Pčelarenje Архиве - Страница 10 од 12 - Medpcelarskimagazin-pčelarske priče

R.Radivojac Matica trtusa i lazne matice

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Rajko Radivojac Matica trtuša i lažne matice Pčelari početnici često teško razlikuju djelovanje matice trutuše od djelovanja lažnih matica. Obe pojave su loše za pčelinju zajednicu, slične su, ali je nacin saniranja različit.Pise R.RadivojacGreške dovode do razočarenja i zato je potrebno je znati sledeće:Matica trutušaTrutuša je naizgled normalna matica. Posmatrajući je ne možemo ni po čemu da je razlikujemo od normalne matice. Pregledajući ramove sa leglom, na osnovu izgleda legla, mi je proglasimo trutušom. Matica trutuša nosi samo neoplođena jaja iz kojih se razvijaju trutovi. Na saću vidimo samo trutovsko leglo. To trutovsko leglo ne izgleda kao u normalnim zajednicama. Ono je nepravilno, jer matica polaže jaja i u radiličke ćelije, a one su premalene za uzgoj trutova. Pčele zato proširuju radiličke ćelije koliko mogu i tako deformišu radiličko saće. Trutovi izleženi u ovakvoj zajednici su u pravilu sitni i nedovljno razvijeni. Razlozi zbog kojeg matica nosi samo neoplođena jaja mogu biti različiti. Najčešće je u pitanju matica koja nije sparena. Njena spermateka je prazna. Isto tako, normalno sparena matica koja je bila sposobna da razvije velike površine legla može postati trutuša ukoliko potroši svu spermu iz spermateke. Pčele osjećaju da matica nije u redu i često pokušavaju da je zamjene povlačeći matičnjake na trutovskom leglu. Iz tih matičnjaka ne može da se odgaji matica, jer nema oplođenih jaja. Trutovi iz legla ovakve matice mogu polno sazreti, ali u konkurenciji normalno uzgojenih trutova vjerovatno nemaju šansu da oplode neku mladu maticu. Ukoliko pčelar ne interveniše zajednica koja ima maticu trutušu je osuđena na propast. Matica može da ostane neoplođena:Zbog nemogućnosti da izleti na oplodnju, ako su loše vremenske prilike u periodu kad je sposobna da se pari sa trutovima. Ako je loše vrijeme duži vremenski period matica prestari i oplodnja više nije moguća.Kod tihe smjene koja se dešava u periodu kada nema polno zrelih trutova. Matica koja je izletjela na oplodnju nema sa kim da se spari. To se najčešće dešava u rano proljeće ili u kasnu jesen.Ako pri radu sa pčelama u rano proljeće ili u kasnu jesen nehotično ubijemo maticu, a da to i ne znamo, pčele će sebi odgajiti maticu iz prinudnih matičnjaka. Takva matica se neće oploditi, jer u to doba nema trutova.Zbog nekog tjelesnog nedostatka ili oštećenja polnog aparata matice oplodnja nije moguća. Matica iz prisilnog matičnjaka odgajena od starije larve može biti nedovoljno razvijena i nesposobna za oplodnju. Znamo i da normalno sparena matica, koja je bila sposobna da razvije velike površine legla može postati trutuša. Ta pojava se objašnjava na sledeći način:Ako je matica stara smatra se da je tokom vremena potrošila svu spermu iz spermateke, pa zato nosi samo neoplođena jaja.Ako je matica mlada smatra se da njena spermateka nije bila dovoljno napunjena spermatozoidima.Ako je mlada matica odgajena od starije larve njena spermateka može imati malu zapreminu, pa primljena sperma bude brzo potrošena.Za mladu maticu koja brzo postane trutuša, uobičajen je naziv „nedovoljno oplođena matica“. Taj naziv nije u potpunosti odgovarajući. Matica može biti oplođena ili ne, a nikako djelimično oplođena. Za matice koje imaju manju količinu sperme u spermateci trebalo bi naći neki prikladniji naziv. Možda bi izraz „nedovoljno plodna matica“ više odgovarao. Saniranje zajednice sa maticom trutušomAko u zajednici ima dovoljno pčela možemo nakon uklanjanja matice trutuše zajednici dodati normalnu maticu. Ako je pčela malo ili ako je sezona pri kraju, nakon ukljanjanja matice trutuše pčele je najbolje pripojiti nekoj normalnoj zajednici. Lažne maticeAko je pčelinja zajednica dugo bez matice i bez legla, dolazi do pojave lažnih matica. To su u stvari, pčele radilice čiji su se jajnici aktivirali i počeli da stvaraju jaja. U takvoj pčelinjoj zajednici nedostaju matični feromoni koji kontrolišu ponašanje pčela radilica. Lažne matice mogu da polažu samo neoplođena jaja.One nisu potpuno polno razvijene, a i nemaju građu kao normalna matica. Pregledom nikako ne možemo ustanoviti koje su se pčele radilice pretvorile u lažne matice. U takvoj zajednici nikada nema samo jedna lažna matica. Ima ih više. U literaturi se može naći podatak da u uslovima dugotrajnog odsustva matice i legla u košnici 10 % pčela radilica mogu postati lažne matice. Drugi izvori kažu da taj procenat može biti i veći, čak do 60% pčela radilica. Sve one polažu jaja u iste ćelije saća, pa tako u jednoj ćeliji možemo vidjeti više jaja, nekada i po pet-šest. Lažne matice nemaju feromonsku kontrolu nad pčelinjom zajednicom. Pčele osjećaju nedostatak matice, pa započinju gradnju matičnjaka. Često počnu da grade matičnjak i iznad ćelija sa polenom, odnosno pergom. Iz matičnjaka u zajednici sa lažnim maticama ne može da se izleže matica, jer se ona kao što znamo, izvodi samo iz oplođenih jaja. Poklopljeno leglo lažnih matica je grebenasto i razlikuje se od normalnog legla, kao i od legla matice trutuše. Trutovi koji se izlegu iz ovakvog legla su sitni i ne mogu polno sazreti.Saniranje zajednice sa lažnim maticama.Postoje razni načini kako se može sanirati pčelinja zajednica koja ima lažne matice. Obično je potrebno dosta truda, a ishod je neizvjestan. Najjednostavnije je da sklonite takvu košnicu negdje na stranu i istresete sve pčele na travu. Ramove sa leglom odvojite na pretapanje, a ramove sa hranom dodajte nekoj drugoj pčelinjoj zajednici. Istresene pčele će se vratiti na mjesto gdje je bila košnica, a koje je sad prazno. Pošto nemaju svoju košnicu, te pčele će ući u najbliže susjedne košnice.Lažne matice će biti eliminisane na ulazu u te košnice. Na ovaj način smo jednostavno riješili problem. Usput smo iskoristili normalne pčele radilice iz zajednice sa lažnim maticama. Njima smo pojačali dvije susjedne pčelinje zajednice.Foto Rajko RadivojacOvo je tekst iz nove knige Rajka Radivojca,imate njegovu email adresu,mislim da ovu knjigu vredi imati.Hvala Rajko za ovako odlicnu knjigu,jos mnoge generacije pcelara ce se edukovati uz pomoc nje! Kontakt: radivojac@hotmail.com Rajko Radivojac Autor teksta Prijedor-Republika Srpska BiH) pcelari sa oko 100 LR i AZ kosnica,bavi se proizvodnjom matica.Pisac je nekoliko pcelarskih knjiga,objavljuje tekstove u BH Pcelar-u,Srbiji,Hrvatskoj i Sloveniji.Obavljao je 2007god. i 2008god. funkciju Generalnog

D.Dinic Rojenje(Najlepsa prica o roju koju cete ikad procitati)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Roj-Najlepsa priča o rojenju koju ćete ikad pročitati! Article My Modern MetAutor Marco Chin’s(autor ove prelepe ilustracije) Svi vi koji ste se pozitivno izrazili o mom pisanju doveli ste do toga da me sada hvata trema kad hocu nesto da napisem! Pise David DinicTe ovaj cita ujutru uz kaficu, te onaj pre spavanja za lepsi san, a ja uopste nisam imao tu nameru. Hteo sam samo da razjasnimo neke stvari, da uskladimo terminologiju, a sad moram da budem opezan, citaju ljudi. Srecom pa je sezona rojenja, te nije tesko pisati o necem tako velicanstvenom! Ima priroda svojih bisera, svojih lepota, prelepih jezera, visokih vodopada, pecina koje ostavljaju bez daha, ptica koje ljudi nazivaju -rajskim-, ali je rojenje pcela sigurno jedan od najlepsih dogadjaja koji postoje na ovoj nasoj planeti. Sam dogadjaj i nije impresivan, traje kratko, ali onaj ko razume zivot pcelinje zajednice, odnose koji vladaju u njemu, skup cinilaca koji je doveo do rojenja, ne moze a da ne ostane zadivljen. Rojenje pcela prevazilazi ljudske moralne okvire, iznad je zakona razmnozavanja mnogih zivotinjskih vrsta, oplemenjuje coveka na jedan neiskvaren praiskonski nacin. Sve u pcelinjoj zajednici mora da funkcionise besprekorno, svaka pcela mora da da svoj puni doprinos, matica mora da bude snazna i zdrava, svi moraju da rade ka jednom cilju i kad taj cilj ostvare, kad zajednickim trudom zajednica dostigne svoj maksimum, kada svi poslovi u kosnici budu zavrseni, leglo odhranjeno, hrana zatvorena i konzervirana za dugi period i kada bi trebalo da zavlada blagostanje i radost zivljenja, kada bi ljudskim merilima gledano trebalo da se posvetimo -sami sebi-, one sve napustaju i odlaze u neizvesnost. Zrtvuju hiljade sati rada, milione letova, ostavljaju pune magacine koji bi im omogucili siguran opstanak i odlaze da produze vrstu. Nesebicno. Zato su velicanstvene!Da bi me razumeli i oni koji ce svoj prvi roj uhvatiti ovih dana i smestiti u neku pozajmljenu kosnicu, moramo da se vratimo u mesec januar, tamo negde na snegom pokrivenu planinu. Dok napolju duva hladan vetar i pravi smetove, u jednoj staroj, iskrivljenoj, gromom opaljenoj i poluizgoreloj bukvi, matica zaleze svoje prvo jaje. To prvo jaje dovesce do roja od 25000 pcela koga cete -skinuti- sa grane. U bukvi ima jos jako malo hrane, vetar ubacuje sneg kroz rupu, a pcele, stisnute jedna uz drugu, greju to prvo malo leglo i mastaju o mirisu dzanarike. Hoce li je docekati? Dok svakog dana matica zaleze po neko jaje vise nego predhodnog, kroz rupu na bukvi pocinje da ulazi malo topliji vazduh. Po neka pcela se odluci da vidi o cemu se radi, odluci se i druga, klube se malo opusti, pcele dovlace blize i poslednje zalihe hrane. Nakon nekoliko dana miris procvetale leske daje prvu nadu u novi zivot. Svez polen. Matica ohrabrena ovim pocinje da zanosi jos vise, pcele, rizikujuci zivot odlaze do najblize leske. Radjaju se nove pcele. Zimske polako umiru . . . Od nekoliko stotina zalezenih jaja, leglo pocinje da se siri. Pcele izlaze svakodnevno na sat-dva, svaki put donoseci lepe vesti. Visibaba, dren i po neki maslacak salju svoje pozdrave matici. Ona odgovara prelazeci na susedni sat i zalezuci sve vise i vise jajasca. Svaku celiju pcele prvo ciste i poliraju, svaku larvu neguju i hrane, svaku kap nektara brizljivo sakupljaju, svako zrno polena planski odlazu. I tako million-miliona puta. I tako nepekidno. I danju i nocu. Kada procveta dzanarika, matica vise nema obzira prema pcelama. Zaleze neverovatan broj jajasca dnevno. Pcele joj odgovaraju donoseci prve kapi nektara koje su -visak- i odlazu ga iznad legla, potiskujuci maticu da polaze jajasca sve nize i nize prema otvoru na bukvi. Legla vec ima mnogo, ali stare, zimske pcele su iscrpljene, prezivele su sve strahote dugih zimskih noci i svakoga dana se sve manje njih vraca u bukvu. Cini se da nesto nije u redu, da neko nesto pogresno radi, pcela je sve manje, a obilje cvetova zove na zurku.Trenutak nesigurnosti prolazi, mnogo novih pcela se iznenada pojavljuje u bukvi, a umesto da matica na njihovo mesto zaleze jajasca, pcele je zbog obilja koje vlada preduhitre i njihove celije pune svezim nektarom. Mlade pcele zele da pomognu matici i u svakoj preostaloj supljini bukve izgradjuju novo sace koje matica krisom zalegne, ali pcele su neumoljive i polako zatvaraju med zauvek onemogucavajuci matici da povrati svoje prvenstvo. I tako danima. Cisti, poliraj, strazari, gradi, leti, donosi, preradjuj, prenosi, hrani, neguj . . . Zasto? U cemu je smisao svega ovoga? Dokle ovako?Situacija u bukvi polako izmice kontroli. Meda je sve vise, matica jedva da ima gde da polozi po neko jajasce, pcela ima previse, guzva je, a hiljade novih pcela ceka da se izlegne svakoga trenutka. Matica nailazi na jednu pomalo cudnu celiju, lici na zvoncic. Ranije nije bilo tako primamljivo, ali sada, nemajuci mnogo izbora polaze jajasce u nju. Ima takvih nekoliko, skroz na dnu saca, gotovo na samom izlazu. Zalegnuce i njih, za svaki slucaj. Nesto je ne hrane dobro ovih dana, smrsala je malo.Odjednom, cela ta guzva se utisa, sredi. Citava supljina u bukvi je puna meda, sace je svuda izgradjeno, leglo je odhranjeno, zatvoreno. Nesto se ceka! Nesto se dogovara! Neke pcele pokusavaju da progrizu rupu, da je prosire, neke jedu med iako nisu gladne, neke ne skidaju vostana ogledalca sa sebe. Cuje se neko neuobicajeno brujanje, nesto cega ranije nije bilo. Neko cudno raspolozenje obuzima zajednicu. Tajna se polako otkriva odabranima. Sutra, u podne, odlazimo na put. Gde? Jos ne znamo. Zasto? Mnogo nas je ovde, a jos ima puno njih koje treba da se izlegu. Ali to do sada nismo radile? Nismo, ali sada hocemo. Zasto? Idemo da probamo da zivimo ispocetka, nema vise ovde sta da se radi, a nas zovu -radilice-, znas! Mogu li i ja sa vama, svidja mi se nekako ta ideja? Naravno, samo prati maticu kada sutra krene napolje.Sutra, tacno po dogovoru, na vrhuncu svoje slave i snage, u izobilju i bogatstvu, onda kada

Slobodan Jeftić-Uvid u stanje pčela bez otvaranja kosnica

Premestanje kosnica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković Premeštanje košnica-Podsetimo se i odajmo počast starim majstorima pčelarske reči! Premestanje kosnica zajedno sa pcelama sa jednog na drugo mesto je posao koji zahteva strucnost i ne moze se vrsiti bilo kad.Pise B.VeskovicMnogi mladi pcelari,ne znajuci osnovne principe kojih se treba pridrzavati pri pomeranju kosnica,upropascuju svoja drustva nepravilnim postupcima pri premestanju sa jednog na drugo mesto.Ako kosnice sa pcelama premestamo na bilo koje rastojanje u krugu u kome pcele izletnice svakodnevno posecuju medonosno bilje,nastace velika pometnja,jer ce se sve vracati na mesto gde je prethodno bila kosnica.Tako ce u premestenoj kosnici ostati samo mlade pcele koje jos nisu izletale.Zato pri premestanju kosnica treba znati:Premestanje kosnica je najbolje obaviti u zimskom periodu(u okviru istog pcelinjaka). Kad pcele nisu izletale 20-30 dana,onda se izabere jedan dan koji nije previse hladan,ali ipak toliko hladan da ne izlecu pcele(ako je suvise hladno sva pcela koja spadne iz kubeta ce se smrznuti-primedba medpcel.mag.).Na mestu gde se zeli postaviti kosnica prvo se uredi postolje,pa zatim dva radnika pazljivo podignu kosnicu sa starog mesta i lagano je bez potresa prenesu na novo mesto.Mora se paziti da se ne dogodi ni najmanji potres jer bi to moglo dovesti do stresanja pcela na podnjacu.Vazno je da leta premestenih kosnica bude isto okrenuta kao sto je bilo na prvobitnom mestu i da visina postolja bude ista. Zelimo li da u vreme izletanja pcela premestimo kosnice i to na krace odstojanje,onda to mozemo pomeranjem kosnica svaki drugi dan i to nesto manje od pola metra u pravcu novo-odredjenog mesta,sve dok kosnice ne stignu na odredjeno mesto. Ako zelimo da selimo pcelinja drustva na rastojanje najmanje 6 kilometara vazdusnom linijom,onda se to moze vrsiti bez ikakvih stetnih posledica. Ako zelimo da premestimo ceo pcelinjak na manje rastojanje od sest kilometara,onda je najbolje pcelinjak prvo preseliti na udaljenost od minimalno 6 kilometara vazdusnom linijom i tamo ga drzati oko 35 dana,pa tek posle toga ponovo ga preseliti na zeljeno mesto. Ako rastojanje na koje zelimo da premestimo pcelinjak nije vece od 50 metara,ako u tom krugu nema drugih kosnica i ako je teren slican onome na kome se nalaze kosnice,onda mozemo direktno na to mesto preneti ceo pcelinjak.Ovo premestanje vrsi se uvece,kada prestanu da izlecu pcele a kosnice se postavljaju u potpuno istom rasporedu u kojem su bile na starom mestu.Staro mesto se mora preurediti tako da izgleda da tamo nije bio pcelinjak.Narocito treba paziti da na starom mestu ne ostane nijedna kosnica,pa makar ona bila i prazna,jer bi se pcele zaletale u tu kosnicu. Prvog dana posle premestanja pcelinjaka,veliki broj pcela posle izletanja iz kosnica se vraca na staro mesto.Medjutim,kada vide da tamo nema nista ,one ce uletati i u kosnice postavljene na novom mestu a neke ce se i duze zadrzavati na mestu odakle su premestene.Ovakvo nenormalno stanje bice najizrazitije prvog dana,drugog dana stanje se uglavnom normalizuje.Ako posle cetvrtog dana pregledamo kosnice,onda cemo videti da su neke kosnice prepune pcelama,dok su druga drustva vrlo oslabljena.To je znak da se pcele izletnice nisu vratile u svoja drustva.Zato je tad potrebno izjednaciti drustva.Ovaj nacin premestanja kosnica se vrsi samo u nuzdi ali treba ga znati.Posebno ukazujemo na to da se pcelinja drustva uopste ne smeju pomerati na kraca rastojanja,narocito u vreme izrazito bespasnog perioda,jer bi se tad javila grabez i tuca pcela. Medjutim u vreme glavne pase takva pomeranja takodje ne treba vrsiti,jer bi se za nekoliko dana,dok traje pometnja medju pcelama,izgubila glavna pasa i smanjili se prinosi meda.To prakticno znaci da se premestanje kosnica na kratka rastojanja moze vrsiti samo u periodu kada u prirodi ima u dovoljnim kolicinama podrazajne pase ili jos bolje da ima obilne pase.Seoba na veca rastojanja se moze vrsiti uvek,izuzev u vreme hladnih dana kad se pcelinja drustva nalaze u periodu prividnog mirovanja.Posebno ukazujemo da se pcelinjak tokom mirovanja,znaci u zimskom periodu ne pomera bez velike nuzde i potrebe jer tada im je potreban apsolutni mir. Preuzeto iz „Radovi na pcelinjaku po mesecima“ Bozidar Veskovic-dipl.inz.poljoprivrede Zadruga-Beograd 1978. Bozidar Vesković Autor teksta Preuzeto iz knjige! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Livadic Moj nacin formiranja nukleusa

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više s.livadIć Moj način formiranja nukleusa Moj način formiranja nukleusa Finalni izgled.Moj nacin proizvodnje nukleusa od rojevnih maticnjaka.vise volim da idem u visinu nego u sirinu, zauzima manje prostora a i treba manje opreme.Kad izvadim pregradu ,tijela mogu koristiti kao pune nastavke.Pise Senad LivadicEvo Dragane da krenemo i da objasnim citaocima sajta „medpcelarski magazin“ kako ja to radim! Dobra pcelarska praksa je da svaki pcelinjak bi trebao da ima na tri kosnice po jedan nukleus.Nukleusi se mogu koristiti za vise namjena, i korisni su na pcelinjaku.Ja ih koristim za razrojavanje ili pojacavanje slabijh drustava ili za prodaju.U poslednje vrijeme radim tako sto sastavim nekoliko nukleusa i napravim jako drustvo pred glavnu pasu , jer je veoma tesko kontrolisati jake zajednice da ne udju u rojevni nagon.Ja sam u prilici ovdje u Americi da nabavim sparene mlade matice sest sedmica prije pocetka cvjetanja bagrema. To je sredina Aprila.Ako cu da prodam ,onda napravim pet okvira i prodajem a ako rastavljam drustvo , onda na kosnici (koristim Farrara)stavim razdjelnu dasku i postavim mladu maticu gore.Sedmicu dana prije cvjetanja bagrema sklonim gornju maticu i sve pcele idu u donje drustvo i tako ga pojacavaju.Ako nadjem drustvo koje je uslo u rojevni nagon i vec ima zrele maticnjake , onda staru maticu izdvojim u drugi sanduk sa nesto pcela a od maticnjaka formiram sto vise mogu nukleusa kako bi dobio vise mladih matica.Od tog drustva svakako nema prinosa, jer pcele kad udju u rojevni nagon smanjuju aktivnost i do 70%.Tokom cijele godine proizvodim matice od maticnjaka koje nadjem u drustvima,pa sta se izleze….ne bavim se proizvodnjom matica,presadjivanjem larvi ili kojom drugom metodom jer za to nemam vremena .Pogledajte video Senada Livadica „Moj nacin formiranja nukleusa“ YouTube kanal medpcelarskimagazin Senad je inace iz Bosne i Hercegovine a zivi u USA(Warren-Michigan) i tamo se bavi pcelarstvom.Ovde smo objavili fotografije kao divan primer kako nas covek i u inostranstvo moze da prenese deo svog sna iz zavicaja i da zivi te iste snove negde daleko od rodnog kraja i zavicajnog neba..Njegovo bavljenje pcelama je delic rodne grude koja se nikad ne zaboravlja a veselo zujanje pcela ga podseca na Bosanske behare,miomirisna i opojna proleca i zivopisna vrela leta na brdovitom Balkanu. s.livadIć Autor teksta Pčelar Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

V.Joksimovic „Prinudna smena matica i maticnjaci“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više V.Joksimović-preminuo 7.09.2018 god. „Prinudna smena matica i maticnjaci“ Pise Vukic Joksimovic „Prinudna smena matica i maticnjaci“ Nabavi prva drustva, obilazi, posmatra, ne spava mu se, čita knjige do zore, prisluskuje starije pčelare, pitao bi nešto ali ne zna šta, da mu se nebi smejali: „vidi šta ovaj pita, nema pojma“. I tako mu prolaze dani. Čuje i čita – treba da odradi neki pregled, koji, kako, šta da vidi ?A mora. Tu je dimilica, kosmonautsko odelo…ali ruke se tresu. Vadi ram po ram i gleda. Aha, ovo je med (lizne nekako kroz mrezicu kape), ovo je leglo ili polen ili ono kao perga, a šta je ovo krupno?Mora da su trutovi. I zamori se od straha i zujalica oko glave. Zatvori kosnicu pa će za nedelju dana, jer radi pa opet za vikend ima slobodno vreme. Do vikenda će malo da obnovi literaturu. Da potraži maticu. Na slici se vidi kako izgleda. I setio se: ono krupno debeloguzo su sigurno trutovi. Sve ostalo su pčelice i još samo da vidi maticu. Brzo dodje vikend i novo otvaranje kosnice, sa malo manje straha i nervoze. Ima sliku matice u glavi i u potragu… I odjednom vidi nešto novo: leglo se ponegde nekako isteglo pa visi niz saće. Uh … Mora da pita starijeg pcelara a on mu ko iz topa odbrusi: ubio si maticu. To je žir- matičnjak. Ovo je bio uvod u prinudnu smenu matica. Kada u kosnici iz nekih razloga nestane matica pčele radi spašavanja pčelinje zajednice kreću sa odgajanjem nove matice. To je takozvana prinudna smena. Pored nekih bolesti matice i namernog obezmatičenja najčešći uzrok prinudne smene je nepažnja pčelara pri pregledu drustva. Prejako dimljenje otera maticu prema bočnoj letvici a drhtave ruke pčelara početnika je ramom prignječe uza zid kosnice.Vadjenjem rama iz sredine košnice i iskusni pčelari ubiju maticu. Zato pri pregledu treba uvek prvo izvaditi krajnji ram, ostaviti ga na stalak ili pored kosnice i pomeranjem sledeceg rama nastaviti sa planom pregleda- intervencije. No ni to nije dovoljno. Često se pčelar priseća kada je pčelinju zajednicu pregledao zadnji put da bi doneo odredjene zaključke u vezi sa dešavanjima u košnici. Često je nešto vezano i za satnicu a ne samo za datum ali ne može npr. ono olako „pre 10- 15 dana“. Zato pčelar mora voditi dnevnik preglada u koji upisuje svaki pregled i svako zapažanje. Posebno upisuje nove termine za neophodne intervencije. Bar da bi znao od kada je ono „istegnuto leglo koje visi“. Ostavimo raspravu o kvalitetu prinudne smene matica i stavove proizvodjača „selekcionisanih“ matica (maticčari- novi termin) za drugu temu. Ali nema veće sreće i zadovoljstva pčelara početnika od uspešno proizvedene sopstvene prve matice. Nešto više o prinudnim matičnjacima. Kako prepoznati da u drustvu nema matice. Pčele su uzrujane, na prednjem zidu kosnice vide se kako ubrzano jure po zidu i poletaljci kao da nešto traže. Traže maticu. Posle nekoliko sati od postojećih larvi kreću sa izgradnjom a bolje reći nadgradnjom matičnjaka nad larvama radiličkih ćelija. Larve hrane matičnim mlečom a radiličke ćelije proširuju i stvaraju uslove za normalan i ubrzan razvoj matice. Ovde moram napomenuti i brigu proizvodjača matica (maticčari) da u radiličkoj ćeliji ne može da se proizvede dobra matica. Oni znaju da je i njihova presadjena larva poreklom iz iste radiličke ćelije. Kod matica iz rojevnog nagona i iz tihe smene jaje je isto i za radilice i za matice ali pri tome je početak matične ćelije sužen pri vrhu, pčelari ga zovu zvončić jer liči na zvono. Zvončić je sužen pri vrhu na prečnik radiličke ćelije da bi matica mogla da položi oplodjeno jaje. Kasnije pčele taj suženi vrh prošire. Na isti mačin pčele proširuju vrh radilićke ćelije pri nadogradnji matičnjaka. Ćelije Jentera i Nikot aparata su nešto malo pliće od radiličkih, jer njih pčele ne mogu proširivati, a dovoljno duboke da matica položi oplodjeno jaje. Jasno je da u široke medne ćelije ista matica polaže samo neoplodjena jaja. Isto tako, npr., neko bi pomislio da matica polaže oplodjena jaja u izgradjen matičnjak. Oplodjena jaja polaže samo u radiličke ćelije i matične početke- zvončiće. Kad nestane maticaPo nestanku matice, bez značaja da li je ubijena, oduzeta ili na drugi način nestala, pčelinja zajednica ima leglo u svim stadijumima. Najvažniji deo su 1-2- i 3-dnevna jaja i 1-2- i 3-dnevne larve. U danima posle „nestanka“ matice pčele imaju mogućnost da sledeca četiri dana povuku matičnjake na jednodnevim larvama a istovremeno u sledećih pet dana na dvodnevnim i sledećih šest dana na trodnevnim larvama (vidi tabelu). U nedostatku ovih larvi pčele mogu povući matičnjake i na starijim larvama. To se u nekim slučajevima i dešava. Npr. kada pčelar ostavi kavez sa maticom u drustvo radi zamene. Matica ne izadje u za pčele realnom vremenu i pčele povuku matičnjake a matica ugine.Poznato je da pčele jednodnevne larve , postoje i tvrdnje i za dvodnevne, hrane matičnim mlećom. Bez značaja je tada zagovaranje maticčara da matice prinudne smene nisu jednako dobre kao one proizvedene pri presadjivanju ili iz Jentera/Nikot aparata. Samo treba pčelar da vodi evidenciju i postupa u skladu sa stadijumom razvoja larvi matičnjaka prinudne smene. Tu treba i iskustva. Datumi govore sve. Dovoljno je znati da se svi matičnjaci, bez obzira na metodu proizvodnje zatvaraju deveti dan od polaganja jaja. Očigledno da se u istom trenutku u obezmatičenoj pčelinjoj zajednici mogu naci matičnjaci započeti od 1-2- i 3- dnevnih larvi. U nekim slučajevima mogu se pojaviti i matičnjaci započeti na još starijim larvama. Šta je značajno znati. Pomenuto zatvaranje matičnjaka peti dan znači poznato pravilo 120 sati. Matematika je prosta. Sve matične ćelije započete na larvama starijim od jednog dana biće zatvorene posle 120sati od obezmatičenja odnosno petog dana. Tri dana jaja plus jedan dan 1-dnevna larva i plus pet dana je deveti dan. Pre toga su zatvoreni svi matićnjaci započeti na trodnevnim larvama (četvrti dan). Šta pčelar treba da uradi: da petog dana poruši sve zatvorene matičnjake. Na taj način ostace samo otvoreni matičnjaci započeti na jednodnevnim larvama.

Seksualni zivot matice(Dosije 4deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Milinko Borić Seksualni život matice(Dosije 4deo) Tekst:Milinko BoricBez plodne matice,pcelinje drustvo Ne moze da živi i opstane.Ako pcele imaju maticu slabije plodnosti ono ce postepeno slabiti a ako drustvo ostane bez matice,neminovno mora uginuti.Da bi mogla u potpunosti da odgovori na svoje zivotne zadatke a to je da obnavlja drustvo,matica raspolaze i odgovarajucim organima.Polni organi smesteni su u uzetku njenog tela.Polni organ se sastoji od jajnika(dva) u kojima se stvaraju jaja i kanala koji sluze za odvod jaja.Isto tako raspolaze semenom kesicom koja sluzi kao spremiste semena koje matica prima od truta prilikom sparivanja a nalazi se ispod jajovoda.Polni organ matica zavrsava se vaginom u koji se smesta polni organ truta prilikom sparivanja.Mlada matica koja se tek izlegla nije odmah sposobna za parenje .Nagon za parenjem se pojavljuje nekoliko dana kasnije(i pcele je teraju na oplodnju-primedba D.Radanovic),otprilike 3-7 dana od radjanja.Prilikom samog akta sparivanja,polni organ truta(kapulacijska cev) ulazi u vaginu matica.Uz kapulacijsku cev nalaze se ostali polni organi truta.Po sparivanju,trutovsko seme(spermatozoidi) prelaze u maticinu semenu kesicu i kasnije sluze za oplodnju jaja.Trut Nakon sparivanja Ne moze povuci iz vagine svoju kapulacijsku cev,ona se odvaja od trutovog tela i on mora da ugine.Matica se ponekad sama oslobadja kapulacijske cevi ali joj obicno pcele pomazu u tome pri povratku u kosnicu. Cesto se moze videti matica po povratku sa svog takozvanog „svadbenog leta“ kako nosi beli koncic u svom zatku a to je ostatak trutovskog polnog organa.Inace matica polaze jaja iz kojih se legu i razvijaju pcele,trutovi i matica.Opstanak pcelinjeg drustva moze da osigura samo plodna matica koja je sparen a i oplodjena od strane truta.Takva matica nosi dve vrste jaja,oplodjena iz kojih se razvijaju pcele radilice i neoplodjena jaja iz kojih nastaju trutovi.Jos 1845god. Dzerzon je postavio teoriju o“Devicanskom radjanju“ sto su kasnije mnogi drugi naucnici i potvrdili.Za pcelare Ovo saznanje je imalo izuzetnu vaznost jer objasnjava pojavu da mlade matice koje nisu uspele da se oplode iz bilo kog razloga(losih atmosferskih prilika,deformiteta matica ili organskih poremecaja) ili stare matica koje su potrosile svoje zalihe trutovskog semena,legu samo trutove iz neoplodjenih jaja.Sparivanje matica se vrsi u vazduhu.Nije pravilo da se matica pari sa samo jednim trutom,njih moze biti i vise.Ako se matica Ne oplodi u roku od mesec dana ona gubi sposobnost oplodnje i ostane jalova.Za vreme sezone ako je pasa dobra i vremenski uslovi pogoduju,pcele vise hrane maticu i ona moze dnevno da nosi od 1500-2000 jaja. Pod nepovoljnim pasnim i vremenskim uslovima matica moze i da prestane da nosi jaja.Najbolju plodnost matica ima prve i druge godine zivota a u trecoj nosivost opada pa iz tog razloga mnogi pcelari menjaju maticu svake ili svake druge godine.Iz knjige“Pcele u vocnjaķu Milinko Boric Sarajevo 1965god.Pogledajte video“Povratak matice sa svadbenog putovanja“ YouTube kanal dvavsbdacro .Vidi se beli koncic(deo truta) Milinko Borić Autor teksta Iz knjige“Pcele u vocnjaķu Milinko Boric Sarajevo 1965god. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Spancic“Moj nacin sprecavanja krecnog(vapnenastog)legla“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dražen Spančić Kako se borim protiv krečnog legla! Zadnjih godina jedan pčelinjak od 70 zajednica ima dvadesetak zajednica koje vuku ovo gljivično oboljenje..Pokušavao sam na sve načine izliječiti ih ali ne ide, bolest se nakon zaliječenja ponovo vraćala..Proljetos sam izimio jednu zajednicu koja je još sa jeseni bila jako zaražena ali uz moju brigu prebrodila je zimu..Na žalost ista košnica nije imala dovoljno snage da posluži za experiment ove godine..Kopao sam nadalje po pčelinjaku i na moju žalost jedna od rodonačelnih zajednica izgubila je maticu..Pomenutom bezmatku dodao sam maticu iz zaražene zajednice..Pazite!! Prenio sam samo maticu!! Dakle, sve spore, saće, med ostali su u zaraženoj košnici..Nakon odokativnih 45 dana nova zajednica obolila je od vapnenastog legla (pomenuti bezmatak kojem sam dodao maticu).. Ne treba biti previše pametan da bi zaključio kako je matica razlog pojave bolesti u do tada zdravoj košnici..Kada su na svijet došle pčele od nove matice, iste su bile nesposobne da se bore protiv vapnenastog legla..Dakle, stvar je u genetici koju prenosi matica!! Pise Drazen Spancic Ponukan takvim iskustvom došao sam do nekog svog zaključka, kojeg ostavljam vama na prosudbu da li je realan..Ima li smisla liječiti vapnenasto leglo gdje je ista matica u košnici?? Nema!! Zašto?? …pa zbog toga što je matica glavni razlog sa svojim genom koji prenosi na pčele i nakon zaliječenja bolest se nastavlja ili rijetko kada prestane..Da je zajednica bila sposobna boriti se protiv ove bolesti ne bi je niti dobila..Sada kada se zarazila, kakvog smisla liječiti je??Nikakvog, dobiti će bolest iznova.. Mnogi od nas se zavaravaju i tvrde da je zajednica ozdravila ali samo odokativnom procjenom jer na letu ili na podnici ne vide izbačene mumije..Ali, da li je baš tako?? Nije!! Neke zajednice imaju jak nagon za čišćenjem ali nisu u stanju u potpunosti osloboditi se spora i bolest djeluje u tihom obliku..Kako sam to saznao?? Jednostavno sam svakodnevno pratio uložak na podnici i pronalazio sam jedva jednu mumiju u toku tjedan dana..Neko bi rekao da je to zanemarivo ali nije..Vješte pčele će blagu zarazu očistiti prije nego li vi to primjetite i izbaciti će mumije van iz košnice..Tek kada u zajednici izvadite plodišni okvir (najbolje djevičanski, friško izgrađeni okvir) vidjeti ćete šareno leglo, preveliki broj praznog saća u kompleksu zatvorenog legla.. Nije tu stvar u lošoj matici koja preskače ćelije nego se radi o tome da su pčele očistile bolesno leglo i nastale su praznine..Takve zajednice u prosjeku imaju vrlo malo meda za vrcanje naspram drugih zdravih zajednica..Zašto?? Pčele u prosječnoj godini potroše oko 150kg meda (nekada više a nekada manje, što ovisi od godine) ali vapnenaste zajednice potroše više..Zašto?? Zato što matica pokušava nadomjestiti leglo i neprestano nosi,leglo troši hranu i u konačnici nema vrcanja..Zajednica koja je obolila potrošila je 20kg hrane više od zdrave i to je upravo onaj višak koje je trebao ići pčelaru..Dakle, blage zaraze su neproduktivne pčelaru i hrane samo sebe..Kako bi bolje razumio svoje proljetno iskustvo odlučio sam sve vapnenaste zajednice obezmatičiti (imale su 8-9 okvira legla) i pustio sam ih da povuku prisilne matičnjake.. Period dok su bile bez legla dalo im je mogućnost da se oslobađaju od spora jer je bilo tihe paše, a poznato nam je da tiha paše stimuliše pčele na čišćenje..Kada su matičnjaci bili zreli pokidao sam ih i u bezmatke dodao zrele matičnjake selektiranih zajednica otpornih na ovu bolest..U pomenutom razdoblju kada legla bilo nije sve sam zajednice pošpricao preparatom Bee Protect H (kompletnu unutrašnjost košnice, saće, pčele, leglo itd..)Leglo mladih matica u pravilu bilo je zdravo i bolest mi se za sada nije pojavila..Imam informacije da su neke kolege koje nisu mjenjali matice nego su pustili da kćerka nastavi lozu kako se u takvim zajednicama bolest nastavlja. .Moguće da je majka prenijela na kćerku dio genetike ali isto tako treba sačekati da na svijet dođu pčele mlade matice i istima dati mogućnost da se pokušaju očistiti..Ako bolest niti tada ne bude očišćena savjetujem da se zajednica uguši sumporom jer liječenje dalje nema smisla.. Znam, mnogi od vas koji ovo budu čitali pitati će se zar nije previše mjesec dana bez legla u košnici..Istine, malo će zajednica pasti na snazi ali ako joj pomognete prihranom u 7-8mj stići će razviti se u produktivne zajednice..Bolje da bude malo i slabija nego da vučete potencijalnu zarazu na pčelinjaku, koja nije produktivna niti vama niti samim pčelama..Pročitajte, komentirajte, sudjelujete jer na taj način svi nešto naučimo 🙂 Foto Dusan Dule Tomic Kontakt Spancic.drazen@gmail.com Dražen Špancić Autor teksta Drazen Spancic-pcelar iz Siska(Hrvatska) svoje visegodisnje druzenje sa pcelama i rad sa mnostvom kosnica koji su doneli veliko iskustvo i znanje,cesto pretace u vrhunske autorske tekstove koji su publikovani u svim znacajnim pcelarskim casopisima.Osnivac je velike FB grupe“Pcelarstvo u srcu“ i svojim savetima doprinosi popularizaciji iemancipaciji pcelarstva! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pcelinjaku.J.Balint

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pčelinjaku Ovaj tekst je vec dve godine najčitaniji na ovom sajtu! Ovaj tekst je premijerno objavljen na ovom sajtu ! Kada radite sa velikim brojem košnica uglavnom vam je najveći problem nedostatak vremena!Pise Janos BalintFarar kosnicaSezona je užasno kratka a planovi su ambiciozni .Sve poslove bi trebalo odraditi u najkraćem vremenskom periodu, da bi iskoristili što više paša,nektarske i polenske,zatim formirati što više oplodnjaka proizvesti što više matica i rojeva a vreme nas ne čeka samo leti.Loše vremenske prilike nam često kvare planove,a obično nam je kratak dan i nervoza je sve više prisutna u vazduhu.Da ne bi uzalud trošili vreme, suvišne poslove,po nama nepotrebne nećemo raditi!U nizu nepotrebnih poslova dotaknut ću neke ovom prilikom,kada ću pisati o uzimljavanju.Sa pripremama za uzimljavanje krećemo već početkom suncokretove paše.Da bi sačuvali kompaktnost plodišta od tog perioda pa do prolećnog razvoja,odnosno do dodavanja satnih osnova više ni jedan jedini okvir ne pomeramo u plodištu.Ne ubacujemo više satne osnove u plodište,iz razloga što više ne postoji dovoljno dug vremenski period da iz tog novoizgrađenog saća se izlegu tri generacije pčela. Takvo hladno saće nije pogodno za zimovanje a što je najgore u avgustu mesecu kada se delimično formiraju zimske pčele takvo saće bi izbegavala matica,nebi polagala jaja u takav sat,pa bi time imali manje legla a samim tim i manje zimskih pčela.Pošto mi više ne diramo plodište moram reći da kod nas nema pakovanja ramova, sređivanja plodišta za zimu.Vodimo se linijom prirodnog ponašanja pčela u prirodi.Kao što znamo pčele već više desetina miliona godina žive na ovoj planeti i mislim da puno bolje znaju od nas pčelara gde treba lagerovati hranu,odnosno polen i med.Pčele su insekti i one to rade po svom instiktu.Neće biti na odmet da se podsetimo kako se ponaša roj kada se otpusti i nastani se u prirodi u šupljini nekog stabla.Saće će graditi od vrha staništa prema dole i u isto će lagerovati med.Kada se matica oplodi,roj će početi sa negovanjem legla,što znači da će intenzivno sakupljati i polen koji je preko potreban za odnegovanje legla.Sakupljeni polen lageruje neposredno oko legla u svakom saću tačno tamo gde mu i treba.Leglo se širi prema dole kako i grade saće i preostali polen što nisu potrošile pretvaraju u pergu i pokrivaju odnosno konzerviraju sa medom.Isto rade tokom čitave sezone i na kraju sezone će imati iznad glave debele vence meda a ispod tog meda i dovoljno perge,koja im je preko potrebna za rani prolećni razvoj. Dali neko sređuje, odnosno pakuje ramove u plodištu kod takvih društava?Naravno da ne!Kuća se .sređuje obično onda kada neko napravi nereda u njoj.Kod nas prilikom oduzimanja suncokretovog meda plodište ostaje netaknuto u kojem ima oko 8 kg.hrane a ne skida se ni poslednje dodato medište gde ima oko 4 kg. uglavnom nezrelog meda,što ukupno čini oko 12 kg.hrane.U tom periodu to je optimalna količina hrane koja je preko potrebna za normalno funkcionisanje pčelinjih društva.Neposredno nakon oduzimanja medišnih nastavaka sa jednim otvaranjem košnica uradit ćemo pregled,zaštitu protiv varoe i dodavanje polenske pogače.Pregled. Nikada,pa ni ovom prilikom ne tražimo maticu u zajednicama,jer vremena za to i nemamo,po mom mišljenju je to nepotreban posao jer prisustvo i kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla.Ako kod pojedinih društava količina i kvalitet legla nije zadovoljavajuća,takvim društvima pripajamo roj sa mladom maticom.Pripajanje ćemo uraditi tako što ćemo sa rastvorom rakije poprskati i društvo i roj(izjednačiti mirise),i bez novinske hartije ili bilo čega jednostavno nastaviti,spojiti.Izbor kvaliteta matice prepuštamo pčelama.Jedino kod ovih društava sređujemo plodišta i tom prilikom skoro redovno nalazimo obeleženu mladu maticu.Zaštita od varoe.Da bi zaštitili leglo iz kojih će se izlegati zimske pčele,neposredno sa pregledom krećemo sa tretiranjem pčelinjih zajednica protiv varoe.Znajući da varoa najveći deo života provodi u zatvorenom leglu i da bi je što bolje suzbili,sa tretmanom obuhvatamo period ciklusa zatvorenog legla od 13 do 14 dana.Mi u ovom periodu u uglavnom koristimo preparate sa produženim dejstvom i obavezno kontrolišemo efikasnost istih.Izbegavamo nekontrolisano prekomerno tretiranje zajednica.Dodavanje polenske pogače. Prouzrokovano sušom u ovom periodu često zna biti bespašnog perioda i to je razlog dodavanja polenskih pogača čime delimično obezbeđujemo polensku i stimulativnu pašu.Pratimo unose i ako na vagi beležimo opadanje,pristupamo prihranjivanju sa tečnom hranom.Prihranjujemo da se ne smanjuju zalihe hrane,kako društva ne bi prestala saodgajivanjem legla. Sredinom avgusta zamenjujemo mesta nastavcima,gornji nastavak-medište stavljamo na podnjaču a plodište na njega.Deo meda uglavnom nepoklopljeni med iz medišta pčele će preneti gore u plodište,što ima stimulativno dejstvo na društvo,ujedno se povećava i visina mednog venca u plodišnim ramovima.Jedno od pravila u pčelarstvu je da krajem avgusta u koliko okvira ima legla toliko će ulica zaposedati i zimsko klube.U drugoj polovini septembra obično se smanjuje obim legla i da ne bi ostale prazne ćelije iz kojih se izlegu pčele,vršimo dohranjivanje pčelinjih zajednica sa gustim šećernim sirupom odnosa 2:1 u korist šećera.Sirup pripremamo i invertujemo u duplikatoru.Ovim dohranjivanjem dopunjujemo zimske zalihe hrane i one će biti približno 20 kg.Dodatu energetsku hranu pčele će trošiti u zimskim mesecima dok su u stanju hibernacije, kada ne neguju leglo a što je važnije, klube će sa svih strana biti u kontaktu sa hranom pa će se pomerati po vertikali nagore što je i prirodno.U ovom periodu ne utopljavamo društva iz razloga da bi što ranije prestala sa odgojom legla.Decembra kada više nema legla u zajednicama i varoa se nalazi na pčelama nezaštićena, dajemo joj završni udarac.Ovo poslednje zimsko tretiranje više godina unazad radimo sa oksalnom kiselinom, metodom nakapavanja. Zbog uštede vremena,sa jednim otvaranjem košnica uvek pa i ovaj put ćemo odraditi više poslova,zimsko tretiranje i uzimljavanje.Uzimljavanje se sastoji u tome što ćemo foliju kojom je prekriveno plodište saviti na pola i položiti na sredinu satonoša tako da se okolo vide satonoše.Preko toga ćemo položiti jedan petoslojni karton koji sa zadnje ima otvor od 5×10 cm,zatim cemo vratiti zbeg.Zbeg prekrijemo drugim kartonom i na kraju poklopimo sa krovom.Ovim načinom utopljavanja dobijamo suva plodišta bez pojave buđi i plesni a delimična promaja

J.Balint Skidanje medista -kratki video

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Skidanje medišta-Kako to rade profesionalci! Radimo sa velikim brojem košnica i nemamo toliko vremena da bi predhodnog dana postavili bežalice da bi narednog dana skidali iste,zato jednostavno u jednom danu skinemo medišta i poređamo ih okrenute na kant na krovove susednih košnica,izduvamo pčele,ređamo na posebne palete,tovarimo i istim principom skidamo ispred prostorija za vrcanje,paletarom se uvlače u prostoriju i pristupa se vrcanju.Kada je paša polovična kao i ove godine pa nisu sve ćelije napunjene sa medom,mnogo je praznog prostora u medištu samim tim je i mnogo više pčela se nalazi u medištu i kada se izduvaju dolazi do toga da je oblak pčela u pčelinjaku.Moram biti iskren i reći da su zajednice izuzetno dobro razvijene.Zvučaće neverovatno ali pčele su bile izuzetno mirne nisu ubadale iz razloga što je prisutna paša, paša bagremca. Pozdrav! Pogledajte zanimljiv video koji prikazuje skidanje medista na pcelinjaku Balinta(2017god).YouTube medpcelarskimagazin Skidanje medista-pasa 2017god.Pritisni sliku da je uvećaš! pcelarbalint@ptt.rs 064/1645756 ,Kozaračka 5 Zrenjanin Janoš Balint J.Balint Autor teksta Profesionalni pcelar iz Zrenjanina,pcelari sa svojom porodicom sa preko 800-to proizvodnih drustava u zaokruzenom sistemu proizvodnje pcelinjih proizvoda.Strucni predavac,autor tekstova i pre svega veliki covek kome mozete uvek da se obratite za podrsku i strucan savet Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pcelarski „Don Kihot“ sa Vlasica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Pčelarski „Don Kihot“ sa Vlašića Reportaža i razgovor sa Ekremom Karahodžićem,čovekom koji je život posvetio pčelama! Pcelarski vetrovi i borba sa vetrenjacama! Remek delo, roman „Don Kihot“ je najcitanija i najvise puta prevodjena i izdavana knjiga na svetu posle Biblije.U romanu cuveni Don Kihot plemenito i istrajno se bori za svoje ideale i viziju nekog boljeg i humanijeg drustva,jurisajuci hrabro na vetrenjace.Upoznali smo Ekrema Karahodzica,pcelara sa Vlasica koji nas neodoljivo podseca na legendarni lik glavnog junaka ovog svetskog knjizevnog klasika jer Ekrem boreci se sa svim pcelarskim nedacama koje mogu snaci jednog pcelara(krada kosnica,medvedi…) uporno jurisa na svoje vetrenjace i bori se za svoju viziju zivota a njemu je to Pcelarstvo i zivot sa pcelama!Uz to na svom pcelinjaku ima i cuvenu kosnicu vetrenjacu. Ekrem Karahodzic je rodjen 1953 u Tesnju.Pcelarstvom se bavi od 1979god a zanomadio se 1983god. 1997 je osnovao U.P.“Pcela“-Tesanj.Jedan je od osnivaca Saveza pcelara Ze-Do. Kantona.U Tesnju uzimljuje oko 200 kosnica koje seli tokom godine sirom Bosne i Hercegovine na nekoliko pasa.U prakticno Pcelarstvo uveo je vise desetina ljudi koji se sad samostalno uspesno bave pcelarstvom.Iako se dugo godina bavio proizvodnjom matica,zadnjih godina se posvetio proizvodnji maticne mleci,prevashodno zbog boljih finansijskih rezultat.Usavrsio je proizvodnju maticne mleci,inovirajuci kalup za proizvodnju maticnih osnova kojim se moze odliti u proseku 4000 maticnih osnova za jedan sat. Svake godine ,posle bagremove pa se,kosnice je selio dalje ali 1997god. dolazi na Babanovac na Vlasicu i tu ostaje.Od tada svake godine svoj pcelinjak u letnjem prirodu stacionira na Vlasicu a odatle u zavisnosti od pasnih prilika,pcele seli po drugim planinama,zavrsavajuci sezonu sa vreskovom pasom na Hercegovackim kamenjarima kako on kaze“Na vresku seleci pcelari,popravljaju losu sezonu“. U svojoj pcelarskoj praksi doziveo sam sve i svasta.Bilo je poplava,mina,lopova(kradje pcela,vage,opreme)prevrtanja i izvrtanja,gusenja,medveda,vukova i zmija,inspekcija i drugih sitnih zivotinja-uz osmeh nam nabraja Ekrem.Bilo je i bolesti i gladi pcela,neuspeha i uspeha.Moja ljubav prema pcelamaje velika,neizmerna,neopisiva.Vise ne znam dali se ja bavim njima ili one sa mnom ali znam da ne mogu bez njih,pa ako nisam pcelar onda sam njihov rob -tvrdi nas sagovornik koji je zaista veliki zaljubljenik u pcelarsvo. Kad smo ga pitali o njegovoj cuvenoj kosnici-vetrenjaci,on nam je odgovorio“Imao sam potrebu da na mestu gde je sad kosnica-vetrenjaca,postavim senzorni reflektor kako bih ometao medveda sa kojim vec dugo ratujem .S obzirom da je ova moja lokacija u neposrednoj blizini turistickog centra nije bilo prikladno da reflektor postavim na obican stub a posto sam pcelar napravio sam polosku vetrenjacu i naselio pcelama.Po tome se moj pcelinjak na Vlasicu i prepoznaje i postao je prava mala turisticka atrakcija. O njegovom radu snimljene su mnogobrojne TV emisije,odrzao je vise strucnih predavanja sa tematikom pcelarstva i sa zadovoljstvom mu ustupamo prostor na stranicama vaseg i naseg Medpcelarskimagazin-a da nesebicno podeli sa nama svoje visegodisnje skustvo.Zanimljiva su njegova zapazanja o bolestima,V aroi,parazitima,itd.Napisao je knjigu o pcelarstvu koja jos nije ugledala svetost dana.On ce svim pcelarima sa ovog govornog podrucja podariti svoje znanje,iskustva, jer ona uistinu zasluzuju da budu zapisana i sacuvana, tako da cemo nasim citaocima u narednim objavama-postovima donositi teme iz pera Ekrema Karahodzica. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Pčelarenje

Share this: