Radovi po mesecima- Архиве- Страница 5 од 8 - Medpcelarskimagazin-pčelarski tekstovi

M.Sljivic „O izimljavanju pricamo u avgustu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić „O izimljavanju pričamo u avgustu“ Radovi na pcelinjaku u Avgustu Pravo vreme za diskusiju o izimljavanju pčela je avgust mesec ( a ne mart). Ova tvrdnja je u suštini povezana sa poznatom izrekom “Kako si zazimio tako ćeš i izimiti”. Pise Miljko Sljivic Jednostavno možemo reći: “ Ako pripremimo zimske pčele sa dobrim zalihama kvalitetne hrane, odnegovane u uslovima obilja hrane i sačuvamo njihovu sposobnost za negovanjem novog legla do proleća,mi možemo da očekujemo dobar prolećni razvoj”.Ako pak želimo bliže da objasnimo termin “izimljavanje” možemo ga definisati kao“period prvih aktivnosti pčela koji se poklapa sa periodom posle zimskog mirovanja pčela”.Znači možemo slobodnije reći da je izimljavanje period koji se poklapa sa prvim unosom iz prirode i njihovim dejstvom na razvoj novog legla sa ciljem jačanja pčelinje zajednice za predstojeću aktivnu sezonu. Upravo pravilan razvoj u tom periodu koji nazivamo izimljavanje u mnogome zavisi od samog peioda zazimljavanja. Što se nauke tiče citiraću knjigu „Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda“ Dr. N.I. Krivcov i Dr. V.I.Lebedev i tu stoji „Stepen razvitka masnog tkiva kao i hipofaringalnih žlezda u jesen, definiše fiziološko stanje pčela.Prema njihovom stanju možemo suditi o pripremljenosti pčela za zimu i prognozirati kako će proći“. Da bi pravilno zaključili važnost pravilnog zazimljavanja pčela i uticaj na prolećni razvoj počećemo od pitanja: „Šta utiče na prolećni razvoj pčela“? Odgovor možemo grubo definisati: „Prolećni razvoj pčela zavisi od hrane i od pčela“. Da bi bilo jasno moramo objasniti jednu i drugu činjenicu odnosno „Kako od hrane a kako od pčela?“ Hrana je najvažniji faktor razvitka pčelinjeg društva. Bez obzira što govorimo o prolećnom razvoju pčelinjih društava, uticaj hrane i njeno delovanje na prolećni razvoj moramo razjasniti kroz dva perioda: period pripreme pčela za zimu i period samog prolećnog razvoja. Što se tiče prvog perioda u kome se pčele kao jedinke i cela zajednica kao celina pripremaju za zimu veoma je važno da pčele u tom periodu imaju obilje kvalitetne hrane,kako meda,tako i dovoljno raznovrsnog cvetnog praha. Dovoljna količina hrane omogućava pčelama dobru pripremu zimskih zaliha tako da ne ugrožava njihov zimski opstanak. Dovoljne zimske zalihe eliminišu potrebu za bilo kakvim kasnijim dohranjivanjem što vodi iscrpljivanju pčela. Priroda je opredelila pčeli da tokom zime ne prerađuju hranu i time opterećuju organizam već da jede med koji je unapred pripremljen i sadrži sve što je pčeli potrebno da ga lako asimilira bez opterećenja organizma i skraćenja života. Druga važna činjenica vezana za važnost dobrih zaliha hrane u pripremi pčela za zimu stoji u činjenici da kvalitetna hrana utiče na kvalitet izleženih pčela koje će dočekati proleće, koje će u organizmu imati više masnog tkiva i razvijeniju žlezdu koja treba u proleće da luči prvu matičnu mleč. Negovanje zimskih pčela u izobilju hrane daće kvalitetnije pčele koje će sigurnije prezimiti i u proleće dati bolje rezultate. U pčelarskoj nauci su opšte poznata istraživanja N.G.BILAŠA “Pri postojanju u gnezdu veće količine meda pčele su snabdevale larve znatno većom količinom hrane i larve su imale ubedljivo veću masu”. A.M. Rjamova “ Postojanje većih zaliha hrane refleksno deluju na pčele: one su više odnegovale legla, bolje hranile svoje larve i odnegovale kvalitetnije pčele” Institut u Ribnom ( Rusija ) je na primeru u Baškirskoj republici pokazao “direktnu zavisnost dobijenih prinosa od količine hrane ostavljene u jesen” Što se tiče drugog odnosno prolećnog perioda, hrana ili bolje rečeno paša utiče na bolji ili lošiji razvoj pčelinjeg društva. Sve se to odražava kako kroz broj položenih jaja od strane matice tako i na količinu obroka koje lerve dobijaju, odnosno na kvalitet pčela. Znači pored zaliha hrane, kvaliteta matice i dobrog utopljavanja na polaganje jaja utiče i unos nektara i cvetnog praha. Najbolji razvoj legla potiče od dobre paše. Ako nema paše, često zbog lošeg vremena, mora se preduzeti razvojna mera prihranjivanje. Ako u periodu priprema pčela za glavnu prolećnu pašu ima podsticajne paše tj. ima unosa, pčele će dobro hraniti maticu i ona će dobro polagati jaja. Međutim kada u ovom periodu zahladni pa nema unosa, pčele slabije hrane maticu, pa ona slabije polaže jaja. Kako je cilj u ovom periodu što više položenih jaja, to je potrebno pčelinjake postavljati u područja sa bogatsvom medonosnog bilja, voditi računa o prenaseljenosti i u nedostatku paše unos nadoknaditi prihranjivanjem. Da bi odgovorili kako same pčele utiču na prolećni razvoj poći ćemo od perioda života kroz koji prolezi pčelinja zajednica. Po Dr. N.I. Krivcovu i Dr. V.I.Lebedevu pčelinja zajednica prolazi kroz pet perioda: 1. Smene prezimljenih pčela prolećnim pčelama, 2.Intenzivnog rasta i razvitka,3. Sakupljanja, 4.Priprema za zimu 5. Zimovanje. Nama pčelarima glavni cilj je sakupiti što je moguće veće količine meda ( to se dešava u 3.periodu ). Za ostvarenje tog cilja moramo razmotriti razvoj prvog i drugog perioda ali počećemo od drugog. Drugi period (vreme intenzivnog rasta i razvitka) zavisi od broja pčele koji je izašao iz prvog perioda, odnosno od broja pčela koje su izvršile smenu prezimljenih pčela u prvom periodu. Sada se postavlja pitanje: Od čega zavisi broj pčela koji će izaći iz prvog perioda odnosno smeniti prezimljene pčele? Odgovor na tako definisano pitanje glasi „Od kvaliteta pčela“. Znači prvi period (Smene prezimljenih pčela prolećnim pčelama) počinje sa početkom polaganja jaja od strane matice i traje oko 35 dana u kome kod jakih i zdravih društava dolazi do povećanja broja smenjenih pčela novim mladim prolećnim ali to isključivo zavisi od „kvaliteta pčela“. Kvalitet pčela pak zavisi od kvaliteta odnegovanih zimskih pčela u periodu njihovog odgoja ( stadijum larve ), kao i od njegove sačuvanosti ( sačuvanosti kvaliteta ). Obilje kvalitetne hrane u periodu pripreme pčela za zimu, kao i negovanje pčela u jakom društvu daće dobar kvalitet zimskih pčela( masno tkivo i razvijenu mlečnu žlezdu ). Kvalitet zimskih pčela treba sačuvati, tako što ćemo ih sačuvati od bilo kakvih aktivnosti kao što su prerada hrane i negovanja legla sve do smene prezimljenih pčela. Takav r‏ad ima za rezultat „smenu“ koja daje veliki broj pčela koje će doprineti intezivnom rastu i razvitku društva i spremiti ih za medobranje. Ako bi želeli da izvučemo neki zaključak možemo ga navesti kao: U periodu priprema pčela za zimu ( za nas je to avgust i prva polovina septembra ) pčelama treba obezbediti dobru pašu a ako

Prof.Sulejman Alijagic „Mogu li pcelari uticati na smanjenje zimskih gubitaka?“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Prof.Sulejman Alijagić Mogu li pčelari uticati na smanjenje zimskih gubitaka? Smanjiti zimske gubitke Ne želim da ovim tekstom bilo koga ne daj bože ponižavam, niti omalovažavam, već samo da razmjenim iskustva sa mnogo iskusnijim pčelarima od mene. Zbog toga ovaj naslov prvo sam sebi postavljam i pitam se? Pise Prof. S.Alijagic Iskreno smatram da svaki pčelar na svom pčelinjaku, ma koliko imao iskustva snosi odgovornost za svoj pčelinjak. Postoje vremenske nepogode koje nas prate, posebno zadnje dvije – tri godine, no moramo se pogotovo u zadnje vrijeme brzo prilagođavati na takve vremenske ne-prilike i nastojati pčelinjim zajednicama u datom momentu pomoći i olakšati da prezime lakše i mi budemo bez zimskih gubitaka. Znamo svi da trebamo nakon zadnjeg vrcanja, liječiti naše pčelinje zajednice, svako ima svoje metode i sredstva, da trebamo po potrebi prihraniti pčelinje zajednice, posebno tamo gdje pčele imaju tzv, tamne medove kao što je medljikovac zbog kojeg se ubrzava propast pčelinje zajednice ukoliko pčele zimuju na medljikovcu. Znamo mi toga dosta o pčelama….ali opet zadnjih godina imamo gubitke ogromne. Uglavnom je često drugi krivac samo „ja nisam“ i uvijek „tražimo“ krivca u drugome, ovako dio pčelara ramišlja, na žalost. Jedan dio pčelara u jesen prihranjuje pčele visokofruktoznim kukuruznim sirupom, u kojem se nalazi mnogo rezidua i također povećava zimske gubitke. Poznato je da pčele najbolje zimuju i daju dobre prinose iduće pčelarske godine ako zimuju na prirodnom medu osim medljikovca. Mogu pčele dobro zimovati ako se u jesen doda sirup odrađen po propisima za to godišnje doba i ako zimuju na većim količinama šećernog sirupa također mogu prezimiti, ako je na vrijeme dat, prerađen i poklopljen ali u proljeće bez perge i svježeg polena nema razvoja zajednice. Haydak je još 1930. godine, zatim Taranov 1938. godine radio pokuse sa prihranjivanjem pčelinjih zajednica, jednih samo na šećeru prihranjenim, druge samo na medu i treće na medu i polenu odnosno pergi. Dokazno je da u proljeće kada treba da krene razvoj legla pčelinje zajednice koje su zimovale samo na šećernom sirupu, kad pčele nemaju dovoljno vitalogenina ili masnog bjelančevinastog tkiva, ako pčele potroše svoje rezerve tkiva a nema perge ili svježeg unosa polena ovakva zajednica ili umire tokom zime, proljeća ili cijelu sezonu ne uspijeva ni sama sebe bez pomoći pčelara održavati. Vorst i Jakobs (1980.) iz Belgije su utvrdili da pčele duže žive ako se hrane pergom, nego svježim polenom. Ovim su oni samo dokazali kolika je vrijednost bogatih rezervi perge u kasnu zimu i rano proljeće kada je i najpotrebnija za razvoj mladog legla. Slična istraživanja radio je Colin G. Butler (1949.) iz Engleske koji je utvrdio u svom eksperimentu da čak i pčele zaražene nozemozom duže žive ako se hrane pergom, nego svježe unesenim polenom. Ovdje ne treba ni spominjati pčele zaražene nozemozom koje nemaju niti perge niti svježeg polena, zna se na žalost rezultat! Veoma bitan posebno u proljeće jeste svježi polen iz prirode za leglo i za mlade pčele radilice u prva tri do četiri dana njihovog života (Lesley J. Goodman, 1998.). Prema ovim istraživanjima mlade pčele radilice dobijaju med, malo nektara i možda nešto malo mliječi za larve, ali je ishrana polenom jako bitna u prvih sedam dana zbog pravilnog razvoja žlijezdi a količinski se smanjuje tek od osmog do desetog dana života. Zbog svega gore navedenog, mi pčelari smo djelimično „krivci“ ako svojim pčelama u jesen ne obezbjedimo polensku pašu. Vidimo naučno dokazano a i mi sami to uglavnom „znamo“ da nedostatak perge u kasnu zimu i rano proljeće, nepovoljno utiče na razvoj i snagu pčelinje zajednice. Problem je što jedan dio pčelara stalno u rukama ima digitron i računaju cijenu kg meda i kg šećera a ne prihvatamo realnost da današnje i nekadašnje pčelarstvo zbog mnogobrojnih klimatskih i drugih nepogoda, razlikuju se. Dakle za dobro uzimljavanje bitno je imati produktivnu maticu zatim na vrijeme završiti zadnje vrcanje, po potrebi prihraniti pčelinje zajednice, izvršiti tretman liječenja i obavezno ostaviti minimalno dva okvira perge koje ja stavljam sa strane okvira sa vijencima meda oko legla. (gornja slika). Poznat je podatak kao naučno dokazan (Martha A. Gilliam, 1989), da se u multiflornoj pergi koju su pčele pripremile od raznih polenarnica može nalaziti oko 227 mikroorganizama (107 vrsta gljivica, 81 vrsta kvasaca i 39 vrsta bakterija) koje unutar perge imaju odlučujuću ulogu u prezimljavanju posebno početkom proljeća kada krene mlado leglo. Naravno postoji još radnji koje trebamo kao pčelari odraditi a to je na prvom mjestu dobra pčelarska praksa i poznavanje biologije pčela. Neke od ovih radnji na različitim nadmorskim visinama rade se u različitim vremenskim terminima ali u suštini svi moramo odraditi isto i na vrijeme. Dakle kad pogledamo razne internetske portale izgleda da o pčelarstvu i pčelama „znamo“ skoro više nego one same a opet imamo ogromne gubitke. Uz poznavanje biologije pčela, ne mislim doslovce da moramo znati broj krila, očiju ili nogu, već život pčele i pčelinjeg legla. Za ovo možemo primjeniti naučno dokazana istraživanja i vjerujem uz primjenu dobre pčelarske prakse možemo smanjiti zimske gubitke na minimum. Uz sve gore nabrojano i svima nama „poznato“ trebamo znati koje su to pčele koje najlakše prezimljavanju zimu. Znamo mi svi da uglavnom dolazi do smjene generacija ljetnih i zimskih pčela što i nije pravilo baš kod svih zajednica, pa zajednice kod kojih se ne desi na vrijeme ova smjena, zajednice koje ostanu bez hrane, polena, zajednice koje se iscrpe kasnom preradom šećernog sirupa često stradaju prije počeka prave zime a veći dio kasnije u rano proljeće. Kako rekoh uz primjenu dobre pčelarske prakse, poznavanje biologije pčela trebamo primjeniti neka od dokazanih istraživanja kao npr. istraživanja sa Instituta u Harkovu (Ukrajina) koji su testirali preživljavanje pčelinjih zajednica tokom zime prateći prevashodno koje ustvari to pčele najlakše prezime, prateći pčele izležene od jula do septembra mjeseca. Treba napomenuti da su pčelinje zajednice imale iste količine hrane i tretirane istovremeno.Došlo se do rezultata: Pcele koje su izležene do 20. Jula, iz ove zajednice tokom zime gubici su

J.Balint“Sublimacija oksalnom kiselinom,da ili ne?

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Oksalna kiselina-Sublimacija-da ili ne?! Oksalna kiselina!Dileme! Puno se priča danas o sublimaciji, jedni su za,drugi su protiv i upravo je to razlog koji me naveo da pokušam u kratkim crtama potkrepljeno argumentima,da napisem razlog ,zašto smo mi krenuli u sublimaciju sa oksalnom kiselinom. Pise Janos Balint Na našu sreću do dan-danas Varoa se nije u potpunostiadaptirala na ove uslove življenja gde su hladne zime i ona se ne sprema se za zimu kao pčela,ne stvara lipoproteinske naslage u svom telu slično pčeli kako bi lakše pregurala hladne zimske dane.Iztog razloga kada su hladne i duge zime,odnosno kada je vremenski period kada nema legla upčelinjoj zajednici duži od šesdeset dana,prirodnom smrću ugine oko 85 % varoe koja je ušlazajedno sa pčelama u zimu. Preostali mali broj preživelih ženki varoe nakon tog perioda postaje sterilno, zato će prvo polagati neoplođena jaja iz kojih se ležu mužjaci sa kojima se oplođuje.Nakon oplodnje polaže oplođena jaja iz kojih se izležu varoe ženke i tek nakon togakreće jedan dinamičniji razvoj broja varoe u pčelinjoj zajednici.U međuvremenu prođevremenski period od 13-14 dana čime je zakočen nagli porast broja varoe u zajednici.Uglavnomje to razlog da naredne godine nakon takve duge i hladne zime obično nemamo velikihproblema sa varoom. Slična je bila zima 2016/2017,zato 2017-te nismo imali naročitih problemasa varoom. Međutim nakon blage zime kao što je bila 2015/2016.varoa odlično zimuje,nećepostati sterilna, nesmetano brzo se umnožava i već nakon bagremove paše prelazi kritičan brojvaroe u zajednici i ako ne preduzmemo ništa u cilju uništavanja varoe u letnjem periodu,većnakon suncokretove paše odnosno početkom avgusta kada obično krećemo sa tretiranjimaprotiv varoe toliko će se umnožiti da ćemo biti u velikom problemu.Nakon takve godine zimskigubici mogu biti i preko 50% kao što se i desilo zime 2016-2017 . Poslednjih godina se kaže da je kritičan broj varoe u zajednici oko 2000,uzroci tome su slab imunološki sistem pčela, neadekvatna ishrana praćena raznim bolestima, virusima i ko zna još čime.Poznavajući ciklus razvoja varoe taj broj se veoma brzo dostiže,daleko pre završetka suncokretove paše,kada bismo već debelo zakasnili sa tretiranjem. Na kraju paše imali bi oslabljene zajednice sa oštećenim-oslabljenim jedinkama a od takvih zajednica iluzorno je očekivati da nam odneguju kvalitetne zimske pčele. Zaključak. Letnje tretiranje pčelinjih zajednica protiv varoe u današnjim uslovima je preko potrebno i neizostavno .Kada posedujete pčelinjak sa velikim brojem košnica to baš nije tako jednostavan zadatak.Postavlja se pitanje,cime i kako tretirati a da suviše ne zagadimo košnicu i da se vremenski nekako uklopimo.Nakon prikupljenih more informacija i dugog razmišljanja došli smo do zaključka da bi nama najviše odgovarala sublimacija oksalnomkiselinom.Razlog je ednostavan,organska je kiselina,ne zagađuje košnicu i vremenski je moguće uklopiti se.Nabavili smo sublimator SUBLIMOX iz Italije,zatim nabavili paronepropusno zaštitnoodelo,masku sa adekvatnim filterom i oksalnu kiselinu u kristalu 99,4 % čistoće.I tako pre pargodina,usred sezone,u periodu nakon bagremove do početka suncokretove paše krenuli smo sasublimacijom. Oksalna kiselina-Sublimacija-da ili ne? Kaže se da para oksalne kiseline štetno deluje na ljude,navodno razara pluća,udisanjem veće količine pare za nekoliko dana može nastupiti smrt.Treba verovati u to i potrebna je adekvatna zaštita.Iako smo adekvatno zaštićeni,pre samog tretiranja,prvi mlazispuštamo u vazduh da bi ocenili pravac vetra ili pravac strujanja vazduha i sa tretiranjem uvek krećemo u kontra smeru da ne bi slučajno udisali paru.Sada ću opisati kako mi to radimo.Sublimator ima dva keramička suda u koje se naizmeničnodozira kiselina. Dozira se prvi sud,stavlja se u sublimator i kreće se sa sublimacijom.Za to vremedok se sublimiše prva košnica dozira se drugi sud i nakon završetka sublimacije prvog suda vadi se prazan sud iz koje je potrošena kiselina,stavlja se drugi napunjeni i tako naizmenično skoro bez zastoja, radi se u kontinuitetu.Sublimacija jedne košnice traje 18 sekundi. Zajedno sa pripremnim radovima (stavljanje agregata u funkciju razvlačenja produžnog kabla, vreme postizanja temperature sublimatoraod 170 stepeni c.) za tretiranje jedne košnice prosečno se utroši oko 40 sekundi,što znači da za nepunih sat vremena glatko se može uraditi pčelinjak od 100 košnica. Dva sata nakon tretiranja varoa počinje opadati i opada narednih 14 dana.Ureklami se kaže da je efikasnost sublimacije oksalnom kiselinom oko 85 % međutim reklame sureklame a stvarnost je stvarnost.Po nekom našem viđenju ,efikasnost je nešto ispod 80 %,recimoda je 75% i sa ovim procentom oborenih varoa smo više nego zadovoljni.Primera radi,ako je uzajednici pre tretiranja bilo 1000 jedinki varoe,oborili smo 75% odnosno 750, ostalo je svega250 jedinki.U ovom periodu pre početka suncokretove paše sa brojem od 250 varoa koji jeupola manji od tolerantnog broja,mirno možemo sačekati kraj paše i nakon oduzimanjamedišnih nastavaka što pre krenuti sa tretiranjem nekim drugim efikasnijim sredstvom. Prvegodine zbog bojazni od trovanja nikom nisam dozvolio da radi sa sublimatorom i sam samradio,međutim kada smo uvideli da to nije baš tako opasno kao što se priča danas već radi i sin pa i radnici.Ove godine došli smo do nezvaničnih podataka da tretiranjem oksalnom kiselinomnačinom nakapavanja pčeli se skraćuje život za nekoliko dana.Ovaj podatak nas je naveo na razmišljanje da odsad zimsko tretiranje sa nakapavanjem zamenimo sa sublimacijom. Fofografije/tekst J.Balint Kontakt pcelarbalint@ptt.rs 064/1645756 Kozaračka 5 Zrenjanin Janoš Balint Hvala za ovaj divan tekst!🏆 Janoš Balint Autor teksta Profesionalni pcelar iz Zrenjanina,pcelari sa svojom porodicom sa preko 800-to proizvodnih drustava u zaokruzenom sistemu proizvodnje pcelinjih proizvoda.Strucni predavac,autor tekstova i pre svega veliki covek kome mozete uvek da se obratite za podrsku i strucan savet Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Dinic Avgustovske sitnice

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Avgustovske sitnice-Avgustovski radovi na pcelinjaku Avgustovski radovi na pcelinjaku Postoje pcelari koji tvrde da pcele ne treba narocito pripremati za zimu ili -zazimljivati- kako mi kazemo. Ko ih u prirodi zazimljuje?- pitaju oni. Pise David Dinic Mozda bi i bili u pravu da izmedju prirodnog stanista pcela i nasih kosnica ne postoje neke bitne razlike. Zbog toga se u kosnicama moraju obaviti neke radnje da bi se pcelama omogucilo lakse ili bolje zimovanje. Stari pcelari nisu dirali kosnice posle Sv. Ilije ili 02.08. Takodje, nasa Pcelarska Nova godina je 01. 08. Ovaj datum je odabran jer su do tada zavrsene sve velike pase i pcelari mogu da pocnu da pripremaju zajednice za narednu godinu i bagremovu pasu. Sta da Vam kazem, naviknite se, uvek u pcelarstvu razmisljamo sest meseci unapred . . .Takodje, to je odprilike trenutak kada u zivotu pcelinje zajednice pocinju obimne pripreme za nastupajucu zimu. One se ogledaju u formiranju -medne kape-, smanjivanju legla, odhranjivanju zimskih, dugovecnih pcela, propolisanju i zatvaranju svih otvora na stanistu i sl. Avgust mesec Vam je u pcelarstvu kao 19:00 h lepog letnjeg dana. Ako radite neki posao imate vremena da ga zavrsite jer ima dosta do mraka, ali nije vreme da zapocinjete novi jer ce uskoro noc. Tako je i sa pcelama. Sta ste uradili tokom cele godine to je to, ostaje vremena za neke sitne korekcije i kraj. Ne dirajte ih vise! U avgustu ima najvise posla na pcelinjaku i ko tada zavrsi i pripremi se, na prolece samo uziva u radu sa pcelama. Takodje, prolece je varljivo, vremenske prilike se cesto menjaju, hladno je za neko detaljno pregledanje kosnica, ima vremena samo da se proveri da li je zajednica ziva i da li ima maticu. Zasto onda ne bi neke poslove zavrsili u avgustu kada je vreme toplo i stabilno? Mozda ima i tihe pase, dani su jos dugi, pcele izlecu masovno. . .Problem zazimljavanja pcela moze se resiti u dva koraka: Skinete krov, stavite pun nastavak meda i zatvorite kosnicu! Za ovako zazimljene pcele dajem garanciju prezimljavanja, ali u praksi retko ko tako radi.Prema potrosnji meda i kolicini neophodnoj za prolecni razvoj, doslo se do cifre od minimum 16 kg meda potrebnog za uspesno prezimljavanje pcela, stim sto u obzir dolazi i prolecno dodavanje pogace. Ako ne racunate sa pogacom, ova cifra se sigurno povecava za 3-4 kg meda. Med u kosnici ne predstavlja samo hranu. On je i izolator i temperaturni regulator. Med se sporo greje, ali se i sporo hladi. On upija toplotu koju pcele proizvode i odpusta je prilikom naglog zahladjenja grejuci pcele dok se klube ne prilagodi novonastaloj situaciji. Med je higroskopan, upija vodu iz vazduha omogucavajuci pcelama da zimi dodju do preko potrebnih kolicina ove tecnosti. Med je kosnica, ne drvo.Citajuci literaturu i iz sopstvenog iskustva smatram da neke stvari treba preporuciti. Prvo: Sto ranije zavrsimo sa -tumbanjem- kosnica i ostavimo pcele na miru da se zazimljavaju – bolje je po njih. Mozemo da krenemo od Langstrota i njegovog dokaza da pcele odgajaju vise zimskih pcela ako je zapremina kosnice veca. Znaci, treba ostaviti pcele da se zazimljuju na dva LR nastavka. Plodiste podizemo gore jer je gore uvek toplije.Licno, ostavljam pcele da zimuju na 8 + 8 ramova. Znaci, 8 ramova u plodistu i 8 ramova u nastavku ispod. Nekako, nema velike razlike kada se u kosnici nalazi 10 ili 9 ramova. Tek sa 8 postize se vidljiv efekat. Kada se pogleda, ovakva konfiguracija podseca na prirodno staniste u drvetu, kao da se roj uselio i izvukao dugacke satove. Zatim, svi znamo da je vazduh dobar izolator. Na ovaj nacin dobijamo jedan -vazdusni dzep- izmedju zida kosnice i prvog rama. Znaci imamo: napolju zima, pa 2 cm drveta, pa 2 cm vazduha, pa med, pa klube. Ako ostavimo svih deset ramova i na krajnjim ramovima ima meda, pcele ce tesko u toku zime prici do njega, prakticno im je nedostupan. Kada stavimo krajnje ramove pune meda tako da ih ima 8 u plodistu, pcele ne vole med sa spoljne strane rama koji je udaljen od zida, to im je nebranjena teritorija i uvek ga prenesu negde unutra, a to nam je i glavni cilj – da prenesu med sto blize klubetu. Ovaj slobodan prostor omogucava i bolju cirkulaciju unutar kosnice, nije sve -nabijeno- i -zguzvano-, ima vise -vazduha-. Cirkulacija, ne ventilacija, se u kosnici moze postici jedino ako nam je krov -najdeblji- ili termicki najnepropustljiviji deo kosnice. Kada je toploti onemoguceno da preko krova izlazi iz kosnice, ona se -razliva- u nase vazdusne dzepove. Kako su zidovi kosnice hladniji od krova, vazduh se hladi i ide na dole. Zato sto su udaljeni od zida, krajnji ramovi se gotovo nikad ne ubudjaju, ima vazduha koji struji izmedju zida i rama i onemogucava budjanje. Vadjenjem 4 rama iz kosnice dobijamo i nekoliko ramova koje cemo cuvati preko zime i na prolece iskoristiti za -malo prolecno prosirenje- legla. Na prolece imamo cetiri mesta za dodavanje satnih osnova ili prosirivanje legla -kao jabuka rumenim- ramovima ( ako ovako ne napisem dobijam kritike ). Ne moramo tada, kada su zajednice jos rovite i iscrpljene od zime da preturamo po kosnici i trazimo koji cemo ram da izvadimo da bi dodali SO, zavrsili smo taj posao u avgustu. Na kraju, ali ne i najmanje vazno, kada zimuju na 8 ramova, pcele najcesce zauzmu 5 ulica te dobijamo jedno vertikalno izduzeno klube, sto je idealno za cuvanje toplote, a takodje se klube ne moze razdvojiti u potrazi za hranom, jer mu je suzen -manevarski- prostor. Prilikom pravljenja ove konfiguracije desava se da moramo neke ramove iz plodista da -spustimo- dole, u nastavak ispod plodista. Rukovodim se ovim principima: U plodistu ostavljam ramove sa najdubljim mednim kapama, krajnje ramove stavljam da budu puni zatvorenog meda, dole spustam preostali med i po potrebi mlado leglo. Ovo zato sto mladom leglu treba puno vremena da -izadje- i smeta pcelama da lageruju med.

Kako pravilno uzimiti pcele(video)Semir Omerovic

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Semir Omerović Pravilno uzimljavanje pčela! Uzimljavanje pcela Drage kolege pčelari, ja sam Semir Omerović i dolazim iz Brijesnice Male, Bosna i Hercegovina. Pčelarstvom se bavim desetak godina ali to nije moje osnovno zanimanje. Pčelarstvo mi je hobi koji mi ponekad donese materijalno i duhovno zadovoljstvo. U želji da pomognem mladim pčelarima koji žele da nešto nauče od nas starijih i iskusnijih kolega, pokrenuo sam svoj Youtube kanal na kojem dijelim moje savjete i objavljujem video zapise sa svog pčelinaka. To što pomažem kolegama mene ispunjava kao čovjeka i donosi mi zadovoljstvo. U mom kraju je bila jako loša pčelarska godina ali to nije razlog da se mi pčelari ne pobrinemo za svoje pčele. Najbitnije je bilo očistiti pčelinja društva od Varoe i da u zimu uđu sa dobrim zalihama hrane. Ja ću Vam pokazati kako sam ja uzimio jedno svoje društvo u sljedećem video zapisu. Pogledajte video Youtube kanal Semir Omerovic pcelar Semir Omerović Autor teksta Pcelar iz BiH. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

M.Dragicevic Primena mravlje kiseline-Pogledajte video!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Milan Dragicević Primena mravlje kiseline-Pogledajte video! Mravlja kiselina Pogledajte odlican video koji ce vam umnogome olaksati rad sa mravljom kiselinom. Vazna napomena: Nikad ne sipati vodu u kiselinu,uvek kiselina u vodu!Obavezno koristiti zastitnu opremu(i naocare).Ukoliko kiselina dodje u kontakt sa kozom ili sluzokozom,obavezno to mesto isperite obilno sa vodom.Koristim 85% rastvor mravlje kiseline Kontakt adresa milandragicevic@gmail.com Youtube kanal-Milan Dragicevic Milan Dragicević Autor teksta Milan Dragičevićiz Brčkog. Otac troje djece. U pčelarstvu radim zajedno sa suprugom,imamo 70 košnica Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Jevtic“Ako ste zakasnili sa uzimljavanjem“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtić Ako ste zakasnili sa uzimljavanjem Ako ste zakasnili sa pripremama za zimu Završena je pčelarska sezona, med se izvadio gde ga je bilo, zakasnilo se sa uzimljavanjem šta dalje i kako raditi . Pise Slobodan Jevtic Avgust nam je prošao a nismo stigli spremiti zajednice za uzimljavanje. Moramo uraditi brzo a efikasno za kratko vreme a da pomognemo pčelinjim zajednicama I pripremimo ih da bezbedno prezime i sačekaju proleće spremne za brzi razvoj.Od ove zakasnele pripreme zavisi nam kakva će nam biti zajednica u proleće i kako ćemo docekati bagrem.Tretman sa mravljom kiselinom smo uradili, polovinom jula,stavljen je i Apigard i to smo uradili kako treba i sada smo bezbedni od krpelja, sveli ga na dozvoljenu meru. Vreme nam je naklonjeno, jesen će duže trajati a mi moramo biti efikasni I brzi. Kako osigurati nastavak vrste?Šta hoću ovim da kažem?Da bi pčelinja zajednjica nakon završetka pčelarske sezone i dalje mogla nesmetano da živi, potrebno joj je obezbediti optimalne uslove za bezbedno zimovanje, ali i brzi prolećni razvitak. Šta se pod tim podrazumeva?Većina pčelara će se složiti da matica od polovine avgusta do polovine septembra zaleže tzv. zimsku pčelu,koja će kasnije,formirajući masno tkivo, nesmetano prezimeti zimu, ali normalno početi razvijati u mesecu februaru i martu sledeće godine. Da bi matica zalegala zimske pčele u što većem broju, odnosno produžila svoju vrstu, potrebno je nečim stimulisati njeno zaleganje, jer poznato je da mesec avgust i septembar nisu meseci sa nekom velikom nektarskom pašom. Trebamo vršiti stimulaciju na zaleganje a ujedno i na pripremu hrane (dopunu ) za zimu.Pošto nam je avgust prošao a stigao septembar, počećemo odmah sa stimulacijom . Stimulaciju možemo vršiti na dva načina,gustim šećernim sirupom i to razmerom 3:2 u korist šećera da bi došlo što pre do zatvaranja meda i ramovima sa medom u zbegovima.Na nama je da odaberemo prema nasim mogućnostima. Ako imamo meda radićemo sa medom u zbegovima a ako nemamo ,vršićemo stimulaciju šećernim sirupom ili pogačama . Stimulacija se radi da bi matica položila što više jajašaca a ujedno i povećali zalihe hrane (dopuna) za zimu. Pošto nam je vreme naklonjeno stimulaciju ćemo završiti polovinom septembra ako smo uspeli da nam matica zaleži određeni broj ramova i to ako se složimo da nam jedan ram 25 *40 ima 8000 ćelija a u tom trenutku normalno nisu sve zaležene, oko 50% a to je otprilike 4000 a nama trebaju 5ramova legla koja će sačiniti 8-9 ulica pčela i to je optimalno (zadovoljavajući broj od 20000 pčela sa kojima ulazimo u zimu).Svako ulaženje sa 15000 do 20000 je odlično.Broj ćelija u ramu u zavisnosti od tipa košnicaAŽ= 8000DB= 9700LR= 6900RV= 4500Farar= 5,500 Na osnovu ovoga može se videti koliki je potreban broj zalezenih ramova ako uzmemo da je zaleženost približno 50%.Kada se završilo sa stimulativnom prihranom, nema odmora-došlo je vreme za zazimljavanje pčela. Evo kako ja to radim,ne mogu reći da to ima veze sa mojim načinom rada sa prihranom medom ali neka to bude jedan zaokruženi način pčelarenja. Uporedo sa prevođenjem košnice u zimski korpus vrši se utvrđivanje stanja svih društava to podrazumeva:Kvalitet maticeKvantitet i kvalitet zimskog leglaKvalitet saćaKvantitet i kvalitet energetske hrane-medKvantitet proteinske hrane-pergaZdravstveno stanje pčeleMoje pčele zazimljujem tako što ispod plodišnog dela stavljam polumedišta – medištasa malo meda u njima. Tada sam dobio da mi je plodišni deo podignut iznad podnjače. U ovom slučaju ne moram imati posebne prostorije za čuvanje ramova, takođe ovaj postupak imaće dosta uticaja na brži prolećni razvoj.Zašto brži razvoj plodište je podignuto I višlje je od zemlje, čim je višlje znači da je toplije, a ujedno kod svih kondezacija, voda se sliva dole u medišna tela, tako da nam plodište koje je najvišlje uvek suvo. Pošto je najvišlje isto je i najtoplije. Proterasmo slave, praznike ,prolazi zima, stiže nam februar, opet treba početi sa stimulacijom. Sada je ono glavno, a to je šećernim sirupom nemoguće,jer je februar varljiv i dolazi do naglih vremenskih promena. Ram pun meda preko satonoša -eto energetske hrane za zdravu pčelu. Taj ram se može čak izvaditi i iz košnice jer stoji poslednji u nizu i pčela ne doseže do njega kada je vreme hladno, a svesni smo da pčela nikada neće napustiti svoje leglo ipreći na med, po ceni da ugine.Ako nemamo uslove da stavimo ram sa okvirom isti ćemo iseći i spustiti na satonoše, kao kada stavljamo pogaču. Pčela će uzimati taj med i puniti ramove iznad legla. Imaće hrane u izobilju a matica nesmetano zalegati. Isti ram ili sat kada se izvadi iz košnice može na pretapanje. Čekamo i pratimo, pčela sve brojnija, puni plodište, mi dodajemo sa strane ramove sa satnim koje pčela izvlači i odmah ih zaleže, kod povišene temperature čak ubacujemo ram u središte legla. Polena ima u dovoljnoj količini ,nektara ima,uslovi svi stečeni za brzi razvoj. Kod ubacivanja satnih u plodište kada cveta jabuka za izradu iste -ubacivati pored kvalitetno urađenog sata da bi i ono bilo urađeno sa kvalitetnim radiličkim ćelijama i tada dolazi do maksimuma, plodište puno ramovima i pčelom. Kada voce krene da uveliko cveta tada vadimo polumedište(medište) a plodište spustamo na svoju podnjaču,a polumedište ( medište) stavljamo preko plodišta. Sada biramo da li ćemo staviti matičnu rešetku ili idemo u medište sa razređenim ramovima bez rešetke, na nama je da odaberemo.Po meni taj odabir zavisi od tipa košnice sa kojima radimo i načinom koji smo odabrali da radimo istim tipom košnice Ovakav način je izuzetan za brz razvoj, jake zajednice, rezultati se vide odmah kod cvetanja voća ,zajednice jake izvlače satne osnove u plodištu i spremne i sa nestrpljenjem dočekuju bagremovu pašu.Vremenski uslovi naklonjeni,bagremova paša za par dana, nama su zajednice sa po 50000 pčela radilica a to je ono što smo želeli i što će dati visok prinos, različita struktura starosti pčele jer je proizvedena u najprikladnijim vremenskim uslovima. Praktično značaj za medobranje imaju samo one pčele koje će raditi 5 dana njenog početka. To su pčele koje su se izlegle na 30 dana pre

Vitelogenin-PROTEIN kOJI DAJE ZIVOT KOSNICI

R.Oliver Vitelogenin- PROTEIN OJI DAJE ZIVOT KOSNICI

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Randy Oliver Vitelogenin- PROTEIN KOJI DAJE ŽIVOT KOŠNICI Proten koji daje zivot kosnici Pise Randy Oliver Preveo,pripremio Haris Hadzic Evolucijski gledano naše europske medonosne pčele su tropski insekti koji su migrirali u hladnije krajeve i razvile izuzetne sposobnosti kada je u pitanju opstanak,razmnožavanje i prezervacija hrane. Ako bi vam rekao da u pčelama postoji molekula koja je zadužena za proteinske rezerve i koja mogućava stvaranje matične mliječi, prudužava život matice i zimskih pčela, osnova je njihovog imunološkog sistema, omogućava rast i razvoj zajednice kada nema unosa polena i utiče na ponašanje pčela sakupljačica ,da li bi to izazvalo vašu pažnju ?Ime tog proteina je vitelogenin. Pčele pored toga što sakupljaju svoje rezerve u formi polena i meda u saće one također talože proteinske rezerve u svom tijelu u formi vitelogenina. Vitelogenin je gluko lipoprotein što znači da je sastavljen od glukoze 2%, masti 7% i proteina 91% . Proteini su osnova svake hrane pa tako je i kod pčela. Pčele svoje proteine dobijaju u formi polena. Ako želimo da shvatimo kako funkcionišu pčele sa velikim rezervama proteina i kako funkcionišu pčele koje nisu zadovoljile svoje potrebe za proteinima onda moramo objasniti čitav proces unosa, skladištenja i konzumacije polena u pčelinjem društvu. Najbolje vrijeme kada možemo vidjeti da su proteinske potrebe zadovoljenje jest proljeće, tada prilikom pregleda vidimo da se mlade larve doslovno kupaju u mliječu, vidimo mnoštvo trutovskog legla; pčele uzgajaju trutove kad su proteinske potrebe zadovoljene a to može biti kroz cijelu godinu ako je zajednica izuzetno zdrava i jaka. Dakle- pčele skupljaju i donose polen u svoje stanište i talože ga neposredno iznad legla. Mlada pčela koja se tek izlegla prvo uzima dozu svježeg nektara pa se u naredna 2 dana hrani polenom. Petog dana svog života njene žlijezde za lučenje mliječa su potpuno razvijene i ona postaje njegovateljica. Briga za mlade kod drugih životinja se može pokazati kao skrb do određene dobi i onda se mladi brinu sami za sebe, mladi se mogu hraniti istom hranom kao i starije jedinke što je slučaj kod ptica, za razliku od njih pčele imaju nevjerovatnu sposobnost da hrane svoje leglo, buduće članove svog društva mliječastim sekretom koje proizvode iz svog tijela- matičnu mliječ i „pčelinje mlijeko“. Oni su produkt potpuno razvijenih žlijezda pčela njegovateljica. Radiličko leglo dobija mliječ u svoja prva dva dana koja se sastoji od mastima bogatog sekreta iz mandibularnih žlijezda i proteinom bogatih sekreta koje luče iz hipafarangalnih žlijezda. Poslije dva dana, njegovateljice ih hrane „pčelinjim mlijekom“ mješavinom matične mliječi i nektara iz saća. Hrana za larve je ispočetka sastavljena od jednostavnih šečera (glukoze) i kasnije se pretvara u složenije šečere (fruktozu). Buduće matice će biti hranjene matičnom mliječi cijelo vrijeme, matična mliječ ima visok udio šećera, proizvedena je istom količinom iz obje žlijezde i imaju drugačiji vitaminski sadržaj. Kvalitet mliječa je određen visinom vitelogenina u pčelinjem tijelu. Ako su društva jaka i ostanu nekoliko dana bez unosa svježeg polena može se desiti da pčele njegovateljice uzimaju svoje proteinske rezerve iz svog tijela. Veći pad proteinskih rezervi i pčele njegovateljice će zanemariti tek izležene larve i posvetiti se onima koje trebaju da budu zaklopljene. Krajnji znak da su pčele gladne je kad njegovateljice„pojedu“ tek izležene larve i recikliraju ih u matičnu mliječ i nahrane larve koje su prije izležene. Takve larve će biti zaklopljene prije vremena i pčele će biti izuzetno sitne jer nisu imale vremena da se razviju jer nisu dobile potrebnu količinu hrane. U fiziologiji i ponašanju pčela vitelogenin ne služi samo kao rezervoar hrane,pčele su od njega načinile puno više. On služi kao osnovna komponenta imunološkog sistema pčela, kod sinteze matične mliječi, kao regulator hormona, produžuje život matica i pčela sakupljačica. Zadržat ćemo se kod regulacije hormona i životnog vijeka pčela sakupljačica. Juvenilni hormon se javlja kod insekata i vezan je za rast i razvoj insekata. Juvenilni hormon i vitelogenin su antagonističkom odnosu što znači da poništavaju jedan drugog. Ako je juvenilni hormon visok a vitelogenin nizak to će praktički značiti da su pčele proskočile svoju razvojnu fazu zbog stresa i počele rano sa sakupljačkim aktivnostima. Da približim još bliže, ako su mlade pčele postale gladne one će zanemariti njegu legla i početi ranije sa sakupljačkim aktivnostima i preferirat će nektar. Ako su pčele hranjene normalno i imaju normalan razvoj one će opet preferirat da traže nektar. Situacija u kojoj je vitelogenin visok a juvenilni hormon nizak znači da će pčele kasnije početi sa sakupljačkim aktivnostima i preferirat će donošenje polena. To je sasvim logično s obzirom da će gladna zajednica preskakati sa brigom o leglu a jaka zajednica će povećati brigu o leglu i svoje rezerve jer ima namjeru da se roji. Ono što je izuzetno važno u ovo vrijeme su zimske pčele i njihova korelacija sa vitelogeninom.Dakle europske medonosne pčele su našle način za vremensku adaptaciju tako što svoje proteinske rezerve sačuvaju u svom tijelu i mogu da prežive samo na medu. Da, med je osnovna energetska hrana pčela. To je omogućilo prilično veliku skupinu jedinki kroz cijelu godinu. Zimske pčele koje se rađaju u kasnu jesen imaju manje legla oko kojeg se trebaju brinuti, te stoga svoje tijelo napune rezervama hrane koje će im biti dovoljne za dugu i tešku zimu. Zimske pčele su nakupile vitelogenina i što bolje shvatimo ovaj koncept to će nam se bolje odraziti cijela pčelarska godina. Od proljetnog razvoja društva do količine meda koje će društva proizvesti.. Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere😂!Zahvaljujem se Harisu Hadzicu koji je odlicno preveo,sazeo i pripremio ovaj tekst.Tekst u celosti (sa mnogo vise informacija,detalja i objasnjenja -da bi vam bilo sve

Predavanje Prof.Sulejmana Alijagica(pogledaj video)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više video Predavanje Prof.Sulejmana Alijagića Kao najavu objavljivanja novog originalnog teksta Prof.Sulejmana Alijagica „Mogu li pcelari uticati na smanjenje zimskih gubitaka“ koji ce izaci u dva dela u petak i utorak,danas smo objavili dva snimka njegovog predavanja(prvi i drugi deo).Predavanje zaista treba pogledati,mnogo toga moze da se nauci i primeni u praksi! Pogledajte video Youtube kanal TV Plevlj Sulejman Alijagic Autor teksta Završio je PMF u Sarajevu, odsjek Biologija, smjer profesor biologije. Diplomirao na temi: Morfometrijske karakteristike medonosne pčele (Apis mellifera L.).Autor je mnogobrojnih stručnih radova na temu pčelarstva,dugogodisnji strucni predavac Spos-a(mnogobrojna strucna predavanja u Srbiji,BiH,Hrvatskoj,Sloveniji i C.Gori) vlasnik najprestižnijih priznanja i diploma iz oblasti pčelarstva, kako domaćih tako i svjetskih, sjajan pčelar praktičar i učitelj pčelarstva. Titule koje prate ovog skromnog čovjeka iz Velike Kladuše (BiH) skoro je nemoguce nabrojati. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

M.Sljivic“Prvu pogacu dati u martu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić Prvu pogaču dati u martu Davanje pogaca Pogače pčelama ne treba davati „radi davanja“ već samo ako za to postoji ozbiljan razlog. Pise Miljko Sljivic Davanje pogače iz nužde, javlja se kada je pčelar zazimio pčele sa zalihama koje su tako male da ugrožavaju opstanak tokom zime. Jasno je da iz takve situacije pčelar mora da izvuče pouku i da mu se to više nikada ne desi. Ako dajemo pogače zbog stimulacije razvoja društva, onda ih treba dodavati u proleće kada je krenuo bar minimalni unos iz prirode. Na jednom predavanju sredinom januara u društvu od oko 50 pčelara postavio sam sledeće pitanje: „Koliko vas je pčelama već dalo pogače“? Ruke su podigli skoro svi pčelari. Postavio sam zatim novo pitanje: „Koji je razlog da ste ovako rano dodali pogaču“? Jedan je odgovorio: „Nemam dovoljno hrane pa se plašim stradanja. Sledeće moje pitanje je bilo: „Zašto se plašite nedostatku hrane ako je vaga do 31. decembra pokazala potrošnju od 3,00 kg. Nije bilo odgovora. Sledilo je novo pitanje: „Ima li neko da je iz nekog drugog razloga ovako rano dodao pogaču? Njih nekoliko je odgovorilo u smislu ,,Bolje da damo nek ima, ne može da šteti,, odnosno,, od viška glava ne boli,,. Sledilo je moje novo pitanje: „Zašto zimske pčele žive nekoliko meseci a letnje nekoliko nedelja“? „Zbog rada kojem su izložene letnje pčele“ odgovorio je jedan. Sada je red bio na meni i pitanje je glasilo: ,,Zašto pčelama dajete pogače i terate ih da rade ako sami kažete da duže žive zimi zato što ne rade“? Nije bilo odgovora. Sledilo je moje novo pitanje: „Kakva je razlika izmedju zimskih i letnjih pčela“? Jedan pčelar se javio sa sledećim odgovorom: „Vizuelno nema razlike, odnosno pčelar ne može videti ili utvrditi. Po sastavu zimske pčele imaju mnogo više masnog tkiva što bitno utiče na prezimljavanje pčela“. Složio sam se da je to tačno, da to piše u svim knjigama ali sam nastavio sa novim pitanjem: „Iz čega se sastoji masno tkivo? Kakvu funkciju ima masno tkivo, odnosno njegovi delovi? Koja je ralika u masnom tkivu izmedju mladjih i starijih pčela“? Svi su ćutali. „Da li neko zna da nam svima kaže bar nešto od ovoga?“ bilo je moje novo pitanje. Svi su ćutali. Malo sam sačekao i pošto niko nije bio zainteresovan za odgovor, postavio sam novo pitanje: „Zašto mislite da nema štete od dodavanja pogača ako ne znate sastav masnog tkiva, ulogu, značaj“… Svi su ćutali, a onda je jedan progovorio: „Mi smo Šljiviću tebe pozvali da nam držiš predavanje a ne da nas propituješ, pa izvoli odgovori na svoja pitanja“. Svi su počeli da se smeju a ja nisam imao više pitanja već sam prešao na predavanje. Iz dana u dan, iz godine u godinu sve su teži uslovi za razvoj i opstanak pčela. Sa intezivnim razvojem poljoprivrede, sa razvojem hemijske industrije i sve većom primenom raznih hemijskih sredstava, pčela kao insekat je sve više ugrožena. Pčelaru kao ljubitelju pčela, odnosno kao odgajivaču pčela i proizvodjaču pčelinjih proizvoda ne ostaje mnogo mogućnosti da se protiv toga bori. Pčelar kao član društva pčelara zajedno sa drugim pčelarima mora preduzimati zajedničke aktivnosti kako bi potencijalne štete bile što je moguće manje. Pčelaru kao pojedincu ostaje jedino borba za više znanja kako bi svojim znanjem pokušao da pomogne pčeli i zaštiti od štetnih posledica. Osim tih direktnih posledica pčelar mora da se bori za što veći nivo znanja i kad su u pitanju druge radnje kod pčela, posebno kad je u pitanju tehnologija pčelarenja. Znači pčelari moraju maksimalno da se angažuju na usvajanju novih znanja, da prate savremena svetska i domaća naučna saznanja i da se znanjem i radom u skladu sa naukom izbore protiv negativnih posledica koji prete pčeli. Ne treba se hvaliti kako uspešno skidamo rojeve uhvaćene na visokom drveću, već sprečiti da do rojenja dodje. Ne treba spašavati društva od gladi dodavajući po nekoliko pogača ( čak i po 5 ) tokom zime već pčelama obezbediti dobru zimsku zalihu hrane. Ne treba spasavati par društava tako što ćemo svim društvima u pčelinjaku dodavati pogače, već imati dobar uvid u stanje zaliha hrane i voditi dobru evidenciju o tome. Ako nekom društvu treba dodati pogaču onda to uraditi samo tom društvu. Imajuću u vidu da često unos nektara i polena u proleće ne može da zadovolji potrebe pčelinjeg društva za dobar prolećni razvoj, neophodno je da deo zimskih zaliha ostane za prolećni razvoj i tako nadoknadi manjak unosa. Manji unos hrane ima za posledicu štednju hrane od strane pčela. Štednja se sastoji u smanjenju broja položenih jaja što utiče na slabiji razvoj društva, kao i smanjenje broja obroka pri hranjenju larvi, što utiče na kvalitet pčela. Leženjem pčela lošeg kvaliteta znači i slabiji razvoj žlezda pčela što će se direktno odraziti na hranjenje budućeg legla. Sve te činjenice navele su naučnike da se bave istraživanjem „Značaja zaliha hrane u pčelinjem gnezdu“ . M.N.G.BILAŠ je ispitivao Zavisnost mase pčelinjih larvi od količine meda u gnezdu Količina meda u pčelinjem gnezdu Masa mleča u ćelijama s 3-dnevnom larvom, mg Masa larvi 3-dnevnog uzrasta 4,5 8,1 12,6 2,1 5,0 4,8 6,7 9,5 10,8 A.M.Ramjova je ispitivala kvalitet pčela u zavisnosti od količine zaliha hrane u društvu Zaliha hrane u kg Masa 6-dnevne larve,mg Masa pčela,mg Razvitak ždrelnih žlezda Razvitak masnog tkiva % Dužina života pčela na voćnoj paši 3-4 6-8 10-12 137 159 171 108 116 118 3,57 3,71 3,85 100 117 121 14,5 18,0 18 Interensantni su podaci dobijeni u Baškirskoj republici gde su na 188 pčelinjaka uporedili zavisnost količine vrcanog meda od količine hrane ostavljene u jesen. Pčelinjaci su podeljeni u pet grupa prema obezbeđenošću zaliha hranom. Grupa Obezbedjenost hranom, kg Broj pčelinjaka Količina meda za vrcanje po društvu, kg Količina meda za vrcanje po društvu, % I II III IV V Do 15 Od 15,1 do 20 Od 20,1 do 25 Od 25,1 do 30 Više od 30 3