji lijek ili ljekovitu supstancu koji djeluju na spore nozemoze u organizmu pčele. Svi poznati registrovani lijekovi za nozemozu, za veoma kratko vrijeme, razgrađuju svoja ljekovita svojstva u pčelinjim pogačama. Pored toga, bitno je naglasiti da lijekovi za nozemozu na bazi joda i njegovih izotopa, a koji se nalaze na našem tržištu te koji se dodaju u pčelinje pogače, ne mogu da djeluju na spore nozemoze u organizmu pčele. Oni mogu poslužiti kao sredstvo za tzv. živu dezinfekciju pčela, legla i pčelinjeg staništa. Važno je naglasiti da u pčelarskom svijetu van balkanskih prostora jod i lijekovi na bazi joda se ne koriste kao lijekovi, već isključivo kao sredstvo za nepotpunu živu dezinfekciju. Odgovarajući lijekovi se ipak mogu špricom dozirati i u pčelinje pogače, ali isključivo onda kada je pogača već dodata pčelama te kada je pčele počnu konzumirati. Odgovarajući lijek se dozira u „napadnuti“ dio pčelinje pogače. Vrijeme je da pčelari pripreme pčelinje pogače. Najsigurnije je da ih sami prave po nekim od mnogobrojnih ispitanih recepata. Pčelama će biti “slađe”, a pčelarima draže i neće imati sumnju koliko je u njima škroba i drugih pčelama nepovoljnih elemenata. Fotografije:Ekrem Karahodzic Procitajte reportazu o ovom vrsnom pcelaru!Pritisni donji link⬇ Pcelarski “Don Kihot” sa Vlasica Ekrem Karahodzić Autor teksta Pelar iz BiH (Vlasic)-preminuo 2019 god. pcelari vise decenija,strucni predavac,autor mnogih tekstova,proizvodjac maticne mleci,meda,polena.Veliki pcelar i jos veci covek. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Dinic „Jezik prirode“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Jezik prirode-Pčelarstvo Jezik prirode Dosadicu svima ponavljanjem pcelarskih aksioma, ali smatram da onaj ko ih prihvati sa postovanjem i zabranom krsenja, ima prava da i od pcela ocekuje isto, a one nisu ljudi i drze rec-! Pise D.Dinic Znam da moje uzivanje prilikom posmatranja prirodnog rojenja dolazi iz dubokog unutrasnjeg osecaja postovanja pcela. Radujem se zajedno sa njima, smatram da ljudi jos uvek nisu nenadoknadivo upropastili planetu ako pcele imaju -zelju- da se roje. E, sad, najlakse je -strazariti- na pcelinjaku i hvatati rojeve. Ispascu sad neki -partybreaker-, kao neki strogi roditelj koji se iznenada vrati pa pokvari zurku, ali nekako osecam da treba reci. Treba izvuci iskustvo iz toga, pregledati beleske, setiti se sta se desavalo u toj kosnici jos od marta meseca i sledece godine biti mudriji. Dodje mi da napisem kako je doslo vreme da je vrednije uhvatiti dva roja nego ocekivati dobru pasu i med, ali moramo da razmisljamo o racionalnom pcelarenju, pcelarenju koje kontrolisemo, zasto smo pcelari? Imati kosnice i biti pcelar su dve razlicite stvari. Onaj koji samo zeli da poseduje kosnice moze sebi dopustiti prirodno rojenje, dok komercijalni pcelinjaci zbog toga trpe ozbiljnu stetu.O rojenju je trebalo razmisljati jos pre desetak nedelja. Da, to je iskustvo. Prepoznati ranije!! Moze se to, vidi se po njima, samo treba znati. Kako? Ne znam. Ucim se. Nije bas pohvalno za pcelara da mu se pcele masovno roje, jeste lepo, ali nije bas prikladno. Svako ko ima kosnice je moj drug, prijatelj, kolega i saradnik, drago lice, ali nije pcelarstvo uhvatiti roj, staviti ga u kosnicu i zavrsiti posao do sledece godine, ponovo hvatati rojeve i tako u krug. Treba malo raditi sa pcelama, pratiti, uciti od njih i iskustvom preduprediti rojenje.Najvecu pometnju, po mom misljenju, su napravili pisci pcelarskih knjiga neprekidnim ponavljanjem: -Jaka drustva, jaka drustva, jaka drustva- . . . OK, jaka drustva, ali koliko jaka?! Kad drustvo prelazi granicu izmedju jakog i prejakog? Smatram da drustvo od 50 i vise hiljada pcela ne donosi med. Morala bi da se dogodi izuzetno jaka i obilna pasa koja bi preokrenula namere tog drustva i naterala ga da umesto -roji se- predje u -sakupi hranu-, a svedoci smo da je takvih godina sve manje. Pricaju o njima stari pcelari, ubedjuju me kako to izgleda, ali svojim ocima je nisam video. Zato je bolje razmisliti o drzanju srednje jakih drustava, onih koji mogu da donesu viskove meda, ne bas kao najjace, ali bez rizika od prirodnog rojenja. Ovde dolazi na red iskustvo. Kako pripremiti pcele za bagremovu pasu bez rizika od prirodnog rojenja? Divna tema! Neiscrpna! Beskrajna, bezvremenska. Poucen proslogodisnjim iskustvom, odgovor na ovo pitanje dao sam tako sto sam na pasu odneo nesto slabija drustva. Slabija su, ali zato ih ima vise pa mislim da sam na istom. Ima nekoliko -eksperimentalno- jakih, ali ce se ona sigurno, zahvaljujuci ovakvim vremenskim uslovima, izrojiti. Glavni razlog je -guzva- u kosnici. Lose vreme utice na smanjenje pase, izletnice ili ostaju u kosnici ili donose manje kolicine nektara, mlade pcele nemaju posla, nastaje -prenatrpanost- izleganjem novih i novih pcela, drustvo se oseca jako, snazno i krece u zavrsni cin rojenja. Sve ovo je poznato iz literature, svako to moze da dokaze, svako je to doziveo na sopstvenom pcelinjaku, ali je meni sve to nekako -tanko-, nedostaje neka -iskra-, nesto vazno. Pricajuci sa svojim starim majstorom o losem vremenu i razlozima rojenja, majstor mi je rekao da slabo razumem pcele i da se one ne roje zbog guzve. -Roje se zato sto posle kise ocekuju izobilje pase- odgovori on na moje teoretisanje. Mozda je nekome ovaj odgovor smesan, meni nije. On govori o jednom drugacijem -pcelarstvu-, pcelarstvu koje nije trazilo naucna objasnjenja za postupke pcela vec se o njima promisljalo, pcelarstvu iznad tehnologije rada, on mi govori o pokusajima starih pcelara da -udju- u nacin razmisljanja pcela, u njihove instikte i osecaje, da -dozive- pcelinju zajednicu, da je shvate. Zato ovaj odgovor ne ignorisem, razmisljam o njemu kao o zaboravljenoj vezi izmedju coveka i prirode, shvatanju da je pravo izbora i slobode dato svakom zivom bicu, o tome da smo, ususkani u komfor savremenog zivota izgubili instinkte opstanka. U kosnici vidimo zajednicu kakvoj bi voleli da pripadamo i mada ne razumemo sistem odlucivanja u njoj, postujemo ga, jer naslucujemo da je povrh naseg nivoa poimanja svrhe zivota. Pcelar mora da se poistoveti sa savrsenim skladom koji vlada u prirodi, da postane deo nje, da ne zivi svojim racionalnim egom, vec da uhvati ritam koji namecu nekontrolisane sile neba i zemlje. Pcela to zna, ali ne zivi, ona radi – zajednica zivi. Zajednica postoji – da bi pcela zivela. Tako nekako!Da li su mog majstora godine iskustva naucile da oseca te fine titraje izmedju pcela i prirode, nemi razgovor cije smo reci zaboravili da razumemo ili je u pravu nauka sa svojim grubim objasnjenjima? Ne znam, ali jedno je sigurno: Dokle god ima pcelara postoji -sansa- da neko ponovo nauci taj univerzalni jezik prirode !! Kontakt david_dinic@yahoo.com David Dinić Autor teksta Pozarevac (Srbija) Pcelar -entuzijasta,pcelari sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcela.a. Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Suncokretova pasa(drugi deo)

Da li raznovrstnost i kvalitet polena uticu na zdravlje pcela!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Da li raznovrsnost i kvalitet polena utiču na zdravlje pčela? Autori -Garance Di Pasquale, Marion Salignon…..and Cedric Alaux Zdravlje pčelinjih zajednica, jako zavisi od dostupnosti cvetnog bogatstva iz kojih se dobijaju hranjive tvari (posebno peludi-polena) potrebne za njihov razvoj i opstanak Preveo i priredio D.Radanovic Pčele su suočene sa inteziviranjem poljoprivrede i podrucjima u kojima dominira samo jedna poljoprivredna biljna kultura (monoflorna podrucja) a to podrazumeva neadekvatnu prehranu i ugrozava pcelinja drustva. Blagotvorni uticaj dostupnosti polena na pčelinje zdravlje je dobro poznat ali da li kvalitet i raznolikost polena može uticati na zdravlje i dalje je velikoj meri nepoznanica. Stoga smo testirali uticaj prehrane polenom jednim (različitim monoflornim polenom) i raznovrsnim (poliflornim polenom). Testirali smo uticaj polenskom ishranom na nozemu.Ishrana raznovrsnim polenom nije imala učinka na zdravlje i opstanak zdravih pčela. Međutim, kada su pcele napadnute nozemom, hranjene s (poliflornim) raznovrsnim polenom živele su duže od pčela hranjenih monoflornim(polenom od samo jedne biljke) . Naši rezultati podupiru ideju da kvalitet i raznolikost polena (u određenom kontekstu) može oblikovati pčela fiziologiju i može pomoći da se bolje shvati uticaj poljoprivrede i intenzivnog koriscenja zemljista na pčelinju prehranu i zdravlje. Pomazuci reprodukciju mnogih biljaka, oprašivači, poput pčela, neophodni su za funkcionisanje prirodnih i poljoprivrednih ekosistema . S druge strane, oprašivači imaju korist od oprašivanja koriscenjem hranjivih materija (nektar i polen) potrebnih za njihov rast i zdravlje. Na primjer, u pčela, cvetni nektar je energetsko gorivo a polen pruža najveći deo hranjivih tvari potrebnih za njihov fiziološki razvoj.Razvoj i opstanak pčelinjih zajednica stoga je usko povezan s dostupnoscu tih hranjivih materija u okolini što sugerise da promene u strukturi poljoprivrednog zemljista i prirodnoj okolini uticu bitno na pčelinju populaciju. Stoga, proučavanje veza između dostupnosti hranjivih tvari i pčelinjeg zdravlja može pomoći da se bolje razumeju trenutni gubici pčela koji su zapaženi sirom sveta. Među tim hranjivim tvarima u cvetu,polen je gotovo glavni izvor proteina, amino kiseline, lipida skroba,sterola,vitamina i minerala i glavni je faktor koji utiče na trajnost pcele kao pojedinca.Polen je također važan na nivou pcelinje kolonije, budući da omogućuje proizvodnju mleči, koja se koristi za hranjenje larvi,matica,itd . Dakle, direktna posledica nestasice polena je smanjenje broja pcela u jednoj kosnici i vetovatno lose zdravlje pcele pojedinca a sve to zajedno utice na smanjene praga otpornosti na stres (patogeni i pesticidi). Zaista, poznat je uticaj polena na metabolizan pcela, imunitet,toleranciju na patogene kao što su bakterije,viruse i mikroorganizme i smanjenja osetljivosti na pesticide. Međutim, pčele se retko suočavaju sa potpunim nedostatkom polena u svojoj okolini vec su suočene sa varijacijama u vremenu i prostoru sto se tice kolicine, vrste i raznolikosti polena. Osim toga, polen se može razlikovati između biljnih vrsta u pogledu njegovog prehrambenog sadržaja a to upućuje na to da su neki kvalitetniji za pčele od drugih.Neke studije su pokazale da kvalitet polena moze uticati na dugovečnost pčela i razvoj hypopharyngeal žlezda i da raznovrstnost polena može poboljšati neke imunološke funkcije. Da bi se poboljsalo znanje o ovoj temi,o uticaju kvaliteta polena i raznovrsnosti polena testirane su pcele po pitanju fiziologije i tolerancije na parazite.. Naime, unos polena omogućuje razvoj njihovih hypopharyngeal žlezdi tako da je pčelinja fiziologija procenjena određivanjem razvoja hypopharyngeal žlezde. Uključili smo analizu gena transferina, gvozdje za transport proteina i takođe proizvodnju masti u telu, a koji su uključeni u razvoj jajnika i imunološkog odgovora . Konačno, tolerancija na parazitizam je testirana pomoću vrlo rasprostranjene microsporidia Nosema ceranae, parazita koji bi mogao igrati glavnu ulogu u gubicima drustava ili slabljenju pcelinjih zajednica.. U tu svrhu, ispitali smo učinke prehrane polenom u odnosu na napasnike koji ugrozavaju pcele. Rezultati kvaliteta polena i raznolikost su testirani hranjenjem pčela sa monofloranom ishranom ( polenom od samo jedne biljke koji su se razlikovali u pogledu njihovih hranjivih vrednosti). Četiri mešavine polena od biljki :Cistus, Erica, Castanea i Rubus. Polen smo prikupljali sa hvatacima postavljenim na leta.Poliflorna ishrana sastojala se od smese od četiri monoflorna polena(25% od svakog prema njihovoj težini). Za procenu hranjivosti polena analizirali smo belančevine, aminokiseline,masti i šećer,kao i njihove antioksidantne kapacitete.Hranjiva vrednost svakog polena je odredjena pre ispitivanja njihovog učinka na pčele. Nismo detektovali prisutnost pesticida u četiri polena koji se nalaze u različitim smesama. Lipidi i šećeri,nivo proteina, amino kiseline i antioksidacijski kapacitet su znatno varirali između cetiri vrste polena .Dakle polenska ishrana može biti rangirana prema sadržaju proteina kako sledi(od najsiromašnijih do najbogatijih): Cistus, Erica, Mix Castanea i Rubus. Tačno isti trend je pronađen kada se gleda na aminokiseline i nivo antioksidansa. Razlika između Cistus i Rubus posebno je upečatljiva, imaju otprilike dvostruko više proteina i aminokiselina, a gotovo pet puta veći antioksidativni kapacitet. Idemo dalje: Erica polen je bio najbogatiji u lipidima, ali najsiromašniji u šećerima i obrnuto za Rubus polen.Svi poleni su sadržavali iste aminokiseline, uključujući 10 esencijalnih aminokiselina potrebnih pcelama( arginin, histidin, lizin, triptofan, fenilalanin, metionin, treonin, leucin, izoleucin, valin) ali u razlicitim kolicinama.. Što se tiče pojedinih šećera, samo glukoza i fruktoza pronađeni su u svim polenima. Trehaloza glavni hemolymph šećer pčela, bila je prisutna u Cistus i Castanea polenu. Konačno, erlosa samo je pronađena u Castanea polenu koji je sadržavao sve analizirane šećere. Rezultati ovog istraživanja podupiru ideju da prehrambeni kvalitet i raznovrsnost polena mogu oblikovati pcelinje zdravlje.Zaista otkrili smo da fiziologija i tolerancija na parazite varira zavisno od vrste polena koji se koristi u ishrani. Pčele hranjene sa polenom koji je najbogatiji sa proteinima (Rubus) pokazale su i najvišu razinu ekspresije vitelogenina i transferin. To uglavnom potvrđuju prethodne studije koje su pokazale da je razvoj hypopharyngeal žlezda je povezan s kolicinom proteina u prehrani. Međutim, ostali poleni nisu bitno izazvali različite razvoje zlezda. Otkrili smo Erica polen ima najvise lipida, što možda izaziva povećanje masnoće tela,. a to je bitno za proizvodnju legla. Kvalitet polena je takođe uticao na toleranciju pčela na parazit (Nosemaceranae). Polenska prehrana povećava preživljavanje zdravih i napadnutih pčela.Kvalitet polena je imao jak uticaj kada su pčele napadnute od strane microsporidia.Prezivljavanje pčela je bilo značajno

Dr.Rodoljub Zivadinovic Negativno dejstvo sredstava protiv varoe na pcele!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dr.Rodoljub Živadinović Negativno dejstvo sredstava protiv varoe na pčele! Ovaj tekst sam davno procitao,nisam siguran bas koliko je star (15/20tak god. je star tekst) a ja sam ga procitao 2007godine kad sam krenuo sa pcelama i morao sam da ga objavim jer mi je otvorio oci !D.Radanovic(urednik medpcelarskimagazin) Mnogo se zna o štetnom dejstvu sredstava za suzbijanje varoe na čoveka. Ali, malo se govori i zna o istom takvom delovanju pomenutih hemijskih agenasa na pčele. Pise Dr.Rodoljub Zivadinovic-Predsednik SPOS-a Kroz literaturu se stidljivo provlači po koja rečenica na ovu temu. Najčešće se govori o štetnom dejstvu preparata na polaganje jaja od strane matice, ali se nigde ne nalaze dokazi, jer se istraživači nisu bavili konkretno ovim problemom, već su sva zapažanja uzgrednog karaktera. Tako recimo, dr Dušan Todorović 1989. godine piše da se u svom radu neće upuštati u razmatranje uticaja fluvalinata na pčelinje leglo i pčele, već će o njemu govoriti samo sa aspekta efikasnosti na varou. Moglo bi se zbog navedenog smatrati da se sve svodi na nivo pretpostavki. Ali, svakako da ovakav zaključak ne bi bio ispravan! Zato ćete ovde moći da pročitate samo dokazane teze, koje će vas usmeriti da razmišljate i o ovom aspektu suzbijanja varoe. Treba znati da se neželjeni efekat hemijskih sredstava protiv varoe ogleda u njihovom dejstvu na pčelinje leglo, odrasle radilice, trutove i maticu. Skoro svi insekticidi koje upotrebljavamo protiv varoe su prvobitno korišćeni za suzbijanje štetočina na voću, vinovoj lozi, povrću i ostalim ratarskim kulturama. Zapažena je pojava njihove netoksičnosti ili delimične i „zanemarljive“ toksičnosti po pčele. Tu pojavu nazivamo selektivnost insekticida. Tako se za apsolutno selektivne insekticide na pčelu obično smatraju amitraz, brompropilat, propargit (i preparati čiji su oni aktivna materija), dok u relativno selektivne spada recimo fluvalinat, aktivna materija plastičnih i drvenih štapića protiv varoe koji su još uvek najpopularniji u zemljama gde nije došlo do rezistencije varoe. AMITRAZ (C19H23N3) (Bivarol, Mitac, Varamit, Hemovar, Varolik) je nesistemični akaricid i insekticid široko korišćen u pčelarstvu još od početka osamdesetih godina. Poslednjih godina je skoro napušten, što zbog jeftinih i efikasnih lako primenljivih štapića na bazi fluvalinata, što zbog pojave rezistencije na njega. Ali, u poslednje vreme, upravo zbog masovne i na pojedinim područjima katastrofalne rezistencije varoe na fluvalinat, nanovo se uvodi u upotrebu jer se posle dužeg neupotrebljavanja opet pokazao efikasnim. U uputstvu za njegovu upotrebu piše da je slabo toksičan za pčele. Zna se iz prakse i da njegovo korišćenje na poljoprivrednim biljkama ne utiče štetno na pčele ili je taj efekat neznatan. Nauka ipak kaže da je srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu 12 mikrograma, a kontaktna 50 mikrograma. Uz to je jako teško postići idealnu dozu ovog leka koja bi ubijala varoe, a ne bi smetala pčelama, tj. ne bi na njih delovala štetno. Važan je i način upotrebe. Primena amitraza kao vodene emulzije nije preporučljiva, bar što se tiče toksičnosti po pčele, jer nemamo kvalitetne rasprskivače – dozatore. Tako se događa da se formiraju kapi rastvorenog amitraza na saću ili zidovima košnice, koje pčele popiju i odmah uginu. Posle ovakvog tretiranja se često događa da društvo vidno oslabi. I kod zadimljavanja, može se primetiti bunovnost kod pčela, pojava grabeži zbog narušenog sistema odbrane i slično. Nekada ovi efekti mogu biti značajni, naročito ako se primeni veća doza. COUMAPHOS (0,0-diethyl-0-/3-chlor-4-methyl-7 cumarinyl/thiophosphat) (Perizin, Apiprotekt) se pokazao kao jedan od opasnijih insekticida sistemika po pčele. Zato se nikako ne preporučuje pčelarima da samoinicijativno menjaju način upotrebe i dozu, jer greškom mogu da otruju društvo. Pokazalo se da od njega može da strada i izvestan broj matica, mada to zvanično nije potvrđeno. CYMIAZOLIHYDROCHLORIDUM (derivat cymiazole-a – C12H14N2S) (Apitol) je efikasan organofosfatni sistemik. Po tretmanu obavezno obara izvestan broj pčela, verovatno onih koje su prve usisale kapi leka, i tako ga same sebi predozirale, od 100-200 po jednom tretmanu. Srednja oralna smrtna doza je 18 mg po pčeli kod 48-časovnog delovanja. BROMPROPYLAT (C17H16Br2O3) (Folbex, sastojak Matisan-a) je za sada najmanje ozloglašeni lek u literaturi što se tiče negativnog dejstva na pčele. Doduše, prema Grobovu, Ivanovu, Sotnikovu i Sičevu iz Saveznog Instituta za eksperimentalnu veterinu u Moskvi, Folbex pri jesenjem ili ranoprolećnom davanju često dovodi do uginuća matice. Srednja smrtna koncentracija u litru vazduha ili vode pri 24-časovnom dejstvu je čak 183 mg po pčeli. PROPARGIT (C19H26O4S) (Omite, sastojak Matisan-a) je po svemu sudeći jako toksičan preparat, iako spada u insekticide apsolutno selektivne na pčele. U njegovom uputstvu za upotrebu u poljoprivredi piše da se 7 dana od primene, ljudima ne sme dozvoliti da rade u zasadu bez zaštitne opreme jer ima dugo rezidualno delovanje. Takvo delovanje verovatno ima uticaja i na pčele. Srednja smrtna kontaktna doza po pčeli iznosi 15 mg za 24 časa dejstva, dok kontaktna doza od 18 mg po pčeli dovodi do 2% smrtnosti radilica. FLUVALINAT (C26H22CIF3N2O3) (Klartan, Mavrik, Varotom, Apistan, Apihelt) je predstavnik piretroida, insekticida prvobitno izolovanih iz pojedinih biljaka, a kasnije i veštački sintetisanih. Srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu je 200 mg, a kontaktna 18,4 mg. Pčele neke piretroide dobro podnose. Tako su Koeniger i Fuhs među više oprobanih piretroida našli dva, fluvalinat i flumitrin, koji ubijaju varou već kod 10 puta niže koncentracije od one koja ubija pčelu. Fluvalinat se danas prodaje u vidu plastičnih i drvenih letvica, gde plastične pokazuju 3-4% veću efikasnost. Još tokom pomenutih istraživanja u Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u, primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici. Pokazalo se da plastične trake sa fluvalinatom manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu. Još 1988. godine je dr Gerhard Liebig iz Regionalnog instituta za pčelarstvo Univerziteta u Hohenheim-u upozoravao da ni izdaleka nije utvrđen rizik po pčele, usled korišćenja fluvalinata protiv varoe. Poznato je da su stručnjaci Odeljenja za pčelarstvo u Institutu u Liebefeld-u u Švajcarskoj utvrdili da tretman fluvalinatom ostavlja rezidue ne samo u medu i vosku, već i u samim pčelama. Tako je utvrđeno da ako plastične trake stoje neprekidno

Prvih 21 dana u zivotu pcele(video)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pogledajte odličan video Prvih 21 dana u životu pčele! Odlican video! Pcela nastaje preobrazajem kroz sledece stadijume:jaje koje polaze matica,larva,zatim lutka i na kraju,odrasla pcela(tj.matica ili trut). Kada matica polozi jaje u celiju saca,ono prvog dana u toj celiji stoji uspravno,drugog dana koso a treceg polozeno na dnu celije.Mlade pcele koje imaju sposobnost da luce mlec,stavljaju taj mlec u celiju sa jajetom.Jaje odmah upija mlec,pocinje da raste a usled toga kosuljica jajeta prska i od tog momenta nastaje stadijum larve.U ishrani larve postoje dve faze:u prvoj fazi pcele intezivno hrane larve cistim mlecom a u drugoj fazi mesavinom mleca,meda,polenovog praha i vode. Ovakav proces traje sve dok larve ne porastu toliko da bezmalo ispune celije.Tada pcele zatvaraju celije legla poroznim vostanim poklopcem.Cim celije sa leglom budu zatvorene,nastaje stadium lutke.Kada se proces preobrazaja lutke zavrsi,sad vec vec formirane pcele,progrizaju vostane poklopce i izlaze iz celija.Normalna temperatura u podrucju legla treba da bude oko 35c.U normalnim uslovima,od polaganja jaja pa sve do izvodjenja,potrebno je:za maticu 16 dana,za pcelu radilicu 21 dan a za truta 24 dana. Izvor Radovi na pcelinjaku po mesecima Bozidar Veskovic Zadruga Beograd 1978god. (Anand Varma) kanal TED Youtube Autor teksta (Anand Varma) kanal TED Youtube Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Sve o polenu i zdravlju!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dr Slavoljub Janković Sve o polenu i zdravlju Cvetni prah sadrži sve što je potrebno za život. Savetuje se malokrvnim osobama, radi bržeg oporavka kod iscrpljujućih bolesti, reguliše nivo holesterola i triglicerida u krvi, smanjuje tegobe kod benigne hipertrofije prostate pa se preventivno preporučuje muškarcima posle 40 godine. Pise:Dr Slavoljub Janković Specijalista opšte medicine, licencirani apiterapeut. Član Stručnog saveta udruženja. Dom Zdravlja-Niš Izvor Srpsko Apiterapeutsko Drustvo Polen (p) ili cvetni prah predstavlja muške polne ćelije cvetonosnih biljaka, tj. mala zrnca nevidljiva golim okom koja su smeštena u prašniku u osnovi tučka cveta. Svaki cvet se sastoji od cvetne drške,čašice,krunice,tučka i prašnika.Prašnik se sastoji od dve prašne kesice u kojima se nalazi prah,koji po sazrevanju prašnika biva oslobođen i spreman za oprašivanje,koje može biti anemofilno (pomoću vetra) i entomofilno(pomoću insekata). Svaka biljka na svojim cvetovima ima različit broj polenovih zrnaca (p.z),od 100000 (cvet jabuke),oko 1000000 (cvet lešnika) do 6000000 (cvet breze). Značaj izučavanja polena za čovekaPostoje 3 glavna aspekta u proučavanju polena za čoveka:Polinacija ili oprašivanje cvetova – bilo pomoću pčela ili drugih insekata ili vetra. Treba naglasiti da u entomofilnom načinu oprašvanja pčele imaju ogroman značaj, jer većina hrane na zemlji potiče ili je u vezi sa entomofilnim biljkama,koje bi bez pčela proizvele malo ili nimalo plodovaPolen je jedan od najznačajnijih bioloških izvora alergena, koji potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog p.z.P.z. je okruženo sa dve opne,spoljašnje (egzina) koja se sastoji od sporopolenina i ima karakterističnu ornamentiku.Unutrašnja opna(intina)odgovara celuloznom ćelijskom zidu boljne ćelije. P.z. je bogato proteinima koji su i najodgovorniji za izazivanje alergijskih reakcija(ambrozija ima čak 6 alergena),a njegov sadržaj se oslobađa kroz otvore na površini koji služe za klijanje polenove cevi ili pucanjem opne p.z. Antigeni iz p.z. se rastvaraju na sluzokožama organizama sa kojima dođu u kontakt i to pokreće delovanje imunog sistema.Od bilogije biljne vrste i od parametara spoljašnje sredine (temperatura, vlažnost, insolacija) zavisi kada, koliko dugo i koja količina p. će se naći u vazduhu (drvo breze proizvede 278 milijardi p.z.). Zato je veoma važna prevencija u smislu povećanja kvaliteta i dužine života ljudi,kako alergičnih na p. tako i odlaganja pojave alergije u nealergičnih ili slabo alergičnih, redovno informisanje o stanju i prognozi aeropolena u vazduhu tj. aeropalonološki izveštaji.Merenja se vrše u mnogim gradovima Srbije od početka februara do početka novembra.Posebnu pažnju treba obratiti na:Početak i dužinu perioda cvetanja alergogenih biljaka;Dane sa maksimalnom koncentracijom p.z.;Dane kada koncentracija pređe kritične vrednosti koje mogu izazvati alergijske reakcije.Najviše polena u vazduhu ima kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom. Najjači alergogeni potencijal imaju breza, ambrozija, trave (poacee) i pelin.Značaj pčelinjeg polena (p.p.) za život i razvitak pčelinje zajednicePolen predstavlja osnovnu eneregetsku hranu i sirovinu iz koje mlade pčele stvaraju mleč koja je neophodna za ishranu legla i matice.Po sletanju na cvet pčelica svojim pipcima i ustima otvara prašnike,a prednjim nogama ubacuje prah na svoje grudi i trbuh. Pčele svojim jakim elektrostatskim nabojem izuzetno jako povećavaju absorpciju p.z. Kako su dimenzije zrnaca izuzetno male (od 2,5 do 250 mikrona) pčela ih sekretima pljuvačnih žljezda vlaži i procesom tzv.vlažne granulacije formira kuglice od polenovih ćelija. Po obrazovanju kuglica pčela ih prebacuje u korpice na zadnjim nogama,a po njihovom ispunjavanju (0,008-0,015g) se vraća u košnicu i lageruje p.p. u specijalno pripremljene ćelije. Po završenom lagerovanju posao donosačica polena nastavljaju tzv. nabijačice polena, koje nabijaju ove kuglice, vlažeći ih nektarom, medom i sekretima pljuvačnih žlezdi. Kada se ćelije napune više od 80% pčele ih prekrivaju slojem meda, zapečaćuju ih i nastaje tzv.perga ili pčelinji hleb. Posebno treba istaći da postoji bitna razlika u alergološkom potencijalu izmeđi p.nastalog oslobađanjem iz prašnika i p.p. koje pčele sakupljaju i obrađuju a koje pčelar dobija sakupljanjem pomoću specijalnog alata tzv. hvatača polena.P.p. predstavlja kuglice različitih boja i veličine koje su zahvaljujući obradi uz pomoć sekretapljuvačnih žlezdi ima jako hipoalergogeno delovanje,tj. s uspehom se može koristiti uz postepeno i stručno doziranje (uz savete i posle konsultacije sa lekarom apiterapeutom) u lečenju mnogobrojnih alergijskih bolesti. Opšte odlike pčelinjeg polenaSvako p.z. je biološki jedinstveno i sadrži sve što je neophodno za život i dobro zdravlje čoveka: belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine, enzime, hormone, pigmente, flavonoide. Najčesće koristimo metode bazirane na našim čulima, a opisujemo sledeće odlike:Boja – William Kirk u “Vodiču za upoznavanje sa bojama polenskih granula“, iznosi da je pronašao 268 biljnih izvora sa 563 nijansi boja. Mineralni sadržaj nektara koje pčele koriste pri pakovanju polenskih kuglica kao i sama vrsta biljke utiču na boju-tamniji polen ima više minerala. Sa aspekta kvaliteta, na boju polena utiču i vlažnost (dozvoljeno do 7% za suvi polen) svetliji ako ima više vlage ili je duže izlagan suncu, a može biti neobično taman kod značajnije infestacije gljivicama. Apiterapeutski značaj imaju monoflorni-monokolorni poleni (za lečenje specifičnih stanja, pr. maslačak za oboljenje jetre ili prostate, glog za srčana oboljenja), dok poliflorni-polikolorni p. se više koriste u profilaksi, ishrani ili za tretiranje oboljenja koja zahvataju više organa ili ceo organizam. Veličina p.z je jako bitan parametar i trebalo bi da iznosi 2-5mm kod kvalitetno osušenog p. Što se tiče čistoće, p. koji se koristi u apiterapiji ne sme da sadrži elemente biljne nečistoće (deliće trava, cvetova, listića), životinjske (delove pčela ili drugih insekata, larve moljaca, pčelinje larve oštećene gljivičnim bolestima pčela/krečno ili kameno leglo/ neorganske(delići novinskog papira ili stiropora)Miris – zavisi od vrste biljaka od kojih potiče, načina i lokacije sakupljanja, sušenja i čuvanja(sušenje u specijalnom su šioniku na temperaturi do 40 c, a zatim lagerovan sabijanjem u staklenoj tegli sa metalnim zatvaračem da bi se iskoristio vakumski princip)treba da ima prijatan cvetni miris. Dodir – na osnovu dodira možemo da procenimo vlažnost, strukturu i konzistenciju. O dobroj osušenosti p.stičemo utisak stiskanjem zrnaca između prstiju, ili grickanjem kao i bacanjem zrna na plastičnu ili drvenu podlogu, gde se dobija jasan zvuk „bacanja kamenčića“.Ukus – polena sa naših podneblja je od blago gorkog do prijatno slatkog.Hemijski sastav pčelinjeg polenaOd azotnih supstanci sadrži: aminokiseline, globuline, ugljene hidrate, masti, fermente, vitamine i fitohormone.Aminokiseline čine

Njegovo velicanstvo Langstrot (LR)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Njegovo veličanstvo Langstrot (LR) Noc topla,tiha, pcelarska… nocni vetar retko donese miris bagrema, tek se otvara …Pise David DinicSedim ispred kuce. Juce sam ih -oterao- na pasu, a danas mi vec nedostaju, prazan mi pcelinjak, navikao sam da ih obidjem pre spavanja . . . Ne spava mi se, ali ne zbog toga . . . Muci me Langstrot.Imao sam srece da pre nekoliko dana pregledam desetak LR kosnica NEOTVARANIH od prosle godine. Zamislite tu srecu, taj splet okolnosti! Da ne opisujem kako je do toga doslo, eto mene na putu, vozi me nepoznat covek.Moj domacin je otac vlasnika kosnica koji je u inostranstvu i iz nekih razloga nije dolazio kuci nekoliko meseci, niti moze da dodje jos mesec-dva. Zamolio me je da uradim -bilo sta- pre nastupajuce bagremove pase, zeli samo da mu pcele -ostanu- u kosnicama dok ne dodje. Otac je imao -naredjenje- da povremeno hrani pcele sirupom da ne -umru od gladi-. Iz razgovora shvatam da nisu pcelarska porodica, da se od nedavno bave pcelarstvom i da ih je u sve -uvukao- sin kome zele da pomognu. Na licu mesta zaticem novu centrifugu, lepo slozene sanduke sa ramovima koje je vec naceo moljac. Uzimam njihovu opremu jer svoju nikada ne nosim na druge pcelinjake niti dozvoljavam nekom da donosi svoju na moj. -Pcelinje bolesti su podmukle-, uvek mi u glavi bruji recenica moje strine. Elem, zapricah se nepotrebno . . .Kao i na svakom nepregledanom i neprepakivanom pcelinjaku izaslom iz zime, 30 % su slabe, 30 % su srednje i 30 % su jake. Necemo o ovim prvima, interesantne su ove jake, u ovom slucaju 4 kosnice.Langstrot je izmerio, takozvani, -pcelinji prostor-. Zanimalo ga je zasto pcele negde prostor propolisu, a u nekom izvlace zaperke. Izmerio je i utvrdio dimenzije pcelinjeg stanista i na osnovu toga konstruisao svoju kosnicu. On je prosecnu duzinu prirodnog pcelinjeg saca podelio na 3 dela, omogucavajuci nam razne operacije, preglede i postupke unutar kosnice, a sve to zahvaljujuci cinjenici da pcele med -odlazu- iznad gnezda. Za plodiste je utvrdio dva nastavka, cija zapremina, prema savremenim istrazivanjima, prevazilazi potrebe pcelinjeg drustva za formiranje legla. . . i bio je u PRAVU! U ove cetiri kosnice zatekao sam situaciju -kao u bajci-. Nastavci su prepuni pcela, sigurno ih ima oko 40000 + one koje su otisle da traze tek procvetali bagrem. Legla ima od 8-10 ramova ali u oba nastavka !!! Znaci 4-5 ramova dole i 4-5 ramova gore, jedni iznad drugih. Nikada ranije nisam video da su pcele samostalno formirale takvo plodiste, da se matica sama spustila u donji nastavak, da nije blokirana, niti je drustvo mnogo odmaklo u svojoj osnovnoj zivotnoj nameri – rojenju. Ostali ramovi su puni meda, ima trutova, jedino sto leglo nije u sredini, vec se nalazi ili levo ili desno sto nema nikakve narocite veze.Sve ovo vam prenosim jer ga smatram dragocenim iskustvom iz koga sam mnogo naucio. Dakle, jake zajednice zazimljene na 2 LR tela uopste ne moramo pozurivati, rotirati, prosirivati, sve je to Langstrot vec uradio umesto nas. On je, ostavljajuci pcelama vise mesta nego sto je to potrebno za gnezdo, zapravo dao pcelama prostor za zivot i rad, odlazuci tako rojenje do prve velike pase. Mnogo gresimo izjednacavajuci pcelinje leglo sa pcelinjim stanistem !! Nije gnezdo sve sto treba pcelama! One ciste, prenose, grade, spremaju, privremeno odlazu i ko zna sta jos, a za to im je neophodno da postoji i sace na kojem nema legla. To sto nema zapocetih maticnjaka i drugih znakova skorog rojevnog napustanja kosnice znaci da imaju i dovoljno posla i dovoljno mesta za zivot. Problem moze da nastane tek pojavom obilne pase. Langstrot je i o tome mislio! Dodavanjem treceg nastavka, u pasi, mi povecavamo zapreminu kosnice dodatno odlazuci rojenje ali ispunjavamo i glavni preduslov uspesnog pcelarenja, a to je da se pcelama oduzimaju samo -viskovi- meda. Kako u plodistu vec ima 10-tak ramova sa medom, moze se sa sigurnoscu tvrditi da je treci nastavak -visak-, on je -pcelarov-, jer ce u njemu biti meda samo ako bude obilne i jake pase. Dok slavuji zapocinju svoje celonocne pesme, divim se Langstrotovoj genijalnosti. Pitam se da li je pretpostavljao da ce se posle njega pojaviti pcelari koji ce jos vise -usitniti- pcelinje sace? ( Farar, Rodna Voja ) Da li su oni bolji pcelari od njega? Da li je njegova kosnica, koju je konstruisao na osnovu promisljanja i posmatranja, bolja od onih koju su konstruisali svoje ( ali, ne zaboravimo, na osnovu njegove ) , koristeci pri tome nauku i proracune? Ko je u pravu?Mozda i nije na meni da trazim odgovore na ova pitanja, imam i pametnijeg posla, ali, eto, razmisljam . . . voleo bih da sam nekako mogao da upoznam tog coveka . . . Loraina Lorenca Langstrota! David Dinić Autor teksta Pozarevac Srbija) Pcelar -entuzijasta,pcelari sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcelama! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Seksualni zivot matice( 3 deo)Pogledajte„Long-horned Bee Mating Behavior“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više pogledajte video Seksualni zivot matice( 3 deo)Pogledajte„Long-horned Bee Mating Behavior“ Mikrofotograf Karla Thompson je napravila ovaj neverovatan snimak parenja Dugo Rogatih pcela(Melissodes Tepanica).Zaista ne znam ime na nasem jeziku (Long Horned Bee).Izgleda da nasi Balkanski trutovi nisu tako nezni za vreme i posle parenja Morate da pogledate ovaj video!👇 Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/ Ili posaljite poruku preko ovog istog sajta(dugme kontakt?medpcelarskimagazin.mvbyte.comili direktno na mail: medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝 Karla Thompson Autor teksta video Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

V.Joksimovic „Prinudna smena matica i maticnjaci“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više V.Joksimović-preminuo 7.09.2018 god. „Prinudna smena matica i maticnjaci“ Pise Vukic Joksimovic „Prinudna smena matica i maticnjaci“ Nabavi prva drustva, obilazi, posmatra, ne spava mu se, čita knjige do zore, prisluskuje starije pčelare, pitao bi nešto ali ne zna šta, da mu se nebi smejali: „vidi šta ovaj pita, nema pojma“. I tako mu prolaze dani. Čuje i čita – treba da odradi neki pregled, koji, kako, šta da vidi ?A mora. Tu je dimilica, kosmonautsko odelo…ali ruke se tresu. Vadi ram po ram i gleda. Aha, ovo je med (lizne nekako kroz mrezicu kape), ovo je leglo ili polen ili ono kao perga, a šta je ovo krupno?Mora da su trutovi. I zamori se od straha i zujalica oko glave. Zatvori kosnicu pa će za nedelju dana, jer radi pa opet za vikend ima slobodno vreme. Do vikenda će malo da obnovi literaturu. Da potraži maticu. Na slici se vidi kako izgleda. I setio se: ono krupno debeloguzo su sigurno trutovi. Sve ostalo su pčelice i još samo da vidi maticu. Brzo dodje vikend i novo otvaranje kosnice, sa malo manje straha i nervoze. Ima sliku matice u glavi i u potragu… I odjednom vidi nešto novo: leglo se ponegde nekako isteglo pa visi niz saće. Uh … Mora da pita starijeg pcelara a on mu ko iz topa odbrusi: ubio si maticu. To je žir- matičnjak. Ovo je bio uvod u prinudnu smenu matica. Kada u kosnici iz nekih razloga nestane matica pčele radi spašavanja pčelinje zajednice kreću sa odgajanjem nove matice. To je takozvana prinudna smena. Pored nekih bolesti matice i namernog obezmatičenja najčešći uzrok prinudne smene je nepažnja pčelara pri pregledu drustva. Prejako dimljenje otera maticu prema bočnoj letvici a drhtave ruke pčelara početnika je ramom prignječe uza zid kosnice.Vadjenjem rama iz sredine košnice i iskusni pčelari ubiju maticu. Zato pri pregledu treba uvek prvo izvaditi krajnji ram, ostaviti ga na stalak ili pored kosnice i pomeranjem sledeceg rama nastaviti sa planom pregleda- intervencije. No ni to nije dovoljno. Često se pčelar priseća kada je pčelinju zajednicu pregledao zadnji put da bi doneo odredjene zaključke u vezi sa dešavanjima u košnici. Često je nešto vezano i za satnicu a ne samo za datum ali ne može npr. ono olako „pre 10- 15 dana“. Zato pčelar mora voditi dnevnik preglada u koji upisuje svaki pregled i svako zapažanje. Posebno upisuje nove termine za neophodne intervencije. Bar da bi znao od kada je ono „istegnuto leglo koje visi“. Ostavimo raspravu o kvalitetu prinudne smene matica i stavove proizvodjača „selekcionisanih“ matica (maticčari- novi termin) za drugu temu. Ali nema veće sreće i zadovoljstva pčelara početnika od uspešno proizvedene sopstvene prve matice. Nešto više o prinudnim matičnjacima. Kako prepoznati da u drustvu nema matice. Pčele su uzrujane, na prednjem zidu kosnice vide se kako ubrzano jure po zidu i poletaljci kao da nešto traže. Traže maticu. Posle nekoliko sati od postojećih larvi kreću sa izgradnjom a bolje reći nadgradnjom matičnjaka nad larvama radiličkih ćelija. Larve hrane matičnim mlečom a radiličke ćelije proširuju i stvaraju uslove za normalan i ubrzan razvoj matice. Ovde moram napomenuti i brigu proizvodjača matica (maticčari) da u radiličkoj ćeliji ne može da se proizvede dobra matica. Oni znaju da je i njihova presadjena larva poreklom iz iste radiličke ćelije. Kod matica iz rojevnog nagona i iz tihe smene jaje je isto i za radilice i za matice ali pri tome je početak matične ćelije sužen pri vrhu, pčelari ga zovu zvončić jer liči na zvono. Zvončić je sužen pri vrhu na prečnik radiličke ćelije da bi matica mogla da položi oplodjeno jaje. Kasnije pčele taj suženi vrh prošire. Na isti mačin pčele proširuju vrh radilićke ćelije pri nadogradnji matičnjaka. Ćelije Jentera i Nikot aparata su nešto malo pliće od radiličkih, jer njih pčele ne mogu proširivati, a dovoljno duboke da matica položi oplodjeno jaje. Jasno je da u široke medne ćelije ista matica polaže samo neoplodjena jaja. Isto tako, npr., neko bi pomislio da matica polaže oplodjena jaja u izgradjen matičnjak. Oplodjena jaja polaže samo u radiličke ćelije i matične početke- zvončiće. Kad nestane maticaPo nestanku matice, bez značaja da li je ubijena, oduzeta ili na drugi način nestala, pčelinja zajednica ima leglo u svim stadijumima. Najvažniji deo su 1-2- i 3-dnevna jaja i 1-2- i 3-dnevne larve. U danima posle „nestanka“ matice pčele imaju mogućnost da sledeca četiri dana povuku matičnjake na jednodnevim larvama a istovremeno u sledećih pet dana na dvodnevnim i sledećih šest dana na trodnevnim larvama (vidi tabelu). U nedostatku ovih larvi pčele mogu povući matičnjake i na starijim larvama. To se u nekim slučajevima i dešava. Npr. kada pčelar ostavi kavez sa maticom u drustvo radi zamene. Matica ne izadje u za pčele realnom vremenu i pčele povuku matičnjake a matica ugine.Poznato je da pčele jednodnevne larve , postoje i tvrdnje i za dvodnevne, hrane matičnim mlećom. Bez značaja je tada zagovaranje maticčara da matice prinudne smene nisu jednako dobre kao one proizvedene pri presadjivanju ili iz Jentera/Nikot aparata. Samo treba pčelar da vodi evidenciju i postupa u skladu sa stadijumom razvoja larvi matičnjaka prinudne smene. Tu treba i iskustva. Datumi govore sve. Dovoljno je znati da se svi matičnjaci, bez obzira na metodu proizvodnje zatvaraju deveti dan od polaganja jaja. Očigledno da se u istom trenutku u obezmatičenoj pčelinjoj zajednici mogu naci matičnjaci započeti od 1-2- i 3- dnevnih larvi. U nekim slučajevima mogu se pojaviti i matičnjaci započeti na još starijim larvama. Šta je značajno znati. Pomenuto zatvaranje matičnjaka peti dan znači poznato pravilo 120 sati. Matematika je prosta. Sve matične ćelije započete na larvama starijim od jednog dana biće zatvorene posle 120sati od obezmatičenja odnosno petog dana. Tri dana jaja plus jedan dan 1-dnevna larva i plus pet dana je deveti dan. Pre toga su zatvoreni svi matićnjaci započeti na trodnevnim larvama (četvrti dan). Šta pčelar treba da uradi: da petog dana poruši sve zatvorene matičnjake. Na taj način ostace samo otvoreni matičnjaci započeti na jednodnevnim larvama.

Seksualni zivot matice(Dosije 4deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Milinko Borić Seksualni život matice(Dosije 4deo) Tekst:Milinko BoricBez plodne matice,pcelinje drustvo Ne moze da živi i opstane.Ako pcele imaju maticu slabije plodnosti ono ce postepeno slabiti a ako drustvo ostane bez matice,neminovno mora uginuti.Da bi mogla u potpunosti da odgovori na svoje zivotne zadatke a to je da obnavlja drustvo,matica raspolaze i odgovarajucim organima.Polni organi smesteni su u uzetku njenog tela.Polni organ se sastoji od jajnika(dva) u kojima se stvaraju jaja i kanala koji sluze za odvod jaja.Isto tako raspolaze semenom kesicom koja sluzi kao spremiste semena koje matica prima od truta prilikom sparivanja a nalazi se ispod jajovoda.Polni organ matica zavrsava se vaginom u koji se smesta polni organ truta prilikom sparivanja.Mlada matica koja se tek izlegla nije odmah sposobna za parenje .Nagon za parenjem se pojavljuje nekoliko dana kasnije(i pcele je teraju na oplodnju-primedba D.Radanovic),otprilike 3-7 dana od radjanja.Prilikom samog akta sparivanja,polni organ truta(kapulacijska cev) ulazi u vaginu matica.Uz kapulacijsku cev nalaze se ostali polni organi truta.Po sparivanju,trutovsko seme(spermatozoidi) prelaze u maticinu semenu kesicu i kasnije sluze za oplodnju jaja.Trut Nakon sparivanja Ne moze povuci iz vagine svoju kapulacijsku cev,ona se odvaja od trutovog tela i on mora da ugine.Matica se ponekad sama oslobadja kapulacijske cevi ali joj obicno pcele pomazu u tome pri povratku u kosnicu. Cesto se moze videti matica po povratku sa svog takozvanog „svadbenog leta“ kako nosi beli koncic u svom zatku a to je ostatak trutovskog polnog organa.Inace matica polaze jaja iz kojih se legu i razvijaju pcele,trutovi i matica.Opstanak pcelinjeg drustva moze da osigura samo plodna matica koja je sparen a i oplodjena od strane truta.Takva matica nosi dve vrste jaja,oplodjena iz kojih se razvijaju pcele radilice i neoplodjena jaja iz kojih nastaju trutovi.Jos 1845god. Dzerzon je postavio teoriju o“Devicanskom radjanju“ sto su kasnije mnogi drugi naucnici i potvrdili.Za pcelare Ovo saznanje je imalo izuzetnu vaznost jer objasnjava pojavu da mlade matice koje nisu uspele da se oplode iz bilo kog razloga(losih atmosferskih prilika,deformiteta matica ili organskih poremecaja) ili stare matica koje su potrosile svoje zalihe trutovskog semena,legu samo trutove iz neoplodjenih jaja.Sparivanje matica se vrsi u vazduhu.Nije pravilo da se matica pari sa samo jednim trutom,njih moze biti i vise.Ako se matica Ne oplodi u roku od mesec dana ona gubi sposobnost oplodnje i ostane jalova.Za vreme sezone ako je pasa dobra i vremenski uslovi pogoduju,pcele vise hrane maticu i ona moze dnevno da nosi od 1500-2000 jaja. Pod nepovoljnim pasnim i vremenskim uslovima matica moze i da prestane da nosi jaja.Najbolju plodnost matica ima prve i druge godine zivota a u trecoj nosivost opada pa iz tog razloga mnogi pcelari menjaju maticu svake ili svake druge godine.Iz knjige“Pcele u vocnjaķu Milinko Boric Sarajevo 1965god.Pogledajte video“Povratak matice sa svadbenog putovanja“ YouTube kanal dvavsbdacro .Vidi se beli koncic(deo truta) Milinko Borić Autor teksta Iz knjige“Pcele u vocnjaķu Milinko Boric Sarajevo 1965god. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016