Pčelarenje Архиве - Страница 6 од 12 - Medpcelarskimagazin-pčelarske priče

S.Jevtic Poslednji pregled pred ulazak u zimu

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtić Poslednji pregled pred ulazak u zimu POSLEDNJI PREGLED PRED ULAZAK U ZIMU Tekst i fotografije:S.JevticPocetkom jeseni kada su iz celija izašle sve pcele koje ce u najvecem broju živeti do kraja marta i pocetkom aprila tekuce godine, pcelar treba preuzeti sve mere kojima će završiti sve postupke pred nastupajucu zimu.Lepog suncanog dana treba izvršiti poslednju proveru stanja društava i proveriti da li sva ispunjavaju uslove za prezimljavanje.Poslednjom proverom utvrduje se sledece:Imaju li sva društva matice,da li proizvodna desetoramna društva imaju do 2 kg a nukleusi do1 kg pcele.Da li proizvodne desetoramne zajednice imaju od 20 do 25 kg meda i da li šestoramna pomocna društva – nukleusi imaju od 10 do 12 kg meda.Da li sva društva imaju dovoljno perge i kakvog su zdravstvenog stanja.Pregled mora biti strucan i u knjige evidentiran. Kada su svi uslovi ispunjeni ta društva ulaze spremna u zimski period.Ukoliko neko društvo nema dovoljno energetske hrane, dopuna se iskljucivo vrši dodavanjem ramova sa zatvorenim medom a ukoliko nema više od 3- 3,5kg perge dodati ram sa pergom i mednom kapom. Ako se u sredini košnice nađe ram sa devicanskim sacem ukloniti ga i na njegovo mesto staviti odgovarajuci ram.Mnogi pcelari u ovim danima u plodište uvode neki svoj red, vrše pomeranje ramova po nekom svom nahodenju i stavljaju ih tamo gde oni misle da je potrebno da ostanu u toku zime. Takvih proizvoljnosti treba se cuvati.Samo i iskljucivo pcelinja zajednica zna da sacini idealan raspored sa mednom kapom i buducim zimskim klubetom, ramova sa medom i pergom i ramova punih medom. Primenom svog rasporeda pcelar postaje remetilacki faktor. Pčelinje klube napraviće pcele-tamo gde je ostalo poslednje leglo, tu ce sebi obezbediti sve što im je potrebno.. Kada matica prestane sa zaleganjem i iz legla izade sva pcela dobro je izvršiti jesenje tretiranje pcela protiv varoe. Na ovaj nacini u ovo vreme broj krpelja se svodi na najmanju meru. Tretiranje vršiti oksalnom kiselinom. Jesenje utopljavanje DA ili NE,to sami odlucite, ja licno nicim ne utopljavam ali kod mene poklopne daske nemaju mrežu vec samo jedan otvor za hranilicu. Taj otvor stavljam na prednji deo košnice zbog zimske ventilacije. Topao vazduh je u stanju da drzi vecu kolicinu vlaznosti nego hladan, medjutim mora se uzeti u obzir da ce ta vodena para iz toplog vazduha razvodnjavati otklopljeni med iz saca jer je ovaj higroskopan.Razvodnjeni med je podloga za razvoj gljivica i posledicno promene pH koja vodi ka ekspanziji nozeme.Zato se ima manje nozeme u prolece kada je otvor u zbegu u ravni satonose.Sigurno je da time gubimo deo toplote ali sa tom toplotom odlazi i deo vode koji bitno remeti mikroklimu.Pošto stavljam preko ram sa medom, okrećem zbeg za 180stepeni, u zbeg dodajem foliju. Poletaljke poskidam sa kosnica(gde je to moguce).Želim vam uspešno prezimljavanje! Klikni sliku da uvelicas ⬇ Hvala Slobo za ovaj tekst! Slobodan Jevtić Autor teksta Pcelar iz Kostolca(Srbija),pcelari preko tri decenije,strucni predavac Spos,autor mnogobrojnih tekstova koji su publikovani sirom regiona,prakticar i inovator,osnivac ogomne Fb grupe,covek koji je ceo svoj zivot posvetio pcelarstvu i pceli. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Kako se trutovi nalaze na sparivalistima!?

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Kako se trutovi nalaze na sparivalištima!? Seksualni zivot matica 7 deo Oprašivanje pčela doprinosi produktivnosti poljoprivrede i biodiverzitetu.Pčela Apis mellifera je ekonomski važan polinator(oprasivac) u svetu .Zato se naucnici i trude da dokuce sve tajne pcelinjeg zivota. Preveo i obradio D.Radanovic U toplim i sunčanim popodnevima u sezoni parenja, seksualno zreli trutovi (drones) izlaze iz gnezda i okupljaju se visoko u vazduhu na diskretnim područjima u kongregaciji(skup/zajednica) koja može sadržavati čak 11000 jedinki iz cak 240 različitih kosnica. Trutovski skupovi( kongregacije ) su između 30 i 200 m precnika a, visoko su 10-40 m iznad tla.Otprilike jedan sat nakon vrhunca izletanja trutova iz košnica, matice takođe napuštaju košnicu i pridružuju se tom skupu (sparivalistu). Čim matica doleti,grupisu se trutovi koji su vec tu. Trutovi prate maticu kao roj i učestvuju u takmičenju, svaki pojedinac se bori za najperspektivniju poziciju da se približi i upari s maticom. Obično se matica pari 15-30 minuta sa 10-20 trutova koji umiru neposredno nakon parenja. Odavno je poznato da pri reprodukciji pčela posreduju feromoni . Feromoni su isparljive hemikalije koje se koriste za komunikaciju između pojedinaca iste vrste. Medonosne pčele, kao i mnogi insekti upotrebljavaju bogat repertoar feromona.U kontekstu parenja, glavno jedinjenje kraljevskog mandibularnog feromona (QMP), 9-okso-2-decenojske kiseline (9-ODA), privlači trutove na dugim relacijama. Iako postojanje ovog feromona objašnjava kako trutovi pronalaze devičanske matice za parenje, to ne objašnjava formiranje sparivalista gde dolecu trutovi! Prisustvo matice nije neophodno za formiranje mesta za okupljanje trutova(kongreacije/sparivalista) jer, kao što je gore navedeno, matice se pridružuju skupu tek posle(prvo se skupe trutovi na tom mestu). Iako su lokalni (vizuelni) znaci verovatno uključeni, pretpostavljalo se da feromon agregacije(agregacija-nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo) stvoren u trutu moze da objasni formiranje sparivalista.. Međutim, zbog očiglednih ograničenja usled slabe dostupnosti istrazivacima sparivalista koje se nalaze visoko u vazduhu, tačni faktori koji su uticali na pronalazak sparivalista ostali su nejasni. Da bi se proučavala moguća uloga olfaktornih znakova u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, nedavno smo razvili test simulacije hodanja koji omogućava istraživanje ponašanja mirisne orijentacije trutova.Hteli smo dokazati da trutove privlace feromoni(mirisi-mirisni buket) od drugih trutova. Zanimljivo je da ti mirisi privlace i matice.Rezultati istrazivanja potvrđuju da trutovi proizvode atraktivnu mirisnu supstancu koja privlaci druge trutove. Jedina poznata uloga trutova je reprodukcija, mada povremeno mogu