matica Архиве - Страница 3 од 5

Randy Oliver“PCELINJI FEROMONI ILI KAKO SUPER ORGANIZAM FUNKCIONISE“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Randy Oliver PČELINJI FEROMONI ILI KAKO SUPER ORGANIZAM FUNKCIONIŠE Ovaj tekst je pcelarski „klasik“!!! Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere!😃 Tekst je sacinjen od delova njegova dva autorska teksta na ovu temu koja su prvobitno objavljena u „American Bee Journal“ (april i maj2010god.) a tekstove je preveo,obradio,priredio,preveo originalnu Oliverovu tabelu i dao svoj pecat, Haris Hadzic. Dragan Radanovic-urednik sajta Randy Oliver: Pcelinji feromoni ili kako super organizam funkcionise Preveo,obradio Haris Hadzic Pisati o važnim teama u pčelarstvu često je mač sa dvije oštrice,možeš ispasti totalni laik ili osoba koja će zadobiti poštovanje svojih kolega. Tako je i sa feromonima, pomenuta tema je prilično slabo izučena od pčelarske nauke. Da bi shvatili kako superorganizam funkcioniše moramo znati da se u pčelinjoj zajednici nalazi preko 50 feromona koje stvaraju larve razne starosti, pčele radilice,matica, pčele sakupljačice. Najvažniji feromoni su feromoni legla, feromoni matice i feromoni sakupljačica. Ljudi često imaju sklonost ka antropomorfizaciji životinja,tako je i sa pčelama. Pčelar može da voli svoje pčele ,iskazuje svoje emocije ljubavi,pažnje i na kraju kao nagradu za svoju ljubav dobije desetine uboda svojih ljubimica. Pčele jednostavno ne razmišljaju kao ljudi i imaju svoje razloge zašto se ponašaju na određeni način. Zato je potrebno da shvatimo neke primarne ciljeve pčelinje zajednice a to su reprodukcija, sakupljanje dovoljne količine hrane za zimu, briga o leglu itd..Svaka supstanca koja je proizvedena od nekog organizma a izaziva reakcije kod drugog organizma zove se semikemikalija. Ako supstanca izaziva reakciju kod iste vrste onda se zove feromon , ako izaziva reakciju koja donosi korist drugoj vrsti npr. parazitu onda se zove keromon (slučaj kod varoze pčela). Komunikacija i prenos informacija je fabrika pčelinjeg društva. Pčele informacije prenose vibracijama i zvukom(waglerov ples, zujanje u letu..), dodirom,mirisom,okusom.Svi smo upoznati sa raznim mirisima koje dolaze iz košnice, miris meda, voska pa i pčela. Ali smo doslovno „gluhi“ kada su pitanju feromoni. U najboljem slučaju možemo osjetiti dva feromona i to alarmni feromon i feromon orijentacije kod pčela. Feromoni koji se proizvode u leglu pčela daju informacije koji se razlikuju u zavisnosti od starosti larve,da li je larva muško ili žensko, da li je larva gladna ili je sita, da li treba da bude zaklopljena.. Feromoni se razlikuju i po vremenu isparavanju, alarmni feromoni nestaju relativno brzo dok su feromoni koji se fizički prenose preko pčela puno „masniji“ i teško isparavaju. U suštini ako je feromon lako isparljiv on izaziva kratkoročno ponašanje ili ako je teško isparljiv onda izaziva dugoročno ponašanje kao npr. zaustavljena razvijanja jajnika kod pčela radilica,promjene u funkciji mozga, skladištenje vitelogenina. Još jedan od načina komunikacija pčela je trofilaksa. Bezbroj puta na letu košnice smo vidjeli kako pčele prenose hranu jedna drugoj okrenute licem u lice. U jednoj studiji naučnici su u sirup dodali materiju preko koje mogu pratiti njeno raznošenje u društvu. U roku od 48 sati su materiju našli u 98% pčelinjeg gnijezda. To je izuzetno važno kad pčelama dajemo medikamente preko sirupa i bitnije je držati se propisane doze nego količine sirupe jer pčele ce je svakako podijeliti.. Kad bi povukli paralelu sa čovjekom, to bi značilo da su feromoni kod pčela isto kao hormoni kod čovjeka koji kolaju kroz naš sistem. Nedavne studije su pokazale nevjerovatnu i neočekivanu kompleksnost kada su u pitanju feromoni kod socijalnih insekata a posebno kod pčela. Zamršena mreža interakcija koje proizvode feromoni je puno dublja i kompleksnija u značenjima nego što se to prije smatralo. Rezultati ovih studija su pokazali da sistem komunikacija između pčela radilica i matice predstavlja više dijalog nego statično primanje signala. U ovome ogromnu ulogu imaju feromoni legla i feromoni matice koje se na određeni način dopunjavaju i smjenjuju.Ima dosta informacija i slobodno sebi uzmite vremena da to bolje pogledati i shvatite .Počecemo sa polenom -unos polena je prvi signal da se dugovječne zimske pčele prebace iz načina preživljavanja u aktivne sudionike u razvoju pčelinje zajednice. Zimske pčele počinju sa konzumacijom polena i pretvaranjem istog u mliječ. Matičnim mliječom hrane maticu koja počinje sa polijeganjem jaja. Matice svoje prisustvo obznanjuje svojim mandibularnin feromonima kojima iskazuje svoju plodnost,lokaciju u košnici,glad, ponašanje.. Istog trenutka kad se prvo jaje izleglo ono počinje sa slanjem feromona u kojima “ govori“ da je gladno, prevedeno na naš jezik razumijevanja. Zimske pčele posežu za svojim nakupinama vitelogenina koje su uskladištile u sebi kako bi mliječom što bolje nahranile mladu larvu. S obzirom da u ovom trenutku ne postoji mnogo FL zimske pčele su slobodne da se prebace na primanje polena i nektara i uskoro će one postati sakupljačice. U istom trenutku postepeno povećanje FL podstiče sakupljačice na skupljanje polena. Dokle god u košnici postoji mlado leglo njegovateljice znaju da matica postoji i nastavljaju sa svojim poslovima. Visoka prisutnost FL i FM „koče“ prijevremeno razvijanje njegovateljica u srednjovječne pčele i ne dopušta im da se prestanu brinuti o mladom leglu. U ovoj fazi polako dolazi do smjene jer izlazeće pčele polako preuzimaju poslove oko brige u košnici.Prvo je to čiščenje , poklapanje ćelija .Zatim konzumacija polena ima za posljedicu razvijanje žlijezda kojima će hraniti leglo,maticu i sakupljačice i razvijanje mišića krila kojima će grijati leglo. Pčele koje su zamenjene odlaze na periferiju košnice i više nisu pod uticajem FL i FM, ignorišu poslove oko brige za mlade jer to više nije njihov posao i bave se poslovima oko prihvatanja nektara kojeg skladište iznad legla, stražarenjem, razmještanjem polena, čiščenjem ostataka po košnici,ventilacijom, gradnjom staništa sa voskom. Srednjovječne pčele su u potpunosti razvijene, i mogu se posvetiti bilo kojem poslu. Najvažniji njihov zadatak je primanje nektara kojeg donose sakupljačice, obično na ulazu u košnicu. Nektar uvijek skladište iznad legla

S.Jevtic“Ako ste zakasnili sa uzimljavanjem“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtić Ako ste zakasnili sa uzimljavanjem Ako ste zakasnili sa pripremama za zimu Završena je pčelarska sezona, med se izvadio gde ga je bilo, zakasnilo se sa uzimljavanjem šta dalje i kako raditi . Pise Slobodan Jevtic Avgust nam je prošao a nismo stigli spremiti zajednice za uzimljavanje. Moramo uraditi brzo a efikasno za kratko vreme a da pomognemo pčelinjim zajednicama I pripremimo ih da bezbedno prezime i sačekaju proleće spremne za brzi razvoj.Od ove zakasnele pripreme zavisi nam kakva će nam biti zajednica u proleće i kako ćemo docekati bagrem.Tretman sa mravljom kiselinom smo uradili, polovinom jula,stavljen je i Apigard i to smo uradili kako treba i sada smo bezbedni od krpelja, sveli ga na dozvoljenu meru. Vreme nam je naklonjeno, jesen će duže trajati a mi moramo biti efikasni I brzi. Kako osigurati nastavak vrste?Šta hoću ovim da kažem?Da bi pčelinja zajednjica nakon završetka pčelarske sezone i dalje mogla nesmetano da živi, potrebno joj je obezbediti optimalne uslove za bezbedno zimovanje, ali i brzi prolećni razvitak. Šta se pod tim podrazumeva?Većina pčelara će se složiti da matica od polovine avgusta do polovine septembra zaleže tzv. zimsku pčelu,koja će kasnije,formirajući masno tkivo, nesmetano prezimeti zimu, ali normalno početi razvijati u mesecu februaru i martu sledeće godine. Da bi matica zalegala zimske pčele u što većem broju, odnosno produžila svoju vrstu, potrebno je nečim stimulisati njeno zaleganje, jer poznato je da mesec avgust i septembar nisu meseci sa nekom velikom nektarskom pašom. Trebamo vršiti stimulaciju na zaleganje a ujedno i na pripremu hrane (dopunu ) za zimu.Pošto nam je avgust prošao a stigao septembar, počećemo odmah sa stimulacijom . Stimulaciju možemo vršiti na dva načina,gustim šećernim sirupom i to razmerom 3:2 u korist šećera da bi došlo što pre do zatvaranja meda i ramovima sa medom u zbegovima.Na nama je da odaberemo prema nasim mogućnostima. Ako imamo meda radićemo sa medom u zbegovima a ako nemamo ,vršićemo stimulaciju šećernim sirupom ili pogačama . Stimulacija se radi da bi matica položila što više jajašaca a ujedno i povećali zalihe hrane (dopuna) za zimu. Pošto nam je vreme naklonjeno stimulaciju ćemo završiti polovinom septembra ako smo uspeli da nam matica zaleži određeni broj ramova i to ako se složimo da nam jedan ram 25 *40 ima 8000 ćelija a u tom trenutku normalno nisu sve zaležene, oko 50% a to je otprilike 4000 a nama trebaju 5ramova legla koja će sačiniti 8-9 ulica pčela i to je optimalno (zadovoljavajući broj od 20000 pčela sa kojima ulazimo u zimu).Svako ulaženje sa 15000 do 20000 je odlično.Broj ćelija u ramu u zavisnosti od tipa košnicaAŽ= 8000DB= 9700LR= 6900RV= 4500Farar= 5,500 Na osnovu ovoga može se videti koliki je potreban broj zalezenih ramova ako uzmemo da je zaleženost približno 50%.Kada se završilo sa stimulativnom prihranom, nema odmora-došlo je vreme za zazimljavanje pčela. Evo kako ja to radim,ne mogu reći da to ima veze sa mojim načinom rada sa prihranom medom ali neka to bude jedan zaokruženi način pčelarenja. Uporedo sa prevođenjem košnice u zimski korpus vrši se utvrđivanje stanja svih društava to podrazumeva:Kvalitet maticeKvantitet i kvalitet zimskog leglaKvalitet saćaKvantitet i kvalitet energetske hrane-medKvantitet proteinske hrane-pergaZdravstveno stanje pčeleMoje pčele zazimljujem tako što ispod plodišnog dela stavljam polumedišta – medištasa malo meda u njima. Tada sam dobio da mi je plodišni deo podignut iznad podnjače. U ovom slučaju ne moram imati posebne prostorije za čuvanje ramova, takođe ovaj postupak imaće dosta uticaja na brži prolećni razvoj.Zašto brži razvoj plodište je podignuto I višlje je od zemlje, čim je višlje znači da je toplije, a ujedno kod svih kondezacija, voda se sliva dole u medišna tela, tako da nam plodište koje je najvišlje uvek suvo. Pošto je najvišlje isto je i najtoplije. Proterasmo slave, praznike ,prolazi zima, stiže nam februar, opet treba početi sa stimulacijom. Sada je ono glavno, a to je šećernim sirupom nemoguće,jer je februar varljiv i dolazi do naglih vremenskih promena. Ram pun meda preko satonoša -eto energetske hrane za zdravu pčelu. Taj ram se može čak izvaditi i iz košnice jer stoji poslednji u nizu i pčela ne doseže do njega kada je vreme hladno, a svesni smo da pčela nikada neće napustiti svoje leglo ipreći na med, po ceni da ugine.Ako nemamo uslove da stavimo ram sa okvirom isti ćemo iseći i spustiti na satonoše, kao kada stavljamo pogaču. Pčela će uzimati taj med i puniti ramove iznad legla. Imaće hrane u izobilju a matica nesmetano zalegati. Isti ram ili sat kada se izvadi iz košnice može na pretapanje. Čekamo i pratimo, pčela sve brojnija, puni plodište, mi dodajemo sa strane ramove sa satnim koje pčela izvlači i odmah ih zaleže, kod povišene temperature čak ubacujemo ram u središte legla. Polena ima u dovoljnoj količini ,nektara ima,uslovi svi stečeni za brzi razvoj. Kod ubacivanja satnih u plodište kada cveta jabuka za izradu iste -ubacivati pored kvalitetno urađenog sata da bi i ono bilo urađeno sa kvalitetnim radiličkim ćelijama i tada dolazi do maksimuma, plodište puno ramovima i pčelom. Kada voce krene da uveliko cveta tada vadimo polumedište(medište) a plodište spustamo na svoju podnjaču,a polumedište ( medište) stavljamo preko plodišta. Sada biramo da li ćemo staviti matičnu rešetku ili idemo u medište sa razređenim ramovima bez rešetke, na nama je da odaberemo.Po meni taj odabir zavisi od tipa košnice sa kojima radimo i načinom koji smo odabrali da radimo istim tipom košnice Ovakav način je izuzetan za brz razvoj, jake zajednice, rezultati se vide odmah kod cvetanja voća ,zajednice jake izvlače satne osnove u plodištu i spremne i sa nestrpljenjem dočekuju bagremovu pašu.Vremenski uslovi naklonjeni,bagremova paša za par dana, nama su zajednice sa po 50000 pčela radilica a to je ono što smo želeli i što će dati visok prinos, različita struktura starosti pčele jer je proizvedena u najprikladnijim vremenskim uslovima. Praktično značaj za medobranje imaju samo one pčele koje će raditi 5 dana njenog početka. To su pčele koje su se izlegle na 30 dana pre

Trutovi iz oplodjenih jaja!Seksualni zivot matice (5deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Trutovi iz oplodjenih jaja! Seksualni zivot matice -5deo Diploidni trutovi Odavno je poznato da se trutovi razvijaju iz neoplodjene celije.Ponekad se desi da trutovi budu zaceti iz oplodjenih jaja a nasa medonosna pcela ih eliminise kanibalizmom jer oni su sterilini.Da li je to razlog zasto ponekad nasa medonosna pcela ubija svoju maticu u nameri da je zameni novom maticom? Pise D.Radanovic Zenke pcela su diploidne a trutovi su haploidni jer se razvijaju iz neoplodjene jajne celije.Ako gen CSD ima dva alela jer „dolazi“ od oplodjene celije,nastaje zenka a ako ima samo jedan alel (jer celija nije oplodjena) onda nastaje trut.Ponekad se desi anomalija i trutovi se radajaju iz diploidnih (oplodjenih celija) sto za posledicu ima sterilnost istih tih trutova.Prisustvo takvih sterilnih trutova u kosnici ne doprinosi boljitku drustva,oni samo trose resurse drustva i nemaju mogucnost oplodnje a to je njihova glavna karakteristika.Nova studija je pokazala( link za tu studiju) https://link.springer.com/article/10.1007/s10886-017-0839-7 da pcele mogu da razlikuju ove dve vrste trutova na osnovu mirisa (feromona) koji se javlja 10-tak dana od izlaska truta iz zatvorene celije u plodistu.Tih desetak dana je i vremenski interval posle kojeg pcele ubijaju svoju maticu jer radja sterilne trutove.Studija je radjena sa tkz“Beskrajnim pcelama“ (Meliponini). Kod ove vrste pcela,celije sa takvom vrstom „felericnih“ trutova se zatvaraju i pcele tek posle izvesnog vremena primecuju takvu anomaliju,sto za posledicu ima „majko-ubistvo“ tj. one ubijaju svoju maticu.Kod nasih medonosnih pcela situacija je drugacija jer drustva imaju veliki broj kucnih pcela koje izmedju ostalih obavljaju i „sanitarne“ poslove. Prvi je Djerzon otkrio da se trutovi dobijaju od neoplodjenih jaja (Dzierzon, 1845) a definicija parthenogeneze je nastala na osnovu studija leptira i pčela (Siebold, 1856), što je potvrdio Paulcke (1899). Diploidni trutovi iz oplođenih jaja su pronađeni mnogo kasnije u Hymenopteri (Whiting and Whiting, 1925). Diploidni trutovi su rezultat parenja matica i trutova sa identičnim seksualnim alelima.Kod „Apis mellifera“, ‘“lazne“ diploidne muške larve eliminišu se kanibalizmom pre zatvaranja celija za razliku kod ranije navedenih „Beskrajnih pcela“.Kod nasih pcela mehanizam detektovanja „losih“ trutova nije jos otkriven ali ja licno pretpostavljam na osnovu gore navedene studije da je isto u pitanju feromon. Takodje se pitam posto je neoborivo dokazano da nase medonosne pcele prepoznaju larve „buducih sterilnih trutova“ i da ih jeduci „kanibalizmom“ nemilosrdno unistavaju,da li je moguce da pcele ubijaju maticu u zelji da je zamene i kod nasih pcela???Evolucijski je logicno da unistavaju takve trutove jer neplodni diploidni trutovi samo trose resurse i ne doprinose drustvu !Glasno razmisljajuci se pitam ?Zar nije, evolucijski logicno i da menjaju takve matice,zar ne!?Meni je ovo interesantno za razmisljanje a vama? Pogledajte video „Haplo-Diploidy Honey Bee Genetics“ sa Youtube kanala „Uaex Beekeeping“ Reference Characters that differ between diploid and haploid honey bee (Apis mellifera) drones http://www.funpecrp.com.br/gmr/year2005/vol4-4/gmr0105_full_text.htm The evolution of polyandry by queens in social Hymenoptera: the significance of the timing of removal of diploid males https://link.springer.com/article/10.1007%2FBF00171100 Ploidija https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0 Diploid Male Production Results in Queen Death in the Stingless Bee Scaptotrigona depilis https://link.springer.com/article/10.1007/s10886-017-0839-7 Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/ Ili posaljite poruku preko sajta ovde na „kontakt“ stranici !Ili direktno na mail: medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝 DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Kako pčele regulisu temperaturu u košnici

Pogledajte“Ogranicavanje matice“ video S.Omerovic

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više video Ograničavanje matice Pise Semir Omerovic U videu koji vam donosimo, objasnio sam proces pripreme pčelinjih društava za bagremovu pašu. Prva faza te pripreme je ograničavanje matice koju sam obrazložio u ovom prilogu. Ograničavanje je proces pri kojem maticu stavimo u jedan nastavak kako bi ona nosila što manje legla jer nam ono nije potrebno za bagremovu pašu. Nastavak sa maticom odvojimo od medišta matičnom rešetkom kako bi spriječili da matica silazi u donje nastavke. Prilog pogledajte u nastavku. Semir Omerović iz Brijesnice Male-BiH.Pčelarim desetak godina i ovaj hobi mi ponekad donese materijalno i duhovno zadovoljstvo. U želji da pomognem mladim pčelarima, pokrenuo sam Youtube kanal na kojem dijelim savjete i objavljujem video zapise sa svog pčelinjaka. Semir Omerović Autor teksta pčelar Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Dinic „Jezik prirode“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Jezik prirode-Pčelarstvo Jezik prirode Dosadicu svima ponavljanjem pcelarskih aksioma, ali smatram da onaj ko ih prihvati sa postovanjem i zabranom krsenja, ima prava da i od pcela ocekuje isto, a one nisu ljudi i drze rec-! Pise D.Dinic Znam da moje uzivanje prilikom posmatranja prirodnog rojenja dolazi iz dubokog unutrasnjeg osecaja postovanja pcela. Radujem se zajedno sa njima, smatram da ljudi jos uvek nisu nenadoknadivo upropastili planetu ako pcele imaju -zelju- da se roje. E, sad, najlakse je -strazariti- na pcelinjaku i hvatati rojeve. Ispascu sad neki -partybreaker-, kao neki strogi roditelj koji se iznenada vrati pa pokvari zurku, ali nekako osecam da treba reci. Treba izvuci iskustvo iz toga, pregledati beleske, setiti se sta se desavalo u toj kosnici jos od marta meseca i sledece godine biti mudriji. Dodje mi da napisem kako je doslo vreme da je vrednije uhvatiti dva roja nego ocekivati dobru pasu i med, ali moramo da razmisljamo o racionalnom pcelarenju, pcelarenju koje kontrolisemo, zasto smo pcelari? Imati kosnice i biti pcelar su dve razlicite stvari. Onaj koji samo zeli da poseduje kosnice moze sebi dopustiti prirodno rojenje, dok komercijalni pcelinjaci zbog toga trpe ozbiljnu stetu.O rojenju je trebalo razmisljati jos pre desetak nedelja. Da, to je iskustvo. Prepoznati ranije!! Moze se to, vidi se po njima, samo treba znati. Kako? Ne znam. Ucim se. Nije bas pohvalno za pcelara da mu se pcele masovno roje, jeste lepo, ali nije bas prikladno. Svako ko ima kosnice je moj drug, prijatelj, kolega i saradnik, drago lice, ali nije pcelarstvo uhvatiti roj, staviti ga u kosnicu i zavrsiti posao do sledece godine, ponovo hvatati rojeve i tako u krug. Treba malo raditi sa pcelama, pratiti, uciti od njih i iskustvom preduprediti rojenje.Najvecu pometnju, po mom misljenju, su napravili pisci pcelarskih knjiga neprekidnim ponavljanjem: -Jaka drustva, jaka drustva, jaka drustva- . . . OK, jaka drustva, ali koliko jaka?! Kad drustvo prelazi granicu izmedju jakog i prejakog? Smatram da drustvo od 50 i vise hiljada pcela ne donosi med. Morala bi da se dogodi izuzetno jaka i obilna pasa koja bi preokrenula namere tog drustva i naterala ga da umesto -roji se- predje u -sakupi hranu-, a svedoci smo da je takvih godina sve manje. Pricaju o njima stari pcelari, ubedjuju me kako to izgleda, ali svojim ocima je nisam video. Zato je bolje razmisliti o drzanju srednje jakih drustava, onih koji mogu da donesu viskove meda, ne bas kao najjace, ali bez rizika od prirodnog rojenja. Ovde dolazi na red iskustvo. Kako pripremiti pcele za bagremovu pasu bez rizika od prirodnog rojenja? Divna tema! Neiscrpna! Beskrajna, bezvremenska. Poucen proslogodisnjim iskustvom, odgovor na ovo pitanje dao sam tako sto sam na pasu odneo nesto slabija drustva. Slabija su, ali zato ih ima vise pa mislim da sam na istom. Ima nekoliko -eksperimentalno- jakih, ali ce se ona sigurno, zahvaljujuci ovakvim vremenskim uslovima, izrojiti. Glavni razlog je -guzva- u kosnici. Lose vreme utice na smanjenje pase, izletnice ili ostaju u kosnici ili donose manje kolicine nektara, mlade pcele nemaju posla, nastaje -prenatrpanost- izleganjem novih i novih pcela, drustvo se oseca jako, snazno i krece u zavrsni cin rojenja. Sve ovo je poznato iz literature, svako to moze da dokaze, svako je to doziveo na sopstvenom pcelinjaku, ali je meni sve to nekako -tanko-, nedostaje neka -iskra-, nesto vazno. Pricajuci sa svojim starim majstorom o losem vremenu i razlozima rojenja, majstor mi je rekao da slabo razumem pcele i da se one ne roje zbog guzve. -Roje se zato sto posle kise ocekuju izobilje pase- odgovori on na moje teoretisanje. Mozda je nekome ovaj odgovor smesan, meni nije. On govori o jednom drugacijem -pcelarstvu-, pcelarstvu koje nije trazilo naucna objasnjenja za postupke pcela vec se o njima promisljalo, pcelarstvu iznad tehnologije rada, on mi govori o pokusajima starih pcelara da -udju- u nacin razmisljanja pcela, u njihove instikte i osecaje, da -dozive- pcelinju zajednicu, da je shvate. Zato ovaj odgovor ne ignorisem, razmisljam o njemu kao o zaboravljenoj vezi izmedju coveka i prirode, shvatanju da je pravo izbora i slobode dato svakom zivom bicu, o tome da smo, ususkani u komfor savremenog zivota izgubili instinkte opstanka. U kosnici vidimo zajednicu kakvoj bi voleli da pripadamo i mada ne razumemo sistem odlucivanja u njoj, postujemo ga, jer naslucujemo da je povrh naseg nivoa poimanja svrhe zivota. Pcelar mora da se poistoveti sa savrsenim skladom koji vlada u prirodi, da postane deo nje, da ne zivi svojim racionalnim egom, vec da uhvati ritam koji namecu nekontrolisane sile neba i zemlje. Pcela to zna, ali ne zivi, ona radi – zajednica zivi. Zajednica postoji – da bi pcela zivela. Tako nekako!Da li su mog majstora godine iskustva naucile da oseca te fine titraje izmedju pcela i prirode, nemi razgovor cije smo reci zaboravili da razumemo ili je u pravu nauka sa svojim grubim objasnjenjima? Ne znam, ali jedno je sigurno: Dokle god ima pcelara postoji -sansa- da neko ponovo nauci taj univerzalni jezik prirode !! Kontakt david_dinic@yahoo.com David Dinić Autor teksta Pozarevac (Srbija) Pcelar -entuzijasta,pcelari sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcela.a. Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Zamena matica dodavanjem zrelih maticnjaka

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković Zamena matice dodavanjem zrelih matičnjaka Podsetimo se i odajmo počast starim majstorima pčelarske prakse i pisane pčelarske reči! Ukoliko nismo u mogucnosti da proizvedemo ili nabavimo mlade oplodjene matice i njima zamenimo stare,najbolje je zamenu matica tada izvrsiti zrelim maticnjacima. Pise Bozidar Veskovic Zamenu starih matica dodavanjem zrelih maticnjaka treba obaviti u sezoni rojenja a to je u nasim uslovima uglavnom mesec juni.Tada nije tesko obezbediti zrele maticnjake i tada pcelinja drustva rado primaju dodatu maticu ili zreo maticnjak.Pet do sest casova pre dodavanja maticnjaka,iz kosnice treba odstraniti staru maticu ako je ima.Dodavanje zrelih maticnjaka vrsi se pazljivim isecanjem maticnjaka sa malim komadom voska i potom umetanjem istog u sace sa leglom u kosnicu u kojoj zelimo da menjamo maticu.Medjutim,ova zamena moze se izvrsiti i na taj nacin sto se ceo ram na kome ima vec zrelih maticnjaka dodaje drustvu u kojem zelimo da promenimo maticu.U oba slucaja dodaju se radi sigurnosti dva do tri zrela maticnjaka koji se pre dodavanja pazljivo namazu medom iz kosnice u koju se dodaju(da ih pcele ne bi razorile).Treba znati da je uvek bolja opcija dodavanja vec oplodjenih mladih matica koje su testirane ali ako ih nemate dobar je i zreo maticnjak. Jedan od nacina dodavanja mladih matica jeste da se stara matica odstrani iz drustva 5-6 casova pre dodavanja mlade matice.Zatim se putem spajanja,dodaje nukleus sa mladom maticom i pcelama. Prilikom dodavanja matica treba se podsetiti na uslove prijema matica o kojima je opsirno pisano u tekstu”16 uslova za prijem matica” od istog autora a koji se nalazi na ovom sajtu. Ovaj tekst je preuzet iz knjige “Radovi na pcelinjaku po mesecima “ autor Bozidar Veskovic-Zadruga /Beograd 1978 Bozidar Vesković Autor teksta Pčelarska veličina Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Prvih 21 dana u zivotu pcele(video)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pogledajte odličan video Prvih 21 dana u životu pčele! Odlican video! Pcela nastaje preobrazajem kroz sledece stadijume:jaje koje polaze matica,larva,zatim lutka i na kraju,odrasla pcela(tj.matica ili trut). Kada matica polozi jaje u celiju saca,ono prvog dana u toj celiji stoji uspravno,drugog dana koso a treceg polozeno na dnu celije.Mlade pcele koje imaju sposobnost da luce mlec,stavljaju taj mlec u celiju sa jajetom.Jaje odmah upija mlec,pocinje da raste a usled toga kosuljica jajeta prska i od tog momenta nastaje stadijum larve.U ishrani larve postoje dve faze:u prvoj fazi pcele intezivno hrane larve cistim mlecom a u drugoj fazi mesavinom mleca,meda,polenovog praha i vode. Ovakav proces traje sve dok larve ne porastu toliko da bezmalo ispune celije.Tada pcele zatvaraju celije legla poroznim vostanim poklopcem.Cim celije sa leglom budu zatvorene,nastaje stadium lutke.Kada se proces preobrazaja lutke zavrsi,sad vec vec formirane pcele,progrizaju vostane poklopce i izlaze iz celija.Normalna temperatura u podrucju legla treba da bude oko 35c.U normalnim uslovima,od polaganja jaja pa sve do izvodjenja,potrebno je:za maticu 16 dana,za pcelu radilicu 21 dan a za truta 24 dana. Izvor Radovi na pcelinjaku po mesecima Bozidar Veskovic Zadruga Beograd 1978god. (Anand Varma) kanal TED Youtube Autor teksta (Anand Varma) kanal TED Youtube Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Njegovo velicanstvo Langstrot (LR)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Njegovo veličanstvo Langstrot (LR) Noc topla,tiha, pcelarska… nocni vetar retko donese miris bagrema, tek se otvara …Pise David DinicSedim ispred kuce. Juce sam ih -oterao- na pasu, a danas mi vec nedostaju, prazan mi pcelinjak, navikao sam da ih obidjem pre spavanja . . . Ne spava mi se, ali ne zbog toga . . . Muci me Langstrot.Imao sam srece da pre nekoliko dana pregledam desetak LR kosnica NEOTVARANIH od prosle godine. Zamislite tu srecu, taj splet okolnosti! Da ne opisujem kako je do toga doslo, eto mene na putu, vozi me nepoznat covek.Moj domacin je otac vlasnika kosnica koji je u inostranstvu i iz nekih razloga nije dolazio kuci nekoliko meseci, niti moze da dodje jos mesec-dva. Zamolio me je da uradim -bilo sta- pre nastupajuce bagremove pase, zeli samo da mu pcele -ostanu- u kosnicama dok ne dodje. Otac je imao -naredjenje- da povremeno hrani pcele sirupom da ne -umru od gladi-. Iz razgovora shvatam da nisu pcelarska porodica, da se od nedavno bave pcelarstvom i da ih je u sve -uvukao- sin kome zele da pomognu. Na licu mesta zaticem novu centrifugu, lepo slozene sanduke sa ramovima koje je vec naceo moljac. Uzimam njihovu opremu jer svoju nikada ne nosim na druge pcelinjake niti dozvoljavam nekom da donosi svoju na moj. -Pcelinje bolesti su podmukle-, uvek mi u glavi bruji recenica moje strine. Elem, zapricah se nepotrebno . . .Kao i na svakom nepregledanom i neprepakivanom pcelinjaku izaslom iz zime, 30 % su slabe, 30 % su srednje i 30 % su jake. Necemo o ovim prvima, interesantne su ove jake, u ovom slucaju 4 kosnice.Langstrot je izmerio, takozvani, -pcelinji prostor-. Zanimalo ga je zasto pcele negde prostor propolisu, a u nekom izvlace zaperke. Izmerio je i utvrdio dimenzije pcelinjeg stanista i na osnovu toga konstruisao svoju kosnicu. On je prosecnu duzinu prirodnog pcelinjeg saca podelio na 3 dela, omogucavajuci nam razne operacije, preglede i postupke unutar kosnice, a sve to zahvaljujuci cinjenici da pcele med -odlazu- iznad gnezda. Za plodiste je utvrdio dva nastavka, cija zapremina, prema savremenim istrazivanjima, prevazilazi potrebe pcelinjeg drustva za formiranje legla. . . i bio je u PRAVU! U ove cetiri kosnice zatekao sam situaciju -kao u bajci-. Nastavci su prepuni pcela, sigurno ih ima oko 40000 + one koje su otisle da traze tek procvetali bagrem. Legla ima od 8-10 ramova ali u oba nastavka !!! Znaci 4-5 ramova dole i 4-5 ramova gore, jedni iznad drugih. Nikada ranije nisam video da su pcele samostalno formirale takvo plodiste, da se matica sama spustila u donji nastavak, da nije blokirana, niti je drustvo mnogo odmaklo u svojoj osnovnoj zivotnoj nameri – rojenju. Ostali ramovi su puni meda, ima trutova, jedino sto leglo nije u sredini, vec se nalazi ili levo ili desno sto nema nikakve narocite veze.Sve ovo vam prenosim jer ga smatram dragocenim iskustvom iz koga sam mnogo naucio. Dakle, jake zajednice zazimljene na 2 LR tela uopste ne moramo pozurivati, rotirati, prosirivati, sve je to Langstrot vec uradio umesto nas. On je, ostavljajuci pcelama vise mesta nego sto je to potrebno za gnezdo, zapravo dao pcelama prostor za zivot i rad, odlazuci tako rojenje do prve velike pase. Mnogo gresimo izjednacavajuci pcelinje leglo sa pcelinjim stanistem !! Nije gnezdo sve sto treba pcelama! One ciste, prenose, grade, spremaju, privremeno odlazu i ko zna sta jos, a za to im je neophodno da postoji i sace na kojem nema legla. To sto nema zapocetih maticnjaka i drugih znakova skorog rojevnog napustanja kosnice znaci da imaju i dovoljno posla i dovoljno mesta za zivot. Problem moze da nastane tek pojavom obilne pase. Langstrot je i o tome mislio! Dodavanjem treceg nastavka, u pasi, mi povecavamo zapreminu kosnice dodatno odlazuci rojenje ali ispunjavamo i glavni preduslov uspesnog pcelarenja, a to je da se pcelama oduzimaju samo -viskovi- meda. Kako u plodistu vec ima 10-tak ramova sa medom, moze se sa sigurnoscu tvrditi da je treci nastavak -visak-, on je -pcelarov-, jer ce u njemu biti meda samo ako bude obilne i jake pase. Dok slavuji zapocinju svoje celonocne pesme, divim se Langstrotovoj genijalnosti. Pitam se da li je pretpostavljao da ce se posle njega pojaviti pcelari koji ce jos vise -usitniti- pcelinje sace? ( Farar, Rodna Voja ) Da li su oni bolji pcelari od njega? Da li je njegova kosnica, koju je konstruisao na osnovu promisljanja i posmatranja, bolja od onih koju su konstruisali svoje ( ali, ne zaboravimo, na osnovu njegove ) , koristeci pri tome nauku i proracune? Ko je u pravu?Mozda i nije na meni da trazim odgovore na ova pitanja, imam i pametnijeg posla, ali, eto, razmisljam . . . voleo bih da sam nekako mogao da upoznam tog coveka . . . Loraina Lorenca Langstrota! David Dinić Autor teksta Pozarevac Srbija) Pcelar -entuzijasta,pcelari sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcelama! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

R.Radivojac Matica trtusa i lazne matice

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Rajko Radivojac Matica trtuša i lažne matice Pčelari početnici često teško razlikuju djelovanje matice trutuše od djelovanja lažnih matica. Obe pojave su loše za pčelinju zajednicu, slične su, ali je nacin saniranja različit.Pise R.RadivojacGreške dovode do razočarenja i zato je potrebno je znati sledeće:Matica trutušaTrutuša je naizgled normalna matica. Posmatrajući je ne možemo ni po čemu da je razlikujemo od normalne matice. Pregledajući ramove sa leglom, na osnovu izgleda legla, mi je proglasimo trutušom. Matica trutuša nosi samo neoplođena jaja iz kojih se razvijaju trutovi. Na saću vidimo samo trutovsko leglo. To trutovsko leglo ne izgleda kao u normalnim zajednicama. Ono je nepravilno, jer matica polaže jaja i u radiličke ćelije, a one su premalene za uzgoj trutova. Pčele zato proširuju radiličke ćelije koliko mogu i tako deformišu radiličko saće. Trutovi izleženi u ovakvoj zajednici su u pravilu sitni i nedovljno razvijeni. Razlozi zbog kojeg matica nosi samo neoplođena jaja mogu biti različiti. Najčešće je u pitanju matica koja nije sparena. Njena spermateka je prazna. Isto tako, normalno sparena matica koja je bila sposobna da razvije velike površine legla može postati trutuša ukoliko potroši svu spermu iz spermateke. Pčele osjećaju da matica nije u redu i često pokušavaju da je zamjene povlačeći matičnjake na trutovskom leglu. Iz tih matičnjaka ne može da se odgaji matica, jer nema oplođenih jaja. Trutovi iz legla ovakve matice mogu polno sazreti, ali u konkurenciji normalno uzgojenih trutova vjerovatno nemaju šansu da oplode neku mladu maticu. Ukoliko pčelar ne interveniše zajednica koja ima maticu trutušu je osuđena na propast. Matica može da ostane neoplođena:Zbog nemogućnosti da izleti na oplodnju, ako su loše vremenske prilike u periodu kad je sposobna da se pari sa trutovima. Ako je loše vrijeme duži vremenski period matica prestari i oplodnja više nije moguća.Kod tihe smjene koja se dešava u periodu kada nema polno zrelih trutova. Matica koja je izletjela na oplodnju nema sa kim da se spari. To se najčešće dešava u rano proljeće ili u kasnu jesen.Ako pri radu sa pčelama u rano proljeće ili u kasnu jesen nehotično ubijemo maticu, a da to i ne znamo, pčele će sebi odgajiti maticu iz prinudnih matičnjaka. Takva matica se neće oploditi, jer u to doba nema trutova.Zbog nekog tjelesnog nedostatka ili oštećenja polnog aparata matice oplodnja nije moguća. Matica iz prisilnog matičnjaka odgajena od starije larve može biti nedovoljno razvijena i nesposobna za oplodnju. Znamo i da normalno sparena matica, koja je bila sposobna da razvije velike površine legla može postati trutuša. Ta pojava se objašnjava na sledeći način:Ako je matica stara smatra se da je tokom vremena potrošila svu spermu iz spermateke, pa zato nosi samo neoplođena jaja.Ako je matica mlada smatra se da njena spermateka nije bila dovoljno napunjena spermatozoidima.Ako je mlada matica odgajena od starije larve njena spermateka može imati malu zapreminu, pa primljena sperma bude brzo potrošena.Za mladu maticu koja brzo postane trutuša, uobičajen je naziv „nedovoljno oplođena matica“. Taj naziv nije u potpunosti odgovarajući. Matica može biti oplođena ili ne, a nikako djelimično oplođena. Za matice koje imaju manju količinu sperme u spermateci trebalo bi naći neki prikladniji naziv. Možda bi izraz „nedovoljno plodna matica“ više odgovarao. Saniranje zajednice sa maticom trutušomAko u zajednici ima dovoljno pčela možemo nakon uklanjanja matice trutuše zajednici dodati normalnu maticu. Ako je pčela malo ili ako je sezona pri kraju, nakon ukljanjanja matice trutuše pčele je najbolje pripojiti nekoj normalnoj zajednici. Lažne maticeAko je pčelinja zajednica dugo bez matice i bez legla, dolazi do pojave lažnih matica. To su u stvari, pčele radilice čiji su se jajnici aktivirali i počeli da stvaraju jaja. U takvoj pčelinjoj zajednici nedostaju matični feromoni koji kontrolišu ponašanje pčela radilica. Lažne matice mogu da polažu samo neoplođena jaja.One nisu potpuno polno razvijene, a i nemaju građu kao normalna matica. Pregledom nikako ne možemo ustanoviti koje su se pčele radilice pretvorile u lažne matice. U takvoj zajednici nikada nema samo jedna lažna matica. Ima ih više. U literaturi se može naći podatak da u uslovima dugotrajnog odsustva matice i legla u košnici 10 % pčela radilica mogu postati lažne matice. Drugi izvori kažu da taj procenat može biti i veći, čak do 60% pčela radilica. Sve one polažu jaja u iste ćelije saća, pa tako u jednoj ćeliji možemo vidjeti više jaja, nekada i po pet-šest. Lažne matice nemaju feromonsku kontrolu nad pčelinjom zajednicom. Pčele osjećaju nedostatak matice, pa započinju gradnju matičnjaka. Često počnu da grade matičnjak i iznad ćelija sa polenom, odnosno pergom. Iz matičnjaka u zajednici sa lažnim maticama ne može da se izleže matica, jer se ona kao što znamo, izvodi samo iz oplođenih jaja. Poklopljeno leglo lažnih matica je grebenasto i razlikuje se od normalnog legla, kao i od legla matice trutuše. Trutovi koji se izlegu iz ovakvog legla su sitni i ne mogu polno sazreti.Saniranje zajednice sa lažnim maticama.Postoje razni načini kako se može sanirati pčelinja zajednica koja ima lažne matice. Obično je potrebno dosta truda, a ishod je neizvjestan. Najjednostavnije je da sklonite takvu košnicu negdje na stranu i istresete sve pčele na travu. Ramove sa leglom odvojite na pretapanje, a ramove sa hranom dodajte nekoj drugoj pčelinjoj zajednici. Istresene pčele će se vratiti na mjesto gdje je bila košnica, a koje je sad prazno. Pošto nemaju svoju košnicu, te pčele će ući u najbliže susjedne košnice.Lažne matice će biti eliminisane na ulazu u te košnice. Na ovaj način smo jednostavno riješili problem. Usput smo iskoristili normalne pčele radilice iz zajednice sa lažnim maticama. Njima smo pojačali dvije susjedne pčelinje zajednice.Foto Rajko RadivojacOvo je tekst iz nove knige Rajka Radivojca,imate njegovu email adresu,mislim da ovu knjigu vredi imati.Hvala Rajko za ovako odlicnu knjigu,jos mnoge generacije pcelara ce se edukovati uz pomoc nje! Kontakt: radivojac@hotmail.com Rajko Radivojac Autor teksta Prijedor-Republika Srpska BiH) pcelari sa oko 100 LR i AZ kosnica,bavi se proizvodnjom matica.Pisac je nekoliko pcelarskih knjiga,objavljuje tekstove u BH Pcelar-u,Srbiji,Hrvatskoj i Sloveniji.Obavljao je 2007god. i 2008god. funkciju Generalnog

Seksualni zivot matice( 3 deo)Pogledajte„Long-horned Bee Mating Behavior“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više pogledajte video Seksualni zivot matice( 3 deo)Pogledajte„Long-horned Bee Mating Behavior“ Mikrofotograf Karla Thompson je napravila ovaj neverovatan snimak parenja Dugo Rogatih pcela(Melissodes Tepanica).Zaista ne znam ime na nasem jeziku (Long Horned Bee).Izgleda da nasi Balkanski trutovi nisu tako nezni za vreme i posle parenja Morate da pogledate ovaj video!👇 Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/ Ili posaljite poruku preko ovog istog sajta(dugme kontakt?medpcelarskimagazin.mvbyte.comili direktno na mail: medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝 Karla Thompson Autor teksta video Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016