Pčelarenje Архиве - Страница 9 од 12 - Medpcelarskimagazin-pčelarske priče

D.Radanovic“Januar na pcelinjaku“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Januar na pčelinjaku-kratki podsetnik! Januar na pcelinjaku Krajem decembra je zimska kratkodnevnica (obicno pada oko 22decembra i to je dan kada je noc najduza a dan najkraci u godini). Pise Dragan Radanovic Od sledeceg dana,noc je sve kraca a dan se duza i to se vec sredinom januara i znatno primecuje.Pcelinje drustvo kao i sve u prirodi se oslanja,prati,oseca i deluje u skladu sa ovim univerzalnim kosmickim kalendarom.Takozvani poceci i“krajevi“pcelarske kalendarske godine su samo ljudska zelja i neuspeli pokusaji nas pcelara da definisemo i uoblicimo u pcelarsku praksu i teoriju prirodne procese i tokove zivota jednog pcelinjeg drustva.Avgust je pocetak nove pcelarske godine samo za pcelara a ne i za pcelu (pcelar ponovo marljivo i vredno prihranjuje,tretita i ide ponovo vec ustaljenom dugogodisnjom praksom“ utabanom stazom“ -ovaj termin je upotrebio Milan Matic u jednom starom tekstu i svaka mu cast!).Za pcelu „novogodisnji praznici“ pocinju posle zimske kratkodnevnice i tako je milionima godina i tako ce i ostati ma koliko se mi nazalost trudili da to promenimo. Pcele genetski,instiktivno sto joj je zapisano u DNK-a oseca i primecuje duzinu dana,elektromagnetska zracenja,jonisanost i elektricitet vazduha,vlaznost vazduha i atmosferski pritisak,promenu magnetnog polja,frenkvenciju svetla,odredjene boje,itd.Jos 1970 god. na Prinston Univezitetu(SAD) zoolog Kirshvink je utvrdio prisustvo magnetita u abdomenu(stomaku) pcela a kod jedne vrste Brazilskih solitarnih pcela je defitivno utvrdjena mogucnost magnetorecepcije (Magnetorecepcija omogucava zivim stvorenjima da detektuju magnetno polje i promene istog.Magnetorecepcija je otkrivena i kod bakterija, insekata,mekusaca,vecine kicmenjaka). Da se vratimo na temu,pcelinje drustvo pocinje svoj novi zivotni ciklus znaci posle kratkodnevnice (u zavisnosti od jacine drustva,kolicine hrane,vremenskih prilika,starosti matice,tj stanja u drustvu ,moguca su odstupanja ali generalno to je to).Perga nije nista drugo do „Novogodisnji poklon“ koji vredne pcele skupljaju i prave u jesen da bi s njom pocastile svoju zajednicu u vreme kad neizostavno treba krenuti s novim reproduktivnim ciklusom. Ako se u prirodi pojavi usled povoljnih vremenskih prilika svez polen jos bolje(visibaba,kukurek,itd) ako ne onda drustvo koristi pergu. Postoje godine kad leglo krene kasnije ili malo ranije ali pcele imaju svoj prirodni kalendar. Trebalo je ovo da bude mali podsetnik za januar al pero samo pise ali hajde kratko da se podsetimo radova u Januaru koji su u skladu sa gore napisanim… Povremeno treba prekontrolisati drustva ali treba naci meru jer svako suvisno uznemiravanje skodi kosnici. U slucaju nedostatka hrane treba intervenisati dodavanjem pogaca,kristalisanog meda u zenskoj carapi ili dodavanjem ramova sa medom u samu kosnicu.Takodje ramovi sa kvalitetnim medom mogu uz pomoc „prstena“ da se stave na same satonose a u nedostatku „prstena“ mozete iseci sace sa medom iz ramova i direktno staviti na satonose. U slucaju da je izolacioni materijal vlazan treba ga zameniti(novine,itd) Sneg ostaviti jer je dobar kao toplotni izolator a u slucaju ledene kise moramo skinuti led sa leta. Ako su otvori na cesljevima zakrceni mrtvim pcelama treba ukloniti mrtve pcele. Po mom skromnom misljenu januar nije vreme za pogace sa polenom( vidim u zadnje vreme to mnogi pocetnici rade) a ja inace sam protivnik polenskih pogaca a sad cu navesti i zasto: 1.Redak je period u prirodi kad nema svezeg polena a da je tad potreban pcelama (zimi one koriste pergu) a u rano prolece i pri nizim temperaturama one unose svez polen pa i zimi kad se ukaze prilika usled povoljnih atmosferskih prilika.Perga je perga a ona ima visu biolosko-hranjivu vrednost od polena.Ako bas nema polena dodajte ram sa pergom ali o tome mislite jos u jesen. 2.Dodavanjem polenskih pogaca u januaru moze se naglo pokrenuti suvise legla sto je stetno. 3.Polen u pogacama je obicno iz tudjih kosnica(bolesti,itd) a to je mac sa dve ostrice… 4.Obicno se polen skuplja na suncokretu,uljanoj repici i u njemu moze da bude tragova hemijskih preparata kojima se tretiraju te biljne kulture a to vam nije pametno,pogotovo zimi. 5.To su monoflorni poleni (od jedne biljne kulture) a nijedan polen ne sadrzi sve esencijalne aminokiseline dok u pergi ima polena od vise cvetnica i dodavanjem samo jednog polena nista ne postizete (osim ako bas nema u kosnici perge ili svezeg polena) 6.Cesto je u pogacama soja umesto polena (GMO soja?) Pogledajte moj video“Moja pcelarska glupost“zima 2018god. Fotografije D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Suncokretova pasa(drugi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Suncokretova paša 2 deo-Jos prakticnih saveta! Namera mi je bila da u drugom delu teksta obradim neke druge teme vezane za suncokret ali posle objavljivanja prvog dela koji je dobro primljen i veoma citan javilo se mnogo mladih pcelara sa gomilom pitanja,te cu pokusati sad da odgovorim na te nedoumice,naravno koliko moje skromno znanje to omogucava! Pise D.RadanovicPre selidbe morate pratiti vremensku prognozu jer ukoliko padne jaka kisa postoji mogucnost da necete moci(zbog blata) da udjete u atar ili cete se zaglaviti negde u ataru(pratite na internetu prognozu a najbolje da pozovete domacina(vlasnika) njive telefonom i da vas on informise o stanju na terenu(ovo vazi i za vreme cele pase).Neko ce zbog ove problematike postaviti kosnice blizu asfalta ali onda je mogucnost kradje veca ….Suncokret(kao i uljana repica) se seju u plodoredu sto prakticno znaci da na jednoj istoj parceli nece biti suncokreta dve godine zaredom.Obicno gde je psenica i kukuruz,sledece godine ce biti suncokret i obrnuto tako da to morate uvek imati u vidu(nije to bagremova i lipina pasa pa da izvor nektara bude uvek na istom mestu). Ako vam je mesto dobro(plodan atar,dobar vlasnik parcele,relativno sigurno od kradje,voda dostupna,pristupacno,nije prenatrpano,ima orjentire u blizini,dobre sorte suncokreta,seme nije tretirano neonikotinoidima,kosnice nisu vidljive sa magistralnog puta,ne pale strnjiku neposredno pored kosnica,itd) onda procenite sami i donesite odluku jer ako u ovoj sezoni nema mnogo suncokreta bice sledece godine a ako se vecina gore navedenih faktora poklapa ja uvek biram isto mesto(iako ce prinos meda biti manji ove godine) jer tesko je naci mesto da zadovoljava bas sve kriterijume. Trebalo bi da automobilom obidjete ceo krug(2500m) oko mesta gde cete postaviti kosnice i tako steknete uvid u kolicinu,uzrast i kondiciju suncokreta i eventualno izbegnete svadje sa kolegama pcelarima koji su doterali kosnice pre vas. Takodje bili bilo pozeljno da njive pod suncokretom su u vlasnistvu paora koji je posejao suncokret jer njive koje su pod “arendom” (zakupom) su obicno slabije obradjene,djubrene,itd tako da je zemlja istrosenija,posnija i siromasnija a to vodi ka manjem medenju suncokreta.Pri postavljanju kosnica morate strogo voditi racuna da pcele pri izletanju iz kosnica ne prelecu put kojim idu mestani i da ne prelecu polje secerne repe jer ona se u ovo vreme tretira raznim preparatima te cete ostati bez izletnica.Ako postavite kosnice neposredno uz polje psenice koja nije skinuta imacete verovatno problema sa vlasnikom te psenice te preporucujem da prvo sacekate zetvu te parcele. Ako postavite leta neposredno uz kukuruz,morate imati u vidu da on u u ovom periodu ubzano raste i da mozete doci u situaciju da pcele ubzo nece izletati pravo iz kosnice preko kukuruza vec ce morati po izletanju iz kosnice da lete levo ili desno i da prolete pored leta svih ostalih vasih kosnica sto moze dovesti do “naletanja pcela” jer onako preoterecene nektarom i polenom(i celodnevnim radom) kad dune malo jaci vetar(Banat i Backa) on ce ih naterati da se zalete u prvih nekoliko kosnica na koje naidju(jos ako ima i neonikotinoida , ovo ce se i pre dogoditi).Tako da ce vam krilne kosnice ojacati a sredisnim ce faliti izletnica. Pre nekoliko godina sam imao slicnu situaciju i svojim ocima gledao kako mi se na pocetku oluje puni rojic tudjim pcelama(svaka kosnica uvek prima tudje izletnice ako sa sobom nose med ili polen). Takodje morate voditi racuna da ako je neko doterao kosnice pre vas i ako stanete neposredno ispred njega a suncokret je pred vama a leta isto okrenuta kao i kolegi pcelaru,onda nastaje”zaletanje pcela” jer njegova “tovarom opterecena” izletnica pri povratku iz pase moze da se zaleti u vasu kosnicu. Njemu izletnica nestaje a vama raste broj izletnica.Nemojte drugima raditi sto ne zelite vama da rade,a i eto horizontalnog prenosa bolesti i parazita(inace suncokretova pasa je uvek prenaseljena kosnicama i eto nama Varoe).Zaboravio sam da istaknem da bi bilo pozeljno da od mestana se informisete gde ide takozvana “linija kise” jer postoje celi atari ili delovi atara gde kisa stalno zaobilazi tj delovi atara i celi atari gde kisa uvek padne.U okolini N.Beceja naprimer Poljanice obicno obidje kisa a sela prema Adi uvek dobiju kisu(ako je bude).Sto se tice vode najbolje da imate u blizini neki vodotok ili baru,jezerce. Meni se desilo pre tri godine da mi ukradu limeno korito(u njemu su me kupali roditelji kao bebu) te stoga preporucijem da vodu sakrijete nedge u siprazje…Da li skinuti cela leta ili staviti ih na letnji rezim je dilema i svako ima svoju teoriju.2012 god. temperature u hladu su bile 42c,mnogima se srozalo sace,meni su bila otvorena pomocna leta a glavno je bilo na “letnjem rezimu” i nije mi se sace srozalo. Ne zaboravite i to da su letnje noci u ataru veoma hladne(odspavajte preko noci pored kosnica u satoru ili automobili,pa cete videti) tako da drzim letnja leta..Ako cete cediti med na terenu morate unapred da isplanirate mesto gde ce biti postavljen sator(ili sta vec) a to mora biti udaljeno bar 40 m od kosnica tako da pri postavljanju kosnica to uzmete u obzir(zbog grabezi).Ako dovezete kosnice a polja suncokreta su jos zelena(nije se otvorio) mozete naci na ponekom otvorenom cvetu i desetak i vise pcela a to je samo zato jer nema pase i resursi su ograniceni.Ovih dana na Facebook mnogi su raspavljali o ovome.Kad vidite da vise pcela zanoci na cvetu suncokreta i ostane do sledece zore to nije dobar znak(trovanje,iscrpljenost i smola koju luci biljka). Ponekad neku revnosnu izletnicu noc i iznenadi na cvetu,ona na njemu prenoci i ujutru se vrati.Prosle godine sam gledao kako u sam sumrak izlecu masovno iz kosnica(nemam objasnjenje).Kad se otvore prvi cvetovi tad suncokret najvise i medi jer je precnik cvetica na glavici i najveci i kako prolazi vreme,precnik je sve manji(manje cvetica) i manje i medi.Ako neposredno pred cvetanje padne kisa ili na pocetku padne kisa a vreme suncano(do 32c) bude dobrog medenja. Prosle godine,kolega pcelar je na vagi konstatovao da je najbolji unos bio dana kada je dnevna temperatura bila 32c a u

D.Radanovic Suncokretova pasa(selidba,jutarnji nalet,lokacija,cena meda,kradje..)Prvi deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Suncokretova paša 1 deo-Prakticni saveti! Pritiskom ovde pogledajte drugi deo ovog teksta Prošao je najduži dan u godini (21. jun), noć je sve duža i dan je sve kraci, a pčelar zna i oseća da se bliži kraj leta i pčelarskim avanturama i polako dolazi kraj, završetak je vremena „cveća i meda“ . Kao i svake godine ON SE pita: Hoće li ove godine proći suncokret? Pise D.Radanović Da li da ostanem ili odem? Kao u toj čuvenoj pesmi od Clash-a (Should i stay or should i go) seleci pcelar ima gomilu dilema i pitanja i kad vidite coveka krajem juna da ide ulicom i prica sam sa sobom (pre se govorilo- ili je lud ili zida kucu,mada sad mnogi nose slusalice od mobilnog pa ne znas koje je lud a ko prica telefonom) onda je to verovatno pcelar koji razmislja o selidbi na suncokret. Lipa i suncokret jednim delom znaju da se poklope(rani suncokret pogotovo) i vecito pcelar grize nokte i nocima razmislja sta mu je ciniti. A lipa ko lipa zna da zamedi i kad svi odsele na suncokret,zna i da se oporavi posle kisa i oluja i da zamedi kad dignes ruke od nje (Fruska gora 2012god),zna da medi na jednoj lokaciji a samo 5 km odatle je grabez i ramovi zvece prazni a tamo negde u rodnoj Backi i zlatnom Banatu pocinju da se zute mora i okeani nepreglednih polja uvek medno izdasnog i pasno najsigurnijeg suncokreta.Izvrcati lipu na terenu pa otici na suncokret je lakse reci nego uciniti…Lipov med mora da sazri a ako se pomesa sa suncokretom ,otkupljivaci obaraju cenu i otkupljuju po nizoj ceni,seliti sa punim medistima po vrelim julskim nocima (sroza se sace a pcele poguse) je veliki rizik te je najpametnije vrcati lipu pa tek onda seliti jer ako dodje do srozavanja saca i gusenje,budite sigurni da ce vam se to dogoditi sa najboljim drustvima (mnogo meda i pcele) . Ako se odlucite na taj riskatni potez onda je najbolje da medista rasteretite (raspodeliti ramove sa medom u medista kosnica gde ima manje meda,u rojice ili jednostavno ponesite visak nastavaka sa izgradjenim sacem te od svake kosnice oduzmite 2-3 rama sa medom i umesto njih stavite prazne izgradjene a sve medne ramove u rezervne nastavke). Kad se tako rasterete medista naravno uz prisustvo zbegova (i otvorene mrezaste podnjace ) protok vazduha je veci i pcele ce masovnim prelaskom u zbeg nekako odrzavati mikroklimu na granici kolapsa ali ipak ce sve proci ok.Ko nema mrezastu podnjacu a odluci se na rizican poduhvat seljenja sa punim medistima trebao bi bar da skine krovove (protok vazduha).Naravno kao i kod seljenja sa praznim medistima na suncokret ako selite kamionom sa ceradom a tropska je noc,preporucuje se da bar sa jedne strane kamiona zadignete ciradu da bi izbegli toplotni kolaps najboljih drustava. Inace selidba na suncokret je organizaciono najteza selidba jer tad je noc najkraca,najvrelija a putevi puni turista,kamiona sa psenicom jer je vreme zetve (obicno je tad i Egzit u NS pa su jos vece guzve…ljudi se ujutru vracaju sa koncerta a ti jedes burek onako prljav i strokav kod onog Makedonca buregdzije-najbolji burek na svetu) a svi zelimo da otvorimo kosnice pre zore jer sa zorom dolaze novi problemi … Naime na suncokretu ako otvorite kosnice a dan je vec uveliko odmakao(pogotovo ako nema blizu nekih dominantnih orjentira koji omogucavaju pcelama orjentaciju-a obicno je na suncokretu tako (drvo,suma kuca,itd) postoji mogucnost naleta pcela tog istog jutra i to takvog naleta da cete cupati kosu (osim ako niste celavi kao ja).O naletu na suncokretu cu pisati detaljnije sledece sedmice u drugom delu ovog teksta a bice ih inace 4/5 tekstova posvecenih suncokretovoj pasi. Kad se desi da na suncokretu morate da otvarate kosnice da pustite pcelu a vec je poceo dan, mozete primeniti stari pcelarski trik sa dimilicom.Leto svake kosnice otvorite taman toliko da stane vrh dimilice i izduvajte u kosnicu desetak dimova i tako sve kosnice do kraja.Kad dodjete do kraja onda se vratite na prvu pa otvorite leto jos malkice pa opet ubacite 7-8 dimica pa tako do kraja.I treci put otvorite jos malo leta pa opet nekoliko dimica.Upotrebom ovog malog pcelarskog trika izbegavate situaciju da kad otvorite po danu kosnicu, pcele zanesene mirisom stotina nektara suncokreta nagrnu masovno napolje i bukvalno za dva minuta sva izletnica izadje i odleti na pasu a prethodno nije dobila izvestaj od izvidjacica,nema orjentir,niti zna gde ide ni gde treba da se vrati te ce nastati taķav haos da cete proklinjati dan kad ste poceli i da pcelarite Odlazak ili boravak (troškovi, trovanje, cijena meda, krađa, slabljenje društva, zimovanje, odabir mesta) Kupac je u poslednje dve godine podcenio med od suncokreta i jeftiniji je za 1 euro.U međuvremenu se cena benzina povećala, kretanje u dva pravca, dve ture, obilazak košnica, sve to košta … naravno, u zavisnosti od toga gde se nalazite. Ali suncokret retko omane,uvek ima i za cedjenje plus vracate kuci puna plodista meda a kristalisani med zimi ima dobru prodju kod stalnih kupaca i ma sta pricali drugi pcelari ja tvrdim da je odlican za zimu i da na njemu drustva dobro zimuju.Mnogi se zale da im drustva oslabe sto je normalno uz takav celodnevni rad pcele na pasi.Da bi se to anuliralo potrebno je dva puta obici kosnice i prosiriti plodiste sa bar dva rama izvucenog tamnijeg saca (u julu na suncokretu matica ce pre da zaleze tamnije-malo starije sace) da bi se odblokiralo plodiste od meda i polena.Znaci svakih sedam dana deblokada plodista i drustva ce se posle pase brzo oporaviti.Inace vec posle drugog obilaska (14dan kako su doseljene kosnice, pcelar moze da vidi prinos meda i posle toga za sedam dana da vrca-brzo sazri med). Trovanja se desavaju na svim pasama a pcelar jedino moze da moli Boga i da zna gde vozi drustva,da izgradi prijateljsko/ljudski odnos sa domacinom koji ga prima na pasu.Manje parcele suncokreta su bolje jer vrhunac medenja

D.Dinic „Jezik prirode“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Jezik prirode-Pčelarstvo Jezik prirode Dosadicu svima ponavljanjem pcelarskih aksioma, ali smatram da onaj ko ih prihvati sa postovanjem i zabranom krsenja, ima prava da i od pcela ocekuje isto, a one nisu ljudi i drze rec-! Pise D.Dinic Znam da moje uzivanje prilikom posmatranja prirodnog rojenja dolazi iz dubokog unutrasnjeg osecaja postovanja pcela. Radujem se zajedno sa njima, smatram da ljudi jos uvek nisu nenadoknadivo upropastili planetu ako pcele imaju -zelju- da se roje. E, sad, najlakse je -strazariti- na pcelinjaku i hvatati rojeve. Ispascu sad neki -partybreaker-, kao neki strogi roditelj koji se iznenada vrati pa pokvari zurku, ali nekako osecam da treba reci. Treba izvuci iskustvo iz toga, pregledati beleske, setiti se sta se desavalo u toj kosnici jos od marta meseca i sledece godine biti mudriji. Dodje mi da napisem kako je doslo vreme da je vrednije uhvatiti dva roja nego ocekivati dobru pasu i med, ali moramo da razmisljamo o racionalnom pcelarenju, pcelarenju koje kontrolisemo, zasto smo pcelari? Imati kosnice i biti pcelar su dve razlicite stvari. Onaj koji samo zeli da poseduje kosnice moze sebi dopustiti prirodno rojenje, dok komercijalni pcelinjaci zbog toga trpe ozbiljnu stetu.O rojenju je trebalo razmisljati jos pre desetak nedelja. Da, to je iskustvo. Prepoznati ranije!! Moze se to, vidi se po njima, samo treba znati. Kako? Ne znam. Ucim se. Nije bas pohvalno za pcelara da mu se pcele masovno roje, jeste lepo, ali nije bas prikladno. Svako ko ima kosnice je moj drug, prijatelj, kolega i saradnik, drago lice, ali nije pcelarstvo uhvatiti roj, staviti ga u kosnicu i zavrsiti posao do sledece godine, ponovo hvatati rojeve i tako u krug. Treba malo raditi sa pcelama, pratiti, uciti od njih i iskustvom preduprediti rojenje.Najvecu pometnju, po mom misljenju, su napravili pisci pcelarskih knjiga neprekidnim ponavljanjem: -Jaka drustva, jaka drustva, jaka drustva- . . . OK, jaka drustva, ali koliko jaka?! Kad drustvo prelazi granicu izmedju jakog i prejakog? Smatram da drustvo od 50 i vise hiljada pcela ne donosi med. Morala bi da se dogodi izuzetno jaka i obilna pasa koja bi preokrenula namere tog drustva i naterala ga da umesto -roji se- predje u -sakupi hranu-, a svedoci smo da je takvih godina sve manje. Pricaju o njima stari pcelari, ubedjuju me kako to izgleda, ali svojim ocima je nisam video. Zato je bolje razmisliti o drzanju srednje jakih drustava, onih koji mogu da donesu viskove meda, ne bas kao najjace, ali bez rizika od prirodnog rojenja. Ovde dolazi na red iskustvo. Kako pripremiti pcele za bagremovu pasu bez rizika od prirodnog rojenja? Divna tema! Neiscrpna! Beskrajna, bezvremenska. Poucen proslogodisnjim iskustvom, odgovor na ovo pitanje dao sam tako sto sam na pasu odneo nesto slabija drustva. Slabija su, ali zato ih ima vise pa mislim da sam na istom. Ima nekoliko -eksperimentalno- jakih, ali ce se ona sigurno, zahvaljujuci ovakvim vremenskim uslovima, izrojiti. Glavni razlog je -guzva- u kosnici. Lose vreme utice na smanjenje pase, izletnice ili ostaju u kosnici ili donose manje kolicine nektara, mlade pcele nemaju posla, nastaje -prenatrpanost- izleganjem novih i novih pcela, drustvo se oseca jako, snazno i krece u zavrsni cin rojenja. Sve ovo je poznato iz literature, svako to moze da dokaze, svako je to doziveo na sopstvenom pcelinjaku, ali je meni sve to nekako -tanko-, nedostaje neka -iskra-, nesto vazno. Pricajuci sa svojim starim majstorom o losem vremenu i razlozima rojenja, majstor mi je rekao da slabo razumem pcele i da se one ne roje zbog guzve. -Roje se zato sto posle kise ocekuju izobilje pase- odgovori on na moje teoretisanje. Mozda je nekome ovaj odgovor smesan, meni nije. On govori o jednom drugacijem -pcelarstvu-, pcelarstvu koje nije trazilo naucna objasnjenja za postupke pcela vec se o njima promisljalo, pcelarstvu iznad tehnologije rada, on mi govori o pokusajima starih pcelara da -udju- u nacin razmisljanja pcela, u njihove instikte i osecaje, da -dozive- pcelinju zajednicu, da je shvate. Zato ovaj odgovor ne ignorisem, razmisljam o njemu kao o zaboravljenoj vezi izmedju coveka i prirode, shvatanju da je pravo izbora i slobode dato svakom zivom bicu, o tome da smo, ususkani u komfor savremenog zivota izgubili instinkte opstanka. U kosnici vidimo zajednicu kakvoj bi voleli da pripadamo i mada ne razumemo sistem odlucivanja u njoj, postujemo ga, jer naslucujemo da je povrh naseg nivoa poimanja svrhe zivota. Pcelar mora da se poistoveti sa savrsenim skladom koji vlada u prirodi, da postane deo nje, da ne zivi svojim racionalnim egom, vec da uhvati ritam koji namecu nekontrolisane sile neba i zemlje. Pcela to zna, ali ne zivi, ona radi – zajednica zivi. Zajednica postoji – da bi pcela zivela. Tako nekako!Da li su mog majstora godine iskustva naucile da oseca te fine titraje izmedju pcela i prirode, nemi razgovor cije smo reci zaboravili da razumemo ili je u pravu nauka sa svojim grubim objasnjenjima? Ne znam, ali jedno je sigurno: Dokle god ima pcelara postoji -sansa- da neko ponovo nauci taj univerzalni jezik prirode !! Kontakt david_dinic@yahoo.com David Dinić Autor teksta Pozarevac (Srbija) Pcelar -entuzijasta,pcelari sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcela.a. Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Da li raznovrstnost i kvalitet polena uticu na zdravlje pcela!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Da li raznovrsnost i kvalitet polena utiču na zdravlje pčela? Autori -Garance Di Pasquale, Marion Salignon…..and Cedric Alaux Zdravlje pčelinjih zajednica, jako zavisi od dostupnosti cvetnog bogatstva iz kojih se dobijaju hranjive tvari (posebno peludi-polena) potrebne za njihov razvoj i opstanak Preveo i priredio D.Radanovic Pčele su suočene sa inteziviranjem poljoprivrede i podrucjima u kojima dominira samo jedna poljoprivredna biljna kultura (monoflorna podrucja) a to podrazumeva neadekvatnu prehranu i ugrozava pcelinja drustva. Blagotvorni uticaj dostupnosti polena na pčelinje zdravlje je dobro poznat ali da li kvalitet i raznolikost polena može uticati na zdravlje i dalje je velikoj meri nepoznanica. Stoga smo testirali uticaj prehrane polenom jednim (različitim monoflornim polenom) i raznovrsnim (poliflornim polenom). Testirali smo uticaj polenskom ishranom na nozemu.Ishrana raznovrsnim polenom nije imala učinka na zdravlje i opstanak zdravih pčela. Međutim, kada su pcele napadnute nozemom, hranjene s (poliflornim) raznovrsnim polenom živele su duže od pčela hranjenih monoflornim(polenom od samo jedne biljke) . Naši rezultati podupiru ideju da kvalitet i raznolikost polena (u određenom kontekstu) može oblikovati pčela fiziologiju i može pomoći da se bolje shvati uticaj poljoprivrede i intenzivnog koriscenja zemljista na pčelinju prehranu i zdravlje. Pomazuci reprodukciju mnogih biljaka, oprašivači, poput pčela, neophodni su za funkcionisanje prirodnih i poljoprivrednih ekosistema . S druge strane, oprašivači imaju korist od oprašivanja koriscenjem hranjivih materija (nektar i polen) potrebnih za njihov rast i zdravlje. Na primjer, u pčela, cvetni nektar je energetsko gorivo a polen pruža najveći deo hranjivih tvari potrebnih za njihov fiziološki razvoj.Razvoj i opstanak pčelinjih zajednica stoga je usko povezan s dostupnoscu tih hranjivih materija u okolini što sugerise da promene u strukturi poljoprivrednog zemljista i prirodnoj okolini uticu bitno na pčelinju populaciju. Stoga, proučavanje veza između dostupnosti hranjivih tvari i pčelinjeg zdravlja može pomoći da se bolje razumeju trenutni gubici pčela koji su zapaženi sirom sveta. Među tim hranjivim tvarima u cvetu,polen je gotovo glavni izvor proteina, amino kiseline, lipida skroba,sterola,vitamina i minerala i glavni je faktor koji utiče na trajnost pcele kao pojedinca.Polen je također važan na nivou pcelinje kolonije, budući da omogućuje proizvodnju mleči, koja se koristi za hranjenje larvi,matica,itd . Dakle, direktna posledica nestasice polena je smanjenje broja pcela u jednoj kosnici i vetovatno lose zdravlje pcele pojedinca a sve to zajedno utice na smanjene praga otpornosti na stres (patogeni i pesticidi). Zaista, poznat je uticaj polena na metabolizan pcela, imunitet,toleranciju na patogene kao što su bakterije,viruse i mikroorganizme i smanjenja osetljivosti na pesticide. Međutim, pčele se retko suočavaju sa potpunim nedostatkom polena u svojoj okolini vec su suočene sa varijacijama u vremenu i prostoru sto se tice kolicine, vrste i raznolikosti polena. Osim toga, polen se može razlikovati između biljnih vrsta u pogledu njegovog prehrambenog sadržaja a to upućuje na to da su neki kvalitetniji za pčele od drugih.Neke studije su pokazale da kvalitet polena moze uticati na dugovečnost pčela i razvoj hypopharyngeal žlezda i da raznovrstnost polena može poboljšati neke imunološke funkcije. Da bi se poboljsalo znanje o ovoj temi,o uticaju kvaliteta polena i raznovrsnosti polena testirane su pcele po pitanju fiziologije i tolerancije na parazite.. Naime, unos polena omogućuje razvoj njihovih hypopharyngeal žlezdi tako da je pčelinja fiziologija procenjena određivanjem razvoja hypopharyngeal žlezde. Uključili smo analizu gena transferina, gvozdje za transport proteina i takođe proizvodnju masti u telu, a koji su uključeni u razvoj jajnika i imunološkog odgovora . Konačno, tolerancija na parazitizam je testirana pomoću vrlo rasprostranjene microsporidia Nosema ceranae, parazita koji bi mogao igrati glavnu ulogu u gubicima drustava ili slabljenju pcelinjih zajednica.. U tu svrhu, ispitali smo učinke prehrane polenom u odnosu na napasnike koji ugrozavaju pcele. Rezultati kvaliteta polena i raznolikost su testirani hranjenjem pčela sa monofloranom ishranom ( polenom od samo jedne biljke koji su se razlikovali u pogledu njihovih hranjivih vrednosti). Četiri mešavine polena od biljki :Cistus, Erica, Castanea i Rubus. Polen smo prikupljali sa hvatacima postavljenim na leta.Poliflorna ishrana sastojala se od smese od četiri monoflorna polena(25% od svakog prema njihovoj težini). Za procenu hranjivosti polena analizirali smo belančevine, aminokiseline,masti i šećer,kao i njihove antioksidantne kapacitete.Hranjiva vrednost svakog polena je odredjena pre ispitivanja njihovog učinka na pčele. Nismo detektovali prisutnost pesticida u četiri polena koji se nalaze u različitim smesama. Lipidi i šećeri,nivo proteina, amino kiseline i antioksidacijski kapacitet su znatno varirali između cetiri vrste polena .Dakle polenska ishrana može biti rangirana prema sadržaju proteina kako sledi(od najsiromašnijih do najbogatijih): Cistus, Erica, Mix Castanea i Rubus. Tačno isti trend je pronađen kada se gleda na aminokiseline i nivo antioksidansa. Razlika između Cistus i Rubus posebno je upečatljiva, imaju otprilike dvostruko više proteina i aminokiselina, a gotovo pet puta veći antioksidativni kapacitet. Idemo dalje: Erica polen je bio najbogatiji u lipidima, ali najsiromašniji u šećerima i obrnuto za Rubus polen.Svi poleni su sadržavali iste aminokiseline, uključujući 10 esencijalnih aminokiselina potrebnih pcelama( arginin, histidin, lizin, triptofan, fenilalanin, metionin, treonin, leucin, izoleucin, valin) ali u razlicitim kolicinama.. Što se tiče pojedinih šećera, samo glukoza i fruktoza pronađeni su u svim polenima. Trehaloza glavni hemolymph šećer pčela, bila je prisutna u Cistus i Castanea polenu. Konačno, erlosa samo je pronađena u Castanea polenu koji je sadržavao sve analizirane šećere. Rezultati ovog istraživanja podupiru ideju da prehrambeni kvalitet i raznovrsnost polena mogu oblikovati pcelinje zdravlje.Zaista otkrili smo da fiziologija i tolerancija na parazite varira zavisno od vrste polena koji se koristi u ishrani. Pčele hranjene sa polenom koji je najbogatiji sa proteinima (Rubus) pokazale su i najvišu razinu ekspresije vitelogenina i transferin. To uglavnom potvrđuju prethodne studije koje su pokazale da je razvoj hypopharyngeal žlezda je povezan s kolicinom proteina u prehrani. Međutim, ostali poleni nisu bitno izazvali različite razvoje zlezda. Otkrili smo Erica polen ima najvise lipida, što možda izaziva povećanje masnoće tela,. a to je bitno za proizvodnju legla. Kvalitet polena je takođe uticao na toleranciju pčela na parazit (Nosemaceranae). Polenska prehrana povećava preživljavanje zdravih i napadnutih pčela.Kvalitet polena je imao jak uticaj kada su pčele napadnute od strane microsporidia.Prezivljavanje pčela je bilo značajno

Dr.Rodoljub Zivadinovic Negativno dejstvo sredstava protiv varoe na pcele!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dr.Rodoljub Živadinović Negativno dejstvo sredstava protiv varoe na pčele! Ovaj tekst sam davno procitao,nisam siguran bas koliko je star (15/20tak god. je star tekst) a ja sam ga procitao 2007godine kad sam krenuo sa pcelama i morao sam da ga objavim jer mi je otvorio oci !D.Radanovic(urednik medpcelarskimagazin) Mnogo se zna o štetnom dejstvu sredstava za suzbijanje varoe na čoveka. Ali, malo se govori i zna o istom takvom delovanju pomenutih hemijskih agenasa na pčele. Pise Dr.Rodoljub Zivadinovic-Predsednik SPOS-a Kroz literaturu se stidljivo provlači po koja rečenica na ovu temu. Najčešće se govori o štetnom dejstvu preparata na polaganje jaja od strane matice, ali se nigde ne nalaze dokazi, jer se istraživači nisu bavili konkretno ovim problemom, već su sva zapažanja uzgrednog karaktera. Tako recimo, dr Dušan Todorović 1989. godine piše da se u svom radu neće upuštati u razmatranje uticaja fluvalinata na pčelinje leglo i pčele, već će o njemu govoriti samo sa aspekta efikasnosti na varou. Moglo bi se zbog navedenog smatrati da se sve svodi na nivo pretpostavki. Ali, svakako da ovakav zaključak ne bi bio ispravan! Zato ćete ovde moći da pročitate samo dokazane teze, koje će vas usmeriti da razmišljate i o ovom aspektu suzbijanja varoe. Treba znati da se neželjeni efekat hemijskih sredstava protiv varoe ogleda u njihovom dejstvu na pčelinje leglo, odrasle radilice, trutove i maticu. Skoro svi insekticidi koje upotrebljavamo protiv varoe su prvobitno korišćeni za suzbijanje štetočina na voću, vinovoj lozi, povrću i ostalim ratarskim kulturama. Zapažena je pojava njihove netoksičnosti ili delimične i „zanemarljive“ toksičnosti po pčele. Tu pojavu nazivamo selektivnost insekticida. Tako se za apsolutno selektivne insekticide na pčelu obično smatraju amitraz, brompropilat, propargit (i preparati čiji su oni aktivna materija), dok u relativno selektivne spada recimo fluvalinat, aktivna materija plastičnih i drvenih štapića protiv varoe koji su još uvek najpopularniji u zemljama gde nije došlo do rezistencije varoe. AMITRAZ (C19H23N3) (Bivarol, Mitac, Varamit, Hemovar, Varolik) je nesistemični akaricid i insekticid široko korišćen u pčelarstvu još od početka osamdesetih godina. Poslednjih godina je skoro napušten, što zbog jeftinih i efikasnih lako primenljivih štapića na bazi fluvalinata, što zbog pojave rezistencije na njega. Ali, u poslednje vreme, upravo zbog masovne i na pojedinim područjima katastrofalne rezistencije varoe na fluvalinat, nanovo se uvodi u upotrebu jer se posle dužeg neupotrebljavanja opet pokazao efikasnim. U uputstvu za njegovu upotrebu piše da je slabo toksičan za pčele. Zna se iz prakse i da njegovo korišćenje na poljoprivrednim biljkama ne utiče štetno na pčele ili je taj efekat neznatan. Nauka ipak kaže da je srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu 12 mikrograma, a kontaktna 50 mikrograma. Uz to je jako teško postići idealnu dozu ovog leka koja bi ubijala varoe, a ne bi smetala pčelama, tj. ne bi na njih delovala štetno. Važan je i način upotrebe. Primena amitraza kao vodene emulzije nije preporučljiva, bar što se tiče toksičnosti po pčele, jer nemamo kvalitetne rasprskivače – dozatore. Tako se događa da se formiraju kapi rastvorenog amitraza na saću ili zidovima košnice, koje pčele popiju i odmah uginu. Posle ovakvog tretiranja se često događa da društvo vidno oslabi. I kod zadimljavanja, može se primetiti bunovnost kod pčela, pojava grabeži zbog narušenog sistema odbrane i slično. Nekada ovi efekti mogu biti značajni, naročito ako se primeni veća doza. COUMAPHOS (0,0-diethyl-0-/3-chlor-4-methyl-7 cumarinyl/thiophosphat) (Perizin, Apiprotekt) se pokazao kao jedan od opasnijih insekticida sistemika po pčele. Zato se nikako ne preporučuje pčelarima da samoinicijativno menjaju način upotrebe i dozu, jer greškom mogu da otruju društvo. Pokazalo se da od njega može da strada i izvestan broj matica, mada to zvanično nije potvrđeno. CYMIAZOLIHYDROCHLORIDUM (derivat cymiazole-a – C12H14N2S) (Apitol) je efikasan organofosfatni sistemik. Po tretmanu obavezno obara izvestan broj pčela, verovatno onih koje su prve usisale kapi leka, i tako ga same sebi predozirale, od 100-200 po jednom tretmanu. Srednja oralna smrtna doza je 18 mg po pčeli kod 48-časovnog delovanja. BROMPROPYLAT (C17H16Br2O3) (Folbex, sastojak Matisan-a) je za sada najmanje ozloglašeni lek u literaturi što se tiče negativnog dejstva na pčele. Doduše, prema Grobovu, Ivanovu, Sotnikovu i Sičevu iz Saveznog Instituta za eksperimentalnu veterinu u Moskvi, Folbex pri jesenjem ili ranoprolećnom davanju često dovodi do uginuća matice. Srednja smrtna koncentracija u litru vazduha ili vode pri 24-časovnom dejstvu je čak 183 mg po pčeli. PROPARGIT (C19H26O4S) (Omite, sastojak Matisan-a) je po svemu sudeći jako toksičan preparat, iako spada u insekticide apsolutno selektivne na pčele. U njegovom uputstvu za upotrebu u poljoprivredi piše da se 7 dana od primene, ljudima ne sme dozvoliti da rade u zasadu bez zaštitne opreme jer ima dugo rezidualno delovanje. Takvo delovanje verovatno ima uticaja i na pčele. Srednja smrtna kontaktna doza po pčeli iznosi 15 mg za 24 časa dejstva, dok kontaktna doza od 18 mg po pčeli dovodi do 2% smrtnosti radilica. FLUVALINAT (C26H22CIF3N2O3) (Klartan, Mavrik, Varotom, Apistan, Apihelt) je predstavnik piretroida, insekticida prvobitno izolovanih iz pojedinih biljaka, a kasnije i veštački sintetisanih. Srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu je 200 mg, a kontaktna 18,4 mg. Pčele neke piretroide dobro podnose. Tako su Koeniger i Fuhs među više oprobanih piretroida našli dva, fluvalinat i flumitrin, koji ubijaju varou već kod 10 puta niže koncentracije od one koja ubija pčelu. Fluvalinat se danas prodaje u vidu plastičnih i drvenih letvica, gde plastične pokazuju 3-4% veću efikasnost. Još tokom pomenutih istraživanja u Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u, primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici. Pokazalo se da plastične trake sa fluvalinatom manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu. Još 1988. godine je dr Gerhard Liebig iz Regionalnog instituta za pčelarstvo Univerziteta u Hohenheim-u upozoravao da ni izdaleka nije utvrđen rizik po pčele, usled korišćenja fluvalinata protiv varoe. Poznato je da su stručnjaci Odeljenja za pčelarstvo u Institutu u Liebefeld-u u Švajcarskoj utvrdili da tretman fluvalinatom ostavlja rezidue ne samo u medu i vosku, već i u samim pčelama. Tako je utvrđeno da ako plastične trake stoje neprekidno

Zamena matica dodavanjem zrelih maticnjaka

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković Zamena matice dodavanjem zrelih matičnjaka Podsetimo se i odajmo počast starim majstorima pčelarske prakse i pisane pčelarske reči! Ukoliko nismo u mogucnosti da proizvedemo ili nabavimo mlade oplodjene matice i njima zamenimo stare,najbolje je zamenu matica tada izvrsiti zrelim maticnjacima. Pise Bozidar Veskovic Zamenu starih matica dodavanjem zrelih maticnjaka treba obaviti u sezoni rojenja a to je u nasim uslovima uglavnom mesec juni.Tada nije tesko obezbediti zrele maticnjake i tada pcelinja drustva rado primaju dodatu maticu ili zreo maticnjak.Pet do sest casova pre dodavanja maticnjaka,iz kosnice treba odstraniti staru maticu ako je ima.Dodavanje zrelih maticnjaka vrsi se pazljivim isecanjem maticnjaka sa malim komadom voska i potom umetanjem istog u sace sa leglom u kosnicu u kojoj zelimo da menjamo maticu.Medjutim,ova zamena moze se izvrsiti i na taj nacin sto se ceo ram na kome ima vec zrelih maticnjaka dodaje drustvu u kojem zelimo da promenimo maticu.U oba slucaja dodaju se radi sigurnosti dva do tri zrela maticnjaka koji se pre dodavanja pazljivo namazu medom iz kosnice u koju se dodaju(da ih pcele ne bi razorile).Treba znati da je uvek bolja opcija dodavanja vec oplodjenih mladih matica koje su testirane ali ako ih nemate dobar je i zreo maticnjak. Jedan od nacina dodavanja mladih matica jeste da se stara matica odstrani iz drustva 5-6 casova pre dodavanja mlade matice.Zatim se putem spajanja,dodaje nukleus sa mladom maticom i pcelama. Prilikom dodavanja matica treba se podsetiti na uslove prijema matica o kojima je opsirno pisano u tekstu”16 uslova za prijem matica” od istog autora a koji se nalazi na ovom sajtu. Ovaj tekst je preuzet iz knjige “Radovi na pcelinjaku po mesecima “ autor Bozidar Veskovic-Zadruga /Beograd 1978 Bozidar Vesković Autor teksta Pčelarska veličina Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic „Selidba kosnica“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Selidba košnica-Mislim da ova tema nije dovoljno obradjena u pčelarskoj literaturi pa evo…za početnike… U literaturi zaista ima malo tekstova o samoj selidbi kosnica,vecinom su to uopsteni tekstovi jer seljenje kosnica je zanat koji se “krade ocima” a uci samo praksom. Pise D.Radanovic Da bi iole olaksali pocetnicima,napisao sam ovaj tekst sa prakticnim malim savetima koji olaksavaju ovaj “nimalo drag” i veoma tezak aspekt pcelarenja.Stara pcelarska izreka kaze da med na tockovima radja a ja dodajem i da se cir na zelucu na tockovima radja jer selidba kosnica je jedan od zahtevnijih radnji u pcelarstvu.Uvek nesto krene naopako,nesto se namesti,pcelar grize svoje nokte i naravno uz dobru volju i veliki trud sve se to prevazidje i zimi uz vino ili pivo prepricava kolegama pcelarima uz iskreni smeh i odobravanje. Pa da krenemo!!!!!!Ako imate neku rupicu na kosnici gde bi mogle da izadju pcele,onda sirokim selotejpom oblepite ta kriticna mesta. Spaneri,kopce….nije bitno jer svako ima svoj sistem vezivanja,bitno je reci da se prvo vezuju i utezu kosnice.Pri vezivanju spanera koji se utezu preko zbega dizu se krovovi kosnica a ako je toplo,krovovi se mogu ostaviti pored kosnica jer ce pcela sa prvim mrakom pre uci u kosnice kada nema krovova na zbegovima(vise puta probao).Sa prvim sumrakom fajtalicom(prskalicom za vodu) se pcele na letu poprskaju vodom te ce poceti da ulaze u kosnicu.Ponekad se treba vratiti i vise puta poprskati.Ja obicno popskam sva leta pa se vratim i jos jednom poprskam. Kada su formirane brade na letima i pojavi se problem i jedno drustvo uporno nece da udju u kosnicu i nemate drugo resenje,mozete da primenite “ekstremnu” radnju,otpustite spaner,poprskajte pcele u kosnici preko zbega,skinite zbeg a onda brade ne poprskajte vec”okupajte” te onda rukom(morate imati rukavice) pokupite pcele i ubacite u kosnicu(pcele su skroz mokre i ne mogu da lete te otpadaju u gomilicama-kao kad nekad skidate prirodni roj sa grane a dobro ste ga poprskali vodom i cetkom svlacite pcele).Na srecu ovo se retko desava i obicno udju posle jednog,dva prskanja. Prskanje vodom je mnogo efikasnije od dimljenja a i kod dimljenja obicno mnogo pcela ostane ispod podnjace pa posle kad nosite kosnice one ubadaju!Kad pcele udju u kosnice onda se zatvaraju leta.Ako stavljate sundjere onda morate paziti da vrh neke travke koja raste ispred leta ne ubacite zajedno sa sundjerom jer kad budete prenosili kosnice,cim podignete kosnicu,travka koja ima dubok koren u zemlji ce pruziti otpor i ona se se nece iscupati iz zemlje vec ce povuci i sundjer sa sobom i eto belaja i haosa.Na pocetku mojih selidbi ovo mi se stalno desavalo dok mi iskusniji pcelar nije rekao u cemu je problem.Ako nastavci kosnica imaju sa strane rucke onda je to mnogo lakse a ako nemaju moja preporuka je nosac kosnica sa kojim je milina raditi. Pod kombija ili kamiona blago isprskajte vodom iz fajtalice(pumpice) pa ce podnjace da klize niz pod i mnogo je laksa manipulacija sa kosnicama.Na pod uvek idu prvo trojke(3 nastavka),onda dvojka ili eventualno jedinice.Na dvojku uvek ide dvojka ili jedan kec ili dva keca.Ako umate mrezaste (antivarozne podnjace) bez problema selite sa krovovima a ako imate obicne podnjace bolje je seliti bez krovova(kad su vrele noci).Selidba bez zbegova nije preporucljiva(mozete da dodate onda jos jedan nastavak sa sacem da pcela ima gde da ode).O selidbi sa punim medistima sam pisao u tekstu”suncokretova pasa” pa ga nadjite na ovom sajtu. U svakom trenutku pored vas mora biti pumpica za vodu,pcelarski noz,sitni parcici sundjera i siroki selotejp,pa ako krene negde da izlazi pcela onda to nije problem. Ako pcela izlazi na manju rupicu,imate dva resenja.Poprskajte pcele vodom, stavite saku(sa rukavicama naravno) na otvor gde izlazi pcela i dok vi polako sklanjate ruku,kolega ce sinhronizovano sa vasim sklanjanjem ruke,ubaciti sa pcelarskim nozem parce sundjera i stvar je resena.Ako lepite selotejpom nemojte prskati vodom jer se selotejp nece zalepiti pa zato sam ja uvek za opciju sundjera.Ako se kosnica raspadne,isto prskajte pcele,pa polako vracajte stvari na svoje mesto,polako i bez nervoze,sve to ide u pcelarski staz.Selidba kosnica je ponekad “adrenalinski sport” i nepaznjom moze biti zivot pcelara ugrozen te moram da dam jedan savet o kojem mnogi pcelari a pogotovo pocetnici ne razmisljaju.Ako se desi incident i kosnica se otvori i u sekundi na vama bude hiljade pcela(to se retko desava) nemojte bezati sto metara od kamiona i kolega pcelara vec pridjite kolegi pcelaru koji ce sa vas da strese i skloni pcelu. Ovo moze da bude kobna greska jer sto metara od kolega negde u mraku i sumi ste sami i ako vam pozli ili izgubite svest(onesvestite se) dok vas kolege pronadju vi ste vec mrtvi.Znaci trci ka kolegama da te oslobode pcela a ne negde u mrak …Prosle godine na selidbi jednom pocetniku je mama spremila strudle i kolace i on je tanjir sa kolacima onako nepoklopljen stavio pored kamiona a selidba je u toku.A ako neka pcela sleti na kolac pa ja taj kolac sa pcelom stavim u usta!?!!!!! Selida nije bauk ali moraju neke stvari da se ispostuju i najbolje je da jedan pcelar “komanduje” celim tokom selidbe,jer kad je mnogo babica,kilava su deca.Pocetniku morate obavezno naglasiti da bez obzira sta se desava nikada ne sme da ispusti kosnicu jer tek onda nastaje haos. Pri seledbi na auto sleperici,problem moze da bude ako zbegovi nisu svi iste visine jer onda ce “visa kosnica” da onemoguci da dugackim”poprecnim”spanerom ih sve jos jedanput dodatno ucvrstite na prikolici.Pozeljno je da ako stavljate veliki kamionski spaner uzduz preko svih zbegova (na auto sleperici) stavite na krajevima spanerske trake ispod nje po parce sundjera jer usled zatezanja spanera moze da pukne drveni okvir zbega. Meni se desavalo da mi se pune kosnice kotrljaju preko ledja,da zalutamo pa zavrsimo u Turiji medju nafnim poljima,prosle godine otkazale kocnice na kamionu pa je vozac kocio rucnom kocnicom,jednom mi je zafalilo spanera(moja glupost) pa smo rojice lepili sirokim selotejpom.Ispadali su i krovovi iz kamiona,kosnice spadale sa auto sleperice,kombi nije mogao da pridje kosnicama zbog blata

Njegovo velicanstvo Langstrot (LR)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Njegovo veličanstvo Langstrot (LR) Noc topla,tiha, pcelarska… nocni vetar retko donese miris bagrema, tek se otvara …Pise David DinicSedim ispred kuce. Juce sam ih -oterao- na pasu, a danas mi vec nedostaju, prazan mi pcelinjak, navikao sam da ih obidjem pre spavanja . . . Ne spava mi se, ali ne zbog toga . . . Muci me Langstrot.Imao sam srece da pre nekoliko dana pregledam desetak LR kosnica NEOTVARANIH od prosle godine. Zamislite tu srecu, taj splet okolnosti! Da ne opisujem kako je do toga doslo, eto mene na putu, vozi me nepoznat covek.Moj domacin je otac vlasnika kosnica koji je u inostranstvu i iz nekih razloga nije dolazio kuci nekoliko meseci, niti moze da dodje jos mesec-dva. Zamolio me je da uradim -bilo sta- pre nastupajuce bagremove pase, zeli samo da mu pcele -ostanu- u kosnicama dok ne dodje. Otac je imao -naredjenje- da povremeno hrani pcele sirupom da ne -umru od gladi-. Iz razgovora shvatam da nisu pcelarska porodica, da se od nedavno bave pcelarstvom i da ih je u sve -uvukao- sin kome zele da pomognu. Na licu mesta zaticem novu centrifugu, lepo slozene sanduke sa ramovima koje je vec naceo moljac. Uzimam njihovu opremu jer svoju nikada ne nosim na druge pcelinjake niti dozvoljavam nekom da donosi svoju na moj. -Pcelinje bolesti su podmukle-, uvek mi u glavi bruji recenica moje strine. Elem, zapricah se nepotrebno . . .Kao i na svakom nepregledanom i neprepakivanom pcelinjaku izaslom iz zime, 30 % su slabe, 30 % su srednje i 30 % su jake. Necemo o ovim prvima, interesantne su ove jake, u ovom slucaju 4 kosnice.Langstrot je izmerio, takozvani, -pcelinji prostor-. Zanimalo ga je zasto pcele negde prostor propolisu, a u nekom izvlace zaperke. Izmerio je i utvrdio dimenzije pcelinjeg stanista i na osnovu toga konstruisao svoju kosnicu. On je prosecnu duzinu prirodnog pcelinjeg saca podelio na 3 dela, omogucavajuci nam razne operacije, preglede i postupke unutar kosnice, a sve to zahvaljujuci cinjenici da pcele med -odlazu- iznad gnezda. Za plodiste je utvrdio dva nastavka, cija zapremina, prema savremenim istrazivanjima, prevazilazi potrebe pcelinjeg drustva za formiranje legla. . . i bio je u PRAVU! U ove cetiri kosnice zatekao sam situaciju -kao u bajci-. Nastavci su prepuni pcela, sigurno ih ima oko 40000 + one koje su otisle da traze tek procvetali bagrem. Legla ima od 8-10 ramova ali u oba nastavka !!! Znaci 4-5 ramova dole i 4-5 ramova gore, jedni iznad drugih. Nikada ranije nisam video da su pcele samostalno formirale takvo plodiste, da se matica sama spustila u donji nastavak, da nije blokirana, niti je drustvo mnogo odmaklo u svojoj osnovnoj zivotnoj nameri – rojenju. Ostali ramovi su puni meda, ima trutova, jedino sto leglo nije u sredini, vec se nalazi ili levo ili desno sto nema nikakve narocite veze.Sve ovo vam prenosim jer ga smatram dragocenim iskustvom iz koga sam mnogo naucio. Dakle, jake zajednice zazimljene na 2 LR tela uopste ne moramo pozurivati, rotirati, prosirivati, sve je to Langstrot vec uradio umesto nas. On je, ostavljajuci pcelama vise mesta nego sto je to potrebno za gnezdo, zapravo dao pcelama prostor za zivot i rad, odlazuci tako rojenje do prve velike pase. Mnogo gresimo izjednacavajuci pcelinje leglo sa pcelinjim stanistem !! Nije gnezdo sve sto treba pcelama! One ciste, prenose, grade, spremaju, privremeno odlazu i ko zna sta jos, a za to im je neophodno da postoji i sace na kojem nema legla. To sto nema zapocetih maticnjaka i drugih znakova skorog rojevnog napustanja kosnice znaci da imaju i dovoljno posla i dovoljno mesta za zivot. Problem moze da nastane tek pojavom obilne pase. Langstrot je i o tome mislio! Dodavanjem treceg nastavka, u pasi, mi povecavamo zapreminu kosnice dodatno odlazuci rojenje ali ispunjavamo i glavni preduslov uspesnog pcelarenja, a to je da se pcelama oduzimaju samo -viskovi- meda. Kako u plodistu vec ima 10-tak ramova sa medom, moze se sa sigurnoscu tvrditi da je treci nastavak -visak-, on je -pcelarov-, jer ce u njemu biti meda samo ako bude obilne i jake pase. Dok slavuji zapocinju svoje celonocne pesme, divim se Langstrotovoj genijalnosti. Pitam se da li je pretpostavljao da ce se posle njega pojaviti pcelari koji ce jos vise -usitniti- pcelinje sace? ( Farar, Rodna Voja ) Da li su oni bolji pcelari od njega? Da li je njegova kosnica, koju je konstruisao na osnovu promisljanja i posmatranja, bolja od onih koju su konstruisali svoje ( ali, ne zaboravimo, na osnovu njegove ) , koristeci pri tome nauku i proracune? Ko je u pravu?Mozda i nije na meni da trazim odgovore na ova pitanja, imam i pametnijeg posla, ali, eto, razmisljam . . . voleo bih da sam nekako mogao da upoznam tog coveka . . . Loraina Lorenca Langstrota! David Dinić Autor teksta Pozarevac Srbija) Pcelar -entuzijasta,pcelari sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcelama! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Miljko Sljivic Dodavanje medista na bagremovoj pasi

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić Dodavanje medišta na bagremovoj paši Pise Miljko SljivicU tehnologiji pčelarenja prvi važan period kroz koje pčele prolaze na putu prema paši je prezimljavanje.Dobro prezimljavanje je startna osnova za dobar prolećni razvoj. Znači posle prezimljavanja sledeći period je dobar prolećni razvoj kako bi pčele što je moguće brojčano jače odnosno spremnije dočekale pašu. Na kraju, posle dobrog prolećnog razvoja, dodje paša koju treba iskoristiti. Ako su pašni i vremenski uslovi dobri a društva jaka pčelaru ostaje da odradi još nekoliko poslova kako bi košnice bile pune meda. Ti poslovi su sledeći: obezbedjenje dobre ventilacije u košnici, obezbedjenje mira na pčelinjaku, prema potrebi ograničiti maticu i blagovremeno dodavanje medišnih nastavaka.Obezbedjenjem dobre ventilacije olakšava se isparavanje vode iz nektara i sprečava pojavanagona za rojenjem. Iz tog razloga neophodno je leta širom otvoriti pomeranjem letvica, otvoriti pomoćna leta, obezbediti ventilaciju preko zbega i slično. Za vreme bagremove paše otvaranje košnica svesti na najnužniju meru i upotrebu dimilice samo u krajnjoj nuždi. Sve radove koje treba obaviti u toku bagremove paše kao i dodavanje medišta ( ja ću upotrebljavati izraz „medište“ umesto „nastavka“ i „polunastavka“ a pčelari prema tipu košnice odradiće jedno ili drugo ) treba obaviti predveče. Na taj način poremećeni mir u košnici se preko noći vraća i pčele sledećeg dana nastavljaju sa radom. Svako uznemiravanje u toku paše bitno remeti rad pčela, dezorganizuje ih i time im uzima dragoceno vreme za rad. U bagremovoj paši matica se po pravilu ne ograničava jer se radi o jakoj paši gde pčele same ograničavaju maticu jakim unosom a ako je pčelinjak na mestu (području ) gde je bagremova paša nešto slabija onda je poželjno ograničavanje matice da ne bi bilo mnogo legla a malo meda. Da bi bagremova kratka i jaka paša bila maksimalno iskorištena neophodno je blagovremeno dodavati medišta odnosno proširiti prostor u košnici pre svega za skladištenje meda. Da bi dobijeni med bio sortno čist iz medišta treba iscediti sav sakupljeni med od voća i uljane repice. Time smanjujemo rizik da nam se u medu pojavi antibiotik poreklom od prskanja voća, voćara neznalice.Proširivanje prostora u košnici omogućava pčelama smeštaj nektara, njegovu preradu u med i skladištenje. Proširivanjem prostora rasterećuje se naseljenost košnice i pčele postaju radno angažovanije što doprinosi preventivnom suzbijanju nagona za rojenjem. Ne sme se zakasniti sa proširivanjem prostora u košnici, jer pčele će donositi nektar samo ako imaju mesto gde će ga skladištiti. Pčelama uvek treba više mesta za skladištenje nektara od prostora koji je potreban za skladištenje meda čije cedjenje se očekuje. Ovo je u pčelarstvu poznato kao „fenomen praznog prostora“. Razlog ovakvoj potrebi je velika količina vode u nektaru koji donose pčele. Takav uneti nektar pre ili posle invertovanja pčele odlažu u tanke slojeve u više ćelija kako bi ispario višak vode. Slavko Jakovljević je nekada preko Radio Beograda subotom ujutru često govorio ,,veliki prostor u košnici pri jakom unosu deluje izrazito stimulativno“. U Knjizi „Pčelarstvo i ekonomika pčelarenja“ od Branka Reljića citirane su izjave poput „Bolje je suvišan nastavak nego nedostatak jednog rama“ kao i „Ako med pada kao kiša, onda kante treba namestiti tako da u njih pada“. Znači onda kada ima meda treba blagovremeno i dovoljno dodati medišta. Nedostatak prostora destimuliše pčele za sakupljanje nektara i društvo teži rojenju. Neblagovremeno proširivanje prostora smanjuje prinos, jer pčele nemaju prostor za smeštaj donetog nektara. Svakim kašnjenjem nektar koji je trebao da bude sakupljen i skladišten odlazi u nepovrat.Prostor u košnici treba proširiti kada pčele zaposedaju unutrašnju stranu zadnjeg rama u plodištu, kada se ramovi bele od novog voska i kada se očekuje veći unos, odnosno jača paša. Često se medišta moraju dodavati za voćnu pašu i uljanu repicu a obavezno za bagremovu pašu.Ramove u dodatim medištima treba blago poprskati vodom bez obzira da li su izgradjeni ili satne osnove. Ako su ramovi bili sumporisani protiv voskovnog moljca, onda ih treba oprati tj. napuniti vodom i centrifugirati. Ako poranimo u proširivanju, štete mogu imati samo slaba društva i to ako po proširivanju naglo zahladni. Kod jakih društava štete od ranijeg proširivanja neće biti.Ako su pčelari u dilemi „proširiti ili ne“, što se javlja kod pčelara koji imaju pčele daleko od mesta stanovanja, onda dilemu treba rešiti na sledeći način. Foliju koja je ranije postavljena preko satonoša povući nekoliko santimetara unazad i na nju postaviti medište. Na taj način folija održava mikroklimu u plodištu a istovremeno prolaz omogućava pčelama skladištenje meda u medišni deo ako se za to ukaže potreba.Na početku paše prva tela se dodaju sa izgradjenim saćem a tek kad paša ozbiljnije krene treba dodavati medišta sa ramovima od kojih su delimično satne osnove. Pčele satne osnove bolje izgradjuju ako su bliže plodištu što znači da kad pčele budu zapljusnule med po ramovima dodatog medišta, takvo medišto treba podići i podbaciti novo prazno. Podbacivanje se vrši u prvoj polovini paše odnosno kad dnevni unos raste. Ako se podbacivanje vrši u periodu kad paša staje, odnosno dnevni unos pada, onda se može desiti preveliko rasturanje meda po ramovima što odlaže i otežava cedjenje. Imajući u vidu da je bagremova paša jaka paša sa velikim dnevnim unosom, pčelarima se savetuje da u svakom trenutku imaju postavljeno po jedno prazno medište u svakom trenutku paše, jer kod velikih dnevnih unosa koji mogu biti i do 12 kilograma ( lični rekord 12,1 kilogram ), pčele će za dan napuniti celo medišno telo. Medišta se mogu dodavati odjednom ili postepeno. Ako se dodaju odjednom nema nikakve smetnje da se vrši povremeno podbacivanje medišta prema potrebi i prema unosu. Dodavanje više medišta sa izgradjenim saćem deluje stimulativno na veće angažovanje pčela u sakupljanju nektara. Dr. Tomas Rinderer direktor Federalnog centra za genetiku i selekciju pčela iz Baton Rouge-a ( SAD ) je ispitivao: ,,Prostor u košnici i produktivnost pčelinjeg društva“. Istraživanja su u vidu predavanja objavljena u Pčelaru broj 6/1983 i broj 10/1994 u prevodu DR Jovana Kulinčevića. Za ovu priliku citiraću delić predavanja ,,Formirane su dve grupe pčelinjih društava