učestvovati u termoregulaciji tokom ekstremnih termičkih stresnih stanja.Ispitivane su dve glavne karakteristike polne zrelosti trutova: kvalitet sperme i kapacitet letenja, koji su neophodni za uspešno parenje. Mnoge studije utvrdile su seksualnu zrelost trutova na prvom letu van košnice, tj. Između 7 i 9 dana starosti . Međutim, prvi letovi ttutova su higijenski (defekacija) i letovi za orijentaciju, a mnogo su kraći (1-6 min) od parenja (32 ± 22 min), tokom kojih trutovi posećuju sparivalista(kongregacije) i pokušavaju da se pare s maticom. Prema poslednjim istrazivanjima, seksualna zrelost je verovatnije na početku stvarnih parenja, između 10 i 12 -tog dana starosti.Na fiziološkom nivou, sazrevanje sperme se odvija tokom prvih dana života. Počevši od tri dana života, spermatozoidi se prenose u seminalne vezikule i dostignu najveći broj u starosti 8 do 12 dana, zavisno od istrazivanja,žlezde, takođe su zrele, potpuno funkcionalne na 9-12 dana .Znaci podaci o sazrevanju sperme i letačkoj aktivnosti ukazuju na to da trutovi nisu potpuno seksualno operativni pre 10-12 dan. U ovom istrazivanju , smo se pitali da li je medjusobna mirisna privlačnost trutova specifična za uzrast. Dokazali smo da se trutovi medjusobno privlace kada su seksualno zreli (stariji od 12-15 dana), ali ne i kada su mlađi ( od 2-3 i 7-8 dana). Paralelno, naši podaci pokazuju da se hemijski profili trutova menjaju sa godinama. Ovi rezultati utiru put za identifikaciju samih hemikalija uključenih u uzajamnu privlacnost trutova. Izvor Article Source: Age-specific olfactory attraction between Western honey bee drones (Apis mellifera) and its chemical basis Bastin F, Savarit F, Lafon G, Sandoz JC (2017) Age-specific olfactory attraction between Western honey bee drones (Apis mellifera) and its chemical basis. PLOS ONE 12(10): e0185949.https://doi.org/10.1371/journal.p http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ Preporucujemo da procitate i ostale tekstove ovog serijala! Smanjene reproduktivne sposobnosti trutova(Seksualni zivot matice 6 deo) Dosije:Seksualni zivot matice(prvi deo) Dosije:Seksualni zivot matice! (drugi deo) Seksualni zivot matice(Dosije 4deo) Trutovi iz oplodjenih jaja!Seksualni zivot matice (5deo) Pogledaj video DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Tatomirov Druzenje na suncokretovoj pasi 2018-reportaza

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Tatomirov Druženje na suncokretovoj paši 2018-reportaža Druženje na suncokretovoj paši 2018. Tekst i fotografije:S.Tatomirov Ziveci u rodnom Banatu,od rodjenja sam gledao jednu od najlepsih biljaka koja raste oko mene,nas suncokret.Nisam ni slutio da cu jednog dana da zivim bas od njega.Nisam poljoprivrednik,ne uzgajam ga a opet zivim sa njim.Kako to?Pa kao sto nikada nisam ni pomisljao da cu ziveti od suncokreta,tako isto nisam ni kao mlad zamisljao da cu biti pcelar.Biti pcelar u Banatu,neizostavno znaci da smo direktno povezani sa suncokretom i svim onim sto pcele unose od njega! Svake godine,vec 16 punih,ja se spremam i idem na suncokretovu pasu.Kada sam pocinjao sa pcelarenjem,mnogo je lakse bilo pcelariti i globalno a pogotovo na suncokretovoj pasi.Bila su tad mnogo bolja vremena za nas pcelare koji smo „isli“ na suncokretov med.Sorte suncokreta su tada mnogo bolje medile ( kao sto su NS-45,NS-111) itd.Da ne govorim o vremenima kojih se ja secam samo iz prica starijih kolega pcelara o tome kako su dobro medile „Ruske sorte“ suncokreta.Pcelari su do pre 15-tak godina mogli da imaju 40-50 kg meda sa jakim drustvima bez preterano velikih muka i dok je bilo „Ruskih sorti“ svaki iole ozbiljniji pcelar imao je pune kosnice suncokretovog meda. Danas nije ni blizu takvog stanja! Svake godine unazad zadnjih 5-6 godina,suncokret pocinje sve ranije i ranije da cveta.Navescu tacan podatak za podrucje gde ja pcelarim:2012-te godine suncokret je otvorio prve cvetove 15 jula a ove 2018-te godine prvi suncokret je krenuo da cveta 3 juna.Mozemo videti da je u pitanju razlika od 42 dana sto je izuzetno mnogo.Ovoj razlici u pocetku cvetanja suncokreta vrlo je tesko da se prilagodimo mi pcelari koji stacionarno pcelarimo u Banatu. Pa da predjemo sada na ovu 2018 god. Ja svake godine drzim pcele na suncokretovoj pasi na ritskoj zemlji.Za citaoce koji ne znaju,to je zemlja koja duze zadrzava vodu,teze se obraduje,mnogo je manje plodna od cernozema ali u susnim godinama ova zemlja daje izuzetno dobre prinose bilo koje biljne kulture.Ove godine suncokret je otvorio prve cvetove 3 juna.Pcelinjak sam raspodelio na dve lokacije sa po oko 145 kosnica na svakoj.Desetak kosnica nije bilo spremno za pasu pa je ostalo na stacionaru. Ispred mojih košnica bilo je oko 70 hektara suncokreta sorte Neoma (Syngenta). Ovaj suncokret je odlično medio oko 23 dana. Na moju sreću na udaljenosti od 500 metara počeo je da medi neki drugi suncokret, ne znam koja sorta je u pitanju niti ko je vlasnik – ali znam da je medio solidno (ali ipak manje od Neome) i da ga je bilo preko 100 hektara. Kako je vreme proticalo, početkom avgusta počeo je da medi i postrni suncokret (suncokret koji je posejan nakon što je skinuta pšenica). Ova godina je bila izuzetno povoljna za postrne kulture, jer je u junu i početkom jula meseca bilo mnogo kiše, a i puno toplote, tako da je ovaj kasno posejani suncokret „stigao na vreme“ da medi. Ovo je prvi put u mom pčelarenju da ovaj „kasni“ suncokret dobro medi. Šta više, on je odlično medio, a bilo ga je zaista mnogo negde preko 150 hektara. Takođe, on je bio sejan u više navrata te je stoga tako i medio. Mnogo raznih sorti suncokreta su posetile moje pčelice do 20. avgusta kada je prestalo medenje suncokreta.Znači, imao sam ove godine suncokretovu pašu od 03. juna do 20. avgusta. To je nekih 2.5 meseca u kontinuitetu. Ni jedne godine nije bilo ni približno ovako.Logično bi bilo iz ovoga zaključiti da je bilo izuzetno mnogo suncokretovog meda. Moram priznati da je bilo meda, ali ne baš preterano mnogo.Problem je bio što je suncokret počeo da cveta izuzetno rano 03. juna, a moje pčele nisu bile spremne za pašu tada. Zbog čega? Zbog toga što sam razrojio jednu veću količinu košnica, samim tim sam oslabio društva, a oslabljena društva ne mogu doneti veliku količinu meda. Naravno, bilo je društava vrlo različite jačine. Neka su bila jaka, neka osrednja, a neka slaba. Sva društva su se izjednačila negde početkom jula meseca. „Glavni suncokret“ na koji smo išli tada je već prošao i tada su se pčele orijentisale na drugi koji je ipak za nijansu slabije medio. Ove godine prvi put nismo imali potpuno monoflorni suncokretov med, već bih pre mogao reći da je u pitanju cvetni med zato što je pored suncokreta u velikoj meri bilo i meda od ludaje (bundeve). Takođe, pošto je ova godina bila kišovita imali smo i unosa od raznog korovskog bilja. Tako da možemo reći da je zaista u pitanju pravi cvetni med. Od približno 300 društava neka društva su donela zaista mnogo meda i bila zaista extra: oko 50-ak kilograma (košnica RV bila je podignuta na 6 nastavaka (5 medišnih)), neka društva su bila odlična i bila su na 4 ili 5 nastavaka tj. donela su oko 30-40 kg meda, neka su bila prosečna – takvih je bilo najviše i donela su oko 2 nastavka meda tj. oko 24 kg meda, a neka su bila, dragi čitaoci, i vrlo loša i nisu donela ni gram meda za vrcanje – takvih je bilo ravno 20.Evo sada ću Vam pokazati kako izgleda RV na šest nastavaka(Pogledajte video) I tako polako dođesmo do vrcanja meda. Do polovine avgusta, med nije bio zatvoren i nije se moglo nikako pristupiti vrcanju sve do 15. avgusta kada krenusmo sa lepim, ali vrlo napornim poslom – vrcanjem meda. Neprestano smo vrcali narednih šest dana med. Prosečan prinos po košnici bio je oko 23.5 kg.Naša dupla kasetna centrifuga od 8×2 rama tj. 16 ramova se nije gasila i po 13-14 časova. Iako je ovo bio težak posao, ipak se radilo u prijatnoj i opuštenoj atmosferi uz muziku. Imali smo zadovoljstvo da nam u goste dođe i Michael Ryals iz SAD (USA) Portlanda i da ga naučimo elementarnim stvarima o pčelarstvu, a Michael je zaista naučio kako se otklapaju ramovi sa medom. Umesto čuvenog „Amerikanca u Parizu“ mi imamo našeg Michaela u Novom

Smanjene reproduktivne sposobnosti trutova(Seksualni zivot matice 6 deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Trutovi i hemija-Seksualni život matica 6 deo Istraživanje je provedeno u Bernu -Svajcarska 2015 god. Preveo i obradio D.Radanovic Postoji jasan dokaz za subletalne efekte neonikotinoidnih insekticida na insekte. Ovdje pokazujemo da dva neonikotinoida (4,5 ppb tiametoksama i 1,5 ppb klotianidina) značajno smanjuju reproduktivnu sposobnost muških pčela (trutovi) kod Apis mellifere. Trutovi su dobijeni iz drustava izloženih neonikotinoidnim insekticidima a potom su drzani u laboratorijskim kavezima sve dok nisu postigli polnu zrelost. Iako nisu zabelezeni značajni efekti za mušku teneralnu (nedavno nastalu odraslu osobu) telesnu masu i količinu sperme, podaci jasno pokazuju smanjenje zivotnog veka trutova kao i smanjenu životnu sposobnost spermija (procenat zivih u odnosu na mrtve spermatozoide) za 39%. Ovi rezultati pokazuju po prvi put da neonikotinoidni insekticidi mogu negativno utecati na sposobnost reprodukcije trutova. Vec smo pisali u prethodnim nastavcima ovog serijala na ovom sajtu o poliandriji (Seksualni zivot matice 1do 5) da matice obavljaju parenje ubrzo nakon izletanja kako bi sakupile i skladistile dovoljne količine sperme iz više razlicitih trutova. Ova visoko poliandrijska strategija ima vise prednosti, uključujući povećanu funkcionalnost pcelinje kolonije i otpornost na bolesti. Uspešan prenos sperme je primarni cilj kopulacije , te stoga je uspesnost parenje matice vezana za veliku količinu sperme koja mora ostati u izvrsnom stanju tokom produženog razdoblja unutar organa za cuvanje sperme (spermoteka). Iako su uslovi skladištenja kod matica primarni za osiguranje dugoročnog preživljavanja sperme(zdravlje matice i kvalitet spermoteke) i sperma dobijena iz truta mora ipak biti visokog kvaliteta. Iako se čini da neonikotinoidi ne utiču na količinu ukupnih spermija koje su proizveli mužjaci, vidjeli smo značajan negativan učinak na održivost(prezivljavljavanje) sperme. Moguće je da je ovo uzrokovano reaktivnim oksidativnim stresom koji utiče na spermu. Svakom pcelaru je jasno da bilo kakvo smanjenje kvalitete sperme moze imati negativne posljedice po celo pcelinje drustvo. Inace,pomoću mišićnih kontrakcija u ženskom reproduktivnom traktu, prenesena sperma aktivno pliva od jajovoda do maticine spermoteke i to moze trajati do približno 40 sati . Zakljucak! Ovaj serijal (Seksualni zivot matice) ima za cilj da nam pojasni i priblizi zivot jednog pcelinjeg drustva i ovaj 6-ti deo je veoma vazan jer nam pojasnjava mnoge stvari.Posle ovog teksta je naprimer jasno da bi trebalo izbegavati useve tretirane ovim preparatima sto mi uostalom i sami znamo odavno ali poenta je da radimo svi zajedno protiv njihove upotrebe jer oni ne samo da direktno( naprimer -smrtnost pcela na suncokretu) vec i indirektno uticu negativno na zivot pcela jer kvalitet trutovskog semena direktno utice na stanje jednog pcelinjeg drustva! Pritiskom na donje linkove moze procitati i ostale tekstove ovog odlicnog serijala: Dosije:Seksualni zivot matice(prvi deo) Dosije:Seksualni zivot matice! (drugi deo) Seksualni zivot matice( 3 deo)Pogledajte„Long-horned Bee Mating Behavior“ Seksualni zivot matice(Dosije 4deo) Trutovi iz oplodjenih jaja!Seksualni zivot matice (5deo) Autori: Lars Straub, Laura Villamar-Bouza, Selina Bruckner, Panuwan Chantawannakul, Laurent Gauthier, Kitiphong Khongphinitbunjong, Gina Retschnig, Aline Troxler, Beatriz Vidondo, Peter Neumann, Geoffrey R. Williams Link izvora http://rspb.royalsocietypublishing.org/content/283/1835/20160506 License http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/, DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Jedan dan na pcelinjaku! Stršljen

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Jedan dan na pčelinjaku! Stršljen O stršljenovima i nepromišljenosti Danas sam planirao da objavim tekst o trutovima i razlozima njihove sterilnosti ali zivot pise tekstove te danas citate tekst o jednom „prosecnom pcelarskom danu“. Pise Dragan Radanovic Nedelja (juce) septembar 2018 godina, prelep septembarski dan,toplo,sunce sija ali ne pece vec kao da miluje svojim jesenjim zracima,povetarac blago duva i donosi dah svezine i sve mi je potaman da idem biciklom na pcelinjak!Igrom slucaja,kosnice su mi na dve lokacije,do mesta gde su matore kosnice ima 4 km a rojevi 7km dalje. Rojeve sam odavno prestao da selim na suncokret jer po mom misljenju se bolje razvijaju pored reke Save nego na suncokretu.Na suncokretovoj pasi uvek strada mnogo izletnica(prskanje hemijom,veliki radni angazman pcela,smola koja se lepi,itd)..A rojevi koji ostanu pored reke,ostanu sami,plus i ostali pcelari sve odvuku u Vojvodinu te rojevi imaju na raspolaganju sve medonose da sami uzivaju.Na suncokretu je monoflorna pasa a pored reke ima raznovrsnog polena i meda,rojevi nisu izlozeni stresu pri selidbi,itd.Uostalom necu sva jaja da stavljam u istu torbu pa ako se nesto desi na suncokretu(trovanje,krada) bar mi ostaje nesto! I tako ja krenem biciklom uzivajuci u krasnom jesenjem danu.Prodjem pored matorih kosnica zeleci da prvo obavim planirane radnje sa rojevima a u povratku cu svratiti do „matorki“.Vozeci biciklo i posmatrajuci okolis pade mi na pamet da napisem tekst“Septembarska pasa pored ritova i sporih vodotokova“sa fotkama i video materijalima jer spazih da se Aster 50% otvorio,da divlje nane jos uvek ima,procvetale sejane deteline,divlje zalfije,divizme,esparzeta u cvatu je jos uvek,pa cak i divlji duvan koji je kosen ima male zakrzljale cvetice a cak sam spazio i male povrsine belog bosiljka(konjski bosiljak) na mestima gde je bila psenica a nisu spaljene,poorane ili prskane. Naime,pored reke Save je nasip(odbrana) i ceo nasip je nekad davno (jos za vreme Tita) zasejan specijalnom mesavinom semena biljki koje imaju dubok koren jer tako se nasip stiti od erozije tla pa zbog toga nasip je prava livada kao na planinama i u zavisnosti od „odkosa“ tj kad se kosi,na njemu moze da se krajem jula i izvrca pravi livadski med a za razvoj rojeva je savrseno.I tako dodem ti ja na pcelinjak i krenem da pregledam rojice .Za razliku od prosle sedmice ,pcela mirna i krotka a rad sa njima milina.Za vreme pregleda sam prskao ramove cajem(zalfija+rtanjski caj).Ja ne pravim ovaj preparat sa alkoholom vec vrsim tkz. sirovu destilaciju jer alkohol nije selektivan vec ubija i patogene i korisne bakterije ali o toj temi cu pisati drugom prilikom.Dok sam radio,krajickom oka sam spazio dva strsljena na pomocnom letu kosnice koja je prazna i sluzi za rojeve koji dolete da se tu nastane(namazem unutrasnjos kosnice maticnjakom-biljkom ciji list mirise na limun i privlaci pcele).Moram reci da za ovih 12 godina otkad pcelarim ovaj „trik“ nikad nije upalio i nikad roj tu nije doleteo a juce je to moglo da me kosta zivota! Naidjem u rojicu maticnjak tihe smene a rojic mi „tanak“, te resih da ga prespojim(sa listom novina) sa rojem koji je nastao jednostavnom deobom drustva na dva dela pre bagrema.To vise i nije roj vec drustvo na dva nastavka puno pcele i meda a inace pre bagrema matoro drustvo je imalo maticnjake u oba nastavka i ja sam ga ne gledajuci gde je matica-podelio na dva dela,kasnije dodao po drugi nastavak).Ovo je sistem koji je u danasnje vreme potcenjen i malo se koristi a ja ga obozavam.Sto bi rekli nasi stari „uprtim“ nastavak(rojic) da bih ga stavio preko novina koje su stavljene na onaj roj koji se razvio u drustvo! Ja inace pri spajanju ne trazim maticu vec kad probiju novinski list,pcelama ostavljam izbor koja ce matica preziveti i verujte mi nikad nisam imao problema.I tako nosim ja nastavak u rukama kad osetih tri uboda.Prvih nekoliko sekundi bol i osecaj je kao kad ubode pcela a onda poce da boli kao da mi je neko otkinuo parce mesa.Sva tri uboda su bila u zadnjicu preko trenerke .Okrenem se i vidim strsljena i shvatam da to nisu pcele vec strsljen a ne smem da bacim iz ruku nastavak sa rojem jer ce me onda i pcele napasti.Namestim roj na drustvo,stavim zbeg i poklopac i udaljim se od kosnica.Pogledam ubode a ono kao da je neko probusio svrdlom.U svakoj rupu(ne rupici vec rupi) od uboda je krv a crvenilo je isto kao kad ubode pcela.Ja 12 km od grada,sam i na biciklu!Presvucem se i nazovem kuma da me zove telefonom svakih 15tak minuta.Osluskujem svoje telo ali Hvala Bogu nista ne primecujem. Pri pakovanju stvari u ranac ubode me jedna pcela za prst a kais koji drzi ranac na ledjim mi puce,e je…. prvo strsljen….sad ranac…sta li ce biti trece?Proslo je vec 20 minuta i nije mi nista!Nadimim rojice mitakom i krenem biciklom kod „matorih drustava“i nisam presao ni jedan kilometar kad ono puce guma na biciklu. E to je to,navrsilo se trojstvo-pomislih u sebi!Nazovem moju tetku koja ima vikendicu otprilike izmedju drustava i rojeva i teca me doveze kuci!Kuci naravno porodica dize frku i paniku i naterase me da odem do apoteke i popio sam jedan „presing “ preventivno. Pisajuci ovaj tekst sam sam razmisljao o tome koliko sam neodgovoran i povrsan!Zar je tesko imati kod sebe neko sredstvo protiv alegije kod sebe pri odlasku na pcelinjak?Ja nikakve siptome nisam imao osim blagog svraba i to posle 2 h( kao kad komarac ubode ali strasno boli mesto uboda).A sta da mi je pozlilo jer pcela i strsljen nisu isto a i dobio sam tri uboda!Ja sam cak ranije ponekad izbegavao da nosim telefon na pcelinjak(da imam svoj mir) a to je glupo.Glupo je i drzati praznu kosnicu na pcelinjaku jer evo sta moze da se desi.Sledeci vikend sredicu ja te strsljenove ali prvo moram da sredim sebe,jer pcelarstvo koliko je lepo i umirujuce toliko je ponekad i adrenalinski sport! DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu

D.Spancic Pcelinjak u rujnu(septembar)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dražen Špančić Pčelinjak u rujnu (septembar) Pise Drazen Spancic Tekst je prvobitno objavljen u Hrvatska pcela (Dole imate link) http://www.pcela.hr/index.php?searchword=Drazen+spancic+rujan&option=com_search&Itemid= Eto,nakon kraće pauze i nešto ljetnih odmora opet smo se vratili pisanju o pčelama. Iskreno se nadam kako smo svi napunili baterije i zaboravili na još jednu, slobodno mogu napisati, lošu pčelarsku godinu. Malo koja grana u pčelarstvu je uspješna ako nemamo pašu, a paša je u većini krajeva izostala. Nektar (med) je pčelinja hrana i ako je u prirodi nema ili je svedena na minimum sve su radnje nepotpune i remete dobru pčelarsku sezonu. Sada smo u rujnu i ako nam je kolovoz bio donekud vlažan, tada se u rujnu još može očekivati ponešto sitno od pčelinje paše i to uglavnom od djetelina, vodopija ili od vrijeska u primorskim krajevima. Ne smijemo zaboraviti kako se i u ovom mjesecu može pojaviti medljika i kao takva može naštetiti nespremnim zajednicama svojom lošom zimnicom. Zato pčelari trebaju provjeriti kvalitet zimnice kod svojih zajednica i po potrebi medljiku razblažiti šećernim sirupom ili cvjetnim medom iz pričuve. Rujan je u pčelarskim krugovima ujedno i početak nove pčelarske sezone i pčele u ovom periodu počinju osjećati potrebu za mirovanjem, ponašaju se nešto drugačije u odnosu na prethodne mjesece: postepeno se smanjuje broj radilica uslijed smjene ljetno-zimskih pčela, pčele sužavaju obim legla u košnici, produbljuju medne vijence na centralnim okvirima i slično.Kako bi u potpunosti uspjeli kvalitetno pripremiti pčele za period zimovanja, predlažem sljedeće radove: -ZADNJA DOPUNA ZIMNICE AKO TO NIJE RANIJE URAĐENO -OBRATITI PAŽNJU NA RE-INVAZIJU VAROOE -SKLADIŠTENJE MEDIŠTA I BORBA SA VOSKOVIM MOLJCEM -REGULIRANJE VENTILACIJE U KOŠNICI -BORBA SA ŠTETOČINAMA I POSTAVLJANJE ČEŠLJEVA NA KOŠNICE -ZADNJA DOPUNA ZIMNICE AKO TO NIJE RANIJE URAĐENO Često puta do sada sam spominjao prihranjivanje pčela, ali postoje pčelari koji su se na takve riječi oglušili i nisu na vrijeme prihranili svoje pčele. Zajednice koje u ovom vremenskom razdoblju gladuju sada mogu imati problema oko prerađivanja i skladištenja zimnice. Pčele je trebalo prihranjivati u srpnju i kolovozu, te je trebalo izrabljivati ljetne kratkovječne pčele koje bi svejedno uskoro uginule od starosti.Svi mi dobro znamo kako su paše u ovoj godini bile oskudne i kako su pčelari primorani svoje zajednice prihranjivati šećerom, ali taj posao je trebalo odrađivati dugoročno i postepeno, kako bi se održala radna atmosfera u košnici u kojoj bi matica postepeno širila svoje zimske dugovječne pčele.Ipak, ako niste do sada prihranili zajednice,[su_animate type=“flip“ duration=“3″][/su_animate] savjetujem vas da to ipak učinite i osigurate pčelama miran zimski san. Istina, kasna prihrana izrabljuje zimske dugovječne pčele i skraćuje im životni vijek, ali sada ide ona stara poslovica koja kaže: daj šta daš i budi zadovoljan s onim što imaš! U ovom vremenskom periodu uglavnom se vrši prihrana gustom otopinom šećera i vode (2:1 u korist šećera), kako bi se što prije nadoknadila zimnica i kako bi se pčelama olakšalo da se oslobode viška vlage iz sirupa. Pčelari koji su do sada uredno izvršili prihranjivanje neće imati prevelikih poteškoća oko zimnice svojih pčela, već će neznatne količine zimnice koje nedostaju lako dopuniti u prvoj dekadi mjeseca rujna, bez da pretjerano opterete zimske dugovječne pčele.Htio bih se još osvrnuti na jedan bitan detalj oko preuranjene zimnice na pojedinim lokacijama. Što zapravo želim reći? Postoje manje iskusni pčelari koji smatraju kako su svoje zajednice dovoljno prihranili još u kolovozu, ali ne zaboravite na sljedeće! Pčele su ovog ljeta ostale nešto snažnije nego je to inače običaj za ovo doba godine i odgajale su veće količine legla nego je to uobičajeno. Takve zajednice u bespašnom periodu mogu potrošiti nešto više hrane iz zaliha i zapravo su u stanju stanjiti medne vijence. Zbog toga predlažem da se svi još jednom uvjerimo u postojanost dovoljnih količina hrane za zimu i ako ista nedostaje moramo je nadoknaditi u narednom periodu. Obično se ne radi o velikim razlikama, već o nekoliko kilograma hrane koja se uvijek može dodati pčelama u preradu i na taj način možemo reći kako smo upotpunili zimnicu.OBRATITI PAŽNJU NA RE-INVAZIJU VAROOE Varooa je nametnička bolest odraslih pčela ali i pčelinjeg legla, uzrokovana grinjom varroa destructor. Varooa je vjerojatno najveći neprijatelj pčela koja se razmnožava u poklopljenom pčelinjem leglu. Bolest je duga toka, a kada se razvije veliki broj parazita, zajednica brzo slabi i na posljetku u potpunosti propada. Ovaj pčelinj krpelj prenosi preko dvadest virusa koji su izuzetno opasni po opstanak pčela i teško se liječe. Poznato je kako pčele imaju svoje viruse koji jesu opasni, ali od istih virusa boluje i varooa. Nije isto ako zajednica unutar sebe prenosi virus i kada taj isti virus prenosi varooa sišući pčelama limfu .Zašto sam ovo ukratko napisao? Jednostavno kako bi pčelari shvatili koliko je varooa opasna po pčelinje zajednice i kako se pored nje nikada ne smijemo opustiti.Istina, ove godine varooa nije dosegla svoj vrhunac i teško da će nanijeti ozbiljne štete pčelama tokom zime, ali budite uvjereni kako ista nije nestala i kako se zasigurno krije u poklopljenom leglu. Mnogi od nas su tretirali svoje pčele ili su izvršili kratke provjere kako bi se uvjerili u postojanost nametnika i ubrzo zaključili kako varooe nema. Da li je baš tako? Ja odgovorno tvrdim kako varooe ima, ali pitanje je u kojim količinama. Pčele su kroz kolovoz imale jako puno legla i varooa se skrivala u poklopljenom leglu i kako se leglo bude smanjivalo tako će nametnik svakodnevno dolaziti na vidjelo. Nemojte se iznenaditi zbog RE-invazije varooe u rujnu i pojavu virusa.Često pčelari kupuju kojekakve preparate za suzbijanje varooe na crnom tržištu, bez da znaju tko ih proizvodi, što je sastav preparata,[su_animate type=“flip“ duration=“3″][/su_animate] koliki mu je rok trajanja i kolike su mu rizidue u medu i vosku. Često takvi preparati nisu učinkoviti i mogu dati pčelarima potpuno krivu sliku o stvarnom stanju nametnika na vašim pčelama. Tako krive procjene mogu dovesti do RE-invazije varooe u rujnu, gdje je brojno stanje nametnika preveliko u odnosu na brojno stanje pčela radilica. Tada nastupa slabljenje pčelinjih zajednica

Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe

Delotvornost i toksičnost akaricida na ( Apis mellifera ) i ( Varroa destruktor )

