matica Архиве - Страница 2 од 5

Doc. dr Goran Mirjanic O ishrani pcela

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Goran Mirjanić O ishrani pčela! O ishrani pčela! Pise Doc. dr Goran Mirjanić Danas postoji razlika u terminima koji se odnose na ishranu pčela. Naime, u pčelarskoj praksi se koriste dva termina u zavisnosti od toga kada se sprovode i čime: – prehrana pčela, – prihrana pčela. Još uvijek se ne može sa sigurnošću definisati šta je prehrana, a šta prihrana pčela. Ovo seposebno odnosi na segment ishrane ljudi kvalitetnim pčelinjim proizvodima (posebno medom), čime čovjek postaje glavni konkurent proizvođaču meda – pčeli, a sa druge strane oduzeti med se mijenja, sa manje kvalitetnom, ali ipak ekonomski opravdanom vještačkom hranom. Značaj kvalitetne ishrane pčela je veliki, pogotovo ako se uzme u obzir ishrana mladog pčelinjeg legla i raznolikost u njihovim potrebama za hranjivim materijama. Premaistraživanju Mirjanića (2003) u današnjim klimatskim okolnostima neophodna je dodatnaishrana alternativnim izvorima hrane, a pogotovo ako se uzme u obzir ishrana mladog pčelinjeg legla i raznolikost u njihovim potrebama za hranjivim materijama. Prema Mirjaniću i sar. (2014) pčele hranjene medom živjele su od 25,15 do 29,46 dana, zarazliku od pčela hranjenih kiselinski invert sirupima – od 9,59 do 15,17 dana. Ova istraživanja ukazuju na štetan uticaj vinske i mliječne kiseline na probavni trakt pčela štodovodi do probavnih smetnji i kraćeg života pčela hranjenih ovom vrstom hrane. Istraživanja Mirjanića (2016) ukazuju da vrsta i količina hrane takođe direktno određuju dužinu života pčela. Prema tim istraživanjima u proljećnom periodu ishrana pčela treba da bude bazirana na proteinskim izvorima hrane s ciljem bržeg proljećnog razvoja, dok u jesenjoj prihrani glavni akcenat treba staviti na prihranu čistim ugljikohidratnim izvorima hrane za pčele. Pčele tokom godine najduže žive hranjene prirodnim izvorima hrane (med) i enzimskim invert sirupom, a najkraće hranjene kiselinski invert sirupom. Na dužinu života pčela utiče i pH vrijednost hrane (sirupa ili pogače), na šta takođe ukazuje istraživanje Mirjanića (2003), da se optimalna pH vrijednost hrane za pčele treba kretati u rasponu od 4,5 do 5,7. Da bi efekat štetnog dejstva kiselinski pripremljene hrane umanjio, pčelinjoj hrani se dodaju aktivnematerije u cilju zaštite legla i pčela (Rogers et. al., 1992). To se posebno odnosi na zimski period, za pčelu najkritičniji period u toku godine. Prema Mladenoviću i sar. (2002) najveća količina pčela se proizvede u varijanti jesenje prihrane pčelinjih društava sa rastvorom šećera i obranog mlijeka, dok je najveći prirast legla uočen u varijanti prihrane sa voćnim sirupom i šećerom. Takođe, različita ishrana pčela različito utiče i na proizvodne karakteristikepčelinjeg društva, što ukazuje i istraživanje Mirjanića i sar. (2012), prema kojima je utvrđena značajna statistička razlika u poređenju količine meda u pčelinjim zajednicama hranjenih medom i ostalim vrstama prihrane (p0,01), osim kod poređenja količine meda u zajednicama hranjenih medom i šećernim sirupom, te medom i kiselinski invert sirupom 2 (oksalna kiselina), gdje je utvrđena statistički značajna razlika (p0,05). U pogledu količine polena (cvjetnog praha) u košnici, Mirjanić i sar. (2011) su utvrdili da ne postoji statistički značajna razlika u pogledu količine skupljenog polena samo između pčelinjih društava hranjenih medom i šećernim sirupom. Najznačajnija smrtnost pčela je jesenskom prihranom pčela kiselinski hidroliziranim invertnim sirupom. Prema Thrasyvoulou et al. (2015) vještačka hrana za pčele se provjerava zbog nivoa HMF u njima, koji se u koncentraciji većoj od 20 mg/kg smatra toksičnim za pčele. To takođe potvrđuje i studija u Njemačkoj koja je pokazala da je koncentracijahidroksimetilfurfurala (HMF) u šećernim sirupima zaista faktor koji utiče na smrtnost pčela. Utvrđeno je da nivo HMF ispod 3 mg/1 kg sirupa ne ubija pčele. Nivo HMF iznad 15 mg/1 kg sirupa, koji su obično kod invertnih sirupa proizvedenih uz pomoć kiselinske hidrolize šećera, uzrokuje značajno povećanje smrtnosti pčela. Smrtnost je bila uzrokovana stomačnim trovanjem i cijepanjem probavnog trakta u cjelosti (Jachimowicz et al., 1975). Osim prekomjernom (nekontrolisanom) količinom kiseline, do povišenog nivoa HMF dolazi i zbog previsoke temperature prilikom pripreme istog (preko 80°C), kao i dužim stajanjem već pripremljenog sirupa (proces kiselinske hidrolize se nastavlja i nakon sprovedenog procesa invertovanja). Prema Smodiš Škerl (2015) čim se u hranu doda i minimalna količina HMF, dolazi do povećane smrtnosti pčela starijih od 15 dana. Prema istim istraživanjimaprimjećeno je povećano odumiranje ćelija u probavnom traktu pčela. U svojim istraživanjima Severson et al. (1984) konstatovali su da je najbolji ugljikohidratni izvor za dopunsku ishranu pčela visokofruktozni sirup HFCS 55, što su Rogers et al. (1992) i potvrdili. Kontakt goran.mirjanic@agro.unibl.org Hvala G.Mirjanicu za odlican tekst! Naslovna fotografija Sveto Stevanovic(zedna pcela) Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/Ili posaljite poruku preko sajta ovde na „kontakt“ stranici !Ili direktno na mail:medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝 Goran Mirjanić Autor teksta Autor je Doc.Dr.G.Mirjanic sa poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci(BiH-Republika Srpska).Naucni radnik,pcelar prakticar,uspesni predavac i plodni pcelarski autor. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

H.Zlatic Moj nacin pcelarenja 1 deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Hamid Zlatić Moj način pčelarenja- 1 deo Moj način pčelarenja POprema koju koristim u svom načinu pčelarenja. Moj način pčelarenja nije oslonjen čisto na pčelarnje sa Lr košnicom, u mom načinu pčelarenja ima opreme koja ne pripada Lr košnici ali je prilagođena ovom tipu košnice, to je dio opreme koja pripada drugim tipovima košnica nastavljača.Pčelar sam koji pčelari sa pvc folijama tokom cijele godine. Pise H.ZlaticPčelar sam koji pčelari sa punom drvenom poklopnom daskom debljine 20 mm tokom cijele godine. Pčelar sam koji pčelari sa matičnom i bez matične rešetke. Pčelar sam koji pčelari sa jednim ili više Lr tijela. Pčelar sam koji koristi Lr polu nastavak kao dodatak Lr košnici. Pčelar sam koji koristi Fararov nastavak u sklopu Lr košnice. Pčelar sam koji pčelari sa punom podnicom. Pčelar sam koji koristi zamreženu podnicu sa fijokom,tako zvanu(Anti varroznu). Pčelar sam koji koristi duboku podnicu.Pčelar sam koji koristi podnicu za sakupljanje cvjetnog praha. Pčelar sam koji koristi Sneglerovu dasku. Pčelar sam koji koristi 5 lit hranilicu za tečnu hranu,unutar zbijega. Pčelar sam koji koristi ram hranilicu za čvrstu i tečnu hranu. Pčelar sam koji koristi stirodur 20mm ispod poklopca. Pčelar sam koji koristi po potrebi zamreženi zbijeg. Uvod. Pčelarim sa Lr košnicama u koje su često unešeni elementi drugih tipova košnica. Mnogi će reći kako različita veličina okvira,dodatna oprema otežava i usporava pčelara u radu,te kako ta ista oprema treba dodatno mjesto za skladištenje i čuvanje opreme. Kritičare shvatam dobronamjerno i iskreno iz razloga što su pčelari prilagodili tehniku pčelarenja svojim potrebama. Pčelar će odlučiti spram svojih mogućnosti i potreba kao i znanja u oblasti pčelarstva sa kojim tipom košnica će pčelariti. Ista stvar je i sa tim dali će pčelar pčelariti stacionarno ili će se orjentisati na to da svoje pčele seli i približi ih pčelinjim pašama. Svaki odabir pčelar treba gledati kroz ekonomsku isplativost,utrošak radnih sati,svojim slobodnim vremenom koje ima na rasopolaganju u radu sa pčelama. Fizička sposobnost pčelara kao i pašne prilike često odrede tip košnice sa kojom će pčelar pčelariti. Udaljenost pčelara od pčelinjaka odredit će sa kojom dodatnom opremom će pčelar pčelariti. Ista je situacija i sa selećim načinom pčelarenja gdje po nekad svaki detalj kada je dodatna oprema u pitanju mora biti odmjeren i do maksimuma iskorišten.Ja sam pčelar koji sve sam radi oko svojih pčela bez ičije pomoći osim kada je centrifugiranje meda u pitanju.Pčelar sam čiji pčelinjak je udaljen od mjesta gdje radim i sa porodicom živim oko 700 kilometara. Pčelinjak posjećujem u intervalima u vremenu od dvije do tri sedmice a ponekad i svake sedmice zavisno od potrebe i slobodnog vremena koje mi je raspoloživo u radu sa pčelama. Iz tog razloga morao sam način pčelarenja kao i tehniku pčelarenja prilagditi svojim mogućnostima i slobodnom vremenu koje mi je na raspolaganju. Pčelarim sa oko 60-tak košnica stacionarno,svoje pčelarenje usmjerio sam na proizvodnju meda, prosječan prinos meda na mom pčelinjaku je oko 1000 kg na godišnjem nivou. Sam proizvodim matice za svoje potrebe,i pčelar sam koji konstantno pčelari sa istim brojem košnica što znači da ne povećavam niti drastično smanjujem broj zajednica na mom pčelinjaku. Da bi se pčelinjak održavao na ovaj moj način potrebno je preduzimati razne radnje,zahvate, kako bi se održao isti broj pčelinjih zajednica i kako bi se moglo planski raditi sa pčelama. Zato mi je potrebna razno, razna,dodatna oprema kako bi pčele održavao u radnom raspoloženju,kako bih pčele zadržale kondiciju i što bolje iskoristile pašu koja im je na rasoplaganju. Pčelar sam koji se odlučio držati pčele u paviljonima,paviljon mi omogućava rad sa pčelama kada vremenski uslovi ne dozvoljavaju rad na otvorenom,kada je vrijeme kišovito,pretoplo, tako da ja mogu detaljno planirati rad sa pčelama onda kad imam vremena za njih, bez prilagođavanja vremenskim uslovima,koji obično traže odgađanja pojedinih radnji na pčelinjaku,zbog ne mogućnosti otvaranja i rada sa pčelama. Paviljon mi omogućava i skladištenje viška opreme koji po potrebi koristim ujedno mi ja ta oprema uvijek pri ruci i u suhome.Loše stvari kod paviljonskog držanja pčela su glodari,miševi,i drugi koji traže sklonište u suhom kako bi zaštitili sebe i svoje leglo od ptica grabljivica i drugih neprijatelja koji ih vrebaju na svakom koraku. Izimljavanje pčelinjih zajednica. Nakon tretmana Oksalnom kiselinom ja pčele gotovo nikada ne otvaram do početka Marta. Moram napomenuti da mi pčele uvijek zimuju sa dovoljnim rezervama hrane. Ukoliko pčele nisu uzimljene sa dovoljnim zalihama a to je da društvo koje zimuje na dva nastavka ima krajem Septembra oko 20-tak kg hrane,takva zajednica bi trebala sa pčelama biti i brojčano jaka, ako je zajednica slabija onda je dovoljna količina zimskih zaliha hrane od 13 do 16 kg. Ako u košnici imamo mladu ovogodišnju maticu zalihe trebaju biti veće iz razloga što će takva matica postaknuta hormonalnim nagonom za opstankom zalijegati mnogo više legla pa će se tako i zimske zalihe mnogo brže trošiti. Kod mlade matice zimske zalihe nebi smjele krajem Septembra iznositi manje od 16 kg meda i jedan do dva okvira perge. Ukoliko pčelama nismo ostavili dovoljno zimskih zaliha onda je neophodno pčelama sredinom ili krajem Februara ako vrijeme dozvoli otvoriti pčele i dodati im jednu ili dvije pčelinje pogače u zavisnosti od jačine društva,ponavljam ja nisam za dodavanje pogača ali nisam ni protiv, ukoliko je život pčelinje zajednice u pitanju. Ukoliko vremenski uslovi dozvole da pčelar otvori pčele krajem Februara ili početkom Marta onda to treba raditi isključivo zbog kontrole zaliha hrane. Desi se da nekim zajednicama ostane okvir ili dva meda,ista može oslabiti sa brojčanošću pčela dok neka druga zajednica na pčelinjaku zbog bržeg razvoja potroši više hrane i ima veću masu pčele a bez dodavanja okvira ili dva okvira meda ista može stradati od gladi. Znači hrana onima koje imaju višak oduzima se,i dodaje se slabijima,hrana se dodaje do krajnjih ramova a može se i krajnji ram pomjeriti do zida a jedan pun sa medom postaviti na njegovo mjesto. Ovo se može uraditi i pri nižim teperaturama zraka kada je temperatura u plusu

O visokim temperaturama i reproduktivnom zdravlju matica i pcelarskoj demokratiji!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Temperature i reproduktivno zdravlje matica! O transportu matica,našoj pčeli,pčelarskoj demokratiji,itd! Temperature i reproduktivno zdravlje matica! Trenutno je na ovim prostorima(ex Yu) zestoka rasprava o uvodjenju pcele koja nije nasa(autohtona) i cak sta vise ona je „hibrid’ a to je posledica „rovovske bitke i divljeg rata koji se trenutno vodi u pojedinim zemljama sa zapada“.Ja pratim njihove sajtove i Facebook i tamo je pravi rat sa elementima „novog svetskog poretka“.Pricaju cak i o „arijevskoj pceli“ na kojoj je radjeno u vreme vladavine zla u drugom svetskom ratu.Koliko se kod nas sad zakuvalo tamo je tri puta gore….I to se prelilo kod nas. Piše D.Radanović Zeleo sam da danasnji tekst bude samo o jos jednom momentu reproduktivnog zdravlja pcela ali teme same sebe biraju a zivot ih namece….Licno smatram(kao neko ko nezavisno vodi uredjivacku politiku ovog sajta i ima pravo shodno tome i da iznosi svoje stavove) da „nasu pcelu“ moramo da branimo po svaku cenu jer samo ona nam garantuje „pcelarski suverenitet,demokraticnost i samoodrzivost“.Imati pcelu koja nije hibrid je prvi postulat“pcelarske demokratije“ jer svako moze da kupi,dobije na poklon,skine sa drveta roj ili sam odgaja svoje matice ili radi na svojoj liniji matica!!!!!Zato branimo „pcelarsku demokraticnost“ da sutra ne bi bili primorani da svi kupujemo matice od jednog ili dva „pcelarska tajkuna“ koji ce imati svoje hibridne linije a mi primorani da dajemo velike pare za matice cije cerke vec u sledecem kolenu nece biti majkama ni do kolena! Nasa pcela je dobra a mi samo jos vise da radimo na njoj,da se edukujemo i naravno da je volimo.Nekada i mi sami ne obracamo paznje na detalje a nekada je i u njima problem.Ovo malo istrazivanje sprovedeno u Americi moze nam posluziti kao jos jedan mali korak ka boljim prinosima meda nase autohtone pcele,cesto se matice vrhunskih linija transportuju neadekvatno ili pcelar kada dobije matice ne postupa adekvatno.Tekst je trebao da bude o uslovima transporta matica te hajde da se vratimo na to!!!! reproduktivno zdravlje matica! Matice se sparuju sa trutovima na pocetku svog zivota a seme ostaje skladisteno i koristi se za oplodnju jaja do kraja zivota jedne matice.Jednom pcelinjem drustvu preti kolaps kada matica umre ili kad matica ne proizvodi dovoljno jaja za održavanje potrebne koline radilica.. Zamena matica prirodnim putem je verovatno najbolji nacin ali u danasnje vreme kad su pase kratke i oskudne,dodavanje vec oplodjenih matica je ekonomski opravdano i ima svoje prednosti!Na ovom sajti mi smo vec u desetak tekstova obradjivali tematiku „matica i trutova i njihovog seksualnog odnosa“ koji direktno utice na zivot i rad jednog pcelinjeg drustva.Reproduktivno zdravlje matica i trutova je po meni alfa i omega pcelarstva,pocetak i kraj svih prica o prinosima meda a sve ostalo bez ovog prvog ne drzi vodu! Istrazivac Pettis i njegove kolege pitali su se da li ekstremne temperature tokom transporta matica mogu oštetiti spermu koju je kraljica pohranila u svoju spermoteku pa su proveli laboratorijski eksperiment i utvrdili da su inseminirane kraljice izložene temperaturi od 40 ° C tokom 1-2 sata ili 5 ° C tokom 1-4 sata imale smanjenje održivosti sperme. U eksperimentu,matice su isporucivane postom sirom SAD a paketi su imalu termometre koji su belezili temperaturu svakih 10 minuta.Istraživači su otkrili da čak 20 posto isporuka ima temperaturne skokove koji su se približili ekstremima.Oni izloženi ekstremnim visokim ili niskim temperaturama tokom transporta imali su smanjenje životne sposobnosti spermija za 50 posto. „Dobra vest je da sa prilično jednostavnim poboljšanjima u izolaciji ambalaže pri isporukama, mogli bismo imati značajan uticaj na poboljšano reproduktivno zdravlje matica a samim tim i na celo pcelarstvo, rekao je Pettis. Izvor https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0147220 Citation: Pettis JS, Rice N, Joselow K, vanEngelsdorp D, Chaimanee V (2016) Colony Failure Linked to Low Sperm Viability in Honey Bee (Apis mellifera) Queens and an Exploration of Potential Causative Factors. PLoS ONE 11(2): e0147220. doi:10.1371/journal.pone.0147220 Licenca creativecommons DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Stojanovic Novembar na pcelinjaku

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Stojanović Pčelinjak u novembru Radovi na pčelinjaku tokom novembra meseca. Pise Sasa Stojanovic(Petrovaradin)Ušli smo u vreme kada se polako ali sigurno približavamo zimskom periodu u kome pčele svoju aktivnost svode na minimum. Sledi nam period mirovanja pčela. Šta zapravo pčelar u ovom periodu treba nastojati da radi? Pčelar pčelama treba obezbediti potpun mir kako bi pčelinje društvo potrošilo što manje spremljene zimnice. Svi veći pčelarski radovi sem tretiranja oksalnom kiselinom su završeni pa ih s toga ne treba nepotrebno uznemiravati. Pogotovo nije poželjno pomerati ramove jer su isti kao i sve šupljine i spojevi košnice propolisani od strane pčela u cilju smanjenja nepotrebne promaje i u svemu bezbrižnog i zdravog zimovanja. Svako uznemiravanje pčela iziskuje nepotrebnu i povećanu potrošnju hrane od strane istih. Neplanirano uzimanje hrane prouzrukuje nepotrebno gomilanje hrane u crevnom trakt Ova pojava, u vreme kada nema pročisnog leta, je nepoželjna i može prouzrokovati vršenje nužde u košnici od strane pčela, što za ishod ima povećanje svih uslova za nastanak brojnih zaraznih bolesti. Ukoliko prilikom tretiranja oksalnom kiselinom utvrdite da je zajednica pošla sa klubetom u stranu vratite je vadjenjem krajnih ramova u sredinu. U ovom periodu pčele se angažuju na stvaranju što kompaktnijeg klubeta koje će biti u stalnom dodiru sa hranom i koje će biti u mogućnosti da obezbedi neophodno potreban nivo toplote. Zahlađenjem se pojačava rad pčela na održavanju toplote pa s toga pčele troše više hrane U ovom periodu valja pripremiti utopljavajući materijal ali ga obzirom na trenutne vremenske uslove još uvek nije potrebno postavljati. Sve dok su pčele u zimskom klubetu košnice se ne smeju klackati niti pomerati (sem u nuždi kontrolisano od strane pčelara) i treba ih čuvati od najmanjeg potresa. Neophodno je učvrstiti košnice na postoljima. Krovove treba učvrstiti da ih vetar ne podigne. Treba ih obezbediti od krupne stoke,divljih životinja kao i ptica poput detlića ili žune. Potresi mogu izazvati pad pčela na podnjaču čime bi kao posledica sledilo uginuće spalih pčela. Još uvek je neobično toplo, pa će pčele uvek kad god bude lep i sunčan dan i temp preko 13 C, izlaziti i iskoristiti isti za pročisni let. Dešava se da pčele nakon povratka padnu na vlažnu i hladnu zemlju, pa više ne mogu uzleteti. Da tom prilikom ne bi uginule treba im pomoći na taj naćin što će se ispred košnica postavljati suva prostirka u vidu najlona pod kosinom da bi bio suv i ocedan, pruća, suvog sena, slame i dr. materijala.Sada kada je leglo gotovo nestalo prosečna potrošnja hrane u društvu u novembru iznosi do jednog kilograma u zavisnosti od jačine pčelinje zajednice. Svaki kilogram potrošene hrane oslobađa energiju od strane pčelinje zajednice pa se toga u tom slučaju stvara oko pola litre vode na svaki potrošen kilogram hrane. Zbog ove činjenice a i drugih razloga još uvek nije vreme da se postavi utopljavajući materijal jer bi isti postao pre vremena vlažan i bilo bi ga potrebno ranije zameniti. Drugo, ako bi za utopljavajući materijal koristili folije morate znati da će pčela biti primorana uzimati sav višak vode koji se stvori. Uzimanje vode povlaći sa sobom i povećano konzumiranje hrane što automatski dovodi do povećanja fizičkog rada pčelinje zajednice radi održavanja mikroklime. Obzirom na pomenutu činjenicu pčele će imati pojačanu potrebu za izlazak na pročisni let u vreme kad joj u svemu to nije potrebno.U slučaju kada je vlažnost u košnici povišena pčele su dodatno uznemirene. Posledice uznemirenosti pčela su velike. Kao što znamo, a ipak da napomenemo, veća fizička aktivnost pčela utiće i u ovom slučaju na skraćeni životni vek pčela. Izmedju ostalog velika vlaga u košnici utiče i na pojavu plesni koja oštećuje polen i saće. Normalnoj vlažnosti u košnici pomaže i doprinosi okruglo leto na prednjem delu nastavka koje je najčešće, zbog standardnih dimenzija regulatora leta prečnika 2,5 cm. Period mirovanja za pčele ne znači da i pčelar treba odmarati. Sada je vreme za čišćenje i dezinfekciju alata, pribora, čišćenje nastavaka i ramova, topljenje saća, kao i posećivanje pčelarskih manifestacija. Ovo je period kada se svode računice i vrši planiranje za narednu sezonu. Čitanje najnovije pčelarske literature u opuštenoj varijanti uz topao čaj i pucketanje vatre je nezamenljiva i svakodnevna potreba svakog pčelara, koji drži do svog ličnog usavršavanja Fotografije sa pcelinjaka S.Stojanovica Kontakt pcelarsasa@gmail. comTel 062 568 541 Zahvaljujemo se Sasi za ovaj tekst! . Saša Stojanović Autor teksta Pčelarstvo je porodična tradicija porodice Stojanović. Prvi kontakt sa pčelama ostvario je vrlo rano još kao desetogodišnji dečak kada je svom dedi često pomagao na pčelinjaku. Od njega spoznaje pojedine tajne i sav taj čudesan i tajni svet pčelarstva. Zbog osnovnih i doktorskih studija a zatim i prirodom posla kojim se bavi nije se bavio aktivno pčelarstvom sve do 1995 godine. Saša je kako kaže pre svega hobi pčelar i pčelarstvo mu je dodatni izvor dohodka. Seleći je pčelar i stiže ma sve glavne paše. Pčelinjak drži na 3 lokacije. Na svom pčelinjaku kako sam kaže nije imao više od stotinu pčelinjih zajednica jer mu do sada veći broj ne dozvoljava stalni radni odnos. Većinom poseduje LR košnice, FR košnice a u poslednje vreme oformio je i nekoliko DB košnica. Oženjen je i otac je dvoje dece. Sa suprugom Minjom sve poslove obavlja na vreme i trudi se da na pčelinjaku bude sve u savršenom redu. Kad dobro zamedi u pomoć pristižu i deca. Planira da svoj pčelinjak proširi i ubedjen je da će FR košnica zauzimati sve više prostora na pčelinjacima širom regiona. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Kako se trutovi nalaze na sparivalistima!?

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Kako se trutovi nalaze na sparivalištima!? Seksualni zivot matica 7 deo Oprašivanje pčela doprinosi produktivnosti poljoprivrede i biodiverzitetu.Pčela Apis mellifera je ekonomski važan polinator(oprasivac) u svetu .Zato se naucnici i trude da dokuce sve tajne pcelinjeg zivota. Preveo i obradio D.Radanovic U toplim i sunčanim popodnevima u sezoni parenja, seksualno zreli trutovi (drones) izlaze iz gnezda i okupljaju se visoko u vazduhu na diskretnim područjima u kongregaciji(skup/zajednica) koja može sadržavati čak 11000 jedinki iz cak 240 različitih kosnica. Trutovski skupovi( kongregacije ) su između 30 i 200 m precnika a, visoko su 10-40 m iznad tla.Otprilike jedan sat nakon vrhunca izletanja trutova iz košnica, matice takođe napuštaju košnicu i pridružuju se tom skupu (sparivalistu). Čim matica doleti,grupisu se trutovi koji su vec tu. Trutovi prate maticu kao roj i učestvuju u takmičenju, svaki pojedinac se bori za najperspektivniju poziciju da se približi i upari s maticom. Obično se matica pari 15-30 minuta sa 10-20 trutova koji umiru neposredno nakon parenja. Odavno je poznato da pri reprodukciji pčela posreduju feromoni . Feromoni su isparljive hemikalije koje se koriste za komunikaciju između pojedinaca iste vrste. Medonosne pčele, kao i mnogi insekti upotrebljavaju bogat repertoar feromona.U kontekstu parenja, glavno jedinjenje kraljevskog mandibularnog feromona (QMP), 9-okso-2-decenojske kiseline (9-ODA), privlači trutove na dugim relacijama. Iako postojanje ovog feromona objašnjava kako trutovi pronalaze devičanske matice za parenje, to ne objašnjava formiranje sparivalista gde dolecu trutovi! Prisustvo matice nije neophodno za formiranje mesta za okupljanje trutova(kongreacije/sparivalista) jer, kao što je gore navedeno, matice se pridružuju skupu tek posle(prvo se skupe trutovi na tom mestu). Iako su lokalni (vizuelni) znaci verovatno uključeni, pretpostavljalo se da feromon agregacije(agregacija-nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo) stvoren u trutu moze da objasni formiranje sparivalista.. Međutim, zbog očiglednih ograničenja usled slabe dostupnosti istrazivacima sparivalista koje se nalaze visoko u vazduhu, tačni faktori koji su uticali na pronalazak sparivalista ostali su nejasni. Da bi se proučavala moguća uloga olfaktornih znakova u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, nedavno smo razvili test simulacije hodanja koji omogućava istraživanje ponašanja mirisne orijentacije trutova.Hteli smo dokazati da trutove privlace feromoni(mirisi-mirisni buket) od drugih trutova. Zanimljivo je da ti mirisi privlace i matice.Rezultati istrazivanja potvrđuju da trutovi proizvode atraktivnu mirisnu supstancu koja privlaci druge trutove. Jedina poznata uloga trutova je reprodukcija, mada povremeno mogu učestvovati u termoregulaciji tokom ekstremnih termičkih stresnih stanja.Ispitivane su dve glavne karakteristike polne zrelosti trutova: kvalitet sperme i kapacitet letenja, koji su neophodni za uspešno parenje. Mnoge studije utvrdile su seksualnu zrelost trutova na prvom letu van košnice, tj. Između 7 i 9 dana starosti . Međutim, prvi letovi ttutova su higijenski (defekacija) i letovi za orijentaciju, a mnogo su kraći (1-6 min) od parenja (32 ± 22 min), tokom kojih trutovi posećuju sparivalista(kongregacije) i pokušavaju da se pare s maticom. Prema poslednjim istrazivanjima, seksualna zrelost je verovatnije na početku stvarnih parenja, između 10 i 12 -tog dana starosti.Na fiziološkom nivou, sazrevanje sperme se odvija tokom prvih dana života. Počevši od tri dana života, spermatozoidi se prenose u seminalne vezikule i dostignu najveći broj u starosti 8 do 12 dana, zavisno od istrazivanja,žlezde, takođe su zrele, potpuno funkcionalne na 9-12 dana .Znaci podaci o sazrevanju sperme i letačkoj aktivnosti ukazuju na to da trutovi nisu potpuno seksualno operativni pre 10-12 dan. U ovom istrazivanju , smo se pitali da li je medjusobna mirisna privlačnost trutova specifična za uzrast. Dokazali smo da se trutovi medjusobno privlace kada su seksualno zreli (stariji od 12-15 dana), ali ne i kada su mlađi ( od 2-3 i 7-8 dana). Paralelno, naši podaci pokazuju da se hemijski profili trutova menjaju sa godinama. Ovi rezultati utiru put za identifikaciju samih hemikalija uključenih u uzajamnu privlacnost trutova. Izvor Article Source: Age-specific olfactory attraction between Western honey bee drones (Apis mellifera) and its chemical basis Bastin F, Savarit F, Lafon G, Sandoz JC (2017) Age-specific olfactory attraction between Western honey bee drones (Apis mellifera) and its chemical basis. PLOS ONE 12(10): e0185949.https://doi.org/10.1371/journal.p http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ Preporucujemo da procitate i ostale tekstove ovog serijala! Smanjene reproduktivne sposobnosti trutova(Seksualni zivot matice 6 deo) Dosije:Seksualni zivot matice(prvi deo) Dosije:Seksualni zivot matice! (drugi deo) Seksualni zivot matice(Dosije 4deo) Trutovi iz oplodjenih jaja!Seksualni zivot matice (5deo) Pogledaj video DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

goran mirjanić-Upotreba veštačke proteinske hrane

Kako pcele biraju jaje za maticnjak?!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Kako pčele biraju jaja za matičnjake! U dobroj paši su najbolji matičnjaci,znali smo to svi odavno! Preveo i obradio D.Radanovic Kako pcele biraju jaje za maticnjak Socijalna struktura pčelinjih drustava je takva da se reprodukcija i opstanak svode na jednu jedinku“maticu“. Jedina je članica u kosnici sposobna da polaze oplođena jaja koja se razvijaju u ženke (radnici i nove kraljice). Osim toga, ona najduze zivi,s životnim vekom (1 do 8 godina) koji daleko nadmasuje ostale kaste u kosnici.Matica ide jednom na parenje u zivotu i tom prilikom će se pariti sa vise muzjaka.Nakon nekoliko dana od sparivanja,matica pocinje da nosi jaja.Jedno pčelinje drustvo zahteva nove matice pri ( zamena mrtve, nestale kraljice, matice koje više ne polagaju jaja,zamena ostecene, stare ili obolele kraljice koje nisu produktivne i u pripremi za rojenje).Pcelinje drustvo koje je neuspešno u svojim pokušajima da stvori maticu u svakom kontekstu uzgoja kraljice, na kraju će propasti bez ljudske intervencije. Ako je sadašnja kraljica umrla ili je prestala polagati jaja, mora se uzgajati matica za hitne slučajeve.Dakle, radilice odabiru jaja od kojih ce uzgojiti matice.. Selekcija se obično označava izmenom te radilicke ćelije u vertikalnu celiju (maticnjak). Jednom odabrana, larva je osigurana s matičnom mleči. Hitan uzgoj matica (prinudni maticnjaci) kao što i ime sugerise je od velike hitnosti jer drustvo ima ogranicen rok da zapocne proizvodnju novih matica. Iz ranijih istrazivanja znamo da pčele prepoznaju larve i razlikuju kaste i razvojne faze jaja.Ranija istrazivanja sugerisu da je feromon glavni signal prepoznavanja larvi kod medonosnih pčela a radilice mogu razlikovati gladne larve od dobro nahranjenih larvi putem detekcije feromona E-β-ocimena proizvedenog od strane gladnih larvi. Ipak postoji znatan nedostatak u znanju o kriterijumu koje pčela koriste u odabiru larvi za uzgoj matica u nuždi. Većina literature o ovoj temi usmjerena je na testove nepotizma i diskriminacije.Pretpostavili smo da je zato sto je ishrana larvi važna odrednica da li se larva razvija u kraljicu, prehrambeno stanje(koliko su hranjene) larvi može isto tako uticati na njihov izbor za uzgoj matice. Ovdje smo testirali pretpostavku da će dobro nahranjene larve biti preferirane i odabrane za uzgoj matice.Da bismo testirali tu hipotezu, sproveli smo niz eksperimenata koji manipulisu prehrambenim statusom jednodnevnih jaja uskraćujući im hranu. Da bismo testirali ovu hipotezu, sproveli smo niz eksperimenata koji su manipulisali hranjivim statusom jednodnevnih larvi tako što smo im lišavali hranu u trajanju od četiri sata, a zatim dozvoljavali pcelama da izaberu larve za uzgoj matica od nutricijski lišenih (nehranjenih larvi). Istovremeno smo istraživali ulogu genetske povezanosti pri izboru larve za uzgoj matice. U svim eksperimentima, značajno veći broj ne-lišenih l(redovno hranjenih) larvi nego lišenih(nehranjenih) larvi izabrani su za uzgoj matice bez obzira na genetičku vezu. Naši rezultati pokazuju da medonosne pčele doživljavaju nutricijsko stanje larvi i koriste te informacije prilikom izbora larve za uzgoj matica u prirodnom procesu zamene kraljice u hitnim slučajevima. Autori Ramesh R. Sagili,Bradley N. Metz,Carolyn R. Breece Link izvora gde mozete detaljno i opsirno procitati ceo clanak! https://www.nature.com/articles/s41598-018-25976-7 http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Najzad otkriven mehanizam kako larva postaje radilica ili matica!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Najzad otkriven mehanizam kako larva postaje radilica ili matica! Biljne microRNANajzad otkriven mehanizam- kako zaista larva postaje matica ili radilica! u hrani larvi regulisu razvoj pčele! Radilice i matice su genetski identicne ali kraljice su vece,teze i imaju znatno duzi zivotni vek. Napisao i preveo D.Radanovic Svi znamo da razlicita ishrana u fazi larve dovodi do formiranja kasti u kosnici(matica,trut,radilica) ali nije se znao tacan mehanizam toga.Ova nova studija nam pomaze da proniknemo u te slozene mehanizme.Naime komponente polena i pege su uglavnom biljnog porekla a maticna mlec je „uglavnom“ porekla od pcelinjih sekretnih zlezdi.Utvrdjeno je da larve koje su odredjene za radilice dobijaju u ishrani velike kolicine microRNR preko perge i polena a larve koje odredjene za matice dobijaju vise m.mleci koja ima manje microRNR,znaci unos biljnih microRNR odredjuje fenotip. Rezime studije: Autori :Kengan Zhu, Minghui Liu, Zheng Fu, Zhen Zhou, Yan Kong, Hongwei Liang, [… više …], Xi Chen Matična mleč stimulise pretvaranje larvi u matice dok pcelinji hleb(perga) dovodi do pcela radilica.. Međutim, te odrednice nisu u potpunosti obelezene.Ovde saopstavamo da biljne RNA, osobito miRNA, koje su vise prisutne u polenu i pergi (pcelinjem hlebu) nego u matičnoj mleči, odgađaju razvoj i smanjuju veličinu tela i jajnika kod pčela, čime se sprečava diferencijacija larvi u kraljice i potiče razvoj u pčele radilice.Mehaničke studije pokazuju da je amTOR, stimulacijski gen u diferencijaciji kasta, direktni cilj miR162a. Zanimljivo je da isti učinak postoji i kod nesocijalnih Drosophila. Kada se takve biljne RNA i miRNA unose u Drosophila larve, one uzrokuju produženo vreme razvoja i smanjenje telesne težine i duzine, veličinu jajnika i plodnost. Ova studija prepoznaje jos neodredjenu funkciju biljnih miRNA koje fino podešavaju razvoj pčela. Prevladavajući pogled je da matična mleč stimulise preobrazaj larvi u maticu.Ovde otkrivamo novi mehanizam kojim se planira miRNA u ishrani larvi radlica i tako odlaze razvoj larvi,čime se induciraju sterilne pcele radilice. Dakle, teorije o formiranju pčelinje kaste trebaju se preispitati iz novog ugla, osim tradicionalnog usredsredjivanja na matičnu mleč i njegove komponente. Beebread(perga) -bogata sa miRNR /Royal Jelly-maticni mlec-siromasna sa miRNR Link izvora:(Za detaljnije informisanje) http://journals.plos.org/plosgenetics/article?id=10.1371/journal.pgen.1006946 Creative Commons Attribution License http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ Za detaljnije informisanje o microRNR postavili smo link https://en.m.wikipedia.org/wiki/Micr DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Smanjene reproduktivne sposobnosti trutova(Seksualni zivot matice 6 deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Trutovi i hemija-Seksualni život matica 6 deo Istraživanje je provedeno u Bernu -Svajcarska 2015 god. Preveo i obradio D.Radanovic Postoji jasan dokaz za subletalne efekte neonikotinoidnih insekticida na insekte. Ovdje pokazujemo da dva neonikotinoida (4,5 ppb tiametoksama i 1,5 ppb klotianidina) značajno smanjuju reproduktivnu sposobnost muških pčela (trutovi) kod Apis mellifere. Trutovi su dobijeni iz drustava izloženih neonikotinoidnim insekticidima a potom su drzani u laboratorijskim kavezima sve dok nisu postigli polnu zrelost. Iako nisu zabelezeni značajni efekti za mušku teneralnu (nedavno nastalu odraslu osobu) telesnu masu i količinu sperme, podaci jasno pokazuju smanjenje zivotnog veka trutova kao i smanjenu životnu sposobnost spermija (procenat zivih u odnosu na mrtve spermatozoide) za 39%. Ovi rezultati pokazuju po prvi put da neonikotinoidni insekticidi mogu negativno utecati na sposobnost reprodukcije trutova. Vec smo pisali u prethodnim nastavcima ovog serijala na ovom sajtu o poliandriji (Seksualni zivot matice 1do 5) da matice obavljaju parenje ubrzo nakon izletanja kako bi sakupile i skladistile dovoljne količine sperme iz više razlicitih trutova. Ova visoko poliandrijska strategija ima vise prednosti, uključujući povećanu funkcionalnost pcelinje kolonije i otpornost na bolesti. Uspešan prenos sperme je primarni cilj kopulacije , te stoga je uspesnost parenje matice vezana za veliku količinu sperme koja mora ostati u izvrsnom stanju tokom produženog razdoblja unutar organa za cuvanje sperme (spermoteka). Iako su uslovi skladištenja kod matica primarni za osiguranje dugoročnog preživljavanja sperme(zdravlje matice i kvalitet spermoteke) i sperma dobijena iz truta mora ipak biti visokog kvaliteta. Iako se čini da neonikotinoidi ne utiču na količinu ukupnih spermija koje su proizveli mužjaci, vidjeli smo značajan negativan učinak na održivost(prezivljavljavanje) sperme. Moguće je da je ovo uzrokovano reaktivnim oksidativnim stresom koji utiče na spermu. Svakom pcelaru je jasno da bilo kakvo smanjenje kvalitete sperme moze imati negativne posljedice po celo pcelinje drustvo. Inace,pomoću mišićnih kontrakcija u ženskom reproduktivnom traktu, prenesena sperma aktivno pliva od jajovoda do maticine spermoteke i to moze trajati do približno 40 sati . Zakljucak! Ovaj serijal (Seksualni zivot matice) ima za cilj da nam pojasni i priblizi zivot jednog pcelinjeg drustva i ovaj 6-ti deo je veoma vazan jer nam pojasnjava mnoge stvari.Posle ovog teksta je naprimer jasno da bi trebalo izbegavati useve tretirane ovim preparatima sto mi uostalom i sami znamo odavno ali poenta je da radimo svi zajedno protiv njihove upotrebe jer oni ne samo da direktno( naprimer -smrtnost pcela na suncokretu) vec i indirektno uticu negativno na zivot pcela jer kvalitet trutovskog semena direktno utice na stanje jednog pcelinjeg drustva! Pritiskom na donje linkove moze procitati i ostale tekstove ovog odlicnog serijala: Dosije:Seksualni zivot matice(prvi deo) Dosije:Seksualni zivot matice! (drugi deo) Seksualni zivot matice( 3 deo)Pogledajte„Long-horned Bee Mating Behavior“ Seksualni zivot matice(Dosije 4deo) Trutovi iz oplodjenih jaja!Seksualni zivot matice (5deo) Autori: Lars Straub, Laura Villamar-Bouza, Selina Bruckner, Panuwan Chantawannakul, Laurent Gauthier, Kitiphong Khongphinitbunjong, Gina Retschnig, Aline Troxler, Beatriz Vidondo, Peter Neumann, Geoffrey R. Williams Link izvora http://rspb.royalsocietypublishing.org/content/283/1835/20160506 License http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/, DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Lokalna ili egzoticna matica?

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Lokalna ili egzotična matica! Lokalna ili egzotična matica! Lokalna ili egzotična matica? Pcele sirom sveta su ugrozene(pesticidi,paraziti,virusi,bakterije,gljivice ,stres i promene klime). Problemi često dovode do sindroma Colony Collapse Disorder, koji moze dovesti do uginuca pčelinjih drustava. Naucnici iz iz univerziteta Aarhus su jos pre nekoliko godina utvrdili da se pčele koje se prilagođavaju lokalnom okruženju puno bolje snalaze u odgovoru na ove globalne pretnje i i brane od ovih izazova od pčela koje su kupljene i uvezene iz potpuno drugacijih prirodnih okruzenja.Naucnici su to utvrdili istraživanjem interakcije između genetske strukture pčela i okoline. Iako je poznata geografska i genetska raznolikost medonosnih pčela, znanje o tome kako se pčele prilogodjavaju lokalnom okolišu je bilo veoma malo. „Mnogi pčelari vjeruju da je najbolje kupiti izvanredne matice umjesto da koriste matice koje imaju u vlastitim košnicama. Međutim, sve je više dokaza da globalna trgovina pčelama ima štetne posledice, uključujuci širenje novih bolesti i parazita“kaže Per Kryger iz odseka za agroekologiju na Aarhus University. Lokalna ili egzotična matica? Produktivnost u košnicama obično se meri izvrcanom kolicinom meda. Želja za povećanjem zarade i uvoz pčela menja prirodnu genetsku raznolikost. Pitanje je jesu li komercijalni pčelinji sojevi zapravo produktivniji i to je dilema. Nema puno smisla imati ekstremno produktivnu vrstu ako se podlegne Colony Collapse Disorderu! Studije su provedene u 621 kosnica s 16 različitih genetičkih porekla.Pčele košnice su postavljene u 11 zemalja Evrope. Na svakoj lokaciji postojao je jedan lokalni soj i dva strana soja pcela. Faktori koji su imali najveći uticaj na opstanak pčela bili su infekcija s varroama, problemi s maticom i infekcija s nosema bolestima. Kolonije sa maticama iz lokalnog okruzenja,zivele su duze u proseku 83 dana više od kolonija s maticama iz stranih područja. „Vrlo je jasno da lokalne pčele žive duze od uvoznih pcela. Nije moguće ukazati na jedan faktor koji daje lokalnim pčelama prednost, ali čini se da je to interakcija između nekoliko faktora“ kaže Per Kryger i nastavlja: „Naši rezultati ukazuju na to da je pravi način borbe, unapređenje uzgojnih programa s lokalnim pčelama umesto sa uvezenim maticama, što bi pomoglo u očuvanju prirodne raznolikosti pčelinjih populacija, a takođe bi doprineli sprečavanju kolapsa pčelinjeg kolonija.Istraživanje su sprovodile članice međunarodnog udruzenja za istraživanja pčela COLOSS koji ima članove u 63 zemlje. Rezultati projekta o interakciji između genetske strukture pčela i njihovog okruzenja objavljeni su u posebnom izdanju časopisa Journal of Apicultural Research, koji objavljuje International Bee Research Association. Izvor https://www.sciencedaily.com/releases/2014/07/140714105925.htm Izvor priče: Materijali koje pruža Sveučilište Aarhus . Izvorno je napisao Janne Hansen. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Randy Oliver“O starim pcelama“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Randy Oliver O starim pčelama-Prvi deo teksta! Stare pčele /Bez pčela? (1 deo) Pise:Randy OliverPreveo i obradio D.Radanovic Jednog dana dok je bio profesor Alberta Anstajna(Albert Einstein) je posetio student. „Pitanja na ovogodišnjem ispitu su ista kao i prošle godine!“ Uzviknuo je mladi čovek.„Da“, odgovorio je Anstajn, „ali ove godine svi su odgovori različiti.“ Pčelari danas mogu osetiti da su u sličnoj situaciji.Nacin upravljanja pcelinjim kolonijama koji je prethodno bio uspešan sad vec ne funkcionise!Neočekivani gubici kolonija jedu našu marzu i zaradu a mi svakog proleca ponovo krecemo ispocetka!Ipak, budući da sam optimističan, mislim da se počinjem baviti situacijom! Nivo proteina Unos proteina novo nastalih pčela nedavno je povezan s njihovim kasnijim ponašanjem (Nelson, et al. 2007). Autori su otkrili da pčele s niskim nivoima vitellogenina počinju se hraniti ranije u životu, te imaju tendenciju da uzimaju više nektara nego polena (pelud). Ovo je podmukao efekat nedostatka polena u koloniji -jer pcele ranije pocinju da se hrane nektarom te brze i stare (Istraživanja o ovoj temi su u toku a ponekad su i kontradiktornima – vidi Matila i Otis, 2006). „Plata“ koju pcele iz kolonije dobijaju svakodnevno je bogata proteinima. Schmickl & Crailsheim (2004) ističu da polen koji se donese u kosnicu se obradjuje u proteinski mlec.. Budući da imunološki sistem pcele zavisi od vitelogenina, njihov životni vek kao seniora delomično je ograničen ukoliko im je unos polena bio ogranicen! Zamislite situaciju da je tokom suse pcelama tesko locirati i doneti polen u kosnicu te zato nema dovoljno sredstava i resursa za održavanje vlastitih nivoa proteina u telu pcela(ili kada danima neprestano pada kisa).Tada pcelinje drustvo(kolonija) pojede sav dostupan polen za nekoliko dana. Pcele tada mogu kanibalizovati (pojesti) jaja i mlađe larve te su na kraju prisiljene da koriste belančevine iz vlastitog tela kako bi nastavile hraniti najstarije larve do njihove pune zrelosti.S praktičnog stajališta, važno je zapamtiti da nizak nivo proteina u koloniji ne samo da pokreće prerano starenje pčela, već će opterećivati imunološki sustav celog pcelinjeg drustva( kolonije) čime bi kolonija u celosti bila osetljivija na bilo koju bolest. Takodje mi pčelari moramo biti oprezni prilikom prihrane pcela sa dodacima koji sadrze proteine ili šećer. Slab kvalitet sastojaka – poput starenja brašna od soje ili ‘off spec’ HFCS može biti vrlo otrovan za pčele. Osim toga pcele mogu biti otrovane mikotoksinima (gljivičnim toksinima) u fermentiranom nektaru ili šećernom sirupu,sto dovodi do velikih gubitaka (Manning 2008). Opće infekcije Bolesne pčele su kratkotrajne pčele. Pčele koje su se morale boriti protiv infekcije (bakterijske ili virusne) ili parazitizma (varoa) kada su bile larve ili kasnije ,nikad ne mogu doseći svoj puni potencijal kao odrasle pcele. Odrasle pčele imaju svoj vlastiti skup problema. Izletnica koji nosi varou ili je zaražena nozemom ima manje šanse da se vrati u kosnicu od neparazirane pčele.. Ili se možda namerno ne vracaju kuci? – „Ovo se ponašanje može tumačiti kao uklanjanje patogena, koje služi kao obrambeni mehanizam protiv bolesti a koji smanjuje količinu parazita ili patogena kolonije“ (Kralj, et al. 2006). Priroda je verovatno favorizovala ponašanje u kojem se bolesne pcele uklanjaju iz košnice a da pri tom pogrebne pčele ne moraju da ih izbacuju iz kosnice. Kada se kod pčela pojavi patogen ili parazit, onda se aktivira imunološki sistem. Taj je postupak metabolički skup (Moret & Schmid-Hempel, 2000). Pčela (ili kolonija) koja se bori protiv bolesti zahteva više hrane i nije tako produktivna. Dodatni metabolički napor posebno kad je hladno ,moze biti previse za jednu pcelu.Za stariju pčelu s niskim titrom vitelogenina, slično kao kod starijeg pothranjenog čoveka, i manja bolest može biti smrtonosna. Paraziti Ipak, u posljednjih 25 godina dosla su tri nova ozbiljna igrača: trahealne grinje 1984., varia grinje 1988. i Nosema ceranae (očito) negde u protekloj deceniji.Ti paraziti nisu tiho ušli na scenu već su svaki pokušali uništiti pcelu.Oni su dodavali neprekidno nove napore za naše zlostavljane pčele, njihovo slabljenje, suzbijanje njihovih imunoloških sistema, stvaranje ulaznih tacaka za patogene i dodavanje potpuno novih vektora za viruse. Unutarnji parazit, nosema, odavno se naziva „nevidljivim ubicom“, jer skraćivanjem životnog veka žrtve, može uništiti koloniju bez vidljivih simptoma. Dr. Mariano Higes detaljno je opisao patologiju N. ceranae koja može dovesti do kolapsa kolonije. Sama nosema može biti loša za koloniju, ali u skladu s lošom prehranom i / ili virusima, to može biti razorno. Zaista neki pcelinji virusi se nalaze samo u kombinaciji s nosema infekcijom.Nosema može imati dodatni učinak na populaciju kolonija. Neki starija istraživanja (Fisher 1964) ukazuju na to da infekcija nosemom povećava nivo juvenilnog hormona (JH) kod insekata. U slučaju medonosnih pčela, JH je antagonistička na vitellogenin, a viši nivo JH bi uzrokovao prerano starenje.Razgovarao sam sa JH stručnjakom dr. Zacharyom Huangom i vitelogeninskim stručnjakom dr. Gro Amdamom o tome. Dr. Huang ima neobjavljene podatke koji pokazuju da nosema ne proizvodi direktno JH, no da zaražene pčele mogu zaista imati povišene JH titre, što uzrokuje da se pčele počnu rano hraniti. (U nekim kolonijama, pčele ne reaguju na infekciju pokazujući raniju hranidbu, ali nije kontrolisao ove kolonije kako bi video jesu li zaražene pčele takodje imale veće JH titre). Stvarni mehanizam nije određen, ali verovatno uključuje vitellogenin, baš kao i kod zdravih pčela.Razlika između kolonije i kolonija kao odgovor na infekciju nosemom je značajna, jer može objasniti zašto je nosema teža i opasnija u nekim kolonijama od drugih. Sve što inducira pčele u koloniji za početak hranjenja u ranijoj dobi, ubrzace starenje radilica i ograničiti napredak u pcelinjem drustvu.Parazitske grinje takodje su jasno pokazale svoj uticaj na dugovečnost pčela. I varroa i trahealni paraziti mogu uzrokovati depopulaciju kolonija. Trahealna grinja je naročito opasna pri zimovanju pčela, a varroa grinja u jesen i na zimske pčele. S praktičnog stajališta, pitanje je da li parazit u stvari uništava koloniju, ili ga samo priprema za kobni udarac od jednog ili više virusa. Kontrolisite parazite a pčele uopsteno mogu zadržavati virusne infekcije na niskom nivou i same! Izvor Old Bees/ Cold bees/ No bees? Part 2 Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo