matica Архиве - Страница 4 од 5

S.Livadic Moj nacin formiranja nukleusa

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više s.livadIć Moj način formiranja nukleusa Moj način formiranja nukleusa Finalni izgled.Moj nacin proizvodnje nukleusa od rojevnih maticnjaka.vise volim da idem u visinu nego u sirinu, zauzima manje prostora a i treba manje opreme.Kad izvadim pregradu ,tijela mogu koristiti kao pune nastavke.Pise Senad LivadicEvo Dragane da krenemo i da objasnim citaocima sajta „medpcelarski magazin“ kako ja to radim! Dobra pcelarska praksa je da svaki pcelinjak bi trebao da ima na tri kosnice po jedan nukleus.Nukleusi se mogu koristiti za vise namjena, i korisni su na pcelinjaku.Ja ih koristim za razrojavanje ili pojacavanje slabijh drustava ili za prodaju.U poslednje vrijeme radim tako sto sastavim nekoliko nukleusa i napravim jako drustvo pred glavnu pasu , jer je veoma tesko kontrolisati jake zajednice da ne udju u rojevni nagon.Ja sam u prilici ovdje u Americi da nabavim sparene mlade matice sest sedmica prije pocetka cvjetanja bagrema. To je sredina Aprila.Ako cu da prodam ,onda napravim pet okvira i prodajem a ako rastavljam drustvo , onda na kosnici (koristim Farrara)stavim razdjelnu dasku i postavim mladu maticu gore.Sedmicu dana prije cvjetanja bagrema sklonim gornju maticu i sve pcele idu u donje drustvo i tako ga pojacavaju.Ako nadjem drustvo koje je uslo u rojevni nagon i vec ima zrele maticnjake , onda staru maticu izdvojim u drugi sanduk sa nesto pcela a od maticnjaka formiram sto vise mogu nukleusa kako bi dobio vise mladih matica.Od tog drustva svakako nema prinosa, jer pcele kad udju u rojevni nagon smanjuju aktivnost i do 70%.Tokom cijele godine proizvodim matice od maticnjaka koje nadjem u drustvima,pa sta se izleze….ne bavim se proizvodnjom matica,presadjivanjem larvi ili kojom drugom metodom jer za to nemam vremena .Pogledajte video Senada Livadica „Moj nacin formiranja nukleusa“ YouTube kanal medpcelarskimagazin Senad je inace iz Bosne i Hercegovine a zivi u USA(Warren-Michigan) i tamo se bavi pcelarstvom.Ovde smo objavili fotografije kao divan primer kako nas covek i u inostranstvo moze da prenese deo svog sna iz zavicaja i da zivi te iste snove negde daleko od rodnog kraja i zavicajnog neba..Njegovo bavljenje pcelama je delic rodne grude koja se nikad ne zaboravlja a veselo zujanje pcela ga podseca na Bosanske behare,miomirisna i opojna proleca i zivopisna vrela leta na brdovitom Balkanu. s.livadIć Autor teksta Pčelar Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Seksualni zivot matice(Dosije 4deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Milinko Borić Seksualni život matice(Dosije 4deo) Tekst:Milinko BoricBez plodne matice,pcelinje drustvo Ne moze da živi i opstane.Ako pcele imaju maticu slabije plodnosti ono ce postepeno slabiti a ako drustvo ostane bez matice,neminovno mora uginuti.Da bi mogla u potpunosti da odgovori na svoje zivotne zadatke a to je da obnavlja drustvo,matica raspolaze i odgovarajucim organima.Polni organi smesteni su u uzetku njenog tela.Polni organ se sastoji od jajnika(dva) u kojima se stvaraju jaja i kanala koji sluze za odvod jaja.Isto tako raspolaze semenom kesicom koja sluzi kao spremiste semena koje matica prima od truta prilikom sparivanja a nalazi se ispod jajovoda.Polni organ matica zavrsava se vaginom u koji se smesta polni organ truta prilikom sparivanja.Mlada matica koja se tek izlegla nije odmah sposobna za parenje .Nagon za parenjem se pojavljuje nekoliko dana kasnije(i pcele je teraju na oplodnju-primedba D.Radanovic),otprilike 3-7 dana od radjanja.Prilikom samog akta sparivanja,polni organ truta(kapulacijska cev) ulazi u vaginu matica.Uz kapulacijsku cev nalaze se ostali polni organi truta.Po sparivanju,trutovsko seme(spermatozoidi) prelaze u maticinu semenu kesicu i kasnije sluze za oplodnju jaja.Trut Nakon sparivanja Ne moze povuci iz vagine svoju kapulacijsku cev,ona se odvaja od trutovog tela i on mora da ugine.Matica se ponekad sama oslobadja kapulacijske cevi ali joj obicno pcele pomazu u tome pri povratku u kosnicu. Cesto se moze videti matica po povratku sa svog takozvanog „svadbenog leta“ kako nosi beli koncic u svom zatku a to je ostatak trutovskog polnog organa.Inace matica polaze jaja iz kojih se legu i razvijaju pcele,trutovi i matica.Opstanak pcelinjeg drustva moze da osigura samo plodna matica koja je sparen a i oplodjena od strane truta.Takva matica nosi dve vrste jaja,oplodjena iz kojih se razvijaju pcele radilice i neoplodjena jaja iz kojih nastaju trutovi.Jos 1845god. Dzerzon je postavio teoriju o“Devicanskom radjanju“ sto su kasnije mnogi drugi naucnici i potvrdili.Za pcelare Ovo saznanje je imalo izuzetnu vaznost jer objasnjava pojavu da mlade matice koje nisu uspele da se oplode iz bilo kog razloga(losih atmosferskih prilika,deformiteta matica ili organskih poremecaja) ili stare matica koje su potrosile svoje zalihe trutovskog semena,legu samo trutove iz neoplodjenih jaja.Sparivanje matica se vrsi u vazduhu.Nije pravilo da se matica pari sa samo jednim trutom,njih moze biti i vise.Ako se matica Ne oplodi u roku od mesec dana ona gubi sposobnost oplodnje i ostane jalova.Za vreme sezone ako je pasa dobra i vremenski uslovi pogoduju,pcele vise hrane maticu i ona moze dnevno da nosi od 1500-2000 jaja. Pod nepovoljnim pasnim i vremenskim uslovima matica moze i da prestane da nosi jaja.Najbolju plodnost matica ima prve i druge godine zivota a u trecoj nosivost opada pa iz tog razloga mnogi pcelari menjaju maticu svake ili svake druge godine.Iz knjige“Pcele u vocnjaķu Milinko Boric Sarajevo 1965god.Pogledajte video“Povratak matice sa svadbenog putovanja“ YouTube kanal dvavsbdacro .Vidi se beli koncic(deo truta) Milinko Borić Autor teksta Iz knjige“Pcele u vocnjaķu Milinko Boric Sarajevo 1965god. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Dosije:Seksualni zivot matice(prvi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Seksualni život matice 1 deo-Virus deformisanih krila se prenosi tokom sparivanja matica! Biologija pcelaIzvor: znanstvena istraživanjaPriroda Publishing Group Virus deformisanih krila moze da se prenese za vreme oplodnje matice! Esmaeil Amiri, Marina D. Meixner, Per Kryger Preveo i priredio D.Radanovic Virus deformisanih krila je važan cinioc u uginucu pcelinjih drustava.Česta je pojava oštećenje matice kao razlog za gubitak kolonija. Ovde cemo ispitati mogucnost seksualnog prenosa virusa za vreme parenja matice sa vise trutova. U okruženju s visokom zarazenoscu sa virusom ostecenih krila matice su zarobljene nakon povratka iz prirodnih svadbenih letova. Nakon polaganja jaja, virusna kvantifikacija otkrila je da je sedam od 30 matica imalo visoke nivoe virusa deformisanih krila u svim tkivima, uključujući i seme pohranjeno u spermoteci.Dve skupine su bile neuparene matice ili matice koje su se parile u izolaciji i pokazale su relativno nizak nivo inficiranosti virusom. Niti jedna od kontrolnih matica nije bila visoko inficirana. Naši rezultati pokazuju da virus deformisanih krila kod zaraženih trutova ne smanjuje njihovu konkurentnost i mogućnost prenosa virusa zajedno s semenom,koje povremeno dovodi do infekcija matica. Ekstremna poliandrija(parenje jedne zenke sa vise muzjaka) je sveprisutna u rodu Apis (pčela).Kod medonosnih pčela(Apis mellifera ) parenje se događa na znatnoj udaljenosti od kosnice na tzv sparivalistima. Vrlo rano u svom životu, mlade matice posete sparivalista i pare se u slobodnom letu s brojnim trutovima, često i vise puta u vazduhu. Pored svojih prednosti, multiple parenje uvodi i rizik za matice a time i na kolonije. Nadalje, s obzirom na određeni udeo zarazenih trutova prisutnih na sparivalistu, rizik polnog prenosa bolesti raste sa svakim dodatnim parenjem. Znatan broj istraživanja je otkrilo da su reproduktivni organi matica i trutova,cesto i vrlo zaraženi virusom deformisanih krila,(povremeno zajedno s drugim virusima Infekcija sa DWV(virus deformisanih krila)je česta kod pčela.Poznato je da se prenosi vodoravno između odraslih pčela -fekalno oralnim putem a horizontalno između generacija preko jaja ili spermija . U nedostatku Varroa destructor njegova proširenost i virus titar su obično niske. U posljednjih nekoliko decenija prevalencija i virulencije od DWV su dramatično povećani zbog promene u svom prenosnom putu, pa se sada uključuje vektorski posredovani prenos .Glavni okidač za tu promenu je bio prelazak parazitske Varroa grinje sa azijske A. cerana na A. mellifera i njeno sirenje po svetu.. Kako ove grinje zavise od pčelinjeg legla za svoje razmnožavanje, zaražene grinje mogu preneti veliki broj virusnih čestica direktno u hemolym. Kao rezultat toga, radilice poreklom iz drustava s visokom stopom zaraze grinjama obicno pokazuju visoki stepen DWV infekcijeZa poredjenje, visoka razina virusne infekcije kod matica se nemoze direktno objasniti Varroa parazitom , jer je vreme razvoja matice prekratko za grinje da bi dovršile svoj reproduktivni ciklus. Stoga je jedno od mogućih objašnjenja za veliku zarazenost matica sa virusom mogao biti virus zaraženih trutova preko prirodne oplodnje. Iako je ranije pokazano je da zaraže ni trutovi mogu leteti do sparivalista, malo je dokaza da se uspešno takmice za parenje s nezaraženim trutovima. Prisutnost i integritet matica je vazan za pčelinje kolonije,zdravlje matice ima direktan uticaj na zdravlje drustava. Pogledaj odlican video! Objavljeno line 2016 Sep 9.© 2016 Ovo delo je ustupljeno pod Creative Commons Imenovanje 4.0 Međunarodne licence. http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Dosije:Seksualni zivot matice! (drugi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Seksualni život matice 2 deo Nozema se prenosi za vreme sparivanja matice!Preveo,priredio,dopisao D.Radanovic Rezultati istrazivanja ukazuju na mogucnost prenosenja razlicitih uzrocnika pcelinjih bolesti za vreme sparivanja i oplodnje matica.Poliandrija(visestruko parenje i oplodnja jedne zenke sa vise muzjaka) je veoma rasprostranjena u prirodi zbog materijalnih i genetskih pogodnosti.Ona ima svojih prednosti i mana (raznovrsnost genetskog materijala kao potencijalna prednost u vidu zdravijeg i otpornijeg potomstva,sprecavanje parenja u srodstvu i smanjenje te mogucnosti na najmanju verovatnocu,pozitivna selekcija,itd) Jedna od mana poliandrije jeste i mogucnost prenosenja uzrocnika bolesti.Matica nase medonosne pcele je jedna od najpromiskuitetnijih zenki u svetu socijalnih insekata jer se pari u proseku sa 12 muzjaka(trutova).U proslom tekstu smo ukazali da se virus deformisanih krila prenosi i za vreme vestacke i za vreme prirodne oplodnje matice.Ranije je vec utvrdjeno prisustvo uzrocnika nozeme u semenu bumbara(spremam i tekst o tome).U kosnicama koje su bile ugrozene nozemom,nozema je bila prisutna u 27/39 uzoraka sperme kod trutova tokom uzorkovanja 2011god. a u 24/27 uzoraka uzetih 2012god. Sperma uzorkovana imala je i Noz.Apis i Noz.ceranu ali sa manjim intezitetom prisustva Noz.apis dok su uzorci iz 2012god. imali samo Noz.ceranu.Znaci intezitet infekcije se znatno razlikuje u zavisnosti od vrste nozeme,tj infekcije sa ceranom su zastupljenije i intezivnije i to u svim tkivima pcele dok kod Noz.apis samo u crevima. Zasto je ovo bitno i vazno?!!!Prvo da napomenem da samo istrazivanje i opsirnije o tome mozete procitati ako kliknete na izvor teksta a ja sam samo preneo sustinu(internet je postao vecinom izvor „instant“ znanja i nazalost skoro niko vise nece da cita opsirne i temeljne tekstove) a sustina je veoma vazna!Nema opustanja vec stalni oprez jer se pcelinje bolesti prenose na vise nacina,ne postoji izolovani pcelinjak ma gde bili jer osim radilica i matice i trutovi imaju svoja duga i egzoticna „svadbena putovanja’ za vreme kojih idu na „sparivalista“ koja mogu biti kilometrima daleko a „medeni mesec“ matica i trutova moze skupo da kosta i pcele i pcelara!Jasno je seksualni odnos nije jedini i dominantan nacin inficiranja nozemom ali je bitan momenat u razumevanju i pristupu ovom problemu. Znate ja obozavam ovde u Sapcu kad razgovaram sa pcelarima da kazem:Kao sto ni covek nije ostrvo tako ni jedna kosnica i pcelinjak nisu usamljeno ostrvo vec samo jedno od mnogih u moru velikome! Pritiskom na donji link pogledajte tekst“Seksualni zivot matice(prvi deo) https://medpcelarskimagazin.wordpress.com/2017/01/23/dosijeseksualni-zivot-maticeprvi-deo/ Izvor:Autori:K.E.Roberts S.E.F.E.Evison B.Baer. & W.Q.Hugnes.Pritiskom na donji link mozete procitati originalni teksthttps://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4485198/ http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Na pcelinjaku u martu

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Martovski radovi na pčelinjaku! Martovski radovi na pčelinjaku!“ Stigla je „baba marta“ Svi jedva cekamo da dodje mart,lepi dani i nova sezona druzenja u prirodi sa nasim vrednim i marljivim krilatim lepoticama iz kosnica! Pise D.Radanovic Krajem marta nastupa prolecna ravnodnevnica koja uglavnom pada oko 21 marta, kljucni momenat za sveobuhvatni zivi svet na severnoj hemisferi koji se upravlja prema nepogresivom kosmickom kalendaru jer od tog dogadjaja obdanica je duza od noci i sve tako do junske dugodnevnice.Od prastarih paganskih mitova,religijskih svetih knjiga pa do savremene nauke,svi pridaju znacaj tom datumu.Dan pobedjuje noc (svetlo nadvlada tamu a dobro trijumfuje nad arhisilama zla- kako su to tumacili nasi preci).Sva ziva tvar na nasoj hemisferi zeljno ocekuje taj “dan d” i najavu brzog dolaska proleca i toplijih dana kad sve krene da buja,da se siri,raste i razmnozava. Mart mesec je poput starice, babe Marte.Cudljiv,nepredvidljiv i prgav kad ustane ujutro na levu nogu.Blag,topao i ljubazan kad se ostarela baka probudi raspolozena. Nikad nije sigurno sa baba Martom pa ti gledaj na koju ce nogu ranom zorom ona ustati a nekad zna i da promeni raspolozenje u toku dana,pa i vise puta do veceri.Tako ti je to u martu,moj prijatelju pcelaru!Vreme se promeni dok kazes”mala cena meda” i dok trepnes oblaci zamrace sunce i udari kijamet,severac se neprestano rve sa toplim juznim vetrovima a sunce i oblaci biju svakodnevni martovski boj i nikad ne znas da li ce prevladati lepo ili lose vreme. A pcele? Ta mala stvorenja znaju vec milionima godina da je mart jedini mesec u godini u kojem se”Dan po jutru ne poznaje” i tako se instiktivno i ponasaju.Ovaj tekst i nije namenjen iskusnim pcelarima jer oni vec godinama hode istom utabanom i proverenom stazom, vec pocetnicima i onima koji jos uvek lutaju u potrazi za pravim metodama i nacinu rada (mada iskreno receno to i ne postoji,jer svaka kosnica je prica za sebe i svaka nova pcelarska sezona je specificna a pcelar mora da se prilagodi trenutnoj situaciji). Kompaktnost Zajednicki imenitelj za mart i radove na pcelinjaku zasigurno jeste „Kompaktnost” tj. ne narusiti suvise kompaktnost kubeta,legla i celog pcelinjeg drustva.Suvisne intervencije od strane pcelara koji su neiskusni mogu samo da izazovu kontraefekat a iskusni pcelari ce se truditi da drustvo jos uvek bude “zbijeno” da se ne bi narusio tanani toplotni rezim i mikroklima u kosnici sto moze da dovede ne samo do zastoja u “leglu” vec i do prehlade legla.Znaci, svaka radnja mora da se skladi sa najavljenom vremenskom prognozom i ako dolaze dani kad pcela nece moci da opsti sa prirodom (da izlece i unosi svez nektar i polen) intervencije su vise stetne nego sto mogu da budu od koristi. Prvi prolecni pregled Stari pcelari su govorili ”mart odnosi skart” i tako i jeste.Tokom zime, dugovecne zimske pcele (postoji vise tipova zimskih pcela) su konstatno izlozene stresu (niske temperature,nedostatak sveze hrane,odgajanje legla pod nepovoljnim uslovima,izlozenost bakterijama,virusima i parazitima,odrzavanje mikroklime) i njihov imunoloski status udruzen sa vec unapred odredjenom duzinom zivota moze ozbiljno da u martu ugrozi opstanak jednog pcelinjeg drustva.Stari pcelari su govorili da je kosnica izasla iz zime kad doceka “crni trn” (ako vremenske prilike dozvole izlet) a u priobalju rtova i mirnih vodotoka ako doceka vrbu ivu(macu).U nedostatku hrane ove biljke mogu znatno da poprave situaciju. Kad nekoliko dana uzastopno pcele mogu da unose svez polen i nektar sa ovih biljki,intervencija pcelara je nepotrebna (osim ako nisu u pitanju izuzetno tanka drustva) a u slucaju losih vremenskih prilika mora se intervenisati.Pogaca,ram meda u prstenu,secerni sirup krajem marta (ako temperature dozvole-paziti na grabez) su brojne solucije za dopunsku prihranu ali ne zaboravite, med je med a sve ostalo je “silovanje” i nuzno zlo jer med na medu radja. Mnoga istrazivanja su dokazala da je prolecno stimulativno forsiranje secernim sirupom,inferiorno u odnosu na otklapanje zatvorenog meda!Prvi prolecni pregled moze da se obavi u trecoj dekadi marta ako vremenske prilike to dozvole (temperatura iznad 16c) .Obicno se to radi kad zamedi dzanarika i tom prilikom utvdrdjujemo prisustvo matice: (ako ima otvorenog legla znaci imamo maticu),kolicinu meda ,polena i opste kondiciono stanje drustva.Ako nemamo maticu,drustvo moramo spojiti sa nekom drugom pcelinjom zajednicom (novine,mirisljava tecnost,rakija,itd).Pri prvom pregledu pozeljno je drustvo nafajtati nozecidom ili cajem (zalfija+ rtanjski caj). Posle ravnodnevnice moze se staviti i folija ili rasporediti najloni od pogaca kao dodatni utopljavajuci materijal (i izvor vode) preko satonosa (neki pcelari celu zimu imaju foliju) .Pri prvom prolecnom pregledu trebalo bi ocistiti i dezinfikovati podnjace(nozecid) ili ih zameniti cistim podnjacama ili opaliti ih otvorenim plamenom vatre.Svaku od ovih radnji moramo obaviti brzo i truditi se da sto manje uznemiravamo pcele i njihov rezim rada jer dan je jos uvek prekratak (jutra i veceri sveza i prohladna) a one ionako imaju zaista malo vremena da opste sa prirodom (neprestana martovska smena, povoljnih i losih vremenskih prilika) Jacina drustava Ovom prilikom trebalo bi pcelinja drustva klasifikovati u tri kategorije (odlicna,osrednja i losa) da bi se shodno tome intervenisalo i ophodilo sa njima u daljem radu.Crni trn i vrba iva (tamo gde ih ima dosta,teren nije prenatrpan kosnicama,vremenske prilike dozvole) kod jakih i osrednjih drustava mogu da znatno povecaju zalihe hrane a mnostvo drugih cvetnica poput mrtve koprive,mogu da doprinesu raznovrsnosti unetog polena (veoma vazno).Svi pcelari u trecoj dekadi marta zeljno ocekuju “kraljicu i zvezdu ranog proleca”-Dzanariku“ Dzana zna nekad usled povoljnih klimatskih uslova da procveta i oko ravnodnevnice a u Sabackom posavlju 2008god.je pocela da cveta 23 marta,2009god-28marta,2010god-26marta,2011god-29marta,2012 oko 27marta,itd. Kad vreme dozvoli da pcele posecuju dzanariku (ona medi po nekim autorima vec na 15 stepeni) nekoliko uzastopnih dana,evo nama praznika za pcelara i njegove pcele,sace zna i da pobeli a pcela mirna kao supruga kad celu platu donesete u kucu i date njoj da raspolaze vasim novcem.Zenino je samo njeno a vas novac je i njen novac i ovo moraju da zapamte pcelari pocetnici jer ovo vazi i za pcelu i pcelara (vase je i pcelino a pcelino je samo njeno) posebno u martu i avgustu mesecu. To

16 uslova za prijem matica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković 16 uslova za prijem matica Izvanredan tekst „Legende pčelarske prakse i reči“.Podsetimo se „starih pčelara“! Izvor Bozidar Veskovic „Radovi na pcelinjaku“ -Zadruga Beograd 1978 Pcele se prema tudjoj matici karakteristicno ponasaju.Ako pcele radilice,naprimer,prilikom povratka sa pase sa tovarom nektara ili polena pogresno udju u tudju kosnicu,nista im se nece dogoditi,jer pcele domacice osete da se ne radi o pceli kradljivici.Medjutim ako matica udje u tudju kosnicu gotovo je sigurno da ce biti ubijena,pa cesto i onda kada drustvo u koje je pogresno usla matica,nema svoju maticu.Zato pri dodavanju matica pcelar treba da bude oprezan.Svaki pcelar mora da zna pod kojim uslovima,pcelinje drustvo lakse a pod kojim teze prima maticu. 1.Pcelinja drustva mnogo lakse primaju oplodjenu a teze neoplodjenu maticu.2.Ako se matice(koja se dodaje i koja se oduzima) nalaze u podjednakom fizioloskom stanju ili bar pribliznom,drustvo je lakse prima i obratno.Naprimer,ako se zamenjuje sparena matica sa sparenom,ako su obadve zivele pod priblizno istim uslovima,itd.3.U pasnom prirodu pcelinja drustva mnogo lakse primaju maticu a u bespasnom vrlo tesko.4.Ako na sacu kod drustva kojem dodajemo maticu ima maticnjaka,drustvo nece primiti maticu a ako nema-primice je znatno lakse.5.Ako su drustva imala lazne matice,mnogo teze primaju maticu i obratno.6.Ako su drustva bila bez matice duzi period onda teze primaju dodatu maticu i obratno. Uznemirene pcele teze primaju maticu. 8.Ako je matica nesto duze vremena polagala jaja u nukleusu,pcelinja drustva je lakse primaju od one koja je tek pocela da polaze jaja.9.Sto su vremenske prilike povoljnije to drustva lakse primaju maticu.10.Ako u kosnici ima normalnog pcelinjeg legla,u prvom redu zatvorenog,drustva lakse primaju maticu.11.Ako u bespasnom periodu nekoliko dana pre dodavanja matica,prihranjujemo pcele,onda se lakse biti primljena matica.12.Ako tri,cetiri dana pre dodavanja matice, ne vrsimo pregled kosnice,lakse ce pcele primiti novi maticu.13.Ako maticu i drustvo prethodno poprskamo secernim rastvorom (mora biti pasni period zbog grabezi) onda ce pre primiti maticu. 14.Ako maticu putem spajanja dodajemo zajednici sa pcelama iz nukleusa,onda ce biti lakse prihvacena.15.Ako pcelinja drustva i maticu ,neposredno pred samo dodavanje matice,poprskamo nekom mirisljavom tecnoscu,ona ce biti lakse primljena.16.Ako maticu dodajemo u kavezu za dodavanje matica u kojem je prethodno stara matica provela oko 12 casova,onda ce je pre primiti. Eto,toliko faktora deluje na bolji ili losiji prijem matica.Medjutim ovi nabrojani su kljucni i njih svaki pcelar mora znati. Bozidar Vesković Autor teksta Bozidar Vesković Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

E.Karahodzic Glavni proljecni pregled- 2deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-preminuo 2019 god. Glavni proljećni pregled- 2 deo Pise Ekrem KarahodzicMi pčelari pod glavnim proljetnim pregledom pčela, pored samog pregleda,podrazumijevamo i izvođenje najodgovornijih i najko pleksnijih radnji u pčelarstvu.Kao što od pravovremenog i pravilnog uzimljavanja pčela zavisi kako će pčele zimovati, tako i od pravovremenog i pravilnog izimljavanja pčela, odnosno našeg glavnog proljetnog pregleda, zavisi kako će se one razvijati i u konačnici iskoristiti period medobranja. Vremenski termin glavnog proljetnog pregleda –proljetna ravnodnevnica Pčelarska praksa je potvrdila da na budući razvoj pčelinjih zajednica veliki utjecaj ima i sam trenutak izvođenja aktivnosti glavnog proljetnog pregleda. Negativne posljedice su veće kod preuranjenog nego zakašnjelog pregleda. Kada se počne uvećavati brojnost pčela u pčelinjoj zajednici, tada se obavlja glavni pregled pčela. Dakle, odmah nako izjednačavanja mortaliteta i nataliteta pčela. Jačina svake pčelinje zajednice, njihovo opće zdravstveno stanje i vremenske prilike samo su neki od razloga zašto se ovaj pregled ne može vezati za konkretan datum. Glavni pregled se uglavnom obavlja oko proljetne ravnodnevnice. U svojoj višedecenijskoj praksi glavni pregled pčela obavljao sam najčešće u periodu od 15. do 25. marta. U tim pregledima prosjek ramova na kojima je bilo legla varirao je na godišnjem nivou od 4,1 do 4,8 ramova (ne punih ramova, već ramova na kojima je leglo). Glavni proljetni pregled pčelari veoma često obave preuranjeno. Tada su moguće velike posljedice u razvoju pčelinjih zajednica, kao i negativan utjecaj na zdravlje pčela i njihovog legla. Pčelari uočene posljedice preuranjenog pregleda gotovo svake godine pripisuju „neočekivanim“ kraćim ili dužim zahlađenjima i drugim vremenskim i pašnim (ne)prilikama. Kako se ta greška kod pojedinaca svake godine ponavlja onda oni razlog vide i u globalnim klimatskim promjenama. Ipak, nekada samo jedan lijep februarski ili martovski dan izmami pčelara i on preuranjeno izvrši glavni pregled svojih pčela. Naravno, i ja sam često znao napraviti ove kapitalne greške, ali i još gore, kao što je preuranjeno veliko proširenje plodišnog prostora. Aktivnosti (radnje) glavnog pregleda Tokom glavnog proljetnog pregleda pčela, pčelar obavlja mnoge značajne radnje u samom plodištu, ali i druge na pčelinjem staništu i samom pčelinjaku.Neke radnje su karakteristične za ovaj vremenski period, odnosno ovaj životni period pčela, a druge se ponavljaju ili su sastavni dio svakog pregleda pčela. Pčelar ovim glavnim proljetnim pregledom, svojim aktivnostima tokom pregleda i neposredno po izvršenom pregledu:Provjerava zdravstveno stanje legla, pčela i matice,provjerava kvalitetu, položaj i količine raspoložive hrane,manipuliše ramovima sa leglom, ramovima s medom i ramovima sa leglom i medom, otvara medne poklopce na tačno određenom dijelu poklopljenog meda, procjenjuje jačinu pčelinje zajednice (količina legla),oduzima prazne ramove iz plodišta (dovodi plodišta slabih zajednica na „mjeru“), uklanja foliju od ranije datih pogača,daje pčelama pogače, ali sada samo u ram hranilicepriprema i uređuje pčelinje stanište za stimulativnu prihranu pčela sirupom,postavlja foliju na plodište po satonošama pčelinjih zajednica koje su razvile leglo na 5 i više ramova,postavlja utopljavajući materijal (platno) sa obje strane medišta preko satonoša sve do podnice – pčelinjim zajednicama razvijenim na 3 ili 4 rama legla, uklanja prvo tijelo zajedno sa ramovima,spaja obezmatičene pčelinje zajednice i zajednice koje se nisu razvile na 3 i više ramova legla, evidentira svoja zapažanja i izvršene radnje za svaku pčelinju zajednicu,provjerava utopljavajući materijal,razvrstava i topi staro i pogrešno izgrađeno saće,parama sirćetne kiseline dezinficira odstranjena tijela zajedno sa ramovima i saćem te drugom opremom, priborom i alatom.Manipulisanje ramovimaZa razliku od prvog zimsko-proljetnog vizualnog pregleda kada smo, pored ostalog, postavljali prve pogače na satonoše i zamijenili podnice ali nismo manipulisali ramovima u plodištu, ovim glavnim pregledom manipuliše se i njima, odnosno ramovima na kojima se nalazi med i pčelinje leglo. Pčelar svoju pažnju mora usmjeriti na pčelinje leglo i njegovo zdravstveno stanje, prvenstveno na kompaktnost zatvorenog legla. To mora biti imperativ svakog pregleda pčelinjeg plodišta. Pčelar mora da nauči i stvori naviku da, prilikom bilo kakvih radnji u plodištu, prvo i obavezno pregleda zdravstveno stanje pčelinjeg legla. Iskustvom, njegovi budući pregledi pčelinjeg plodišta bit će sigurni, pouzdani i brzi.Izgledat će kao usputni i instiktivni, ali su obavezna radnja tokom svakog pregleda. Dobrom pčelaru svako šareno pčelinje leglo ukazuje prvenstveno na moguće bolesti legla (na što on i usmjerava svoju pažnju), a slab pčelar uzroke traži u lošoj matici, prehlađenom ili pregrijanom leglu i drugim neživim uzročnicima.Na ramovima gdje se nalazi otvoreno leglo nekada je u stanicama saća potrebno provjeriti broj i položaj jaja. Na osnovu slike pčelinjeg legla pouzdano se utvrđuje njegovo zdravstveno stanje te ima li i kakav je kvalitet matice. Dakle, maticu nije potrebno uvijek tražiti.Cilj manipulisanja ramovima jeste da se pčelama omogući ubrzan razvoj. Manipulacija mednim ramovima ima za cilj da pčele uzimaju i dislociraju taj med. Otvaranjem poklopljenog meda ubrzat ćemo tu radnju. Prvenstveno otvaramo manju površinu i u dijelu saća gdje će med za kratko vrijeme smetati širenju pčelinjeg legla. Tako pčele stvaraju veći prostor leglu. Stvara se prividan osjećaj unosa meda, a matica intenzivira polaganje jaja. Prilikom rotiranja i manipulisanja mednim ramovima poklopljen med ne smijemo (p)ostaviti uz poklopljeno pčelinje leglo. Veoma često pčelari naprave veliku grešku prilikom manipulisanja i rotiranja ramova sa leglom, tako da (p)ostave pčelinje leglo između druga dva rama sa medom. Pravilo je da se ramovi na kojima je manje od 3/4 legla ne rotiraju pojedinačno.Kada u pčelinjoj zajednici legla ima na najmanje 6 ramova (ne 6, već na 6), a srednji ram je gotovo cijeli sa leglom, tada se pojedinačno u plodištu rotira polovina ramova sa leglom, i to samo s jedne strane plodišta. Na ovaj način pčelinje leglo dobije oblik nepravilne elipse. Položaj legla jeste nepravilan, ali je leglo kompaktno i nije preklopljeno ramovima s medom te u ovakvom redosljedu rotiranja ramova nije moguće njihovo preklapanje sa leglom i medom. Pčele ovakav položaj legla ne trpe, pa ga uređuju. Dislociraju med u cilju stvaranja novog prostora za leglo, pa tim radnjama veoma stimulišu svoj razvoj.Slabim pčelinjim zajednicama med dajemo mi pčelari, srednje donesu sebi, a jake donesu sebi i daju nama pčelarimaPčelinje zajednice na istom pčelinjaku mogu biti jedna drugoj slične, ali gotovo nikada nisu jednake, što je naša

Pogledajte „Olden days in Holland“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Youtube video Pogledajte „Olden days in Holland“!Podsetimo se na Avrama Maksimovica Odlican video! Ovo je dobra prilika da se setimo i jednog velikana pcelarstva na ovim prostorima! Avram Maksimovic (1772-1845) je somborski pravoslavni sveštenik.Napisao je prvu knjigu o pčelarstvu na srpskom jeziku. Avram Maksimović Datum rođenja 20. septembar 1772. Mesto rođenja Sombor Habzburška monarhija, danas Srbija Datum smrti 13. jul 1845. (72 god.) Mesto smrti Sombor Austrijsko carstvo, danas Srbija Biografija Prvi srpski pčelar-pisac, prosvetni radnik, sveštenik i uzorni ekonom, Avram Maksimović, rodio se u Somboru 20. septembra 1772 godine. Po završenoj bogosloviji, prvo je bio učitelj u Sivcu, pa sveštenik u Leđenua zarim dosao je u Sombor, gde je bio sveštenik, a od 1892 do 1845 godine i veroučitelj Učiteljske škole. Spada u red najznamenitijih Somboraca svoga vremena. U ondašnjem Leđenu na imanju tamošnjeg spahije upoznao je i proučavao uzorno vrtlarstvo,vocarstvo i pcelarstvo.Kada je došao u Sombor, kupio je 14 jutara oranice i na toj zemlji razvio uglednu ekonomiju, koja je mnogo doprinela razvoju poljoprivrede somborskog kraja. Maksimović je osobitu pažnju poklanjao pčelarstvu. Ovaj srpski književnik je napisao prvu knjigu o pčelarstvu Novi pčelar štampao je u Budimu 1810 godine. Knjiga predstavlja, prvi sistematski rad te vrste kod nas i jednu od najboljih knjiga onog doba iz te oblasti. Knjiga Novi Pčelar iz 1810 Odigrao i značajnu ulogu u istoriji Somborske učiteljske škole. On je dao inicijativu i zalagao se da učiteljska škola iz Sentandreje 1816. godine pređe u Sombor i da dobije odgovarajuću zgradu. A kada je, tridesetih godina prošlog veka, ova škola preživljavala veliku kadrovsku krizu, Maksimović je, sa još dvojicom učitelja, prihvatio celokupnu nastavu ove škole, sve dok ona nije dobila nov i spreman nastavnički kadar. Bio je prvi predsednik somborske Srpske čitaonice. Umro je u Somboru 1/13. jula 1845. godine. Izvor Wikipedia Youtube Autor teksta Youtube Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic „Kako razrojiti kosnicu na pasi a nemate kod sebe praznu kosnicu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ „Kako razrojiti košnicu na paši a nemate kod sebe praznu košnicu“ Tokom pčelarenja čovek se nadje u svakakvim situacijama! Pise D.RadanovicNa terenu ,teorija i pcelarska praksa cesto nisu u saglasju i samo invetivnost i kreativno razmisljanje mogu neke problematicne situacije da rese.Cuvene 2014god. drustva su mi bila na planini Cer (bagremova pasa) a dvadesetak rojica je ostalo na stacionaru da se razvijaju na glogu,zestici i posle na bagremcu.Udarile su poplave,dobar deo rojica se utopio a sva oprema mi je bila poplavljena.A na bagremu usled kisovitog vremena pcele masovno krenuse u rojevni nagon.Avaj!Nijednog nastavka,krova i podnjace viska na bagremu jer sve je bilo potopljeno na stacionaru(moja greska).Nasi stari su govorili“Um caruje a snaga klade valja“ i „Budale se uce na svojim greskama“ i jeste tako! Znaci lr kosnice sa tri nastavka,rojevi maticnjaci i nedostatak rezervnih delova!!!!! Na selidbu sam poneo plasticne dzakove jer sam ih stavio ispred kosnica (nekad ponesem i stare staze-tepihe da ne moram da kosim travu ispred njih ) a i oni uvek zatrebaju na terenu-djubre,gomila sitnica i opreme staju u njih. U treci nastavak (mediste) sam prebacio maticu sa dosta hrane,ram otvorenog i dva rama zatvorenog legla sa pripadajucim pcelama,stresao mnogo pcele iz iste kosnice i sklonio u stranu i naravno ostavio sam deset ramova jer matica krece da zaleze vec u toku noci. Znaci dole su mi ostala dva nastavka na podnjaci i tu sam ostavio dva najlepsa maticnjaka a ostale porusio. Na drugi nastavak sam vratio zbeg,preko zbega sam celom povrsinom zbega stavio rascepljene dzakove a na dzak onaj treci nastavak(sa maticom) s tim sto je pomocno leto tog nastavka sad bilo okrenuto za 180% od glavnog leta(znaci taj treci nastavak se okrene i pcele ulaze odpozadi).Preko tog nastavka sam stavio opet dzak (probusiti rupice zbog ventilacije) pa poklopio krovom.Na plasticnom dzaku (foliji) koji se nalazi na prva dva nastavka (to je sad podnjaca trecem nastavku koji je postavljen obrnuto) ne treba probusiti rupe za ventilaciju jer onda ce feromon stare matice biti prisutan u donja dva nastavka. Dobar deo izletnica se vrati u donji deo kosnice a mlada pcela ostane gore da neguje otvoreno leglo i veoma brzo se reorganizuju i uspostave normalan zivot pcelinjeg drustva.Pcele iz treceg nastavka veoma brzo krenu da opste sa okolinom preko pomocnog leta koje je 180% okrenuto od glavnog leta dole na podnjaci.Ovaj sistem ima brojne varijacije,adaptacije i nuzno je zlo,ali nekad okolnosti nas primore na ovakve poteze.Ako ne postoji pomocno leto,onda se uz pomoc dve grancice improvizuje leto.. .Ako imate krov viska onda najlon i nije potreban vec treci nastavak stavljate direktno na krov i naravno taj nastavak opet rotirate za 180%(da pcele ulaze otpozadi).Kad dodate kompletnu konfiguraciju kosnice vi taj treci nastavak nosite kao samostalnu jedinicu na sledecu pasu,itd.Nisam pokusao da pricam o razrojavanju i medobranju u ovoj situaciji vec samo o momentu kad nuzda zakon menja!Umesto krova na terenu mozete staviti i poklopac od „smederevca“,najlon pa neke daske,lesonit a umesto dzaka i neku sper plocu,tablu ili vise kesa“tregerusa“ koje rascepite ali postavite tako da nema „lufta“(da pcele iz donjeg dela i obratno ne mogu da komuniciraju i zbog feromona).Zbeg preko kojeg je najlon ce obaviti svoju „nuzno nametnutu funkciju podnjace“.Foto D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

medpčelarskimagazin-HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE -

Najzad otkriven mehanizam kako larva postaje radilica ili matica!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Najzad otkriven mehanizam kako zaista larva postaje radilica ili matica! Biljne microRNANajzad otkriven mehanizam- kako zaista larva postaje matica ili radilica! u hrani larvi regulisu razvoj pčele! Radilice i matice su genetski identicne ali kraljice su vece,teze i imaju znatno duzi zivotni vek. Napisao preveo D.Radanovic Svi znamo da razlicita ishrana u fazi larve dovodi do formiranja kasti u kosnici(matica,trut,radilica) ali nije se znao tacan mehanizam toga.Ova nova studija nam pomaze da proniknemo u te slozene mehanizme.Naime komponente polena i pege su uglavnom biljnog porekla a maticna mlec je „uglavnom“ porekla od pcelinjih sekretnih zlezdi.Utvrdjeno je da larve koje su odredjene za radilice dobijaju u ishrani velike kolicine microRNR preko perge i polena a larve koje odredjene za matice dobijaju vise m.mleci koja ima manje microRNR,znaci unos biljnih microRNR odredjuje fenotip. Rezime studije: Autori :Kengan Zhu, Minghui Liu, Zheng Fu, Zhen Zhou, Yan Kong, Hongwei Liang, [… više …], Xi Chen Matična mleč stimulise pretvaranje larvi u matice dok pcelinji hleb(perga) dovodi do pcela radilica.. Međutim, te odrednice nisu u potpunosti obelezene.Ovde saopstavamo da biljne RNA, osobito miRNA, koje su vise prisutne u polenu i pergi (pcelinjem hlebu) nego u matičnoj mleči, odgađaju razvoj i smanjuju veličinu tela i jajnika kod pčela, čime se sprečava diferencijacija larvi u kraljice i potiče razvoj u pčele radilice.Mehaničke studije pokazuju da je amTOR, stimulacijski gen u diferencijaciji kasta, direktni cilj miR162a. Zanimljivo je da isti učinak postoji i kod nesocijalnih Drosophila. Kada se takve biljne RNA i miRNA unose u Drosophila larve, one uzrokuju produženo vreme razvoja i smanjenje telesne težine i duzine, veličinu jajnika i plodnost. Ova studija prepoznaje jos neodredjenu funkciju biljnih miRNA koje fino podešavaju razvoj pčela. Prevladavajući pogled je da matična mleč stimulise preobrazaj larvi u maticu.Ovde otkrivamo novi mehanizam kojim se planira miRNA u ishrani larvi radlica i tako odlaze razvoj larvi,čime se induciraju sterilne pcele radilice. Dakle, teorije o formiranju pčelinje kaste trebaju se preispitati iz novog ugla, osim tradicionalnog usredsredjivanja na matičnu mleč i njegove komponente. Link izvora:(Za detaljnije informisanje) http://journals.plos.org/plosgenetics/article?id=10.1371/journal.pgen.1006946 Creative Commons Attribution License http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ Za detaljnije informisanje o microRNR postavili smo link https://en.m.wikipedia.org/wiki/MicroRNA DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016