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe Delotvornost različitih akaricida kako bi se Varroa drzala pod kontrolom je ispitana u ovom eksperimentu.Eksperiment je izvrsen u dve različite postavke,u laboratorijskim kavezima sa pcelama i u kolonijama pčelinjih drustava u kosnicama na terenu.Nivoi zaraze sa Varoama,pre, tokom i posle tretmana akaricidima utvrđeni su na dva načina: (1) primenom šećera (mi to obicno radimo u tegli) i (2) brojajuci mrtve grinje na podnjacama.Primenjeni akaricidi bili su kumafos, tau-fluvalinat, amitraz, timol i prirodni biljni spojevi (kiseline), koji su bili aktivni sastojci. Učinci akaricida u kolonijama procenjeni su zajedno s konačnim aplikacijama sa kumafos. Svi testirani akaricidi značajno su povećali ukupnu smrtnost Varroa u laboratorijskom eksperimentu. Njihova najveća delotvornost zabležena je nakon 6 sati od primene osim kumafosa i timola, što je pokazivalo dužu i dosledniju aktivnost. U pčelinjim kolonijama zabelezena je veća smrtnost Varroa u svim tretmanima, u poredjenju s prirodnoim Varroa mortalitetom.Toksičnost akaricida na Varou bila je konzistentna i kod pčela u kavezima i kod pcela u kosnicama na terenu iako su dva od tih akaricida, kumafos u najvišim dozama i kiseline, bili relativno otrovnija i pogubniji za same pcele! Napomena urednika: Posto se trudim da budem nezavistan i zadrzim svoj pcelarsko/novinarski integritet a znam da ce ove tabele izazvati mnoge komentare,nisam hteo cak ni da ih prevedem na nas jezik vec ih mozete pogledati u originalu sa izvorom teksta pa zakljucke izvedite sami(ni tekst koji objasnjava rezultate nisam preveo jer tabele same govore a minimalno poznavanje Engleskog jezika je dovoljno da razumete o cemu se radi).Komentari na sajtu ne postoje a na Facebook-u ce toga dosta biti u komentarima i po obicaju bice i gluposti ali bice i dobrih komentara).Jedna slika govori vise od hiljadu reci a ako treba da u dodatku teksta objasnjavam kako se kontrolise broj varoa sa secerom ili sta znaci“apliciranje“ e onda nek sve.. Urednik sajta Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe Slika 1. Eksperiment primene komercijalnih akaricida u laboratorijskom kavezu. Kontrolni kavez nije dobio akaricidno lečenje. Pčele ukavezima bile su opremljene šećerom, vodom i polenom.Za svako lečenje provedeno je pet replikacija, za ukupno 40 kaveza. Slika 2. Eksperimentalni projekt na terenu sa pravim kosnicama koji prikazuje testirane akaricidne proizvode, količinu proizvoda koji se upotrebljavao u svakoj kosnici i vremensku traku s pojedinostima o proizvodima i njihovim datumima primene Slika 3. Smrtnost Varoa zabeležena u svakoj grupi kaveza u intervalima od 6, 24 i 48 h. Pcele su izložene CheckMite ® 1 dozi CheckMite ® ½ doze Apistan ® , Apivar ® , Apiguard ® , HopGuard ® 1. doze HopGuard ® ½ doze, ili se nisu tretirale (kontrolno drustvo). Pojam „preostali“ označava procenat Varoa koji je preživio nakon 48 sati od tretiranja. Slika 4. Ukupna smrtnost Varoa i njihovih domaćina pčela nakon 48 sati izlaganja dozi 1 CheckMite ® , ½ doza CheckMite ® , Apistan ® , Apivar ® , Apiguard ® , 1 dozi HopGuard ® , ½ doze HopGuard ® , i bez akaricida (kontrolna kosnica). Ista slova ukazuju na značajne razlike između tretmana i kontrole pri α = 0,05. Jedine značajne razlike otkrivene su na p <0,001 (***). Barovi označavaju prosečan mortalitet pčela i grinja (%) ± 1 standardna pogreška (SE). Slika 5 Konačna smrtnost Varoa izvedena iz metode sa šećerom,uporedjena sa stvarnom Varroa infestacijom izračunatom brojanjem na podnjaci. „Stvarna infekcija varroa“ izračunata je na temelju ukupnog broja Varoa grinja, brojeći iz svake kolonije na kraju eksperimenta, nakonuklanjanja traka CheckMite ® . Označavaju da procenat smrtnosti Varroa predstavlja izračunatu relativnu učinkovitost akaricida primijenjenih na prave kosnice na terenu. Slika 6 Komparativna relativna efikasnost Apiguard ® , Apistan ®, Apivar ® i HopGuard ®primjenjenih kod pčela u kavezu i zajednica na terenu između 19. Jula i 18. Avgusta. Sve Varoe iz kaveznih pčela računaju se nakon 48 sati izlaganja i nakon finalne aplikacije CheckMite ® u kolonijama. Trake označavaju prosečnu ± 1 standardnu pogrešku (SE). Vrednost ANOVA je p <0,01 **. Izvor(pritisni link)http://www.mdpi.com/2075-4450/9/2/55/htm Naziv originalnog teksta:Toxicity of Selected Acaricides to Honey Bees (Apis mellifera) and Varroa (Varroa destructor Anderson and Trueman) and Their Use in Controlling Varroa within Honey Bee Colonies Center for Costal Horticulture Research, Mississippi State University, Poplarville, MS 39470, USA Agricultural Institute of Slovenia, 1000 Ljubljana, Slovenia and Faculty of Agriculture and Life Sciences, University of Maribor, 2000 Maribor, Slovenia Department of Biological Sciences, The University of Southern Mississippi, Hattiesburg, MS 39406, USA USDA ARS, Thad Cochran Southern Horticultural Research Laboratory, Poplarville, MS 39470, USA 2018 by the authors. Licensee MDPI, Basel, Switzerland. This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution (CC BY) license (http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/). DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

H.Zlatic Odabir mesta za pcelinjak

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Hamid Zlatić Odabir mesta za pčelinjak Odabir mjesta za pčelinjak. Pise H.Zlatic Iza mnogih uspiješnih pčelara osim toga što su dobri poznavaoci života pčela, njihovog predanog i marljivog rada stoji i dobar odabir mjesta za pčelinjak. Na osnovu mog višedecenijskog iskustva u radu sa pčelama došao sam do nekih zapažanja kada je u pitanju baš odabir mjesta za pčelinjak. Mislim da neki pčelari ne predaju preveliku pažnju ovom jako bitnom faktoru kada je pčelarstvo u pitanju.Pčelari pa i predavači rađe pričaju o raznim tehnikama ili tehnologijama pčelarenja,prihranama,bolestima i drugim stvarima a nekako se zaobilazi ova tema, na koji način izvršiti dobar odabir mjesta za pčelinjak.[su_animate type=“flip“ duration=“3″][/su_animate] S’obzirom da među prijateljima imam prijatelja,pčelara,doktora,profesora,predavača nadam se da će ova moja tema potstaći neke na razmišljanje da napišu nešto više i stručnije od mene te da počnu održavati predavanja i tako skrenu pažnju pčelaru na važnost lokacije u kojoj će postaviti svoj pčelinjak. Pokušat ću ovaj tekst sažeti što je više moguće a da je pčelarima razumljiv, uvijek ostane nešto nedorečeno a možda je bitno vezano za ovu temu zato vas molim da kroz komentare pokušamo upotpuniti ovaj tekst i ispraviti eventualne propuste koji se često potkradu svakom piscu. Dječija radoznalost. Dok sam bio dijete bio sam okružen ljudima koji su pričali o pčelama i pčelarstvu,a nije bila rijetkost kada su ti pčelari pronalazili i donosili pčele iz prirodnih staniša u svoje pčelinjake naravno bilo je to davno krajem sedamdesetih godina prošlog stoljeća. Dječija radoznalost nije mi dala mira pitao sam kako i na koji način nađu pčele u prirodnom staništu,vješto su me izbjegavali smatrajući me nevažnim misleći kako ih neću razumjeti i tako. A posle su ulazili u međusobne razgovore na temu kako naći pčele u prirodnom staništu. Prvo što sam od njih zapamtio je da se u šumi ide uz potok,rijeku,neku ustajalu baru ili izvor i da se tu(opservira) posmatra,rekoše kako pčele traže najbliže pojilište dolaze na njega i nakon što se napune vodom podignu se naprave jedan do dva kruga i nakon toga lete u pravcu staniša,nakon prve pčele dolazi druga treća i tako redom pravac njihovog odlaska je gotovo isti ako se radi o jednoj zajednici, onda pčelar kreće u pravcu gdje su pčele odletjele tako da pčelar ubrzo i nedaleko od pojilišta pronađe pčele u nekom od prirodnih staništa. Šta nam ovaj primjer govori:pčele bez sumnje pri potražnji odgovarajućeg prirodnog staništa u koje će se naseliti traže da imaju i vodu u svojoj blizini. Kada sam počeo da pčelarim divio sam se uspiješnim i velikim pčelarima izučavao njihove tehnike rada sa pčelama primjenjivao ih gotovo u detalje na svom pčelinjaku,rezultati nisu bili zadovoljavajući,čak su znali biti i kontra produktivni.Onda sam počeo istraživati biografije velikih i uspiješnih pčelara nakon nekog vremena istraživanja došao sam do zaključka da ti ljudi nemaju neku nadprosječnu inteligenciju ili naobrazbu bar kada je pčelarstvo u pitanju. Naravno bilo je i natprosječnih ali jako malo. Znalci-znaju! Odlučio sam da istražujem gdje ti ljudi pčelare gdje im pčele zimuju i gdje se nalaze u rano proljeće kasnu jesen i vruća i nepodnošljiva ljeta. Prilikom ovog istraživanja dobio sam neke odgovore:u velikom procentu nakon zadnje paše pčelinjaci pčelara zanalaca nalazili su se u dolinama pored velikih rijeka,pješčara,jezera jednostavno tamo gdje je vegetacija završavala kasnije a počinjala ranije. Uz vodotoke rijeka nalazi se medonosno drveće poput vrba a pored rijeka u polojima osim medonosnog bilja rastu i jako dobre polenarice tako da je rijetkost kod pčelara kod kojih se zimovnici nalaze na takvim mjestima da pčele moraju obilnije prihranjivati(sirupirati) ili davati neku dopunsku hranu kako bi se nadomjestio nedostatak cvijetnog praha-perge. Neki od tih velepčelara opasavali su svoje zimovnike zidanim ogradama kako bi smanjili u toku zime dodatno rashlađivanje košnica zimskim hladnim vjetrovima. Dobro pčelama i pčelaru znalcu! Sa dosta prirodne hrane zaklonjene od vjetrova zimovanje pčela je sigurno, a proljetni razvoj buran uz minimalnu pomoć pčelara dolazi se do snažnih zajednica za iskorištavanje prve bagremove paše.Nije rijetkost kod pčelara koji imaju zimovnike na lokacijama pored velikih rijeka,pješčara,jezera,močvara, u rano proljeće da imaju i jedno vrcanje a kod istih postoji mogućnost i oduzimanja cvijetnog praha kako nebi došlo do blokade matice naletom polena. Kada povučemo paralelu između ove priče sa onom prethodnom vidjet ćemo da je važnost vode to jeste važnost lokacija pored voda jako bitna, lokacije pored voda pružaju pčelama konfor i omogućavaju im brži razvoj ne samo u rano proljeće nego tokom cijele sezone bez veće pomoći pčelara sa sigurnim zalihama prirodne hrane u svakom dijelu godine. Ako posmatramo kroz prizmu,vele pčelare, vidjet ćemo da su oni razvili svoje tehnike pčelarnja na osnovu svojih pašnih prilika u skladu sa nadolazećim pčelinjim pašama kako bi [su_animate type=“flip“ duration=“3″][/su_animate] nadolazeće paše što bolje iskoristili a pčele održali u kondiciji i tako imali jeke zajednice na svom pčelinjaku. Glavnim pašama predhodile su detaljne pripreme za iskorištavanje istih,a odabir mjesta za glavne paše uspješnih pčelara nisu bili parkovi niti manji drvoredi sa par medonosnog drveća bagrema,kestena lipe i dr. Ti pčelari su ciljano odabirali šume sa dobrim položajem,kvalitetnom zemljom od koje uveliko zavisi kakvo drveće i bilje na njoj raste kao i dužina njihovog cvjetanja. Jako su vodili računa o reljefu na i oko pčelinjaka te dobrom pristupu pčelinjaku to jeste putnoj komunikaciji koja je trebala omogućiti pčelaru u svakom momentu da lahko dođe do pčelinjaka i interveniše po potrebi. Bitnu ulogu u pčelarstvu zauzimaju hrastove šume pogotovu ako se nalaze u ravničarskim područjima gdje postoje bare,kanali osim što hrast(medun) daje lijepe količine medljike hrastove šume su i prozračne te u njima i oko njih raste mnogo pčelama korisno medonosno bilje. Brdsko planinsko pčelarenje. Mnogi pčelari koji su se posvetili brdsko planinskom pčelarstvu ujedno su i jako uspiješni. Njihov značaj u pčelarstvu nije ništa manji od kolega koji pčelare u ravnicama i gore pomenutim mjestima. Mi koji smo na granici između ravnice i brdsko planinskog dijela mogli smo bezbroj puta kod prirodnog rojenja ispratiti pogledom roj koji nije odletio

S.Stevanovic“Moj nacin rada sa mravljom kiselinom“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Stevo Stevanović Moj način rada sa mravljom kiselinom! Ovaj tekst sam napisao zbog onih koji ne koriste ili nisu u mogućnosti da koriste neko drugo sredstvo. Uglavnom koristim mr. kiselinu koju proizvodi „Zorka“ Šabac u staklenoj litarskoj ambalaži zelene boje na kojoj piše da je prehrambena. To je koncentrovana 85%-na kiselina koju ja razblažim na 60%-nu tako što u plastičnu bocu od 1,5 litara sipam 294 ml destilovane vode a zatim u istu sipam litar mravlje kiseline. Od zaštitne opreme imam gumene rukavice ( za pranje posuđa ) i naočare za čitanje ( poželjno bi bilo neke bolje zaštitne naočari ), a pored imam dovoljno obične vode za slučaj da se nehotično popršćem kiselinom. Piše S.Stevanović-NASLOVNA FOTOGRAFIJA S.STEVANOVIĆ Kao nosače za kiselinu koristim „Boni“ (za citaoce iz inostranstva napomena-to su zenski higijenski ulosci za menstruaciju) uloške koje stavim popreko preko satonoša na sredini nastavka. Kiselinu iz flaše naspem u neki plići sud da bih lakše mogao da uzimam špricom. Pošto su kod mene uglavnom LR ja po društvu dajem 25 ml kiseline na taj način što na krajeve uloška ubrizgam po 5 ml a ostatak u sredinu uloška, pazeći da ne probijem donji sloj uloška. Ovo ponavljam 5 puta sa razmakom od 4 do 7 dana ( ovaj interval zavisi od vremenskih uslova, od moje zauzetosti i slično ). U toku tretiranja, obavezno prihranjujem društva šećernim sirupom ( 1:1 )sa najmanje pola litra sirupa po društvu. Inace moj stacionarni pčelinjak nalazi se na 760 m n. v. Ja tretiranje počinjem u periodu od 1. do 15. avgusta (u zavisnosti od slobodnog vremena, a može biti i zbog kasnije paše, kao što je bilo 2011.). Uložak može da propusti kiselinu samo ako se desi da ga pčelar nepažnjom probuši iglom (meni se to dešavalo, srećom bez posledica po maticu), ili ako mu je interval veći od 7 dana, pa pčele stignu da progrizu uložak, pogotovo kad oslabi dejstvo mravlje kiseline. Uložak njima smeta pa nastoje da ga komadanjem izbace iz košnice. Ako se pčelar pridržava uputstva i redovno tretira sa poštovanjem razmaka između tretiranja, onda pčele ne stignu da izgrizu uložak, ali ga dobro oblepe propolisom.Za med i vosak se nemojte sekirati, kiselina brzo ispari kad se izvade ulošci iz košnica. Uložak se ne menja svakih 5 dana, on se stavi jednom i traje tokom cele terapije. Zato sam i rekao da se treba pridržavati intervala jer ako se prekorači vreme između dva tretiranja, kiselina ispari i pčele počnu da rasturaju uložak i onda je u njega nebezbedno sipati kiselinu. To se meni jednom desilo na nekoliko društava jer sam prekoračio interval (tretirao sam drugi put nakon 10 dana). Tada sam morao da stavljam nove uloške. Mravlja kiselina se može koristiti na temperaturama od 14 do 25C, bez bojazni da će pčele napustiti košnicu. Ja sam je jednom koristio na temperaturi od 39C, manji deo pčela izašao je na prednju stranu košnice, ali su se brzo smirile. Pretpostavljam da se iz uloška kiselina sporo isparava pa nema nagle reakcije, kao što je to slučaj kad se kiselina koristi u kartonu ili truleks krpi. Ja rastvor kiseline čuvam na sobnoj temperaturi (nikada nisam kiselinu čuvao u frižideru, mada sam čitao da je preporučljivo da se kiselina pre upotrebe drži u frižideru). Mravlja kiselina, upotrebljena na ovaj način ne smeta leglu, a u literaturi se spominje da ubija varou u samom leglu. Kiselina agresivno deluje na varou, razarajući joj helicere, tako da varoa opada sa pčela, ramova i saća.Negde sam pročitao na forumu SPOSa da neki tretiraju stavljajući mravlju kiselinu na podnjaču, ali moje je mišljenje da to ne može biti efikasno kao stavljanje na satonoše. Isparenja mravlje kiseline su teža od vazduha i padaju na dole, pa samim tim usput uništavaju varou. Za tretiranje preko satonoša sam već objasnio postupak na početku teksta. U vreme tretiranja mravljom kiselinom uvek imam foliju! Folija je tu iz tog razloga da mi ne rade vosak i spajaju okvire sa hranilicom.U tretiranju mravljom kiselinom,kada se stavi ulozak,onda svaki sledeći tretman obavljam kroz foliju. Tako manje uznemiravam pcele. Folija pojačava dejstvo kiseline. Prihrana secerom je potrebna zato što mravlja kiselina negativno utiče na hitinski omotac pčela. Da ostane neostecen hitinski omotac,pcelama pomaze prihrana šećerom.Preporučuje se za svaki tretman na bilo koji način. Tako su nas učili veterinari.Prihrana je dobra i za zalihe hrane.Uloske zadrzim u kosnici 30-tak dana od zadnjeg tretmana.U ponekom ulosku i posle tog vremena bude jos kiseline i zato se rukavice koriste i kad se ulosci skidaju sa ramova. Ako se odlučite za rad sa mravljom kiselinom samo treba da poštujete sve te procedure koje sam naveo u tekstu(rukavice i naocare).Pozdrav svima iz Uzica! Fotografije Sveto Stevanovic Stevo Stevanović Autor teksta Pcelar iz Uzica (Srbija),veliki poznavalac pcelarstva i fotografije.Negovom ljubaznoscu,na ovom sajtu su cesto fenomenalne fotografije pcela.Hvala Stevo! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Kako pcele regulisu temperaturu u kosnici!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Kako pčele regulisu temperaturu u košnici! Preveo i obradio D.Radanovic Objavljena istraživanja pod vodstvom Philipa T. Starksa, biologa na univerzitetu „Tufts“ prva su pokazala da radničke pčele raspršuju višak topline unutar košnice! Istraživanje je objavljeno u časopisu Naturwissenschaften.Ovaj rad nam potvrduje teoriju o pcelinjem drustvu kao jednom savrsenom superorganizmu Naime kada temperature padaju, pčele radilice stvaraju toplinu treperenjem prsnih mišića, (slično drhtanju kod sisara kad im je hladno) Kada da je vruće, radilice raspršuju tecnost kako bi izazvali hlađenje isparavanjem, ili – kada se toplotni stres lokalizuje- apsorbuju toplinu pritiskom na zid gnezda (ponašanje poznato kao toplotna zaštita).Ali sve do ovog istraživanja Tuftsa, nauka nije znala kako su se pčele resile vrućine nakon što su je apsorbovale! Tufts i saradnici su koristili sedam naseljenih aktivnih košnica koje su bile uokvirene providnim zidovima od pleksiglasa. Kao što se i očekivalo,pčele su pritisnule svoja tela na zagrejane površine u blizini larvi. Poput sundjera one su apsorbovale (upile) toplinu. Nakon 15 minuta,pozorisno svetlo(reflektor) je isključeno.Posle toga kretanje topline unutar košnice se pratilo termografijom(toplinskim slikama). Zelena boja ukazuje na prisutnost pčela u eksperimentalnoj košnici. Crvena i bela područja ukazuju na temperature iznad 37 C. Analizirajuci slike naucnici su utvrdili da pčele fizički pomaknu apsorbovanu toplinu u svoje telo na prethodno hladnije delove košnice.Jednostavnije receno kad prestane potreba za hladjenjem odredjenog dela kosnice (ne moraju vise da u tom delu kosnice apsorbuju toplinu) one predju u hladniji deo kosnice i tamo otpustaju prethodno apsorbovanu toplotu! „Premještanje topline iz vrućih u hladna područja podseca na kardiovaskularni sistem sisara“, kaže Starks. P.S.(Napomena urednika D.Radanovic) Zanimljiv rad,mada vecina nas pcelara je ovo „instiktivno“ vec znala jer mnogo puta smo se uverili u praksi da pcele same najbolje regulisu mikroklimu u kosnici i da nase mnogobrojne intervencije nekad su bespotrebne a cesto i kontraproduktivne…Pcele najbolje znaju sta i kako treba a nase je da i dalje ucimo i pokusamo da im pomazemo a ne odmazemo.Stari pcelari su govorili“Jako drustvo otkloni sav nerad i greske svog pcelara ali kilava drustva to ne mogu i ona uvek trpe neznanje i lenjost pcelara“ Izvor: https://now.tufts.edu/news-releases/how-honey-bees-stay-cool Bonoan RE, Goldman RR, Wong PY i Starks PT. 2014. Vaskulatura košnice: rasipanje topline u košnici medonosne pčele (Apis mellifera). Naturwissenschaften . 101: 459-465 # Univerzutet Tufts,je smješten na tri kampusa u Massachusettsu, Boston, Medford / Somerville i Grafton, te u Talloires, Francuska. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pčelarenje

Share this: