Radovi po mesecima- Архиве- Страница 6 од 8 - Medpcelarskimagazin-pčelarski tekstovi

E.Karahodzic „Pcelarski radovi u martu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić- preminuo 2020 god. „Pčelarski radovi u martu“ 1deo Pise Ekrem Karahodzic U mjesecu martu smjenjuju se dva godišnja doba. Ljutu i hladnu zimu smjenjuje proljeće i donosi život u svijet prirode. Promenjive vremenske prilike Noći su sve kraće, a dani duži i topliji. U prvoj polovini marta rijetki su stabilni vremenski periodi. Veoma često u jednom danu smjenjuju se sva četiri godišnja doba. Muke su to velike. Zima se ne da, a proljeće mora da dođe.Pčele su se probudile još početkom januara, a po prvom produženju dana i matica je položila prva jaja svog života. Krajem februara polahko i veoma oprezno počela je da se budi priroda. Javili su se prvi vijesnici proljeća. Neki su i na par sedmica prije stidljivo provirivali iz snijega i svojim cvjetovima najavili dolazak proljeća (šafrani, visibabe, jagorčevina). Početkom marta cvjetaju i druge rane proljetne polenarnice, ali i nektarice – drijen, vrba iva, joha. A onda, kada prođu „babije huke“, priroda pčelama daruje izobilje polena i nektara. Požute naše livade od cvjetova maslačka, a bašče zamirišu bijele od behara. U njihovom mirisu začuje se cvrkut ptica i zujanje pčela. Došlo je proljeće. Ipak, mart mjesec je tako promjenljiv pa se gotovo svake godine čuje i naša bosanska sevdalinka „Snijeg pade na behar, na voće“. Mi pčelari volimo ovu lijepu sevdalinku, ali ne i snijeg kada padne na behar, prvu proljetnu intenzivniju pčelinju pašu. Naša medonosna pčela Apis mellifera carnica je svoj životni razvoj u potpunosti prilagodila našoj klimi pa i ćudima nestabilnog marta mjeseca. Pčele znaju kada i kako se budi priroda. Znaju kada i kako dolazi proljeće, znaju da im ono donosi izobilje cvijeta i mirisa. One znaju da ovi darovi prirode ovise o vremenskim prilikama. Pčele znaju prognozirati vrijeme, i to sasvim pouzdano za kraći period, a vjerovatno i za duže periode (o tome se vrše naučna istraživanja). Pčele precizno znaju koju količinu hrane imaju u svojim zalihama, ali samo one hrane koja je u sacu i pele znaju da pravilno a štedljivo s njom raspolažu. Pored toga pčele imaju jak nagon skupljanja sve većih rezervi hrane, a kada im vremenske prilike to omoguće one su neumorne. Sva ova „pčelinja pamet“ precizno određuje budući razvoj pčelinjih zajednica, njihovog legla, njihov rojevi nagon i vrijeme njihovog rojenja kao prirodnog nagona opstanka vrste. TURBULENTAN PERIOD U ŽIVOTU PČELA Pcelinje zajednice u ovom nestabilnom zimsko-proljetnom mjesecu prolaze kroz najturbulentniji period svoga života. U pčelinjoj zajednici je pčelinje leglo, a ono zahtijeva poseban toplotni i vlažni režim. Pojavom pčelinjeg legla pčele se vežu za njega, a ne za hranu. Smanjuje se broj pčelinjih jedinki, a povećava leglo. Natalitet pčela je manji od mortaliteta, umiru zimske pčele. U našim klimatskim uslovima mortalitet i natalitet pčela izjednačava se oko ravnodnevnice. To je jedan od kritičnijih momenata u njihovom životu. Što ranije do njega dođe, pčelama je povoljnije i obrnuto. Za to vrijeme pčelinja zajednica brojčano slabi i svoju životnu ravnotežu uspostavlja na sve nižem nivou. Nakon ovog kritičnog momenta nastupa suprotan, sada intenzivan razvoj pčelinje zajednice. U njoj se uvećava brojnost pčelinjih jedinki. Matica polaže sve veći i veći broj radiličnih, ali sada i trutovskih jaja. Iz radiličnih jaja, kao i jaja položenih u naredih 30 dana (okvirno do 20. aprila) razvit će se one pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, a neke na samom njenom kraju. U ovom periodu u pčelinjoj zajednici povećana je potrošnja hrane i rapidno se smanjuju njene zalihe. Pojavljuju se i trutovi, a mlade pčele luče vosak i grade saće. Pčele iz prirode unose polen, a potom i nektar. Ovaj period obilježava procentualno veći unos polena nego nektara i to pčelama veoma često otežava život. CILJEVI PČELARA U martu dok pčele prolaze kroz težak period svog života, mi pčelari imamo svoje velike zahtjeve. Oni se najčešće ne podudaraju sa mogućnostima pčela, njihovim prirodnim razvojem i životom, kao i vremenskim prilikama, a nekada su i u potpunoj suprotnosti. Naš cilj je da pčelinje zajednice maksimalno razvijemo do bagremove – naše glavne pčelinje paše. Pored toga, da pčele u glavnu pašu uvedemo zdrave i jake sa odgovarajućom strukturom pčela i pčelinjeg legla, a u dobrom radnom raspoloženju. Dakle, bez rojevnog nagona i sa što manjim zalihama hrane. PRIRODA IMA SVOJA PRAVILA, A PČELARI? Za ostvarivanje ovih ciljeva mnogo je različitih puteva odnosno pčelarskih (api) tehnologija, ali su ista prirodna pravila razvoja pčelinje zajednice kao jedinstvenog organizma. Ova prirodna pravila se ne smiju narušavati. Svako njihovo narušavanje, naročito u martu, pogrešno je i velika prepreka u ostvarivanju glavnog cilja, odnosno razvoja pčelinjih zajednica. Neke greške se naknadno ne mogu popraviti, a neke imaju strašne posljedice. Pčelar svoje radnje na pčelinjoj zajednici obavlja za vrijeme lijepog vremena. Tada su pčele veselije, izgledaju znatno snažnije i brojnije. Na osnovu takve slike pčelar često ima neobjektivnu procjenu pa donese stravično pogrešnu odluku – zima još traje! Pčelar svojim lošim aktivnostima otežava ovaj period života pčela. Svaka pčelarska greška načinjena u martu ima velike posljedice.Greške koje pčelari prave u martu najčešće su: 1.Preuranjen glavni pregled pčela2. Pogrešno, preuranjeno ili zakašnjelo manipulisanje ramovima3. Opasno – veliko proširenje pčelinjeg prostora4. Preuranjeno stimulativno prihranivanje sirupom5. Preuranjeno dodatno utopljavanje pčelinjih zajednica6. Nedovoljna ventilacija (vlaga u staništu)7. Pogrešna procjena zaliha hrane (glad)8. Pogrešna procjena zdravstvenog stanja pčela9. Pogrešno spajanje bolesnih i slabih pčelinjih zajednica10. Spašavanje slabića (pogrešna borba za svaku pčelinju zajednicu)11. Preuranjeno i pogrešno dodavanje satnih osnova12. Manipulisanje zaraženom opremom i alatom13. . Stvaranje uslova za pojavu grabeži14. Nepropisna dislokaciji pčelinjih zajednica na kraću udaljenost. Svaka od ovih grešaka u specifičnim okolnostima može uzrokovati jednake, a nenadoknadive posljedice po pčelinju zajednicu pa ih nije dobro dijeliti na manje ili veće. Zajednički imenitelji za većinu ovih grešaka jesu pčelareva pogrešna procjena jačine pčelinje zajednice i neobjektivna očekivanja dobrih vremenskih, ali i pašnih prilika – ipak je mart zimski mjesec. RADOVI NA PČELINJAKU Radove u prvoj polovini marta, odnosno sve dok se u pčelinjoj zajednici umanjuje broj pčelinjih jedinki, u osnovi imaju za cilj da uspore (kontrolirano ograniče) razvoj pčelinjih zajednica pa se do tada u pravilu ne manipuliše ramovima. U

M.Sljivic“Mir na pcelinjaku kao faktor dobrog zimovanja pcela“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić Mir na pčelinjaku kao faktor dobrog zimovanja pčela! ZIMOVANJE PČELA Tokom zimskog perioda dešava se da pčele ne opšte sa okolinom u dužem vremenskom periodu Pise Miljko Sljivic Za to vreme u crevima pčela se gomilaju nesvarljive materije koje ih opterećuju. Na pojačano gomilanje nesvarljivih materija značajno utiče pojačana potrošnja nekvalitetne hrane koja je često izazvana uznemiravanjem pčela što bi trebalo maksimalno izbegavati. Za dobro zimovanje pčela važno je da zadnje crevo pčela tokom zime bude što je moguće manje opterećeno nesvarljivim materijama. Prisustvo nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele značajno povećava smrtnost pčela i pojavu nozemoze. Da bi zadnje crevo bilo što je moguće manje opterećeno, potrebno je da pčele često imaju pročisni let što nije uvek moguće, da zimuju na zalihama kvalitetne hrane, da tokom zime ne budu uznemiravane i tako povećavaju potrošnju hrane… Da bi šteta od nagomilavanja nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele bila što je moguće manja, priroda je kroz evoluciju pčele, toliko usavršila pčelu, da joj je u epitel zadnjeg creva ugradila ćelije koje iz nesvarljivih materija upijaju vodu i na taj način smanjuju zapreminu nesvarljivih materija. Sa manjom zapreminom nesvarljivih materija, u zadnje crevo moze da bude smeštena veća količina, što omogućava duži neizlazak pčela na pročisni let bez posledica. Ruski zoolog V.V.Alpatov je dokazao: ,,Pčela koja miruje utroši 8mm3 kiseonika u 1 minutu. Pčela u pokretu pod istim uslovima utroše 36mm3 kiseonika u 1 minutu. Uzbuđena pčela utroši 520mm3 kiseonika u 1 minutu. Odnos min. I max.1:140, dok kod čoveka 1:10. ,, Otkud je izražavanje potrošnje u mm3 kiseonika? Zato što je potrošnja kiseonika vezana za potrošnju hrane. Srazmerno potrošnji kiseonika pčele trošei hranu, a samim tim zimi opterećuju i crevo pčele. Formula potrošnje hrane glasi: C6H12O6 (med) + 6 O2 ( kiseonik ) = 6 CO2 ( ugljen dioksid ) + 6 H2O (voda uobliku vodene pare ). Izračunavanjem atomske i molekularne mase dobijamo da za potrošnju 1000 grama meda potrebno 982 grama kiseonika a dobija se 1257 grama ugljen dioksida i 725 grama vode u obliku vodene pare. Tom prilikom se oslobadja toplota koja greje pčeletokom zime. Znači važno je maksimalno mirovanje pčela bez ikakvog uznemirenja. Najniži stepen uznemirenja je fizičko uznemirenje kao što su lupkanja, kuckanja, potresi saobraćajnih vozila, otvaranja pčelara, udari vetra, uznemirenje od strane divljih i domaćih životinja i slično. O ovome treba pčelar da pazi kad bira mesto za postavljanje pčelinjaka. Za pčelinjak je važno da tokom zimskih meseci bude na mestu gde će sunce da ga greje što je moguće duže tokom dana. Na taj način će se pčelama ogogućiti da koriste i najmanju mogućnost izlaska na pročisni let. Jače uznemirenje je prerada hrane i najjače negovanje legla. Zašto je prerada hrane veliko uznemirenje za pčele? Prerada hrane sahoroze odnosno složenog šećera pčele vrše uz pomoć fermenata koje luče i to invertaza, dijastaza i katalaza. Ivertaza omogućava razlaganje saharoze, dijastaza omogućava razlaganje skroba u nektaru a katalaza omogućava zrenje meda van košnice odnosno u kantama posle vrcanja. Fermente invertazu, dijastazu i katalazu luče pčele starosti izmedju 20 i 30 dana. Znači ako želimo preradu hrane u košnici bilo nektara iz prirode bilo sirupa ili pogača moramo u košnici imati masu pčela izmedju 20 i 30 danastarosti. Drugi važan faktor je temperatura u košnici pri kojoj pčele vrše preradu odnosnoinvertovanje hrane a to je 34 do 35 stepeni što odgovara temperaturi pri kojoj se neguje leglo. Ako kasno u jesen i tokom zime nemamo masu pčela starosti izmedju 20 i 30 danakoje luče fermente i nemamo temperaturu u košnici izmedju 34 i 35 stepeni onda ne treba ni dodavati hranu na preradu. Posebno je štetna hrana koja sadrži veliki procenat suvog šećera kao što su pogače u čije spravljanje učestvuje i preko 80 % suvog šećera. Evo šta o suvom šećeru kaže ruski profesor Taranov u svojoj knjizi «Hrana i ishrana pčela» na 120.strani ( prevod SPOSa ) : «Ispitivanjem je utvrđeno da pčele ne rastvaraju šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani, koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata ( invertaze idisjataze) malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%). Nataj način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih žlezda pčela, što vodi njihovom prevremenom starenju i uginuću. (podvukao M.Š.) Premda prihranjivanje suvim šećerom privlači i svojom jednostavnošću, ono se ne preporučuje kao nadražajno ni u proleće ni u jesen.» Zato je važno da se pčele zimskom zalihom hrane obezbede na vreme i zimske pčele ne opterete preradom. Zimske pčele treba da žive što je moguće duže da sačekaju smenu generacija i da iz svog organizma odgaje prve prolećne pčele koje ćenastaviti dalje negovanje novog legla. Znači što se više i duže sačuvaju zimske pčele toće efekat na negovanju novog prolećnog legla biti veći. Apsolutno je dokazano da je najveće raubovanje pčela i njihovo skraćenje života izazvano negovanjem legla. Iz tog razloga pčele u periodu velikog odgajivanja legla kratko žive dok u perodu kada nemaju legla ( ako se u društvu sparuje matica iz matičnjaka ) pčele žive znatno duže. Obično pčelari primete da se broj pčela ne smanjuje iako nema novog leženja. Ako se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto je priroda pčeli odredila apsolutni mir ( bez ikakvih aktivnosti, bez prerade hrane i bez negovanja legla ) tokomzimskih meseci. Za početak prerade hrane odredila je period kada se u društvima pojave pčele starosti 20 dana, kada se temperatura u klubetu digne na 34 do 35 stepeni i kada iz prirode kreću prvi unosi u vidu nektara. Znači matica u proseku početkom januara, kadapočne da duža dan, počinje sa polaganjem jaji iz kojih će zimske pčele trošeći svoj organizam da odneguju nove pčele koje će da se legu počev od početka februara i koje će da budu sposobne da luče fermente krajem februara ili početkom marta. Za to vreme se ukošnici razvija veća količina legla koja i

S.Jevtic“Pismo pcelarima za decembar“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtić Pismo pčelarima za decembar! Pismo pčelarima za decembar! Decembar na pcelinjaku Gledajući sa pčelarske strane ništa jednostavnije nego sačekati i ispratiti decembar i bilo bi to tako da ova godina nije bila jedna od najslabijih godina sa unosom nektara, čak u nekim delovima je i potrošnja bila veća od unosa.(Tekst je iz 2014 god) Pise Slobodan Jevtić Dolazili su u situaciju pčelari da vrše prihranu, a da se bele cvetovi bagrema. Za svojih 47 godina uzgoja pčela ovakvu godinu ne pamtim.Svi oni koji su dodavali šećerni sirup kao pčelinju hranu tokom godine, dok je bilo unosa polena,mogu očekivati bolje prezimljavanje. Kod takvog rada pčele su energetsku hranu mešale sa proteinskom i spremale zalihe za zimu.Ali na osnovu izveštaja sa terena mnoge su pčelinje zajednice ostale sa malo ili bez hrane. To što je tako je krivica samih pčelara koji nisu blagovremeno uradili prihranu, i da se troše pčele koje ne ulaze u zimu, već se latiše šećerne pogače još u oktobru i počeše da ih stavljaju u pčelinje zajednice. Šta reći troše se pčele koje trebaju da dočekaju proleće, a iste sada moraju razgraditi saharozu na glukozu i fruktozu. Zamislite decembar mesec da nema legla, temperature u klubetu su niske, a nema ni hrane. Pčelar tada dodaje opet nužno zlo – pogaču i smatra da je uradio veliki posao. A pčele najpre moraju da povećaju svoju aktivnost, kako bi podigle temperaturu u zoni gde smeštaju veštački med nastao od pogače, kao i temperaturu svog tela, i to do najmanje 25 stepeni Celzijusa , što je minimalna temperatura na kojoj deluje invertaza. Dok se saharoza ne razgradi, nema ishrane pčela. Da nije tako, pčele se verovatno ne bi mučile da invertovanje završe tokom toplih dana, nego bi čekale zimu.Sve ovo gore napisano je tačno, ali ne smemo dozvoliti ni pčelinje zajednice da uginu od gladi pa se mora staviti dodatna hrana jer se ostalo bez iste. Postoje tri načina prihrane: 1 prihrana vađenje 10 rama sa medom i poklapanje preko satonoša najbolja2 prihrana dodavanjem kristalisanog meda u čarapu preko satonoša3 ona najnepopularnija i najštetnija je dodavanje šećerne pogače.Ovo pišem početkom novembra kada je vreme toplo i pčele opšte sa okolinom, sada brojčano stanje pčela kod dobrog prezimljenja treba da je manje u februaru za otprilike 10-12%. Došla nam je i polovina novembra i pčele opšte sa okolinom, temperature su iznad proseka za ovo doba godine. Legla negde ima a negde ne treba odraditi oksalnu, ali nam je temperatura visoka a pčele raštrkane, tako da nemamo pravilan uvid u kolicinu apliciranja, i uspešnost iste neće biti na zavidnom nivou, jer nam je oksalna kontaktno sretstvo koje se najbolje prenosi kada su pčele u klubetu. Decembar bi trebao da bude mesec padavina, mesec kada dosta pada sneg ,mesec koji ima obeležje zime.Pčelinje zajednice su u zimskom klubetu. Šta je sada preokupacija pčelinjoj zajednici? Kako doći do hrane i ostati na njoj i stvoriti povoljnu temperaturu u klubetu, odnosno kako se prilagoditi nepovoljnim vremenskim uslovima? Ako smo zajednicama ostavili dovoljno kvalitetne hrane, a iste su dovoljno jake i da imaju mlade matice, možemo biti bezbedni da će iste prezimeti, bez velikih poteškoća. A šta će se dogoditi ako decembar bude kao prošle zime, ni jedan dan u decembru temperatura nije bila u minusu, pa počne leglo, a nama pčele na pogačama, potrošnja meda se povećava sa početkom legla, još jedna nezgoda za pčelinju zajednicu. Moraćemo sve pratiti što se tiče zimovanja zbog blagovremene intervencije.Decembar je mesec kada nema velikog posla oko pčelinjaka, ali ne možemo zaboraviti naš pčelinjak, treba skinuti sneg sa poletaljki,krovova, ako se topi. Može se dogoditi ako potraje duže da je leto zatvoreno, smrznuto i da se pčela uguši, a to posebno važi za pune podnjače, kod antivaroznih podnjača to se ne može dogoditi.Takodje moramo očistiti i proveriti naročito kada je lep dan za izlaz pčele,da nam nije leto zatvoreno mrtvom pčelom.Moramo osigurati mir na svom pčelinjaku, mir je neophodan jer svako padanje pčela sa klubeta na podnjaču je uginuće pčela koje su pale. Uznemiravanjem pčela povećava se potrošnja hrane, što znači da mogu kraće vreme izdržati bez pročisnog leta, proveriti šta seradi u košnici i to gledajući u leto košnice kada pčela izlazi. Sneg sa košnica ne treba skidati dok se ne počne topiti jer je isti izolator i isti će održavati temperaturu. Ako primetimo da nam je nešto sumnjivo sa pčelinjom zajednicom proverićemo na sledeć nacin:Uzećemo slušalice sa crevom sa slušnog aparata za merenje pritiska i crevo staviti kroz otvor leta, a slušalice na uši, tada kucnemo u zid košnice i ako se čuje brujanje 3, 4 ,5 sekundi, a zatim prestane to je znak da ima matice i da pčelinja zajednica ima dovoljno hrane. Ako se u košnici čuje stalno brujanje kao šuštanje suvog lišća i kod kucanja poveća i ne prestaje, to je dokaz da u pčelinjoj zajednici nešto nije u redu i da je potrebna pčelareva intervencija. Treba da se utvrdi da li je zajednica bez matice ili hrane. Pčela će iskoristiti lep sunčan dan za izlazak na pročistni let, pa treba pratiti izlaz i let pčele i gde svoj izmet ostavlja, ako je na snegu oko košnice zajednica je zdrava, a ako izmet ostavlja na poletaljci i na zidovima košnice onda zajednici nešto nedostaje ili je bolesna. Ako nismo obavili zimsko tretiranje oksalnom u novembru, to možemo uraditi u decembru i za to moramo odabrati dan kada je spoljna temperature oko +5.Slobodno mogu ovaj tekst završiti ovim- kako je ko sejao tako će požnjeti. Hvala Slobo za tekst i fotografije! Slobodan Jevtić Autor teksta Pčelar iz Kostolca(Srbija),pčelari preko tri decenije,stručni predavač Spos,autor mnogobrojnih tekstova koji su publikovani širom regiona,praktičar i inovator,osnivač ogomne Fb grupe,čovek koji je ceo svoj život posvetio pčelarstvu i pčeli. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing

S.Jevtic“Pcelinjak u februaru“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtić Pčelinjak u februaru Radovi sa pčelama u februaru Februar, kalendarski gledano,je poslednji zimski mesec.Februar je mesec kada se javljaju prvi vesnici proleća. Pise Slobodan Jevtic Ali igrom slučaja ti vesnici pojavili su se još u januaru, koji je imao nadprosečnu temperaturu, prve visibabe i sa njima se javlja leska i maslačak, pčele se mogle videti u velikom broju na leski kako marljivo sakupljaju polen, takođe i na maslačku.Pčele su u zimskom klubetu sa dosta legla. Kada god se ukazivalo toplije vreme one su izlazile, posećivale cvetnice, unosile polen . Unutar košnice postaju aktivnije, otvaraju medne poklopce po sredini gnezda , razmeštaju med, oslobađaju ćelije, poliraju ih i pripremaju matici za polaganje jaja, sve se to događalo u januaru. Svi oni koji su svoje košnice pripremili za zimu sa dosta proteinskoenergetske hrane neće imati nikakvih problema u vezi izimljavanja, a ko je imao malo hrane morao je da dodaje, ramove sa medom preko satonoša ili čarapu sa kristalisanim medom i zadnja solucija „pogače“. Podnjače su nam bile otvorene u januaru, sada u februaru podnjače treba zatvoriti i dodatno utopliti, razlog tome je veća površina legla. Pčelari nemate bojazni u vezi prezimljavanja pčela, samo im treba dodati hrane ako nema dovoljno. U februaru imaćemo po dva- tri rama sa leglom različitog uzrasta , čak se događa da počinju i mlade da izlaze..To sve opet zavisi od spoljne temperature, jačine zajednice, starosti matice, količini meda, polena.Mnogo uslova moraju biti ispunjeno, da bi zajednica mogla da krene na vreme da funkcioniše. U tom periodu matica polaže dnevno jajašca u zavisnosti od temperature, količini hrane i kako će nastavljeno biti cvetanje polarica. Takvo leglo iziskuje održavanje konstantne temperature od 35 stepeni, što dodatno iscrpljuje pčele i čini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. Pčelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu iznad legla. Ali čim je lep dan pčele počinju prebacivanje meda sa bočnih ramova i lageruju iznad legla, tako da uvek održavaju kontrolu visine medne kape, jer pčele neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med po ceni da uginu. Utrošak meda povećava se i u toku meseca iznosi 2,5 do 3 kg prosečno za pčelinje društvo. Usled povećane potrošnje hrane,naročito polena,pčele koriste i najkratkotrajnije otopljavanje u nekim delovima dana, uglavnom oko podneva, za obletanje i pražnjenje debelog creva,najradije izlaze kroz otvor gornjeg leta na čišćenje i to na +8° S/C. Istovremeno one čiste košnicu, prenose sveži nektar, polen i vodu. Inače se smatra da ako je pčelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 15.000- 20.000 pčela, ne treba ga dirati sve do početka voćne paše. U februaru treba očistiti podnjače košnica, ako je podnjača čista, to je znak da pčelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Treba izvršiti kontrolu leta, jer se može desiti da mrtve pčele zatvore leto. Pčelar treba često da obilazi pčelinjak, naročito kada je vreme sunčano. Na osnovu obletanja pčela, vlage i osluškivanja pčelinjih društava on donosi zaključak o njihovom stanju. Tople časove (10-12°) on koristi da obavi prvi prolećni pregled, da na brzinu pogleda gnezda i otkrije uzroke eventualnih nedaća. Prema mogućnostima, pčelar odmah treba da pruži pomoć najugroženijim društvima.I zaista, svaka podnjača nam priča o stanju u pčelinjem društvu. Po količini uginulih pčela na podnjači znamo kako je društvo zimovalo. Ako ih je puno, to nam kazuje da je društvo imalo nepovoljne uslove zimovanja. Položaj uginulih pčela nam kazuje i o položaju klubeta u košnici, a količina i raspored otpalih mrvica voska, koje potiču od otklopljenih poklopaca sa saća govori nam o količini potrošene hrane i kretanju klubeta u košnici. Poletaljke i pod uprljan pčelinjim izmetom upozorava nas na moguću nozemozu. Na podu otkrivamo i eventualno prisustvo krečnog legla. Voda na podnjači i pojava plesni ukazuju o nedovoljnoj i nepravilnoj ventilaciji. Po ponašanju pčela, a posebno po intenzitetu brujanja, cenimo ima li matice u društvu ili ne. Ako je podnjača čista, sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pčela, to nam kazuje da se radi o snažnoj i zdravoj pčelinjoj zajednici sa izraženim higijenskim ponašanjem.Kao što se vidi iz navedenog, podnjača je knjiga za čitanje. Ukoliko se sumnja na neko obolenje, uginule pčele treba skupiti (oko 100 komada) u papirne kesice (nikako ne u plastične), kesice numerisati prema košnicama i iste odneti u Veterinarski institut.Ovo se sve može videti isto i na žičanim podnjačama, poklopce medne na limu podnjače, a pčele ispod gledajući kroz sito ili podizanjem tela. Pri pregledu, ako se ustanovilo da je pčela izbila na vrh medne kape, možemo dodati preko satonoša ram sa medom zatvorenim ili pogaču. Ovo se radi kad temperatura pređe preko 14° C, a još je bolje ako je preko 17° C. Tad se izvrši i prvi proletnji pregled legla i snage društva, a tu je prilika i da se uverimo koliko nam je bilo precizno „čitanje podnjače“. Broj posednutih ulica govori nam o snazi društva, kompaktnost i količina legla o kvalitetu matice, a ako su pčele na satonošama to nam kazuje da su potrošeni venci meda iznad legla i da smo blagovremeno dodali potrebnu hranu. Pri obavljanju ovih radnji, košnicu treba što kraće držati otvorenu da ne izazovemo prehladu legla, što može znatno usporiti razvoj. Tada pri pregledu već konstantujemo šta ćemo spojiti i koje i koliko zajednica nam je ostalo bez matice. Posle svih obavljenih poslova mirni dočekujemo mart.Predlog : U zavisnosti od broja košnica stavite kukuruzno brašno u neku posudu 1-2 kg, pčele će isto posećivati i odnositi, vi pratite na leta kada vidite da neka ne unosi , to je znak da nema matice i da prvo njih treba sanirati.Obratite pažnju na svoj pčelinjak mnogo sitnica stvaraju veliki problem, mi smo tu da to sprečimo. Tekst i fotografije S.Jevtic(Hvala Slobo za ovako dobar i koristan tekst!) Slobodan Jevtić Autor teksta Pcelar iz Kostolca(Srbija),pcelari preko tri decenije,strucni predavac Spos,autor mnogobrojnih tekstova koji su publikovani sirom regiona,prakticar i

D.Radanovic“Januar na pcelinjaku“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Januar na pčelinjaku-kratki podsetnik! Januar na pcelinjaku Krajem decembra je zimska kratkodnevnica (obicno pada oko 22decembra i to je dan kada je noc najduza a dan najkraci u godini). Pise Dragan Radanovic Od sledeceg dana,noc je sve kraca a dan se duza i to se vec sredinom januara i znatno primecuje.Pcelinje drustvo kao i sve u prirodi se oslanja,prati,oseca i deluje u skladu sa ovim univerzalnim kosmickim kalendarom.Takozvani poceci i“krajevi“pcelarske kalendarske godine su samo ljudska zelja i neuspeli pokusaji nas pcelara da definisemo i uoblicimo u pcelarsku praksu i teoriju prirodne procese i tokove zivota jednog pcelinjeg drustva.Avgust je pocetak nove pcelarske godine samo za pcelara a ne i za pcelu (pcelar ponovo marljivo i vredno prihranjuje,tretita i ide ponovo vec ustaljenom dugogodisnjom praksom“ utabanom stazom“ -ovaj termin je upotrebio Milan Matic u jednom starom tekstu i svaka mu cast!).Za pcelu „novogodisnji praznici“ pocinju posle zimske kratkodnevnice i tako je milionima godina i tako ce i ostati ma koliko se mi nazalost trudili da to promenimo. Pcele genetski,instiktivno sto joj je zapisano u DNK-a oseca i primecuje duzinu dana,elektromagnetska zracenja,jonisanost i elektricitet vazduha,vlaznost vazduha i atmosferski pritisak,promenu magnetnog polja,frenkvenciju svetla,odredjene boje,itd.Jos 1970 god. na Prinston Univezitetu(SAD) zoolog Kirshvink je utvrdio prisustvo magnetita u abdomenu(stomaku) pcela a kod jedne vrste Brazilskih solitarnih pcela je defitivno utvrdjena mogucnost magnetorecepcije (Magnetorecepcija omogucava zivim stvorenjima da detektuju magnetno polje i promene istog.Magnetorecepcija je otkrivena i kod bakterija, insekata,mekusaca,vecine kicmenjaka). Da se vratimo na temu,pcelinje drustvo pocinje svoj novi zivotni ciklus znaci posle kratkodnevnice (u zavisnosti od jacine drustva,kolicine hrane,vremenskih prilika,starosti matice,tj stanja u drustvu ,moguca su odstupanja ali generalno to je to).Perga nije nista drugo do „Novogodisnji poklon“ koji vredne pcele skupljaju i prave u jesen da bi s njom pocastile svoju zajednicu u vreme kad neizostavno treba krenuti s novim reproduktivnim ciklusom. Ako se u prirodi pojavi usled povoljnih vremenskih prilika svez polen jos bolje(visibaba,kukurek,itd) ako ne onda drustvo koristi pergu. Postoje godine kad leglo krene kasnije ili malo ranije ali pcele imaju svoj prirodni kalendar. Trebalo je ovo da bude mali podsetnik za januar al pero samo pise ali hajde kratko da se podsetimo radova u Januaru koji su u skladu sa gore napisanim… Povremeno treba prekontrolisati drustva ali treba naci meru jer svako suvisno uznemiravanje skodi kosnici. U slucaju nedostatka hrane treba intervenisati dodavanjem pogaca,kristalisanog meda u zenskoj carapi ili dodavanjem ramova sa medom u samu kosnicu.Takodje ramovi sa kvalitetnim medom mogu uz pomoc „prstena“ da se stave na same satonose a u nedostatku „prstena“ mozete iseci sace sa medom iz ramova i direktno staviti na satonose. U slucaju da je izolacioni materijal vlazan treba ga zameniti(novine,itd) Sneg ostaviti jer je dobar kao toplotni izolator a u slucaju ledene kise moramo skinuti led sa leta. Ako su otvori na cesljevima zakrceni mrtvim pcelama treba ukloniti mrtve pcele. Po mom skromnom misljenu januar nije vreme za pogace sa polenom( vidim u zadnje vreme to mnogi pocetnici rade) a ja inace sam protivnik polenskih pogaca a sad cu navesti i zasto: 1.Redak je period u prirodi kad nema svezeg polena a da je tad potreban pcelama (zimi one koriste pergu) a u rano prolece i pri nizim temperaturama one unose svez polen pa i zimi kad se ukaze prilika usled povoljnih atmosferskih prilika.Perga je perga a ona ima visu biolosko-hranjivu vrednost od polena.Ako bas nema polena dodajte ram sa pergom ali o tome mislite jos u jesen. 2.Dodavanjem polenskih pogaca u januaru moze se naglo pokrenuti suvise legla sto je stetno. 3.Polen u pogacama je obicno iz tudjih kosnica(bolesti,itd) a to je mac sa dve ostrice… 4.Obicno se polen skuplja na suncokretu,uljanoj repici i u njemu moze da bude tragova hemijskih preparata kojima se tretiraju te biljne kulture a to vam nije pametno,pogotovo zimi. 5.To su monoflorni poleni (od jedne biljne kulture) a nijedan polen ne sadrzi sve esencijalne aminokiseline dok u pergi ima polena od vise cvetnica i dodavanjem samo jednog polena nista ne postizete (osim ako bas nema u kosnici perge ili svezeg polena) 6.Cesto je u pogacama soja umesto polena (GMO soja?) Pogledajte moj video“Moja pcelarska glupost“zima 2018god. Fotografije D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Suncokretova pasa(selidba,jutarnji nalet,lokacija,cena meda,kradje..)Prvi deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Suncokretova paša 1 deo-Prakticni saveti! Pritiskom ovde pogledajte drugi deo ovog teksta Prošao je najduži dan u godini (21. jun), noć je sve duža i dan je sve kraci, a pčelar zna i oseća da se bliži kraj leta i pčelarskim avanturama i polako dolazi kraj, završetak je vremena „cveća i meda“ . Kao i svake godine ON SE pita: Hoće li ove godine proći suncokret? Pise D.Radanović Da li da ostanem ili odem? Kao u toj čuvenoj pesmi od Clash-a (Should i stay or should i go) seleci pcelar ima gomilu dilema i pitanja i kad vidite coveka krajem juna da ide ulicom i prica sam sa sobom (pre se govorilo- ili je lud ili zida kucu,mada sad mnogi nose slusalice od mobilnog pa ne znas koje je lud a ko prica telefonom) onda je to verovatno pcelar koji razmislja o selidbi na suncokret. Lipa i suncokret jednim delom znaju da se poklope(rani suncokret pogotovo) i vecito pcelar grize nokte i nocima razmislja sta mu je ciniti. A lipa ko lipa zna da zamedi i kad svi odsele na suncokret,zna i da se oporavi posle kisa i oluja i da zamedi kad dignes ruke od nje (Fruska gora 2012god),zna da medi na jednoj lokaciji a samo 5 km odatle je grabez i ramovi zvece prazni a tamo negde u rodnoj Backi i zlatnom Banatu pocinju da se zute mora i okeani nepreglednih polja uvek medno izdasnog i pasno najsigurnijeg suncokreta.Izvrcati lipu na terenu pa otici na suncokret je lakse reci nego uciniti…Lipov med mora da sazri a ako se pomesa sa suncokretom ,otkupljivaci obaraju cenu i otkupljuju po nizoj ceni,seliti sa punim medistima po vrelim julskim nocima (sroza se sace a pcele poguse) je veliki rizik te je najpametnije vrcati lipu pa tek onda seliti jer ako dodje do srozavanja saca i gusenje,budite sigurni da ce vam se to dogoditi sa najboljim drustvima (mnogo meda i pcele) . Ako se odlucite na taj riskatni potez onda je najbolje da medista rasteretite (raspodeliti ramove sa medom u medista kosnica gde ima manje meda,u rojice ili jednostavno ponesite visak nastavaka sa izgradjenim sacem te od svake kosnice oduzmite 2-3 rama sa medom i umesto njih stavite prazne izgradjene a sve medne ramove u rezervne nastavke). Kad se tako rasterete medista naravno uz prisustvo zbegova (i otvorene mrezaste podnjace ) protok vazduha je veci i pcele ce masovnim prelaskom u zbeg nekako odrzavati mikroklimu na granici kolapsa ali ipak ce sve proci ok.Ko nema mrezastu podnjacu a odluci se na rizican poduhvat seljenja sa punim medistima trebao bi bar da skine krovove (protok vazduha).Naravno kao i kod seljenja sa praznim medistima na suncokret ako selite kamionom sa ceradom a tropska je noc,preporucuje se da bar sa jedne strane kamiona zadignete ciradu da bi izbegli toplotni kolaps najboljih drustava. Inace selidba na suncokret je organizaciono najteza selidba jer tad je noc najkraca,najvrelija a putevi puni turista,kamiona sa psenicom jer je vreme zetve (obicno je tad i Egzit u NS pa su jos vece guzve…ljudi se ujutru vracaju sa koncerta a ti jedes burek onako prljav i strokav kod onog Makedonca buregdzije-najbolji burek na svetu) a svi zelimo da otvorimo kosnice pre zore jer sa zorom dolaze novi problemi … Naime na suncokretu ako otvorite kosnice a dan je vec uveliko odmakao(pogotovo ako nema blizu nekih dominantnih orjentira koji omogucavaju pcelama orjentaciju-a obicno je na suncokretu tako (drvo,suma kuca,itd) postoji mogucnost naleta pcela tog istog jutra i to takvog naleta da cete cupati kosu (osim ako niste celavi kao ja).O naletu na suncokretu cu pisati detaljnije sledece sedmice u drugom delu ovog teksta a bice ih inace 4/5 tekstova posvecenih suncokretovoj pasi. Kad se desi da na suncokretu morate da otvarate kosnice da pustite pcelu a vec je poceo dan, mozete primeniti stari pcelarski trik sa dimilicom.Leto svake kosnice otvorite taman toliko da stane vrh dimilice i izduvajte u kosnicu desetak dimova i tako sve kosnice do kraja.Kad dodjete do kraja onda se vratite na prvu pa otvorite leto jos malkice pa opet ubacite 7-8 dimica pa tako do kraja.I treci put otvorite jos malo leta pa opet nekoliko dimica.Upotrebom ovog malog pcelarskog trika izbegavate situaciju da kad otvorite po danu kosnicu, pcele zanesene mirisom stotina nektara suncokreta nagrnu masovno napolje i bukvalno za dva minuta sva izletnica izadje i odleti na pasu a prethodno nije dobila izvestaj od izvidjacica,nema orjentir,niti zna gde ide ni gde treba da se vrati te ce nastati taķav haos da cete proklinjati dan kad ste poceli i da pcelarite Odlazak ili boravak (troškovi, trovanje, cijena meda, krađa, slabljenje društva, zimovanje, odabir mesta) Kupac je u poslednje dve godine podcenio med od suncokreta i jeftiniji je za 1 euro.U međuvremenu se cena benzina povećala, kretanje u dva pravca, dve ture, obilazak košnica, sve to košta … naravno, u zavisnosti od toga gde se nalazite. Ali suncokret retko omane,uvek ima i za cedjenje plus vracate kuci puna plodista meda a kristalisani med zimi ima dobru prodju kod stalnih kupaca i ma sta pricali drugi pcelari ja tvrdim da je odlican za zimu i da na njemu drustva dobro zimuju.Mnogi se zale da im drustva oslabe sto je normalno uz takav celodnevni rad pcele na pasi.Da bi se to anuliralo potrebno je dva puta obici kosnice i prosiriti plodiste sa bar dva rama izvucenog tamnijeg saca (u julu na suncokretu matica ce pre da zaleze tamnije-malo starije sace) da bi se odblokiralo plodiste od meda i polena.Znaci svakih sedam dana deblokada plodista i drustva ce se posle pase brzo oporaviti.Inace vec posle drugog obilaska (14dan kako su doseljene kosnice, pcelar moze da vidi prinos meda i posle toga za sedam dana da vrca-brzo sazri med). Trovanja se desavaju na svim pasama a pcelar jedino moze da moli Boga i da zna gde vozi drustva,da izgradi prijateljsko/ljudski odnos sa domacinom koji ga prima na pasu.Manje parcele suncokreta su bolje jer vrhunac medenja

Zamena matica dodavanjem zrelih maticnjaka

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković Zamena matice dodavanjem zrelih matičnjaka Podsetimo se i odajmo počast starim majstorima pčelarske prakse i pisane pčelarske reči! Ukoliko nismo u mogucnosti da proizvedemo ili nabavimo mlade oplodjene matice i njima zamenimo stare,najbolje je zamenu matica tada izvrsiti zrelim maticnjacima. Pise Bozidar Veskovic Zamenu starih matica dodavanjem zrelih maticnjaka treba obaviti u sezoni rojenja a to je u nasim uslovima uglavnom mesec juni.Tada nije tesko obezbediti zrele maticnjake i tada pcelinja drustva rado primaju dodatu maticu ili zreo maticnjak.Pet do sest casova pre dodavanja maticnjaka,iz kosnice treba odstraniti staru maticu ako je ima.Dodavanje zrelih maticnjaka vrsi se pazljivim isecanjem maticnjaka sa malim komadom voska i potom umetanjem istog u sace sa leglom u kosnicu u kojoj zelimo da menjamo maticu.Medjutim,ova zamena moze se izvrsiti i na taj nacin sto se ceo ram na kome ima vec zrelih maticnjaka dodaje drustvu u kojem zelimo da promenimo maticu.U oba slucaja dodaju se radi sigurnosti dva do tri zrela maticnjaka koji se pre dodavanja pazljivo namazu medom iz kosnice u koju se dodaju(da ih pcele ne bi razorile).Treba znati da je uvek bolja opcija dodavanja vec oplodjenih mladih matica koje su testirane ali ako ih nemate dobar je i zreo maticnjak. Jedan od nacina dodavanja mladih matica jeste da se stara matica odstrani iz drustva 5-6 casova pre dodavanja mlade matice.Zatim se putem spajanja,dodaje nukleus sa mladom maticom i pcelama. Prilikom dodavanja matica treba se podsetiti na uslove prijema matica o kojima je opsirno pisano u tekstu”16 uslova za prijem matica” od istog autora a koji se nalazi na ovom sajtu. Ovaj tekst je preuzet iz knjige “Radovi na pcelinjaku po mesecima “ autor Bozidar Veskovic-Zadruga /Beograd 1978 Bozidar Vesković Autor teksta Pčelarska veličina Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic „Selidba kosnica“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Selidba košnica-Mislim da ova tema nije dovoljno obradjena u pčelarskoj literaturi pa evo…za početnike… U literaturi zaista ima malo tekstova o samoj selidbi kosnica,vecinom su to uopsteni tekstovi jer seljenje kosnica je zanat koji se “krade ocima” a uci samo praksom. Pise D.Radanovic Da bi iole olaksali pocetnicima,napisao sam ovaj tekst sa prakticnim malim savetima koji olaksavaju ovaj “nimalo drag” i veoma tezak aspekt pcelarenja.Stara pcelarska izreka kaze da med na tockovima radja a ja dodajem i da se cir na zelucu na tockovima radja jer selidba kosnica je jedan od zahtevnijih radnji u pcelarstvu.Uvek nesto krene naopako,nesto se namesti,pcelar grize svoje nokte i naravno uz dobru volju i veliki trud sve se to prevazidje i zimi uz vino ili pivo prepricava kolegama pcelarima uz iskreni smeh i odobravanje. Pa da krenemo!!!!!!Ako imate neku rupicu na kosnici gde bi mogle da izadju pcele,onda sirokim selotejpom oblepite ta kriticna mesta. Spaneri,kopce….nije bitno jer svako ima svoj sistem vezivanja,bitno je reci da se prvo vezuju i utezu kosnice.Pri vezivanju spanera koji se utezu preko zbega dizu se krovovi kosnica a ako je toplo,krovovi se mogu ostaviti pored kosnica jer ce pcela sa prvim mrakom pre uci u kosnice kada nema krovova na zbegovima(vise puta probao).Sa prvim sumrakom fajtalicom(prskalicom za vodu) se pcele na letu poprskaju vodom te ce poceti da ulaze u kosnicu.Ponekad se treba vratiti i vise puta poprskati.Ja obicno popskam sva leta pa se vratim i jos jednom poprskam. Kada su formirane brade na letima i pojavi se problem i jedno drustvo uporno nece da udju u kosnicu i nemate drugo resenje,mozete da primenite “ekstremnu” radnju,otpustite spaner,poprskajte pcele u kosnici preko zbega,skinite zbeg a onda brade ne poprskajte vec”okupajte” te onda rukom(morate imati rukavice) pokupite pcele i ubacite u kosnicu(pcele su skroz mokre i ne mogu da lete te otpadaju u gomilicama-kao kad nekad skidate prirodni roj sa grane a dobro ste ga poprskali vodom i cetkom svlacite pcele).Na srecu ovo se retko desava i obicno udju posle jednog,dva prskanja. Prskanje vodom je mnogo efikasnije od dimljenja a i kod dimljenja obicno mnogo pcela ostane ispod podnjace pa posle kad nosite kosnice one ubadaju!Kad pcele udju u kosnice onda se zatvaraju leta.Ako stavljate sundjere onda morate paziti da vrh neke travke koja raste ispred leta ne ubacite zajedno sa sundjerom jer kad budete prenosili kosnice,cim podignete kosnicu,travka koja ima dubok koren u zemlji ce pruziti otpor i ona se se nece iscupati iz zemlje vec ce povuci i sundjer sa sobom i eto belaja i haosa.Na pocetku mojih selidbi ovo mi se stalno desavalo dok mi iskusniji pcelar nije rekao u cemu je problem.Ako nastavci kosnica imaju sa strane rucke onda je to mnogo lakse a ako nemaju moja preporuka je nosac kosnica sa kojim je milina raditi. Pod kombija ili kamiona blago isprskajte vodom iz fajtalice(pumpice) pa ce podnjace da klize niz pod i mnogo je laksa manipulacija sa kosnicama.Na pod uvek idu prvo trojke(3 nastavka),onda dvojka ili eventualno jedinice.Na dvojku uvek ide dvojka ili jedan kec ili dva keca.Ako umate mrezaste (antivarozne podnjace) bez problema selite sa krovovima a ako imate obicne podnjace bolje je seliti bez krovova(kad su vrele noci).Selidba bez zbegova nije preporucljiva(mozete da dodate onda jos jedan nastavak sa sacem da pcela ima gde da ode).O selidbi sa punim medistima sam pisao u tekstu”suncokretova pasa” pa ga nadjite na ovom sajtu. U svakom trenutku pored vas mora biti pumpica za vodu,pcelarski noz,sitni parcici sundjera i siroki selotejp,pa ako krene negde da izlazi pcela onda to nije problem. Ako pcela izlazi na manju rupicu,imate dva resenja.Poprskajte pcele vodom, stavite saku(sa rukavicama naravno) na otvor gde izlazi pcela i dok vi polako sklanjate ruku,kolega ce sinhronizovano sa vasim sklanjanjem ruke,ubaciti sa pcelarskim nozem parce sundjera i stvar je resena.Ako lepite selotejpom nemojte prskati vodom jer se selotejp nece zalepiti pa zato sam ja uvek za opciju sundjera.Ako se kosnica raspadne,isto prskajte pcele,pa polako vracajte stvari na svoje mesto,polako i bez nervoze,sve to ide u pcelarski staz.Selidba kosnica je ponekad “adrenalinski sport” i nepaznjom moze biti zivot pcelara ugrozen te moram da dam jedan savet o kojem mnogi pcelari a pogotovo pocetnici ne razmisljaju.Ako se desi incident i kosnica se otvori i u sekundi na vama bude hiljade pcela(to se retko desava) nemojte bezati sto metara od kamiona i kolega pcelara vec pridjite kolegi pcelaru koji ce sa vas da strese i skloni pcelu. Ovo moze da bude kobna greska jer sto metara od kolega negde u mraku i sumi ste sami i ako vam pozli ili izgubite svest(onesvestite se) dok vas kolege pronadju vi ste vec mrtvi.Znaci trci ka kolegama da te oslobode pcela a ne negde u mrak …Prosle godine na selidbi jednom pocetniku je mama spremila strudle i kolace i on je tanjir sa kolacima onako nepoklopljen stavio pored kamiona a selidba je u toku.A ako neka pcela sleti na kolac pa ja taj kolac sa pcelom stavim u usta!?!!!!! Selida nije bauk ali moraju neke stvari da se ispostuju i najbolje je da jedan pcelar “komanduje” celim tokom selidbe,jer kad je mnogo babica,kilava su deca.Pocetniku morate obavezno naglasiti da bez obzira sta se desava nikada ne sme da ispusti kosnicu jer tek onda nastaje haos. Pri seledbi na auto sleperici,problem moze da bude ako zbegovi nisu svi iste visine jer onda ce “visa kosnica” da onemoguci da dugackim”poprecnim”spanerom ih sve jos jedanput dodatno ucvrstite na prikolici.Pozeljno je da ako stavljate veliki kamionski spaner uzduz preko svih zbegova (na auto sleperici) stavite na krajevima spanerske trake ispod nje po parce sundjera jer usled zatezanja spanera moze da pukne drveni okvir zbega. Meni se desavalo da mi se pune kosnice kotrljaju preko ledja,da zalutamo pa zavrsimo u Turiji medju nafnim poljima,prosle godine otkazale kocnice na kamionu pa je vozac kocio rucnom kocnicom,jednom mi je zafalilo spanera(moja glupost) pa smo rojice lepili sirokim selotejpom.Ispadali su i krovovi iz kamiona,kosnice spadale sa auto sleperice,kombi nije mogao da pridje kosnicama zbog blata

Miljko Sljivic Dodavanje medista na bagremovoj pasi

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić Dodavanje medišta na bagremovoj paši Pise Miljko SljivicU tehnologiji pčelarenja prvi važan period kroz koje pčele prolaze na putu prema paši je prezimljavanje.Dobro prezimljavanje je startna osnova za dobar prolećni razvoj. Znači posle prezimljavanja sledeći period je dobar prolećni razvoj kako bi pčele što je moguće brojčano jače odnosno spremnije dočekale pašu. Na kraju, posle dobrog prolećnog razvoja, dodje paša koju treba iskoristiti. Ako su pašni i vremenski uslovi dobri a društva jaka pčelaru ostaje da odradi još nekoliko poslova kako bi košnice bile pune meda. Ti poslovi su sledeći: obezbedjenje dobre ventilacije u košnici, obezbedjenje mira na pčelinjaku, prema potrebi ograničiti maticu i blagovremeno dodavanje medišnih nastavaka.Obezbedjenjem dobre ventilacije olakšava se isparavanje vode iz nektara i sprečava pojavanagona za rojenjem. Iz tog razloga neophodno je leta širom otvoriti pomeranjem letvica, otvoriti pomoćna leta, obezbediti ventilaciju preko zbega i slično. Za vreme bagremove paše otvaranje košnica svesti na najnužniju meru i upotrebu dimilice samo u krajnjoj nuždi. Sve radove koje treba obaviti u toku bagremove paše kao i dodavanje medišta ( ja ću upotrebljavati izraz „medište“ umesto „nastavka“ i „polunastavka“ a pčelari prema tipu košnice odradiće jedno ili drugo ) treba obaviti predveče. Na taj način poremećeni mir u košnici se preko noći vraća i pčele sledećeg dana nastavljaju sa radom. Svako uznemiravanje u toku paše bitno remeti rad pčela, dezorganizuje ih i time im uzima dragoceno vreme za rad. U bagremovoj paši matica se po pravilu ne ograničava jer se radi o jakoj paši gde pčele same ograničavaju maticu jakim unosom a ako je pčelinjak na mestu (području ) gde je bagremova paša nešto slabija onda je poželjno ograničavanje matice da ne bi bilo mnogo legla a malo meda. Da bi bagremova kratka i jaka paša bila maksimalno iskorištena neophodno je blagovremeno dodavati medišta odnosno proširiti prostor u košnici pre svega za skladištenje meda. Da bi dobijeni med bio sortno čist iz medišta treba iscediti sav sakupljeni med od voća i uljane repice. Time smanjujemo rizik da nam se u medu pojavi antibiotik poreklom od prskanja voća, voćara neznalice.Proširivanje prostora u košnici omogućava pčelama smeštaj nektara, njegovu preradu u med i skladištenje. Proširivanjem prostora rasterećuje se naseljenost košnice i pčele postaju radno angažovanije što doprinosi preventivnom suzbijanju nagona za rojenjem. Ne sme se zakasniti sa proširivanjem prostora u košnici, jer pčele će donositi nektar samo ako imaju mesto gde će ga skladištiti. Pčelama uvek treba više mesta za skladištenje nektara od prostora koji je potreban za skladištenje meda čije cedjenje se očekuje. Ovo je u pčelarstvu poznato kao „fenomen praznog prostora“. Razlog ovakvoj potrebi je velika količina vode u nektaru koji donose pčele. Takav uneti nektar pre ili posle invertovanja pčele odlažu u tanke slojeve u više ćelija kako bi ispario višak vode. Slavko Jakovljević je nekada preko Radio Beograda subotom ujutru često govorio ,,veliki prostor u košnici pri jakom unosu deluje izrazito stimulativno“. U Knjizi „Pčelarstvo i ekonomika pčelarenja“ od Branka Reljića citirane su izjave poput „Bolje je suvišan nastavak nego nedostatak jednog rama“ kao i „Ako med pada kao kiša, onda kante treba namestiti tako da u njih pada“. Znači onda kada ima meda treba blagovremeno i dovoljno dodati medišta. Nedostatak prostora destimuliše pčele za sakupljanje nektara i društvo teži rojenju. Neblagovremeno proširivanje prostora smanjuje prinos, jer pčele nemaju prostor za smeštaj donetog nektara. Svakim kašnjenjem nektar koji je trebao da bude sakupljen i skladišten odlazi u nepovrat.Prostor u košnici treba proširiti kada pčele zaposedaju unutrašnju stranu zadnjeg rama u plodištu, kada se ramovi bele od novog voska i kada se očekuje veći unos, odnosno jača paša. Često se medišta moraju dodavati za voćnu pašu i uljanu repicu a obavezno za bagremovu pašu.Ramove u dodatim medištima treba blago poprskati vodom bez obzira da li su izgradjeni ili satne osnove. Ako su ramovi bili sumporisani protiv voskovnog moljca, onda ih treba oprati tj. napuniti vodom i centrifugirati. Ako poranimo u proširivanju, štete mogu imati samo slaba društva i to ako po proširivanju naglo zahladni. Kod jakih društava štete od ranijeg proširivanja neće biti.Ako su pčelari u dilemi „proširiti ili ne“, što se javlja kod pčelara koji imaju pčele daleko od mesta stanovanja, onda dilemu treba rešiti na sledeći način. Foliju koja je ranije postavljena preko satonoša povući nekoliko santimetara unazad i na nju postaviti medište. Na taj način folija održava mikroklimu u plodištu a istovremeno prolaz omogućava pčelama skladištenje meda u medišni deo ako se za to ukaže potreba.Na početku paše prva tela se dodaju sa izgradjenim saćem a tek kad paša ozbiljnije krene treba dodavati medišta sa ramovima od kojih su delimično satne osnove. Pčele satne osnove bolje izgradjuju ako su bliže plodištu što znači da kad pčele budu zapljusnule med po ramovima dodatog medišta, takvo medišto treba podići i podbaciti novo prazno. Podbacivanje se vrši u prvoj polovini paše odnosno kad dnevni unos raste. Ako se podbacivanje vrši u periodu kad paša staje, odnosno dnevni unos pada, onda se može desiti preveliko rasturanje meda po ramovima što odlaže i otežava cedjenje. Imajući u vidu da je bagremova paša jaka paša sa velikim dnevnim unosom, pčelarima se savetuje da u svakom trenutku imaju postavljeno po jedno prazno medište u svakom trenutku paše, jer kod velikih dnevnih unosa koji mogu biti i do 12 kilograma ( lični rekord 12,1 kilogram ), pčele će za dan napuniti celo medišno telo. Medišta se mogu dodavati odjednom ili postepeno. Ako se dodaju odjednom nema nikakve smetnje da se vrši povremeno podbacivanje medišta prema potrebi i prema unosu. Dodavanje više medišta sa izgradjenim saćem deluje stimulativno na veće angažovanje pčela u sakupljanju nektara. Dr. Tomas Rinderer direktor Federalnog centra za genetiku i selekciju pčela iz Baton Rouge-a ( SAD ) je ispitivao: ,,Prostor u košnici i produktivnost pčelinjeg društva“. Istraživanja su u vidu predavanja objavljena u Pčelaru broj 6/1983 i broj 10/1994 u prevodu DR Jovana Kulinčevića. Za ovu priliku citiraću delić predavanja ,,Formirane su dve grupe pčelinjih društava

R.Radivojac Matica trtusa i lazne matice

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Rajko Radivojac Matica trtuša i lažne matice Pčelari početnici često teško razlikuju djelovanje matice trutuše od djelovanja lažnih matica. Obe pojave su loše za pčelinju zajednicu, slične su, ali je nacin saniranja različit.Pise R.RadivojacGreške dovode do razočarenja i zato je potrebno je znati sledeće:Matica trutušaTrutuša je naizgled normalna matica. Posmatrajući je ne možemo ni po čemu da je razlikujemo od normalne matice. Pregledajući ramove sa leglom, na osnovu izgleda legla, mi je proglasimo trutušom. Matica trutuša nosi samo neoplođena jaja iz kojih se razvijaju trutovi. Na saću vidimo samo trutovsko leglo. To trutovsko leglo ne izgleda kao u normalnim zajednicama. Ono je nepravilno, jer matica polaže jaja i u radiličke ćelije, a one su premalene za uzgoj trutova. Pčele zato proširuju radiličke ćelije koliko mogu i tako deformišu radiličko saće. Trutovi izleženi u ovakvoj zajednici su u pravilu sitni i nedovljno razvijeni. Razlozi zbog kojeg matica nosi samo neoplođena jaja mogu biti različiti. Najčešće je u pitanju matica koja nije sparena. Njena spermateka je prazna. Isto tako, normalno sparena matica koja je bila sposobna da razvije velike površine legla može postati trutuša ukoliko potroši svu spermu iz spermateke. Pčele osjećaju da matica nije u redu i često pokušavaju da je zamjene povlačeći matičnjake na trutovskom leglu. Iz tih matičnjaka ne može da se odgaji matica, jer nema oplođenih jaja. Trutovi iz legla ovakve matice mogu polno sazreti, ali u konkurenciji normalno uzgojenih trutova vjerovatno nemaju šansu da oplode neku mladu maticu. Ukoliko pčelar ne interveniše zajednica koja ima maticu trutušu je osuđena na propast. Matica može da ostane neoplođena:Zbog nemogućnosti da izleti na oplodnju, ako su loše vremenske prilike u periodu kad je sposobna da se pari sa trutovima. Ako je loše vrijeme duži vremenski period matica prestari i oplodnja više nije moguća.Kod tihe smjene koja se dešava u periodu kada nema polno zrelih trutova. Matica koja je izletjela na oplodnju nema sa kim da se spari. To se najčešće dešava u rano proljeće ili u kasnu jesen.Ako pri radu sa pčelama u rano proljeće ili u kasnu jesen nehotično ubijemo maticu, a da to i ne znamo, pčele će sebi odgajiti maticu iz prinudnih matičnjaka. Takva matica se neće oploditi, jer u to doba nema trutova.Zbog nekog tjelesnog nedostatka ili oštećenja polnog aparata matice oplodnja nije moguća. Matica iz prisilnog matičnjaka odgajena od starije larve može biti nedovoljno razvijena i nesposobna za oplodnju. Znamo i da normalno sparena matica, koja je bila sposobna da razvije velike površine legla može postati trutuša. Ta pojava se objašnjava na sledeći način:Ako je matica stara smatra se da je tokom vremena potrošila svu spermu iz spermateke, pa zato nosi samo neoplođena jaja.Ako je matica mlada smatra se da njena spermateka nije bila dovoljno napunjena spermatozoidima.Ako je mlada matica odgajena od starije larve njena spermateka može imati malu zapreminu, pa primljena sperma bude brzo potrošena.Za mladu maticu koja brzo postane trutuša, uobičajen je naziv „nedovoljno oplođena matica“. Taj naziv nije u potpunosti odgovarajući. Matica može biti oplođena ili ne, a nikako djelimično oplođena. Za matice koje imaju manju količinu sperme u spermateci trebalo bi naći neki prikladniji naziv. Možda bi izraz „nedovoljno plodna matica“ više odgovarao. Saniranje zajednice sa maticom trutušomAko u zajednici ima dovoljno pčela možemo nakon uklanjanja matice trutuše zajednici dodati normalnu maticu. Ako je pčela malo ili ako je sezona pri kraju, nakon ukljanjanja matice trutuše pčele je najbolje pripojiti nekoj normalnoj zajednici. Lažne maticeAko je pčelinja zajednica dugo bez matice i bez legla, dolazi do pojave lažnih matica. To su u stvari, pčele radilice čiji su se jajnici aktivirali i počeli da stvaraju jaja. U takvoj pčelinjoj zajednici nedostaju matični feromoni koji kontrolišu ponašanje pčela radilica. Lažne matice mogu da polažu samo neoplođena jaja.One nisu potpuno polno razvijene, a i nemaju građu kao normalna matica. Pregledom nikako ne možemo ustanoviti koje su se pčele radilice pretvorile u lažne matice. U takvoj zajednici nikada nema samo jedna lažna matica. Ima ih više. U literaturi se može naći podatak da u uslovima dugotrajnog odsustva matice i legla u košnici 10 % pčela radilica mogu postati lažne matice. Drugi izvori kažu da taj procenat može biti i veći, čak do 60% pčela radilica. Sve one polažu jaja u iste ćelije saća, pa tako u jednoj ćeliji možemo vidjeti više jaja, nekada i po pet-šest. Lažne matice nemaju feromonsku kontrolu nad pčelinjom zajednicom. Pčele osjećaju nedostatak matice, pa započinju gradnju matičnjaka. Često počnu da grade matičnjak i iznad ćelija sa polenom, odnosno pergom. Iz matičnjaka u zajednici sa lažnim maticama ne može da se izleže matica, jer se ona kao što znamo, izvodi samo iz oplođenih jaja. Poklopljeno leglo lažnih matica je grebenasto i razlikuje se od normalnog legla, kao i od legla matice trutuše. Trutovi koji se izlegu iz ovakvog legla su sitni i ne mogu polno sazreti.Saniranje zajednice sa lažnim maticama.Postoje razni načini kako se može sanirati pčelinja zajednica koja ima lažne matice. Obično je potrebno dosta truda, a ishod je neizvjestan. Najjednostavnije je da sklonite takvu košnicu negdje na stranu i istresete sve pčele na travu. Ramove sa leglom odvojite na pretapanje, a ramove sa hranom dodajte nekoj drugoj pčelinjoj zajednici. Istresene pčele će se vratiti na mjesto gdje je bila košnica, a koje je sad prazno. Pošto nemaju svoju košnicu, te pčele će ući u najbliže susjedne košnice.Lažne matice će biti eliminisane na ulazu u te košnice. Na ovaj način smo jednostavno riješili problem. Usput smo iskoristili normalne pčele radilice iz zajednice sa lažnim maticama. Njima smo pojačali dvije susjedne pčelinje zajednice.Foto Rajko RadivojacOvo je tekst iz nove knige Rajka Radivojca,imate njegovu email adresu,mislim da ovu knjigu vredi imati.Hvala Rajko za ovako odlicnu knjigu,jos mnoge generacije pcelara ce se edukovati uz pomoc nje! Kontakt: radivojac@hotmail.com Rajko Radivojac Autor teksta Prijedor-Republika Srpska BiH) pcelari sa oko 100 LR i AZ kosnica,bavi se proizvodnjom matica.Pisac je nekoliko pcelarskih knjiga,objavljuje tekstove u BH Pcelar-u,Srbiji,Hrvatskoj i Sloveniji.Obavljao je 2007god. i 2008god. funkciju Generalnog