Pčelarenje Архиве - Страница 12 од 12 - Medpcelarskimagazin-pčelarske priče

Pogledajte„Pčelarstvo 1“-brut film -Slovenija

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više pogledajte video Pogledajte„Pčelarstvo 1“ Slovenija Ovaj film je azbuka pcelarstva!👇👇👇 brut film -Slovenija Autor teksta brut film -Slovenija Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Tatomirov“Moja tehnika rada na pcelinjaku“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Tatomirov Moja tehnika rada na pčelinjaku Pčelarenje sa Rodna Voja košnicama Pise Sasa Tatomirov Svi znamo da sezona pčelarska počinje u avgustu mesecu.Čim izvrcamo suncokretov med odmah krećemo sa udarnim tretmanom protiv varoe (koja je trenutno najveća opasnost u pčelarstvu). Varoa izaziva definitivno najveće štete i gubitke pčelinjih društava.Ubacujemo trake proverenog kvaliteta koje stoje u društvima oko 3 nedelje do mesec ipo dana, zatim radimo kontrolno dimljenje sa amitrazom i kontrolišemo konstantno opadanje varoe na AV podnjači. Početkom avgusta ubacujemo polensku pogaču da bi smo podstakli maticu na povećano zaleganje. Takođe tokom celog avgusta dajemo stimulativnu prihranu u količini od 2,5-3dl na dan ređeg sirupa 2:1 (voda-šećer) ili 1:1 sve u zavisnosti od količine hrane u košnici. Sve ovo činimo da bi smo dobili što više legla, automatski i više zimskih pčela tako da nam društva ulaze jaka u zimu. Takodje u avgustu mesecu spajamo sve oplodnjake u jedno društvo vađenjem svaka 3 dana po jedne pregrade tj. spajanjem jednog po jednog boksa dok ne spojimo ceo oplodnjak. U oplodnjaku tada ostaje samo jedna mlada matica. Obično bude 1 nastavak pun pčela (10 ramova) i najčešće bude 8 ramova legla. Spajanjem svih ovih oplodnjaka ja dobijam na pčelinjaku po svakom oplodnjaku novo društvo tj. oko 250 novih društava sa mladim maticama koje će u proleće imati izuzetno eksplozivan razvoj. Početkom septembra vršimo zazimljavanje svih pčelinjih društava. – skidamo matičnu rešetku iznad prvog nastavka tj. plodišta – vršimo delokaciju legla iz prvog donjeg nastavka u treći najviši-gornji nastavak. – stavljamo u sredinu nastavka leglo i to gledamo da centralni ramovi budu što „crnji”, tj. da su što više bili zalegani i idemo ka svetlijim i svetlijim. Do ramova sa leglom stavljamo ramove sa pergom, a po krajevima nastavka dolaze ramovi sa medom.Kontrolišemo zdravstveno stanje pčelinjih društava. Kontrolišemo da li svako društvo ima maticu koja kvalitetno nosi. Polovinom septembra tj. od 10-15. vršimo obilnu zimsku prihranu koju dajemo u 2 navrata u plastičnim kesama dimenzija 360x360mm debljine 100 mikrona. U jednu kesu stane 5l gustog šećernog sirupa (2:1 šećer-voda). To ujedno znači da svako društvo dobije 10l šećernog sirupa. Na svakoj kesi bušimo 25-30 rupa da bi pčele što pre povukle dodati sirup. Obično jako društvo za par dana povuče svih 5l i tada dodajemo drugih 5l. Prihrana na ovaj način je izuzetno brza, bezbedna od grabeži, nema bojazni da će se sirup pokvariti u kesama. Ja na svome pčelinjaku dodajem sirup sa lekovitim preparatima u plastičnim kesama od 5l debljina 100 mikrona i dimenzije 360x360mm. Zavisno od potrebe bušimo od 3 do 25 rupa (pravimo trougao). Od broja rupa zavisi koliko će pčele povlačiti sirupa na dan. Krajem februara ili početkom marta svakom društvu dodajemo polensku pogaču da bi obezbedili društva sa polenom što ujedno znači da ćemo time podstaći maticu na ubrzano zaleganje. Ujedno vršimo dodatno utopljavanje koje se sastoji od sužavanja leta i stavljanja gore na zbeg 2 do 3 lista novinske hartije. Kada se ukaže u dužem vremenskom periodu lepše vreme a obično je to u vreme cvetanja džanarike počinjemo sa stimulativnom prolećnom prihranom koja ide isto u plastičnim kesama od 5l, 2,5 do 3dl na dan tj. bušimo oko 3 rupe na kesi. Dajemo ređi sirup 1:1 ili ako ima puno meda u košnici 2:1 (voda-šećer). Od toga momenta počinje KONSTANTNA prihrana koja ne prestaje do 10 dana pred našu suncokretovu pašu (zbog toga što ja početkom maja vadim veliku količinu legla iz košnice, te stoga moram da prihranjujem tako oslabljena društva da bi bila spremna za suncokretovu pašu). U toku meseca marta obično pri kraju krećemo sa prvim detaljnim prolećnim pregledom pri kome konstantujemo da li društva imaju maticu, broj ramova legla, broj ulica pčela, zdravstveno stanje pčela. U toku pregleda ubacimo ram zatvorenog meda koji smo predhodno otklopili sa obe strane u veličini šake između centralnih ramova sa leglom. U aprilu nastavljamo sa intenzivnim poslovima na povećanju količina legla: Vršimo rotiranje svakog drugog rama za 180 stepeni. Spuštamo jedan do dva rama legla u drugi nastavak i rotiramo nastavke.Svi ovi postupci rada, uz neprestani dotok hrane – sirupa, dovode do toga da košnica krajem aprila ima u proseku 13-14 ramova legla.Takođe polovinom aprila počinjemo sa pripremama za proizvodnju matica. Od već unapred izabrane rodonačelnice počinjemo proizvodnju matičnjaka. Obično to biva negde od 14 do 18. aprila, što znači da će nam prve matice izaći negde oko polovine maja. Krajem aprila počinjemo sa najtežim poslom na pčelinjaku u toku cele godine a to je formiranje oplodnjaka. U toku jednog dana