Pčelarenje Архиве - Страница 11 од 12 - Medpcelarskimagazin-pčelarske priče

Ekrem Karahodzic“Vrste Varoe“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzic-preminuo 2019 god. Vrste Varoe Pise Ekrem Karahodzic Nakon otkrivanja Varo-e Jacobsoni prvih sedamdesetak godina nisu vršena njena značajnija naučna istraživanja. Prvi opis ovog pčelinjeg parazita nakon njegovog otkrića 1904. godine zabilježen je 1958. godine u Japanu.Sedamdesetih godina prošlog vijeka, kada je varoa već prouzrokovala velike štete zapadnoj medonosnoj pčeli – Apis melliferi, intenzivirana su njena naučna istraživanja. Istraživanja su vršena uglavnom na varoama koje parazitiraju na Apis melliferi gdje varoe inače ima više pa je lako bilo varou pronaći za razliku od varoa koje parazitiraju na istočnoj pčeli – Apis cerani. Zapaženo je da je varoa koja parazitira na Apis melliferi krupnija od varoe koja parazitira na Apis cerani. Ova razlika obrazlagana je povoljnijim uslovima parazitiranja varoe na Apis melliferi koja je i krupnija od Apis cerane. Utvrđene su i velike različitosti godišnjeg prirasta varoa među zajednicama Apis mellifere i Apis cerane. Na Apis melliferi znatno je veći godišnji prirast varoa nego na Apis cerani, tako da varoa svake godine pčelinjim zajednicama Apis mellifere nanosi velike, ogromne štete, dok pčelinjim zajednicama Apis cerane nepričinjava znatnu štetu. Ove različitosti obrazlagane su genetskom neotpornošću naše pčele Apis mellifere koja nije razvila odbrambene mehanizme borbe sa neprirodno prispjelim parazitom. Zatim, razlikom nivoa juvenilnog hormona na radiličnim i trutovskim larvama kod ove dvije vrste pčela (koji je na radiličnim larvama Apis cerana tako nizak da slabo stimulira ženku varoe da poleže jaja) a kojeg ženka varoe mora sa hranom unijeti u svoj organizam kako bi započela odlaganje plodnih jaja. S druge strane, odrasle pčelinje jedinke Apis cerane odstranjuju velik procenat varoa iz svog legla i sa svog tijela. Predpostavljano je da je Varoa Jakobsoni na svom novom domaćinu zatekla idealne uslove za svoj životni razvoj a naročito za razmnožavanje.Različit godišnji prirast varoe u pčelinjim zajednicama zapadne pčele Apis mellifere utvrđen je u različitim oblastima (arealima) njene rasprostranjenosti.Ove različitosti obrazlagane su genetskim razlikama medonosnih pčela Apis mellifere u pojedinim oblastima njene rasprostranjenosti.Na osnovu ranijih naučnih ispitivanja varoe u Evropi bila su poznata dva genetski različita tipa Varoe Jacobsoni i to: R tip (Ruski ili GER tip) i J tip (Japanski tip). Američki istraživači (Delfinado – Bakar i Houck) otkrili su različitosti u veličini tijela, broju i položaju dlačica kod varoa iz različitih oblasti njene rasprostranjenosti i na osnovu tih različitosti i njihovog porijekla odredili 3 tipa varoa i to: A tip – varoa sa Apis mellifere evropskog porijekla, B tip – varoa sa Apis Cerana i C tip – varoa sa afrikanizovanih sojeva Apis mellifera. Međutim, 1994. godine australijski naučnik Denis Anderson utvrđuje da varoa koja parazitira na istočnoj pčeli Apis cerani, opisana 1904. godine kao Varoa Jacobsoni, se ne može razmnožavati u leglu (zapadne) medonosne pčele Apis mellifere što daje sumnju da su predhodne predpostavke uopće tačne i predpostavlja mogućnosti postojanja više vrsta varoa.Višegodišnjim istraživanjima varoe koja je doktor Denis L. Anderson iz Canbere (Australija) vršio na varoama širom svijeta od 1989. do 1999. godine potvrdile su se velike genetske razlike kod varoa koje parazitiraju na pčelama u različitim oblastimaKako je dokazano da Varoa Malezija-Indonezija tip koja parazitira na istočnoj pčeli Apis cerani opisana 1904. godine, kao Varoa Jacobsoni, apsolutno ne može da se razmnožava na leglu zapadne pčele Apis mellifere nesumnjivo se može zaključiti da sva dosadašnja ispitivanja varoe vršena na Apis melliferi se ne odnose na varou vrste Varoa Jakopsoni (Oudemans 1904). Uvažavajući nova naučno potvrđena saznanja da na Apis melliferi parazitiraju samo dva tipa varoa i da oba pripadaju jednoj vrsti varoa Varoi Destruktor – velika varoa (Anderson, Trumean 2000) ukazuju na činjenicu da su se sva dosadašnja ispitivanja varoe na Apis melliferi odnosila samo na ovu vrstu varoa. Pritiskom na link idi da reportazu o E.Karahodzicu Pcelarski “Don Kihot” sa Vlasica Pogledaj film⬇ YouTube-Animirani film o Varoi Pozivamo vas da posetite Facebook medpcelarskimagazin stranicu i da je lajkujete(na njoj su redovna obavestenja o novim tekstovima na sajtu) .Na njoj ima materijala(i bice jos vise) kojih nema na sajtu.Saljite i serujte na Facebook medpcelarskimagazin stranicu! Ekrem Karahodzić Autor teksta Pelar iz BiH (Vlasic) pcelari vise decenija,strucni predavac,autor mnogih tekstova,proizvodjac maticne mleci,meda,polena.Veliki pcelar i jos veci covek. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Zvuk kubeta na -31c

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Zvuk kubeta na -31c-pogledajte video Proslog Januara ovaj snimak izazvao je veliko interesovanje,komentari su bili raznoliki i kontroverzni a video sve govori.Snimak je napravljen na -31c i cuje se zvuk kubeta jer je upotrebljen super osetljivi mikrofon tako da se cuje i ono sto ljudsko uho ne moze da registruje! Zvuk kubeta na -31c,pogledajte ovaj kratki video! Youtube kanal Science One Autor teksta Youtube kanalScience One Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Dosije:Seksualni zivot matice(prvi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Seksualni život matice 1 deo-Virus deformisanih krila se prenosi tokom sparivanja matica! Biologija pcelaIzvor: znanstvena istraživanjaPriroda Publishing Group Virus deformisanih krila moze da se prenese za vreme oplodnje matice! Esmaeil Amiri, Marina D. Meixner, Per Kryger Preveo i priredio D.Radanovic Virus deformisanih krila je važan cinioc u uginucu pcelinjih drustava.Česta je pojava oštećenje matice kao razlog za gubitak kolonija. Ovde cemo ispitati mogucnost seksualnog prenosa virusa za vreme parenja matice sa vise trutova. U okruženju s visokom zarazenoscu sa virusom ostecenih krila matice su zarobljene nakon povratka iz prirodnih svadbenih letova. Nakon polaganja jaja, virusna kvantifikacija otkrila je da je sedam od 30 matica imalo visoke nivoe virusa deformisanih krila u svim tkivima, uključujući i seme pohranjeno u spermoteci.Dve skupine su bile neuparene matice ili matice koje su se parile u izolaciji i pokazale su relativno nizak nivo inficiranosti virusom. Niti jedna od kontrolnih matica nije bila visoko inficirana. Naši rezultati pokazuju da virus deformisanih krila kod zaraženih trutova ne smanjuje njihovu konkurentnost i mogućnost prenosa virusa zajedno s semenom,koje povremeno dovodi do infekcija matica. Ekstremna poliandrija(parenje jedne zenke sa vise muzjaka) je sveprisutna u rodu Apis (pčela).Kod medonosnih pčela(Apis mellifera ) parenje se događa na znatnoj udaljenosti od kosnice na tzv sparivalistima. Vrlo rano u svom životu, mlade matice posete sparivalista i pare se u slobodnom letu s brojnim trutovima, često i vise puta u vazduhu. Pored svojih prednosti, multiple parenje uvodi i rizik za matice a time i na kolonije. Nadalje, s obzirom na određeni udeo zarazenih trutova prisutnih na sparivalistu, rizik polnog prenosa bolesti raste sa svakim dodatnim parenjem. Znatan broj istraživanja je otkrilo da su reproduktivni organi matica i trutova,cesto i vrlo zaraženi virusom deformisanih krila,(povremeno zajedno s drugim virusima Infekcija sa DWV(virus deformisanih krila)je česta kod pčela.Poznato je da se prenosi vodoravno između odraslih pčela -fekalno oralnim putem a horizontalno između generacija preko jaja ili spermija . U nedostatku Varroa destructor njegova proširenost i virus titar su obično niske. U posljednjih nekoliko decenija prevalencija i virulencije od DWV su dramatično povećani zbog promene u svom prenosnom putu, pa se sada uključuje vektorski posredovani prenos .Glavni okidač za tu promenu je bio prelazak parazitske Varroa grinje sa azijske A. cerana na A. mellifera i njeno sirenje po svetu.. Kako ove grinje zavise od pčelinjeg legla za svoje razmnožavanje, zaražene grinje mogu preneti veliki broj virusnih čestica direktno u hemolym. Kao rezultat toga, radilice poreklom iz drustava s visokom stopom zaraze grinjama obicno pokazuju visoki stepen DWV infekcijeZa poredjenje, visoka razina virusne infekcije kod matica se nemoze direktno objasniti Varroa parazitom , jer je vreme razvoja matice prekratko za grinje da bi dovršile svoj reproduktivni ciklus. Stoga je jedno od mogućih objašnjenja za veliku zarazenost matica sa virusom mogao biti virus zaraženih trutova preko prirodne oplodnje. Iako je ranije pokazano je da zaraže ni trutovi mogu leteti do sparivalista, malo je dokaza da se uspešno takmice za parenje s nezaraženim trutovima. Prisutnost i integritet matica je vazan za pčelinje kolonije,zdravlje matice ima direktan uticaj na zdravlje drustava. Pogledaj odlican video! Objavljeno line 2016 Sep 9.© 2016 Ovo delo je ustupljeno pod Creative Commons Imenovanje 4.0 Međunarodne licence. http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Na pcelinjaku u martu

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Martovski radovi na pčelinjaku! Martovski radovi na pčelinjaku!“ Stigla je „baba marta“ Svi jedva cekamo da dodje mart,lepi dani i nova sezona druzenja u prirodi sa nasim vrednim i marljivim krilatim lepoticama iz kosnica! Pise D.Radanovic Krajem marta nastupa prolecna ravnodnevnica koja uglavnom pada oko 21 marta, kljucni momenat za sveobuhvatni zivi svet na severnoj hemisferi koji se upravlja prema nepogresivom kosmickom kalendaru jer od tog dogadjaja obdanica je duza od noci i sve tako do junske dugodnevnice.Od prastarih paganskih mitova,religijskih svetih knjiga pa do savremene nauke,svi pridaju znacaj tom datumu.Dan pobedjuje noc (svetlo nadvlada tamu a dobro trijumfuje nad arhisilama zla- kako su to tumacili nasi preci).Sva ziva tvar na nasoj hemisferi zeljno ocekuje taj “dan d” i najavu brzog dolaska proleca i toplijih dana kad sve krene da buja,da se siri,raste i razmnozava. Mart mesec je poput starice, babe Marte.Cudljiv,nepredvidljiv i prgav kad ustane ujutro na levu nogu.Blag,topao i ljubazan kad se ostarela baka probudi raspolozena. Nikad nije sigurno sa baba Martom pa ti gledaj na koju ce nogu ranom zorom ona ustati a nekad zna i da promeni raspolozenje u toku dana,pa i vise puta do veceri.Tako ti je to u martu,moj prijatelju pcelaru!Vreme se promeni dok kazes”mala cena meda” i dok trepnes oblaci zamrace sunce i udari kijamet,severac se neprestano rve sa toplim juznim vetrovima a sunce i oblaci biju svakodnevni martovski boj i nikad ne znas da li ce prevladati lepo ili lose vreme. A pcele? Ta mala stvorenja znaju vec milionima godina da je mart jedini mesec u godini u kojem se”Dan po jutru ne poznaje” i tako se instiktivno i ponasaju.Ovaj tekst i nije namenjen iskusnim pcelarima jer oni vec godinama hode istom utabanom i proverenom stazom, vec pocetnicima i onima koji jos uvek lutaju u potrazi za pravim metodama i nacinu rada (mada iskreno receno to i ne postoji,jer svaka kosnica je prica za sebe i svaka nova pcelarska sezona je specificna a pcelar mora da se prilagodi trenutnoj situaciji). Kompaktnost Zajednicki imenitelj za mart i radove na pcelinjaku zasigurno jeste „Kompaktnost” tj. ne narusiti suvise kompaktnost kubeta,legla i celog pcelinjeg drustva.Suvisne intervencije od strane pcelara koji su neiskusni mogu samo da izazovu kontraefekat a iskusni pcelari ce se truditi da drustvo jos uvek bude “zbijeno” da se ne bi narusio tanani toplotni rezim i mikroklima u kosnici sto moze da dovede ne samo do zastoja u “leglu” vec i do prehlade legla.Znaci, svaka radnja mora da se skladi sa najavljenom vremenskom prognozom i ako dolaze dani kad pcela nece moci da opsti sa prirodom (da izlece i unosi svez nektar i polen) intervencije su vise stetne nego sto mogu da budu od koristi. Prvi prolecni pregled Stari pcelari su govorili ”mart odnosi skart” i tako i jeste.Tokom zime, dugovecne zimske pcele (postoji vise tipova zimskih pcela) su konstatno izlozene stresu (niske temperature,nedostatak sveze hrane,odgajanje legla pod nepovoljnim uslovima,izlozenost bakterijama,virusima i parazitima,odrzavanje mikroklime) i njihov imunoloski status udruzen sa vec unapred odredjenom duzinom zivota moze ozbiljno da u martu ugrozi opstanak jednog pcelinjeg drustva.Stari pcelari su govorili da je kosnica izasla iz zime kad doceka “crni trn” (ako vremenske prilike dozvole izlet) a u priobalju rtova i mirnih vodotoka ako doceka vrbu ivu(macu).U nedostatku hrane ove biljke mogu znatno da poprave situaciju. Kad nekoliko dana uzastopno pcele mogu da unose svez polen i nektar sa ovih biljki,intervencija pcelara je nepotrebna (osim ako nisu u pitanju izuzetno tanka drustva) a u slucaju losih vremenskih prilika mora se intervenisati.Pogaca,ram meda u prstenu,secerni sirup krajem marta (ako temperature dozvole-paziti na grabez) su brojne solucije za dopunsku prihranu ali ne zaboravite, med je med a sve ostalo je “silovanje” i nuzno zlo jer med na medu radja. Mnoga istrazivanja su dokazala da je prolecno stimulativno forsiranje secernim sirupom,inferiorno u odnosu na otklapanje zatvorenog meda!Prvi prolecni pregled moze da se obavi u trecoj dekadi marta ako vremenske prilike to dozvole (temperatura iznad 16c) .Obicno se to radi kad zamedi dzanarika i tom prilikom utvdrdjujemo prisustvo matice: (ako ima otvorenog legla znaci imamo maticu),kolicinu meda ,polena i opste kondiciono stanje drustva.Ako nemamo maticu,drustvo moramo spojiti sa nekom drugom pcelinjom zajednicom (novine,mirisljava tecnost,rakija,itd).Pri prvom pregledu pozeljno je drustvo nafajtati nozecidom ili cajem (zalfija+ rtanjski caj). Posle ravnodnevnice moze se staviti i folija ili rasporediti najloni od pogaca kao dodatni utopljavajuci materijal (i izvor vode) preko satonosa (neki pcelari celu zimu imaju foliju) .Pri prvom prolecnom pregledu trebalo bi ocistiti i dezinfikovati podnjace(nozecid) ili ih zameniti cistim podnjacama ili opaliti ih otvorenim plamenom vatre.Svaku od ovih radnji moramo obaviti brzo i truditi se da sto manje uznemiravamo pcele i njihov rezim rada jer dan je jos uvek prekratak (jutra i veceri sveza i prohladna) a one ionako imaju zaista malo vremena da opste sa prirodom (neprestana martovska smena, povoljnih i losih vremenskih prilika) Jacina drustava Ovom prilikom trebalo bi pcelinja drustva klasifikovati u tri kategorije (odlicna,osrednja i losa) da bi se shodno tome intervenisalo i ophodilo sa njima u daljem radu.Crni trn i vrba iva (tamo gde ih ima dosta,teren nije prenatrpan kosnicama,vremenske prilike dozvole) kod jakih i osrednjih drustava mogu da znatno povecaju zalihe hrane a mnostvo drugih cvetnica poput mrtve koprive,mogu da doprinesu raznovrsnosti unetog polena (veoma vazno).Svi pcelari u trecoj dekadi marta zeljno ocekuju “kraljicu i zvezdu ranog proleca”-Dzanariku“ Dzana zna nekad usled povoljnih klimatskih uslova da procveta i oko ravnodnevnice a u Sabackom posavlju 2008god.je pocela da cveta 23 marta,2009god-28marta,2010god-26marta,2011god-29marta,2012 oko 27marta,itd. Kad vreme dozvoli da pcele posecuju dzanariku (ona medi po nekim autorima vec na 15 stepeni) nekoliko uzastopnih dana,evo nama praznika za pcelara i njegove pcele,sace zna i da pobeli a pcela mirna kao supruga kad celu platu donesete u kucu i date njoj da raspolaze vasim novcem.Zenino je samo njeno a vas novac je i njen novac i ovo moraju da zapamte pcelari pocetnici jer ovo vazi i za pcelu i pcelara (vase je i pcelino a pcelino je samo njeno) posebno u martu i avgustu mesecu. To

16 uslova za prijem matica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković 16 uslova za prijem matica Izvanredan tekst „Legende pčelarske prakse i reči“.Podsetimo se „starih pčelara“! Izvor Bozidar Veskovic „Radovi na pcelinjaku“ -Zadruga Beograd 1978 Pcele se prema tudjoj matici karakteristicno ponasaju.Ako pcele radilice,naprimer,prilikom povratka sa pase sa tovarom nektara ili polena pogresno udju u tudju kosnicu,nista im se nece dogoditi,jer pcele domacice osete da se ne radi o pceli kradljivici.Medjutim ako matica udje u tudju kosnicu gotovo je sigurno da ce biti ubijena,pa cesto i onda kada drustvo u koje je pogresno usla matica,nema svoju maticu.Zato pri dodavanju matica pcelar treba da bude oprezan.Svaki pcelar mora da zna pod kojim uslovima,pcelinje drustvo lakse a pod kojim teze prima maticu. 1.Pcelinja drustva mnogo lakse primaju oplodjenu a teze neoplodjenu maticu.2.Ako se matice(koja se dodaje i koja se oduzima) nalaze u podjednakom fizioloskom stanju ili bar pribliznom,drustvo je lakse prima i obratno.Naprimer,ako se zamenjuje sparena matica sa sparenom,ako su obadve zivele pod priblizno istim uslovima,itd.3.U pasnom prirodu pcelinja drustva mnogo lakse primaju maticu a u bespasnom vrlo tesko.4.Ako na sacu kod drustva kojem dodajemo maticu ima maticnjaka,drustvo nece primiti maticu a ako nema-primice je znatno lakse.5.Ako su drustva imala lazne matice,mnogo teze primaju maticu i obratno.6.Ako su drustva bila bez matice duzi period onda teze primaju dodatu maticu i obratno. Uznemirene pcele teze primaju maticu. 8.Ako je matica nesto duze vremena polagala jaja u nukleusu,pcelinja drustva je lakse primaju od one koja je tek pocela da polaze jaja.9.Sto su vremenske prilike povoljnije to drustva lakse primaju maticu.10.Ako u kosnici ima normalnog pcelinjeg legla,u prvom redu zatvorenog,drustva lakse primaju maticu.11.Ako u bespasnom periodu nekoliko dana pre dodavanja matica,prihranjujemo pcele,onda se lakse biti primljena matica.12.Ako tri,cetiri dana pre dodavanja matice, ne vrsimo pregled kosnice,lakse ce pcele primiti novi maticu.13.Ako maticu i drustvo prethodno poprskamo secernim rastvorom (mora biti pasni period zbog grabezi) onda ce pre primiti maticu. 14.Ako maticu putem spajanja dodajemo zajednici sa pcelama iz nukleusa,onda ce biti lakse prihvacena.15.Ako pcelinja drustva i maticu ,neposredno pred samo dodavanje matice,poprskamo nekom mirisljavom tecnoscu,ona ce biti lakse primljena.16.Ako maticu dodajemo u kavezu za dodavanje matica u kojem je prethodno stara matica provela oko 12 casova,onda ce je pre primiti. Eto,toliko faktora deluje na bolji ili losiji prijem matica.Medjutim ovi nabrojani su kljucni i njih svaki pcelar mora znati. Bozidar Vesković Autor teksta Bozidar Vesković Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

E.Karahodzic Glavni proljecni pregled- 2deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-preminuo 2019 god. Glavni proljećni pregled- 2 deo Pise Ekrem KarahodzicMi pčelari pod glavnim proljetnim pregledom pčela, pored samog pregleda,podrazumijevamo i izvođenje najodgovornijih i najko pleksnijih radnji u pčelarstvu.Kao što od pravovremenog i pravilnog uzimljavanja pčela zavisi kako će pčele zimovati, tako i od pravovremenog i pravilnog izimljavanja pčela, odnosno našeg glavnog proljetnog pregleda, zavisi kako će se one razvijati i u konačnici iskoristiti period medobranja. Vremenski termin glavnog proljetnog pregleda –proljetna ravnodnevnica Pčelarska praksa je potvrdila da na budući razvoj pčelinjih zajednica veliki utjecaj ima i sam trenutak izvođenja aktivnosti glavnog proljetnog pregleda. Negativne posljedice su veće kod preuranjenog nego zakašnjelog pregleda. Kada se počne uvećavati brojnost pčela u pčelinjoj zajednici, tada se obavlja glavni pregled pčela. Dakle, odmah nako izjednačavanja mortaliteta i nataliteta pčela. Jačina svake pčelinje zajednice, njihovo opće zdravstveno stanje i vremenske prilike samo su neki od razloga zašto se ovaj pregled ne može vezati za konkretan datum. Glavni pregled se uglavnom obavlja oko proljetne ravnodnevnice. U svojoj višedecenijskoj praksi glavni pregled pčela obavljao sam najčešće u periodu od 15. do 25. marta. U tim pregledima prosjek ramova na kojima je bilo legla varirao je na godišnjem nivou od 4,1 do 4,8 ramova (ne punih ramova, već ramova na kojima je leglo). Glavni proljetni pregled pčelari veoma često obave preuranjeno. Tada su moguće velike posljedice u razvoju pčelinjih zajednica, kao i negativan utjecaj na zdravlje pčela i njihovog legla. Pčelari uočene posljedice preuranjenog pregleda gotovo svake godine pripisuju „neočekivanim“ kraćim ili dužim zahlađenjima i drugim vremenskim i pašnim (ne)prilikama. Kako se ta greška kod pojedinaca svake godine ponavlja onda oni razlog vide i u globalnim klimatskim promjenama. Ipak, nekada samo jedan lijep februarski ili martovski dan izmami pčelara i on preuranjeno izvrši glavni pregled svojih pčela. Naravno, i ja sam često znao napraviti ove kapitalne greške, ali i još gore, kao što je preuranjeno veliko proširenje plodišnog prostora. Aktivnosti (radnje) glavnog pregleda Tokom glavnog proljetnog pregleda pčela, pčelar obavlja mnoge značajne radnje u samom plodištu, ali i druge na pčelinjem staništu i samom pčelinjaku.Neke radnje su karakteristične za ovaj vremenski period, odnosno ovaj životni period pčela, a druge se ponavljaju ili su sastavni dio svakog pregleda pčela. Pčelar ovim glavnim proljetnim pregledom, svojim aktivnostima tokom pregleda i neposredno po izvršenom pregledu:Provjerava zdravstveno stanje legla, pčela i matice,provjerava kvalitetu, položaj i količine raspoložive hrane,manipuliše ramovima sa leglom, ramovima s medom i ramovima sa leglom i medom, otvara medne poklopce na tačno određenom dijelu poklopljenog meda, procjenjuje jačinu pčelinje zajednice (količina legla),oduzima prazne ramove iz plodišta (dovodi plodišta slabih zajednica na „mjeru“), uklanja foliju od ranije datih pogača,daje pčelama pogače, ali sada samo u ram hranilicepriprema i uređuje pčelinje stanište za stimulativnu prihranu pčela sirupom,postavlja foliju na plodište po satonošama pčelinjih zajednica koje su razvile leglo na 5 i više ramova,postavlja utopljavajući materijal (platno) sa obje strane medišta preko satonoša sve do podnice – pčelinjim zajednicama razvijenim na 3 ili 4 rama legla, uklanja prvo tijelo zajedno sa ramovima,spaja obezmatičene pčelinje zajednice i zajednice koje se nisu razvile na 3 i više ramova legla, evidentira svoja zapažanja i izvršene radnje za svaku pčelinju zajednicu,provjerava utopljavajući materijal,razvrstava i topi staro i pogrešno izgrađeno saće,parama sirćetne kiseline dezinficira odstranjena tijela zajedno sa ramovima i saćem te drugom opremom, priborom i alatom.Manipulisanje ramovimaZa razliku od prvog zimsko-proljetnog vizualnog pregleda kada smo, pored ostalog, postavljali prve pogače na satonoše i zamijenili podnice ali nismo manipulisali ramovima u plodištu, ovim glavnim pregledom manipuliše se i njima, odnosno ramovima na kojima se nalazi med i pčelinje leglo. Pčelar svoju pažnju mora usmjeriti na pčelinje leglo i njegovo zdravstveno stanje, prvenstveno na kompaktnost zatvorenog legla. To mora biti imperativ svakog pregleda pčelinjeg plodišta. Pčelar mora da nauči i stvori naviku da, prilikom bilo kakvih radnji u plodištu, prvo i obavezno pregleda zdravstveno stanje pčelinjeg legla. Iskustvom, njegovi budući pregledi pčelinjeg plodišta bit će sigurni, pouzdani i brzi.Izgledat će kao usputni i instiktivni, ali su obavezna radnja tokom svakog pregleda. Dobrom pčelaru svako šareno pčelinje leglo ukazuje prvenstveno na moguće bolesti legla (na što on i usmjerava svoju pažnju), a slab pčelar uzroke traži u lošoj matici, prehlađenom ili pregrijanom leglu i drugim neživim uzročnicima.Na ramovima gdje se nalazi otvoreno leglo nekada je u stanicama saća potrebno provjeriti broj i položaj jaja. Na osnovu slike pčelinjeg legla pouzdano se utvrđuje njegovo zdravstveno stanje te ima li i kakav je kvalitet matice. Dakle, maticu nije potrebno uvijek tražiti.Cilj manipulisanja ramovima jeste da se pčelama omogući ubrzan razvoj. Manipulacija mednim ramovima ima za cilj da pčele uzimaju i dislociraju taj med. Otvaranjem poklopljenog meda ubrzat ćemo tu radnju. Prvenstveno otvaramo manju površinu i u dijelu saća gdje će med za kratko vrijeme smetati širenju pčelinjeg legla. Tako pčele stvaraju veći prostor leglu. Stvara se prividan osjećaj unosa meda, a matica intenzivira polaganje jaja. Prilikom rotiranja i manipulisanja mednim ramovima poklopljen med ne smijemo (p)ostaviti uz poklopljeno pčelinje leglo. Veoma često pčelari naprave veliku grešku prilikom manipulisanja i rotiranja ramova sa leglom, tako da (p)ostave pčelinje leglo između druga dva rama sa medom. Pravilo je da se ramovi na kojima je manje od 3/4 legla ne rotiraju pojedinačno.Kada u pčelinjoj zajednici legla ima na najmanje 6 ramova (ne 6, već na 6), a srednji ram je gotovo cijeli sa leglom, tada se pojedinačno u plodištu rotira polovina ramova sa leglom, i to samo s jedne strane plodišta. Na ovaj način pčelinje leglo dobije oblik nepravilne elipse. Položaj legla jeste nepravilan, ali je leglo kompaktno i nije preklopljeno ramovima s medom te u ovakvom redosljedu rotiranja ramova nije moguće njihovo preklapanje sa leglom i medom. Pčele ovakav položaj legla ne trpe, pa ga uređuju. Dislociraju med u cilju stvaranja novog prostora za leglo, pa tim radnjama veoma stimulišu svoj razvoj.Slabim pčelinjim zajednicama med dajemo mi pčelari, srednje donesu sebi, a jake donesu sebi i daju nama pčelarimaPčelinje zajednice na istom pčelinjaku mogu biti jedna drugoj slične, ali gotovo nikada nisu jednake, što je naša

D.Radanovic Aprilski radovi na pcelinjaku (prvi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Aprilski radovi na pčelinjaku (prvi deo) Aprilski radovi na pčelinjaku (prvi deo) U ovom tekstu bavicemo se vise principima a manje prakticnim metodama uspesnog vodjenja pcelinjeg drustva ka pocetku „ubrzanog prolecnog razvoja“ koji je jeda od kljucnih momenata u aprilu. Pocetak aprila osim prvoaprilskih sala i zezanja moze da donese i kasne mrazeve (8 april 2012god) koji mogu znatno da ostete vegetaciju i smanje ili skroz uniste nadolazecu vocarsko-pcelarsku sezonu.Te 2012-te kasni mraz je unistio bagrem te ga nije ni bilo…Ovih dana na pojedinim lokacijama je bilo poznih mrazeva te u zavisnosti od mnogih faktora( vegetativne faze u kojem je bagrem bio,jacine mraza i njegovih svojstava,da li je bio pri tlu,na metar od tla,itd) to ce uticati na majsko medobranje. Jesenjske atmosferske prilike,martovske ide,aprilske sale koje priroda na nas racun sprema,vremenske prilike u maju za vreme kratke bagremove pase su cinioci koji odredjuju mednost bagrema i na koje covek direktno ne moze da utice (indirektno moze jer on je uzrok promeni klime) i tu smo prepusteni cudima prirode koja se inace trudi da sve odrzi u ravnotezi (bar ja verujem u to) tako da sve dodje na svoje… Pise D.Radanovic Sta je nama ciniti? Jesenjske atmosferske prilike pratiti i uskladiti nasu pcelarsku praksu sa istim tim prilikama,martovske ide shvatiti ozbiljno i odrzavati kompaktnost legla u martu (egzibicije i proizvoljnosti u martovskoj pcelarskoj praksi stizu za naplatu u maju) a na prvoaprilske sale koje majka priroda priredjuje treba uvek racunati,te onda kad miomirisni i racvetali maj pokaze svoju pravu cud,pcelar nece imati problema…U prethodnom tekstu(radovi u martu) sam naglasio (po mom skromnom misljenu…) da osim otvaranja zatvorenog meda i eventualnog okretanja ramova sa leglom za 180 stepeni (ako je leglo na 70% povrsine rama) ne bi trebalo nista drugo ciniti vezano za leglo i da svaka druga radnja u martu koja narusava kompaktnost legla i kubeta je preuranjena. Mnogi su vec stavili satne osnove,prosirivali jaka drustva sto je legitimno jer ona su jaka,dok kod srednjih i slabih drustava i nije bas tako!!! Ja sam prvo u pcelarstvu naucio da „kod jakog drustva mozete raditi sta god hocete jer ce ono sve nase greske ispraviti,kod srednjih drustava cemo ih usporiti a kod slabih nase greske vode do kastrofe.“Vodjen tim pravilom ja se i ponasam tako u pcelarstvu. Satne osnove ja licno retko stavljam pre demariranja,osim ako ne zamedi glog ili ako ima uljane repice u blizini (mnogi pcelari ih stavljaju tek za vreme cvetanja jabuke sto smatram takodje ispravnim,uljanoj repici ili glogu ako ga imaju a mnogi to ostavljaju za kasnije tihe pase kad su satne osnove najkvalitetnije). Naravno ako se proceni sredinom ili krajem aprila da drustvo neumitno ide ka rojevom nagonu,nije lose dodati koju satnu da se zaposli mlada pcela.Uljanu repicu treba iskoristiti za izradu satnih osnova a pojedinih godina (2013god) kada glog zamedi drustva rade satne kao da su na repici. Moje misljenje je da prvo treba proizvesti „vojsku pcela koja je brojna“ a onda ce general (pcelar) izdati naredbu vojsci da sredjuje kasarnu (jer nova, sveze okrecena i sredjena kasarna bez vojske nista ne znaci i kad dodje dan bitke ratuje i dobija rat samo ona vojska koja je brojna,zdrava i odmorna a ne sveze okrecene spavaone u kasarni) a nasa bitka je kratka bagremova pasa. Naravno ovo ne treba uzeti zdravo za gotovo jer iskusni general kad uoci da mu je voska dokona,da nista ne radi i gubi radno raspolozenje (a vojnik cim nema radnu obavezu, on misli o glupostima i pravi probleme) on izda novu naredbu i uposli i zatrpa dokonu vojsku novim mnogobrojnim obavezama(staviti koju satnu ako postoji opasnost od pokretanja rojevog nagona) .Kad pcela u aprilu ima sta da radi a prioritet je leglo(a leglo trazi nektar,polen i konstatan temperaturni rezim) onda joj to i omogucite i ne opterecujte je novim obavezama … Kad postane tesno,omogucite joj odmah (sa sto manje napora i truda za nju) da dalje siri leglo a za to joj trebaju nektar,polen i temperatura (a ne nova satna osnova)a to je lep izgraden plodisni ram od prosle godine.Kad postane tesno,ram sa viskom meda spustite u prvi nastavak i tako necete narusavati kompatnost legla i preko potreban konstantan temperaturni rezim za odgoj zdravog,pravog i visprenog podmlatka pcela koji ce moci da odgovori na sve zadatke koji ga ocekuju u bagremu!Med iz prvog nastavka pcele ce uzimati shodno svojim potrebama(automatska prihrana).. .Kad se ukaze potreba spustite i drugi ram sa hranom u plodiste i opet prosirite plodiste sa lepim izgradjenim plodisnim ramom.Kad dodjete do 7-8 lr ramova legla mozete prevesati ramove ili zameniti mesto nastavcima a ne da gledate kalendar i datum.Kada menjate mesto nastavcim(o tome vise za15-tak dana u novom tekstu) morate paziti na vremensku prognozu….Znaci generalno dok nemate 7-8 lr ramova legla (80 %popunjenih leglom) nemojte menjati mesto nastavcima.Ovaj sistem naravno nije crveno slovo ali vama pocetnicima je najlaksi jer ne mozete pogresiti.. Kako da prosirim leglo? Iskusni pcelari to znaju na prvi pogled a neiskusnim pcelarima preporucujem da uvece (kad temperatura dozvoli da pcele nisu u kubetu) otvore kosnicu i pogledaju koliko ulica zaposedaju pcele. Blokada? Blokada sa medom ne postoji ako cete med spustati u prvi nastavak prilikom svakog prosirenja legla a polen ja nikad ne diram jer pcela zna koliko joj polena treba i ram sa polenom je neka vrsta „repera“(odredista) i milion puta kad joj uzmete polen ona ce tu ponovo naneti polen tako da joj samo bespotrebno tovarite jos jedan posao i obavezu koja joj skrece paznju i oduzima vreme i radne resurse za odgoj legla (ovo ne vazi npr. za suncokretovu pasu)..Med koji stavite dole ona ce prenositi gore jer instiktivno ne trpi med ispod a polen ce retko prenositi vec ce lagerovati novi umesto da je orjentisana na podmladak. Gde prosiriti leglo? Svako ima svoj sistem i razmisljanje tako da je ovo nezahvalna tema.. a da pisem tekst sa tematikom koja je vec milion puta obradjena nije moj cilj i namera!Prvo

D.Radanovic „Kako razrojiti kosnicu na pasi a nemate kod sebe praznu kosnicu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ „Kako razrojiti košnicu na paši a nemate kod sebe praznu košnicu“ Tokom pčelarenja čovek se nadje u svakakvim situacijama! Pise D.RadanovicNa terenu ,teorija i pcelarska praksa cesto nisu u saglasju i samo invetivnost i kreativno razmisljanje mogu neke problematicne situacije da rese.Cuvene 2014god. drustva su mi bila na planini Cer (bagremova pasa) a dvadesetak rojica je ostalo na stacionaru da se razvijaju na glogu,zestici i posle na bagremcu.Udarile su poplave,dobar deo rojica se utopio a sva oprema mi je bila poplavljena.A na bagremu usled kisovitog vremena pcele masovno krenuse u rojevni nagon.Avaj!Nijednog nastavka,krova i podnjace viska na bagremu jer sve je bilo potopljeno na stacionaru(moja greska).Nasi stari su govorili“Um caruje a snaga klade valja“ i „Budale se uce na svojim greskama“ i jeste tako! Znaci lr kosnice sa tri nastavka,rojevi maticnjaci i nedostatak rezervnih delova!!!!! Na selidbu sam poneo plasticne dzakove jer sam ih stavio ispred kosnica (nekad ponesem i stare staze-tepihe da ne moram da kosim travu ispred njih ) a i oni uvek zatrebaju na terenu-djubre,gomila sitnica i opreme staju u njih. U treci nastavak (mediste) sam prebacio maticu sa dosta hrane,ram otvorenog i dva rama zatvorenog legla sa pripadajucim pcelama,stresao mnogo pcele iz iste kosnice i sklonio u stranu i naravno ostavio sam deset ramova jer matica krece da zaleze vec u toku noci. Znaci dole su mi ostala dva nastavka na podnjaci i tu sam ostavio dva najlepsa maticnjaka a ostale porusio. Na drugi nastavak sam vratio zbeg,preko zbega sam celom povrsinom zbega stavio rascepljene dzakove a na dzak onaj treci nastavak(sa maticom) s tim sto je pomocno leto tog nastavka sad bilo okrenuto za 180% od glavnog leta(znaci taj treci nastavak se okrene i pcele ulaze odpozadi).Preko tog nastavka sam stavio opet dzak (probusiti rupice zbog ventilacije) pa poklopio krovom.Na plasticnom dzaku (foliji) koji se nalazi na prva dva nastavka (to je sad podnjaca trecem nastavku koji je postavljen obrnuto) ne treba probusiti rupe za ventilaciju jer onda ce feromon stare matice biti prisutan u donja dva nastavka. Dobar deo izletnica se vrati u donji deo kosnice a mlada pcela ostane gore da neguje otvoreno leglo i veoma brzo se reorganizuju i uspostave normalan zivot pcelinjeg drustva.Pcele iz treceg nastavka veoma brzo krenu da opste sa okolinom preko pomocnog leta koje je 180% okrenuto od glavnog leta dole na podnjaci.Ovaj sistem ima brojne varijacije,adaptacije i nuzno je zlo,ali nekad okolnosti nas primore na ovakve poteze.Ako ne postoji pomocno leto,onda se uz pomoc dve grancice improvizuje leto.. .Ako imate krov viska onda najlon i nije potreban vec treci nastavak stavljate direktno na krov i naravno taj nastavak opet rotirate za 180%(da pcele ulaze otpozadi).Kad dodate kompletnu konfiguraciju kosnice vi taj treci nastavak nosite kao samostalnu jedinicu na sledecu pasu,itd.Nisam pokusao da pricam o razrojavanju i medobranju u ovoj situaciji vec samo o momentu kad nuzda zakon menja!Umesto krova na terenu mozete staviti i poklopac od „smederevca“,najlon pa neke daske,lesonit a umesto dzaka i neku sper plocu,tablu ili vise kesa“tregerusa“ koje rascepite ali postavite tako da nema „lufta“(da pcele iz donjeg dela i obratno ne mogu da komuniciraju i zbog feromona).Zbeg preko kojeg je najlon ce obaviti svoju „nuzno nametnutu funkciju podnjace“.Foto D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Novi tip ekoloske kosnice!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Novi tip ekološke košnice Modni trend ili korisna inovacija!Vreme ce pokazati! Izvor http://www.yankodesign.com/2017/04/07/a-buzzworthy-beehive/Dizajner Will Jordan je konstruisao novi tip ekoloske kosnice koja me neodoljivo podseca na staru,dobru vrskaru!Priredio D.RadanovicOsim funkcionalne vrednosti ona ima neosporno i estetsku vrednost(veoma je lepa za oko) sto je veoma bitno.Kosnica imitira prirodno staniste pcelinje zajednice(postavlja se na 2metra iznad povrsine tla) tako da stiti pcele od napasnika a pcele ulaze odozdo( sa dna kosnice) pa sama gravitacija ima ulogu ceslja na letu.Materijal od kojih je napravljena kosnica sledi ekoloske standarde i sastoji se od drveta,plute i materijala napravljenog od gljiva(???).Izmedju dva sloja materijala nalazi se vazduh koji je odlican toplotni i zvucni izolator tako da su smanjene temperaturne oscilacije i buka koja dolazi iz okruzenja. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Razlike izmedju pcele i ose

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Grafikon Razlike izmedju pčele i ose-Nije na odmet i ovo znati! DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016