formiramo izmedju 250-375 oplodnjaka sa jednim ramom zatvorenog legla, jednim ramom meda i jednim ramom sa satnom osnovom ako je u pitanju trodelni oplodnjak. Trudimo se da na pčelinjaku„Tijana“ budu proizvedene visoko kvalitetne matice. Garantujemo da je svaka prodata matica oplođena i da redovno i kompaktno zaleže. Pčelinjak Tijana prvenstveno se bavi proizvodnjom velike količine visokokvalitetnih matica.Iz godine u godinu poboljšavamo kvalitet (genetiku) matica kao i broj oplodnjaka, a samim tim i količinu proizvedenih matica. Trenutno Pčelinjak Tijana raspolaže sa 1000 velikih trodelnih i dvodelnih oplodnjaka i kapacitet proizvodnje matica u toku jedne godine je preko 4000 komada visokokvalitetnih mladih oplođenih matica Formiranje Oplodnjaka Devetog dana od presađivanja pristupamo formiranju oplodnjaka.Koristimo isključivo velike trodelne ili dvodelne oplodnjake sa po tri standardna RV rama. Trenutno Pčelinjak Tijana raspolaže sa 1000 velikih trodelnih i dvodelnih oplodnjaka i kapacitet proizvodnje matica u toku jedne godine je preko 4000 komada visokokvalitetnih mladih oplođenih matica. Oplodnjake punimo tako što iz proizvodnih društava prebacimo po jedan pun okvir meda sa nešto perge zajedno sa pčelama,zatim po jedan okvir sa zrelim leglom i pčelama,sa po jednog okvira sa otvorenim leglom otresemo pčele u oplodnjak i dodajemo po jedan okvir sa satnom osnovom.Napunjene oplodnjake prevezemo na oplodnu stanicu,poređamo i otvorimo im leta. DODAVANJE MATIČNJAKA Narednog prepodneva nakon formiranja oplodnjaka,odnosno desetog dana od presađivanja,podelimo već zrele matičnjake u oplodnjake.Iz odgajivačkih društava povadimo okvire sa matičnjacima i složimo ih u sanduk za prenos.Iz sanduka izvadimo letvicu sa matičnjacima,sa bočnih strana letvice odvojimo vosak, zatim između matičnjaka zasečemo vosak i sa kvadratićem voska sa letvice

S.Ivancevic Pcele i ekstremni vremenski uslovi

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Ivančević Pčele i ekstremni klimatski uslovi PONAŠANJE PCELA U EKSTREMNIM USLOVIMA Tehnologija o kojoj govorim, pišem, snimam filmove a ujedno koristim u četrdesetogodišnjoj pčelarskoj praksi vodi nas u susret klimatskim promenama i uči kako da idemo u korak sa njima. Pise Slobodan Ivancevic Klimatske promene postaju sve izražajnije. Kako se ponašati ? Odnosno, kako se ponašaju pčele u ekstremnim uslovima koji su izraženi u obliku dugotrajnih kiša, poplava, ekstremno toplih kao i hladnih zima i velikih suša. Zima 2013/2014. je bila ekstremno topla i pojavilo se kasno ili produženo leglo. Također 2012. godina je bila izuzetno hladna, a temperatura se spuštala i do minus 27 stepeni. Zbog nedovoljnog poznavanja ponasanja pcela u ovako ekstremnim uslovima doslo je do masovnog pomora pčelinjih zajednica u zimsko – prolećnom periodu. Početak zime 2017 godine podseća na zime 2013 i 2014. koje su bile ekstremno tople. Na pčelinjaku vidim da pčele uzimaju vodu a to je znak da u košnici postoji leglo. Zasto u nedoba godine matica zanosi manju količinu legla u periodu kada pčela treba da miruje saznaćemo iz daljnjeg teksta preuzetog iz knjige „Ključne tajne pčelinjeg gnezda“ autora Slobodana Ivančević KASNO ILI PRODUŽENO LEGLO PRATI KLIMATSKE PROMENE Mnogo toga smo čitali, učili ali nismo dovoljno shvatili ponašanje pčelinjih zajednica u ekstremnim vremenskim uslovima. Godina 2013 -2014 za nas pčelare neuobičajena, dok za pčele predstavlja sastavni deo života. Ekstremno topla zima izazvala je pojavu kasnog ili produženog legla kojeg je matica usled temperaturnog skoka produžila sve do redovnog prolećnog razvojnog ciklusa koji počinje oko polovine januara. Ovakvoj pojavi treba ubuduće posvetiti veliku paznju naročito prilikom uzimljenja pčelinjih zajednica, kako bi hrana bila dostupna u ekstremno toplim ili ekstremno hladnim zimama. Ovakav temperaturni skok direktno utiče na ponašanje pčela. Pčele da bi zaštitile klube od razilaženja forsiraju maticu da zanese manju količinu legla. To je upravo kasno ili produženo leglo. Njegove osobine su nedovoljno poznate pčelarima, koji mu pripisuju negativne osobine ne znajući da je on noseći stub za opstanak pčelinjih zajednica u takvim ekstremnim uslovima.Usled klimatskih promena ova pojava dolazi sve više do izražaja.Pčele podstaknute prirodnim nagonom za opstankom povećavaju temperaturu u centralnom delu klubeta, kako bi opstalo leglo uz nešto povećanu potrošnju meda i polena. Ova pojava iznenadila je mnoge pčelare širom Evrope tako da su mnogi pčelinjaci došli do ruba propasti nedostatkom hrane. Šta nam to pčele otkrivaju, zašto forsiraju maticu da zanese manju količinu legla u nedoba godine? Ovo je još jedna od ključnih tajni pčelinjeg gnezda. Moja saznanja u pčelarskoj praksi kažu da, prilikom uzimljenja koristim kasno ili produženo leglo da bi privukao svu pčelu prema centralnom delu klubeta i ujedno zadržao pčelu na okupu. Ako u nedoba godine dođe do temperaturnog skoka, gde se temperature penju od plus 18 do 21 stepen kao što je to bila 2013- 2014 godina, pčele osećaju svoju ugroženost i automatski stvaraju odbrambeni sistem forsirajući maticu da zanese manju površinu legla. Upravo to kasno ili produženo leglo nije redovno kako se to mislilo nego izvanredno leglo. Upravo to izvanredno leglo je glavni odbrambeni sistem koji navodi pčele koje su izazvane visokom temperaturom izlazile van košnice, prema centralnom delu klubeta, da se usled naglog zahlađenja ne bi odvojile od klubeta i uginule od gladi Tekst i fotografije S.Ivancevic Kontakt mrzoriv@yahoo.comZahvaljujemo se S.Ivancevicu na poslatom tekstu! Slobodan Ivancević Autor teksta Golubinci-Srbija).Profesionalni pcelar,strucni predavac,autor pcelarskih knjiga i filmova,slikar.Pcelari sa LR kosnicama preko 40 godina Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Ivancevic“Uzroci smanjene kolicine zimske pcele“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Ivančević Uzroci smanjene količine zimske pčele! ZIMSKE PČELE Ako izuzmemo sve pčelinje bolesti, usmeravajući se na neke druge uzroke ubrzo ćemo doći do vidnih rezultata koje sami stvaramo ali ne zapažamo. Pise Slobodan Ivancevic Ako neko stanište kao što je košnica poseduje ograničenje kao što je matična rešetka, prikupljanjem zimskih zaliha odnosno meda pčele taj isti med stavljaju ispod rešetke u plodišne okvire stvarajući duboke medne kape. Ovako smanjen prostor ispod mednih kapa nije dovoljan da bi se dobila veća količina legla niti jaka zimska pčela. Ove posledice su najviše izražene u prvim proletnjim danima kad matica treba da naglo širi leglo ali nema dovoljno pčele da ga pokrije. Matici smo ponovo uskratili njenu ogromnu sposobnost da neograničeno širi leglo. Iste pojave se dešavaju prilikom obilate prihrane zbog nedostatka hrane odnosno uzimljenja pčelinjih zajednica u jednom plodišnom prostoru. Znači u jednom plodišnom prostoru ne možemo dobiti bogatu zimsku zalihu hrane a ujedno dobiti i odgovarajuću količinu legla, odnosno jaku zimsku pčelu. Sada ću bliže objasniti ovaj problem kod uzimljenja pčelinjih zajednica. Ako u jednom plodišnom prostoru imamo veće površine saća koje su prekrivene sa medom, odnosno gde su nastale jake medne kape, u tom slučaju smanjuje se matici prostor da zanese odgovarajuću količinu zimske pčele. Ako se na saću nađe veća količina legla smanjuje se količina hrane. Ovo je česta pojava u pčelarskoj praksi koju sami stvaramo ali ne zapažamo. Navešću jedan primer kada je u zimskom period 2012/2013 godine usled visokih temperatura došlo do pojave kasnog ili produženog legla tako da je potrošnja hrane porasla.Pčelinje zajednice koje su uzimljenje na mednim (Sl.medne kape smanjuju leglo ) kapama došle su do ruba propasti pošto količina hrane nije bila dovoljna za ovako ekstremne uslove. U ovom slučaju ideja o celovitosti saća bilo to u ekstremno toplim ili ekstremno hladnim zimama eliminiše ove negativne pojave regulišući količinu legla kao i količinu hrane. Neovisno o vrsti plodišnog nastavka ili plodišnog prostora kao što su AŽ košnice ili pološke. SMANJENA KOLIČINA PČELE NAPADNUTE VAROOM Pčelinje zajednice koje su napadnute varoom, zbog nepravovremenog tretiranja naglo slabe osećajući ugroženost i u obliku malih rojića napuštaju zaražene košnice tražeći spas na nekom drugom pčelinjaku ulazeći ispod krovova, podnjača ili ugibaju u slobodnoj prirodi. Takvi begunci su česti posetioci na mom pčelinjaku, naročito u avgustu i septembru. Ovako napuštanje košnica nije misterija nego vidna pojava.Godine 2010-te (Sl.odbegle pčele ispod podnjače) početkom septembra doleteo je poveći roj koji se nije uhvatio na obližnji žbun nego pored žbuna na travu. Pošto je roj begunac bio na zemlji pčele su se razišle, tako da sam ugledao ono što se retko vidi – raširene pčele po travi otkrile su više matica i to obeleženih. Što je to nateralo pčele da kolektivno napuste pčelinjak spajajući se u jedan roj, stvarajući solidarnost gde niko nikog ne dira, pa ni matica maticu? Znači, svaka ugroženost bilo čoveka ili životinja stvara solidarnost. Moje dugogodišnje iskustvo me upozorava da varou treba suzbijati čitavu sezonu, naročito u julu kada matica počinje polagati jaja za zimsku pčelu. Varoa u to doba ne koristi samo trutovsko leglo nego se preusmerava i na radiličko. Pokazali su se dobri rezultati u pčelinjim zajednicama koje smo tretirali u avgustu i kasnim jesenjim danima, oksalnom kiselinom. Varoa je padala. Sada se moramo pitati, šta je sa onim pčelama koje smo oslobodili varoe? Varoa je u ovom slučaju delovala direktnim i indirektnim putem. Direktnim putem na samu pčelu skrativši joj životni vek. Pošto je takva pčela bolesna, u tom slučaju klube se smanjuje , često padne na podnjaču i ugine. Smanjeno klube u hladnim zimskim danima odvoji se od hrane i ugine od gladi. Ovakvo stradanje pčela, direktnim i indirektnim putem gde oslabljene zajednice uginu od gladi bilo je izraženo 2009-te godine. Slična situacija se dešava kad zajednice uđu u zimu sa starom pčelom, što je veoma pogubno za zajednice. Takva pčela brzo odumire smanjujući količinu pčele u klubetu. Takvo klube nije u mogućnosti da stvori odgovarajuću mikro klimu tako da rashlađeni med nije više pogodan za dalju ishranu pčela. Pošto tako rashlađen med utiče na probavni trakt, prouzrokujući jednu od najučestalijih bolesti, kao što je nozema. Tako obolele pčele brzo propadaju i nestaju. Zato poštujmo svako znanje kao i nova saznanja kako bi doprineli, odnosno sudelovali u zaštiti i opstanku pčelinjih zajednica. Pogledajte video prilog poznatog novinara Urosa Davidovica sa njegovog Youtube kanala o autoru ovog teksta(vredi pogledati).Prilog pocinje u 61 minutu emisije(nastelujte na 61 minut) Kontakt mrzoriv@yahoo.com Link za Facebook stranicu Pcelarstvo Ivancevic: https://www.facebook.com/melisokomio/ Fotografije S.Ivancevic(Hvala za tekst) Slobodan Ivančević Autor teksta Golubinci-Srbija).Profesionalni pcelar,strucni predavac,autor pcelarskih knjiga i filmova,slikar.Pcelari sa LR kosnicama preko 40 godina. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Ivancevic Uzimljavanje-Tajne pčelinjeg gnezda!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Ivančević Uzimljavanje! Tajne pčelinjeg gnezda! Tajna pcelinjeg gnezda Slobodan Ivancevic nam je poslao svoj video koji je dosada imao preko 130000 pregleda i odlican tekst o uzimljavanju pcela. Pise Slobodan Ivancevic JEDINSTVENOM PRIRODNOM TEHNOLOGIJOM U SUSRET KLIMATSKIM PROMENAMA Da bi tehnologija bila u skladu sa prirodnim ponašanjem pčela koristim ideju o celovitosti saća.Pošto sam definisao saće kao celinu izvukao sam jednu od pouka,da od njegove celovitosti zavisi položaj zajednice.Sam položaj je odgovoran za opstanak istih zajednica.Da bi pčele zauzele odgovarajući položaj odgovoran je položaj zemlje u odnosu na sunce.Znači pčele kako u prolećnom tako i u jesenjem razvojnom ciklusu ponašaju se u skladu sa prirodom i njenim zakonima,što je jedna od urođenih genetskih osobina.Klimatske promene postaju sve izražajnije. Kako se ponašati?Odnosno kako se ponašaju pčele u ekstremnim uslovima,koji su izraženi u obliku dugotrajnih kiša,poplava,ekstremno toplih kao i hladnih zima i velikih suša.Svi ovi ekstremni uslovi utiču na ponašanje pčela i ostalog životinjskog sveta.Zato ćemo se ovom prirodnom tehnologijom približiti pčeli i njenoj jedinstvenoj prirodnoj tehnologiji,gde se pčele kao i matica u ekstremnim uslovima ponašaju po svom prirodnom nahođenju bez ikakvih ograničenja koristeći svoj prirodni razvojni ciklus kao i zakone prirode koje koriste za svoj opstanak. KAKO I KADA DOBITI KOLIČINU ZIMSKE PČELE Pošto je zima najnepovoljniji period u godini moramo posveti posebnu pažnju kad i kako dobiti količinu zimske pčele. Tehnologija da bi funkcionisala -nastavci, odnosno okviri moraju biti istih dimenzija bez obzira na koju se vrstu košnica odnosi i podneblja u kojem se nalazi. Znači plodište i medište moraju biti istih dimenzija bez ikakvog ograničenja kao što je to matična rešetka ili njoj slična ograničenja. U ovom slučaju ne smemo zapostaviti prirodno ponašanje matice koja svojim prirodnim nagonom bilo u proletnjom ili jesenjem razvojnom ciklusu povećava nosivost bez ikakve nama uobičajene takozvane stimulativne prihrane. Jedan od glavnih uslova za količinu zimske pčele je pravovremena deblokada plodišta kako bi matica u odgovarajućem period zanela što veću površinu saća. Znači to je pravi put do zimske pčele. Zato krenimo pravim putem kako bi svaki prazan prostor popunili novim saznanjem. Najpre moramo shvatiti da u pčelinjem gnezdu vlada pravilo prirode koje glasi: Količina pčele u jesenjem razvojnom ciklusu jednaka je proletnjem razvojnom ciklusu. Ovo je jedno od značajnih saznanja u mojoj pčelarskoj praksi koje je osnov kroz daljnju tehnologiju vođena neprekidnom, nevidljivom niti koju treba pratiti. DEBLOKADA PLODIŠTA U JESENJEM RAZVOJNOM CIKLUSU Kako dobiti količinu zimske pčele veliki je problem zbog nepravovremenog proširenja legla u periodu kada matica svojim prirodnim hormonalnim nagonom za opstankom povećava nosivost. Upravo takvo prirodno ponašanje pčela, odnosno matice treba pravovremeno iskoristiti u pčelarskoj praksi. Da bi ispoštovao ponašanje matice shvatio sam da pčele ne poznaju brojeve ali ih fantastično koriste i zato je u periodu od 15 jula do 10 avgusta najbolje izvršiti deblokadu plodišta kako bi u tom period matici stvorili što više prostora za polaganje jaja. Upravo tad vršim prvo proširenje legla, kako bi za deset dana istim putem izvršio i drugo proširenje. Proširenje vršim na principu simulacije izlazećeg legla, po dva okvira izgrađenog saća iz kojih je izašlo leglo. Oslobađanje prostora u plodištu vršim podizanjem krajnjih okvira sa medom u medište, to isto ću uraditi kod drugog proširenja. Ako imamo okvir sa polenom i medom, stavljam ga u središnji deo medišta.Pošto će medište uskoro preuzeti ulogu plodišta kao u prirodnom staništu, ujedno sam oslobodio prostor za proširenje legla matici kako bi zanela što više okvira tako da u avgustu imamo 9 do 10 okvira punih legla bez mednih kapa. Ako smo uočili slabu maticu koja nije zanela odgovarajuću količinu legla takve matice treba izmeniti pre početka jesenjeg razvojnog ciklusa kako bi kvalitetna matica postigla odgovarajuću količinu zimske pčele. Stare matice koje su pokazale dobre osobine čitave sezone i zanele odgovarajuću količinu legla u jesenjem razvojnom ciklusu, takve matice menjam u avgustu kako bi u proletnjem razvojnom ciklusu zajednica imala mladu I kvalitetnu maticu. Med koji sam podigao u medište kao i onaj koji sam ostavio od neke paše, stoji u medištu do uzimljenja. Taj med pčele čuvaju kao zimsku zalihu. KADA POČETI SA UZIMLJENJEM PČELINJIH ZAJEDNICA Od prvog do desetog septembra kad matica smanji otvoreno leglo na tri okvira, vršimo uzimljenje. Glavnu ulogu upravo će odigrati otvoreno leglo. Da bi tehnologija bila u skladu sa prirodnim ponašanjem pčela koristim ideju o celovitosti saća pošto smo rekli da od njegove celovitosti zavisi položaj zajednice. Da bi saće funkcionisalo kao celina skidam medišni nastavak i stavljam u stranu. U njemu se nalazi pet punih okvira poklopljenog meda kao i medni okviri koje sam uzeo iz plodišta prilikom proširenja legla. Sada vršim raspored tih istih okvira sa jedne i druge strane medišta. Stavljam pune okvire poklopljenog meda, do njih okvire sa polenom i delimično popunjene okvire spuštam u donji nastavak. Oni će poslužiti kao dopunska hrana. Ako je u njima medljika mogu se izvrcati ili ostaviti za proletnji razvoj. Ovim smo putem sprečili direktno prisustvo medljike u zimskoj ishrani. Sada se ponašamo kao u prirodnom staništu. Kada pčele sakupljaju raznoliku hranu tokom čitave sezone, ako dođe medljika, pčele je skladište između ostalih vrsta meda tako da je pčele ne uzimaju direktno kao jednu vrstu nego u kombinaciji sa ostalim medom. Sada smo u središnjem delu medišta ostavili prostor za tri okvira otvorenog legla koje uzimamo iz donjeg plodišnog nastavka.Svo zatvoreno leglo koje nije izašlo ostaje u donjem sad bivšem plodištu koje će postepeno da izlazi.Nama je važno da smo uzeli svo otvoreno leglo i stavili u središnji deo novoformiranog plodišta (bivše medište). Ovim putem simuliramo otvoreno kasno ili produženo leglo kao u prirodnom staništu,kad pčele stvaraju matici prostor da zanese manju površinu legla koje će odigrati glavnu ulogu u formiranju centralnog dela klubeta, kojeg će matica zanositi sve do kasno u jesen kako bi na tom istom mestu započeo proletnji razvojni ciklus. Ovako novo formirano plodište u medištu stavljam na donji nastavak (bivše plodište). Znači sve ovo treba raditi dok su pčele aktivne u oba nastavka. Ako maticu nismo preneli sa

Kosnice i pcele sa dusom (Susan Chernak McElroy)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Košnice i pčele sa dušom (Susan Chernak McElroy) Piše D.Radanovic Spremajuci se da napisem tekst(foto reportazu) o mojoj Facebook prijateljici Susan Chernak McElroy shvatio sam da je ovo tekst o svima nama koji smo izgubili duhovnu vezu sa pcelama,pcelarenjem i uopste prirodom i da je Susan egzamplar,svetionik u tamnoj pcelarskoj nocu,u tami i pomrcini u kojoj se nalazi danasnji pcelar i uopste civilizovani covek.Njen pristup pcelama i prirodi nam osvetljava puteve kojima je savremeni covek odavno prestao da ide.Vratimo se prirodi i pcelama,praiskonu i cistijim,plemenitijim i boljim vremenima a priroda i pcele ce nam to mnogostruko vratiti, sledimo Susan! Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.Aromaticne i mirisne biljke su nase sestrice.Veliki jelen,konj i veliki orao su nasa familija. Kameniti vrhovi,rosa na travi,beskrajna prerija i covek,svi pripadaju istoj prirodi. (Iz govora indijanskog poglavice Sijetla/Seattle 1854 godine). Susan se 2014 god. zainteresovala za kosnice od slame(pletare/vrskare) i ideju drzanja pcela u toj staromodnoj kosnici.Posto u SAD ima veoma malo informacija o tome,ona je preko interneta prikupljala sve tekstove o tome koji su na engleskom jeziku a kada je Michael Theile odrzao prvu radionicu(kurs/skolu) ona je zajedno sa jos 14 zaljubljenika u pcele bila na obuci.Danas ,Susan sama uspesno pravi kosnice i obucava druge na svom imanju.Moja prvobitna zamisao je bila jednostavna foto reportaza o carobnom radu ove vredne zene a onda sam pogledao video o praiskonskom skidanju roja sa grane i pomislio:Susan pa ti si arhipcelar!Sa njenog bloga cu vam preneti neke njene komentare u vezi ovog lepog videa(u mojoj slobodnoj interpretaciji) a vase je da pogledate ovaj video! Talking To Bees-Piping The Queen-Jane de Forest Youtube Moji rojevi su u proslosti se uvek hvatali za visoko Kedrovo drvo u susednom dvoristu.Uvek bi se smestili toliko visoko da su bili nedostupni za skidanje.Setila sam se teorije da pcele uvek cuju suplju rezonancu,nismo imali sta da izgubimo.Prazna kutija za pcele,“bubanj“,flauta,osecaj nade i cudno i slatko iscekivanje su bili jedini alat koji smo imali.Poceli smo da pevamo,udaramo ritam,cuo se zvuk flaute.Nema sumnje da su pcele cule jer usledila je njihova reakcija.Verujem kao i moj mentor Jacqueline Freeman (koji je takodje skidao rojeve udarajuci u bubnjeve) da pcele zele da saradjujemo,da disemo zajedno.Naslucujem da one jasno razumeju koncept komunikacije izmedju razlicitih vrsta.Da li i mi ljudi mozemo steci ovu dragocenu osobinu i vrlinu!?I na kraju desio se magican trenutak,pcele su pocele da silaze… Fotografije Susan Chernak McElroy Link njenog bloga Drumming the Bees Hvala Susan za ove divne fotografije! Susan Chernak McElroy Autor teksta Pcelarka(Camas/Washington/U.S.A)publikovani autor,maestro za kosnice od slame,sanjalica,prirodnjak,zivi u harmoniji sa prirodom i uci druge tome. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016 Susan Chernak McElroy Autor teksta Marketing Ljubav prema pcelama 100% Pcelarka(Camas/Washington/U.S.A)publikovani autor,maestro za kosnice od slame,sanjalica,prirodnjak,zivi u harmoniji sa prirodom i uci druge tome. Pcelar Pcelar 100% Prijatelj sajta Kosnice Ivanic

E.Karahodzic Moj nacin sprecavanja rojenja

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-PREMINUO 2019 GOD. Moj način sprečavanja rojenja Pise Ekrem KarahodzicNasa medonosna pčela Apis mellifera u rojevni nagon ulazi kada se u pčelinjoj zajednici izjednači brojnost otvorenog i zatvorenog legla. U pčelinjoj zajednici tada već ima trutovskog legla, a i trutova. Pčelar u ovoj fazi ne uočava tu pojavu sve dok se ne pojave matični počeci pa čak i dok matica u njih ne položi jaja. Većina pčelara rušenjem matičnjaka radi Sizifov posao i uzaludno pokušava spriječiti rojenje. Veoma je bitno naglasiti da je za sve vrijeme dok je pčelinja zajednica u rojevnom nagonu njen radni elan znatno smanjen. Savremenim načinom pčelarstva pčelari svojom tehnologijom sprječavaju prirodno rojenje pčela u cilju ostvarivanja većih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda. Naime, pčele koje se roje, u istoj godini, u našim klimatskim i pašnim prilikama ne mogu ostvariti višak meda i drugih pčelinjih proizvoda, pa rojenje kao takvo nije poželjno. Razmnožavanje pčelinjih zajednica u savremenom pčelarstvu isključivo se vrši vještačkim razmnožavanjem u precizno određeno i planirano vrijeme. Za sprječavanje rojevnog nagona u konačnici rojenja u praksi se primjenjuju različite manje ili više uspješne metode. Zajednička osnovasvih tih metoda jeste proširivanje radnog prostora u cilju stvaranja uslova za aktivan rad pčela u svim životnim fazama njihovog radnog angažmana. Rojevni nagon, radni angažman i proširivanje radnog prostora su u stalnoj i veoma uskoj međuovisnosti. Tako da se u većini slučajeva velikim proširenjem ne može kvalitetno utjecati na sprječavanje rojevnog nagona već isto mora biti prilagođeno i određeno prema svakoj pčelinjoj zajednici ponaosob. Svi ovi parametri su u svakodnevnoj promjeni pa je pčelar u nuždi da veoma često, a najmanje svakih 5-7 dana kontroliše svaku pčelinju zajednicu kako bi spriječio njeno rojenje. Pčelari sa velikim brojem pčelinjih zajednica nisu u mogućnosti na vrijeme pregledati i poduzeti potrebne radnje. Naravno, to rezultira gubicima. Kroz svoju dugogodišnju pčelarsku praksu riješio sam sprječavanje rojevnog nagona i rojenja prosto i veoma efikasno. Moj način sprječavanja rojevnog nagona i rojenjaU našim klimatskim uslovima pčelinje zajednice svoj optimum razvoja postižu pred bagremovu pašu a cesce i za vreme pase.U tom periodu, a u mojoj tehnologiji pčelarenja, plodišta i medišta su razdvojena Hanemanovom rešetkom. Plodišni prostor je na podnici, u jednom tijelu na kojem je Hanemanova rešetka. Medišni prostor je na jednom, a najčešće na više tijela iznad Hanemanove rešetke. Kada pčelinja zajednica uđe u rojevni nagon tada medišna tijela postavljam na podnicu (na mjesto plodišta) .Na ta medišna tijela, a umjesto Hanemanove rešetke, postavljam uramljenu žičanu mrežu s otvorom (letom) u ramu na istom mjestu gdje je bio i otvor (leto) na Hanemanovoj rešetki. (Ove aktivnosti Belčić primjenjuje u svojoj metodi priprema pčelinjih zajednica za glavnu pašu.)Nakon dva izletna dana sve vraćam u prvobitni položaj. Za to vrijeme iz plodišta koje je bilo iznad medišta izašle su sve pčele izletnice i ušle u medište. U plodištu, pored matice, ostale su samo mlade kućne pčele. U ovakvim okolnostima njima je ostavljen velik prostor i sve kućne aktivnosti, a pored toga našle su se u potrebi da prijevremno obavljaju poslove pčela izletnica. Ova nova situacija dovela je pčelinju zajednicu do toga da u ovim izmijenjenim okolnostima odustane od rojevnog nagona bez obzira u kojoj je fazi bio. Pčele su nakon feromonske obavijesti matice porušile eventualno započete pa i zatvorene matičnjake. Dakle, pčelinja zajednica je vratila svoje radno raspoloženje.Fotografije E.Karahodzic Ekrem Karahodzić Autor teksta Pelar iz BiH (Vlasic) pcelari vise decenija,strucni predavac,autor mnogih tekstova,proizvodjac maticne mleci,meda,polena.Veliki pcelar i jos veci covek. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

J.Balint „J.Balint „Suzbijanje rojenja na velikim pcelinjacima“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Sprečavanje rojenja na velikim pčelinjacima! Pise Janos Balint Farar kosnicaPojava rojidbenog nagona nanosi ogromnu štetu na pčelinjacima u proizvodnji pčelinjih proizvoda,ona se jedino može tolerisati na manjim (hobi)pčelinjacima tako sto će se u slučaju rojenja eventualno umožiti pčelinjak.Međutim kada je u pitanju profesionalni pčelinjak sa velikim brojem pčelinjih zajednica rojidba nanosi ogromne štete u proizvodnji i stvara jedno haotično stanje sa katastrofalnim posledicama. Na velikim profesionalnim pčelinjacima pčelar mora imati sasvim drugačiji pristup pčelarenju i ovom prilikom kada je u pitanju rojidba.Mora ražmisljati drugačije,jer je prevencija jedina moguća opcija sprečavanja rojidbenog nagona.Da bi sprečili rojidbu potrebno je prepoznati njene uzroke i naravno preduzeti neophodne korake u tom pravcu.Da bi u toj nameri uspeli,potrebno je jedno odlično poznavanje biologije pčela i pčelinje zajednice.Najčešći uzroci rojidbe su nekvalitetna stara matica,tesna košnica i loša ventilacija.Ako su nam uzroci već poznati,trebamo se potruditi da ih eliminišemo.Potrebno je redovno menjati matice,na vreme proširivati košnice i obezbediti dobru ventilaciju. Simptomi rojidbe po hronološkom redosledu su:1.Narušavanje odnosa otvorenog i zatvorenog legla2.Početak odgoja trutova3.Početak gradnje matičnjaka4.Zaleganje matičnjaka5.Poklapanje matičnjaka6.Izleganje mladih matica.U ranoj fazi rojidba se manje-više uspešno zaustavlja,međutim kako se faze što više odmiču tako se ona sve teže zaustavlja.Na našim pčelinjacima najveći deo pčelinjih zajednica su smeštene u fararovim košnicama visine tela 17 cm.Ovom prilikom po redosledu ću opisati sve radove,koje preduzimamo u cilju pospešivanja prolećnog razvoja a ujedno i radove za sprečavanje pojave rojidbenog nagona. Do polovine meseca marta,do kritičnog perioda u prolećnom razvoju dok svaki dan imamo sve manje pčela u zajednici sem dodavanja pogače i utopljavanja,drugo ništa ne radimo,praktično ne pomeramo ni jedan jedini okvir u košnicama.U drugoj polovini marta,kada prođe kritični period u prolećnom razvoju,i kada je u zajednici svaki dan sve više pčela,otvaramo košnicu,uradimo prolećni pregled, okretanje gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni i puštamo pčele u zbeg.Svaki put, kao i ovaj put kad odemo na pčelinjak i otvorimo košnicu sa jednim otvaranjem košnice, uradit ćemo više poslova.Nikada pa ni ovaj put kada radimo prolećni pregled maticu ne tražimo u zajednici,mislim da za tim nema ni potrebne,jer kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla. U slučaju da količina i kvalitet legla ne zadovoljava,najverovatniji razlog tome je loša matica,uklanjamo takvu maticu i toj zajednici pripajamo roj sa mladom,kvalitetnom maticom.U tom periodu leglo je rašireno u četiri do pet okvira u oba plodišna nastavka i radi pospešivanja prolećnog razvoja, gornji plodišni nastavak okrenemo za 180 stepeni. Ovim okretanjem nastavka presekli smo leglo po horizontali,leglo u gornjem plodišnom nastavku biti pomereno unazad u odnosu na donji plodišni nastavak gde će ostati spreda u čeonom delu košnice.Pčele ubrzano popravljaju neprirodno stanje,prazne i poliraju ćelije oko legla,matica će ubrzano zalegati iste,kako bi leglo bilo kružno skoncentrisano kao što je i prirodno,čime se u zajednici naglo povećava površina sa leglom. Svaki put kao i ovaj put pre nego što pomerimo nešto u košnici,ispratimo vremensku prognozu,ako su prognoze za naredne dane povoljne krećemo sa radovima.Drugi uslov je da ima posticajne paše,ako paše kojim slučajem nema treba je nadomestiti. U nedostatku ova dva uslova dobija se kontra efekat.Nakon okretanja gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni u zavisnosti od intenziteta paše,svakih 7-10 dana plodišnim nastavcima zamenjujemo mesta.Zamenom mesta plodišnim nastavcima i ovog puta smo poremetili pravilan oblik legla u okvirima plodišta,venci meda će se naći u sredini plodišta između legla što nije prirodno,isto će pčele ubrzano prenositi na mesta gde im prirodno stoji i oslobađati ćelije matici za zaleganje.Zaleganjem praznih ćelija površina sa leglom se naglo povećava. Već dosta davno je Farrar opisao da, redovnom zamenom mesta nastavcima u plodištu sa velikom sigurnošću možemo sprečiti pojavu rojidbenog nagona.Početkom aprila kada se u zajednici izvrši smena generacija pčela i kada praktično više nema starih pčela u zajednici, istog trenutka pokreće se burni prolećni razvoj.To je period kada matica polaže sve više jaja i svaki dan se izleže sve veći broj pčela u zajednici.Upravo od tog trenutka moramo brinuti o tome da se u zajednici ne pojavi rojevni nagon. Ne smemo dozvoliti da dođe do prvog simptoma rojidbe a to je poremećaj odnosa otvorenog i zatvorenog legla.Potrebno je zaposliti pčele svih starosnih struktura.Naročito treba brinuti o generaciji pčela koja luči matičnu mleč a to su mlade pčele starosti oko 6-9 dana.Njihova žlezde obilato luče matičnu mleč i time hrane najmlađe larvice koje u svojoj ishrani iziskuju matičnu mleč a to su larvice do tri dana starosti.Ako u tom periodu u zajednici nema dovoljno legla tog stadijuma starosti i proizvedeni mleč pčele ne mogu iskoristiti,poljavljuje se prvi znak rojidbenog nagona.Znači da od izmene pčela u zajednici trebamo biti na oprezu i moramo obezbediti matici dovoljno prostora za zaleganje da bi otvorenog legla bilo u kontinuitetu. Gradnju satnih osnova na našim pčelinjacima započinjemo sa cvetanjem uljane repice.Kada krenu veći dnevni unosi i kada u košnici zabeli saće,krećemo sa intenzivnim dodavanjem satnih osnova.U ovom periodu satne osnove dodajemo u plodište.Kod jačih zajednica u donji plodišni nastavak dodajemo dve satne osnove na poziciju 4 i 7,u gornji plodišni nastavak takođe dve satne osnove ali na poziciju 3 i 8.Kod slabijih zajednica satne osnove dodajemo samo u gornji plodišni nastavak ne na poziciju 3 i 8 kao kod jačih zajednica već na poziciju 4 i 7. Razlog različitog načina dodavanja satnih osnova je, da bi nakon sledećeg otvaranja košnice jednim pogledom na plodište,jake i slabije zajednice lako razlikovali.U dobroj godini za vreme cvetanja uljane repice ovaj postupak se može još jednom ponoviti.Prilikom postavljanja satnih osnova iz plodišta vadimo dva krajna okvira sa medom,to je obično najstarije saće koje tokom sezone redovno pomeramo prema periferiji nastavka. Povađene okvire sakupljamo u nastavke,zatim napunjene nastavke postavljamo na jake zajednice kojima je već inače potrebno dodati četvrti nastavak.Sredinom paše uljane repice postavljamo hanemanovu rešetku.I ovom prilikom kao i obično sa jednim otvaranjem košnice odradićemo više poslova.Uradićemo zamenu mesta plodišnim nastavcima i postaviti hanemanovu rešetku.Prvo ćemo treći nastavak,odnosno gornji plodišni nastavak staviti na podnjaču,zatim drugi nastavak donji plodišni nastavak ostaje na istoj poziciji na poziciji dva. Bez traženja matice sa okvira iz nastavka kojeg

Kreiran prvi pcela dron za oprasivanje! CATCH THE BUZZ – Creation of robot bee to pollinate crops | Bee Culture

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Kreiran prvi“pčela“ dron za oprašivanje useva! Scientists at the Polytechnic University of Warsaw have created the first robotic bee designed to pollinate artificially; a miniaturized drone that is able to…Pritiskom na donji link mozete se detaljnije informisati o ovoj temi(ako koristite Chrom-e imacete i prevod teksta na vas materinji jezik-udjite na Facebook ili sajt preko Chrom-a)!Извор: CATCH THE BUZZ – Creation of robot bee to pollinate crops | Bee CultureKreiran prvi pcela dron! Kako prenosi Americki „Bee Culture“ stvoren je prvi dron robot za oprasivanje.U Poljskoj na Politehnickom univerzitetu dizajniran je prvi dron cija je namena oprasivanje biljaka.Inzinjer Rafael Dalevski koji je konstruktor ovog cuda tehnike je izjavio:Proslog leta smo izvrsili testove i vec imamo prvo seme dobijeno putem ovog vestackog oprasivanja i dokazali smo da je ovaj dron-pcela sposoban da oprasi biljku. Iz pepspektive pcelara hobiste koji pcelari deset godina i kome je pcelarenje strast i u dobrim pasnim godina i dodatni izvor priboda,ljubitelja prirode i misleceg bica koje je svesno da bez ocuvanja prirodnih resursa ove planete cemo pre ili kasnije doci u situaciju da cemo se (ako ovako nastavimo-pricam o globalnom a mislim lokalno i obrnuto) vratiti u vreme kada su ljudi bili nomadi i sakupljaci plodova i veciti putnici lovci u teskoj i mukotrpnoj misiji sakupljanja plodova biljaka i hvatanja zivotinjskog plena da bi ishranili sebe i svoje porodice.Ako ovako nastavimo da arcimo prirodne resurse i nastavimo da se bahato ophodimo prema prirodi,sama priroda ce nas vratiti u doba prvobitne ljudske zajednice i vise necemo pricati o prosperitetu,ljudskim pravima,politickoj korektnosti,dostignucima ljudskog duha,znanja i intelekta. Nacije,kultura i tekovine,sve ce izgubiti smisao ,oblik i kontekst i pretvoriti se u samo jednu ideju,smisao i htenje coveka:Da danas nahranim sebe i svoje najmilije!Jer hrane nece biti,a nacije i pojedinci sa svojim uzvisenim ciljevima ce se pretvoriti u plemena,divlje horde i pojedince koji teze samo jednom cilju:Napuniti prazan zeludac i jesti sada,sutra nece postojati i sve ce se svesti na danas,sutra ce biti daleko i neizvesno,nedokucivo zamagljeno a kad je tako nema velikih razlika izmedju ljudi i zivotinja i sve tekovine,dostignuca i htenja ljudske civilazije padaju u vodu. I sta ja to pricam dragi prijatelji pcelari i kakve to veze ima sa stvaranjem prvog pcela-drona?Da li to neko vec zna sta nas ceka,sta vreba iza ugla i preti opstanku sveta kakvog poznajemo.Da li je to resenje,praviti surogate za prirodne oprasivace umesto da sveobuhvatno znanje,htenje i dostupna finansijska sredstva usmerimo na ocuvanje onoga sto smo nasledili od predaka i sto treba da ostavimo u nasledje svojim potomcima a to je priroda i zivot u skladu sa njom.Gde mi to idemo,cemu tezimo i sta se nazire na kraju ovog nametnutog puta kojim nas vode neodgovorna drustva i pojedinci. Dronovi oprasivaci a potom i vestacko bilje,polen a mozda i med?Nova grana industrije koja ce proizvoditi milijarde dronova oprasivaca?Nase pcele vec imaju viruse a sutra ce mozda velike nacije ili korporacije voditi „ekonomske ratove“ tako sto ce jedni drugima ubacivati kompijuterske viruse koji ce onesposobljavati njihove dronove oprasivace nebili bacili na kolena svoje suparnike?Cemu sve to vodi?Mozda ce ce jedna multinacionalna korporacija imati monopol na prozvodnju dronova i ceo svet ce biti na kolenima ili ce mozda imati i monopol na dronove,seme i sredstva za zastitu?Sve su ovo otvorena pitanja,Pandorina kutija se polako otvara i sa svakim novim danom i smanjenjem broja prirodnih oprasivaca(ne mislim samo na pcele) priblizava se trenutak kada ce gore navedena pitanja biti zivotno aktuelna.Ovo su pitanja prema kojima pcelarski esnaf treba hitno i neizostavno da odredi jasan stav,definise smernice,nacine i okvire delovanja i da shodno tome i prilagodi svoje aktivnosti i celokupnu aktivnost. D.Radanovic. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pčelarenje

Share this: