Radovi po mesecima- Архиве- Страница 7 од 8 - Medpcelarskimagazin-pčelarski tekstovi

Slobodan Jeftić-Uvid u stanje pčela bez otvaranja kosnica

Premestanje kosnica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković Premeštanje košnica-Podsetimo se i odajmo počast starim majstorima pčelarske reči! Premestanje kosnica zajedno sa pcelama sa jednog na drugo mesto je posao koji zahteva strucnost i ne moze se vrsiti bilo kad.Pise B.VeskovicMnogi mladi pcelari,ne znajuci osnovne principe kojih se treba pridrzavati pri pomeranju kosnica,upropascuju svoja drustva nepravilnim postupcima pri premestanju sa jednog na drugo mesto.Ako kosnice sa pcelama premestamo na bilo koje rastojanje u krugu u kome pcele izletnice svakodnevno posecuju medonosno bilje,nastace velika pometnja,jer ce se sve vracati na mesto gde je prethodno bila kosnica.Tako ce u premestenoj kosnici ostati samo mlade pcele koje jos nisu izletale.Zato pri premestanju kosnica treba znati:Premestanje kosnica je najbolje obaviti u zimskom periodu(u okviru istog pcelinjaka). Kad pcele nisu izletale 20-30 dana,onda se izabere jedan dan koji nije previse hladan,ali ipak toliko hladan da ne izlecu pcele(ako je suvise hladno sva pcela koja spadne iz kubeta ce se smrznuti-primedba medpcel.mag.).Na mestu gde se zeli postaviti kosnica prvo se uredi postolje,pa zatim dva radnika pazljivo podignu kosnicu sa starog mesta i lagano je bez potresa prenesu na novo mesto.Mora se paziti da se ne dogodi ni najmanji potres jer bi to moglo dovesti do stresanja pcela na podnjacu.Vazno je da leta premestenih kosnica bude isto okrenuta kao sto je bilo na prvobitnom mestu i da visina postolja bude ista. Zelimo li da u vreme izletanja pcela premestimo kosnice i to na krace odstojanje,onda to mozemo pomeranjem kosnica svaki drugi dan i to nesto manje od pola metra u pravcu novo-odredjenog mesta,sve dok kosnice ne stignu na odredjeno mesto. Ako zelimo da selimo pcelinja drustva na rastojanje najmanje 6 kilometara vazdusnom linijom,onda se to moze vrsiti bez ikakvih stetnih posledica. Ako zelimo da premestimo ceo pcelinjak na manje rastojanje od sest kilometara,onda je najbolje pcelinjak prvo preseliti na udaljenost od minimalno 6 kilometara vazdusnom linijom i tamo ga drzati oko 35 dana,pa tek posle toga ponovo ga preseliti na zeljeno mesto. Ako rastojanje na koje zelimo da premestimo pcelinjak nije vece od 50 metara,ako u tom krugu nema drugih kosnica i ako je teren slican onome na kome se nalaze kosnice,onda mozemo direktno na to mesto preneti ceo pcelinjak.Ovo premestanje vrsi se uvece,kada prestanu da izlecu pcele a kosnice se postavljaju u potpuno istom rasporedu u kojem su bile na starom mestu.Staro mesto se mora preurediti tako da izgleda da tamo nije bio pcelinjak.Narocito treba paziti da na starom mestu ne ostane nijedna kosnica,pa makar ona bila i prazna,jer bi se pcele zaletale u tu kosnicu. Prvog dana posle premestanja pcelinjaka,veliki broj pcela posle izletanja iz kosnica se vraca na staro mesto.Medjutim,kada vide da tamo nema nista ,one ce uletati i u kosnice postavljene na novom mestu a neke ce se i duze zadrzavati na mestu odakle su premestene.Ovakvo nenormalno stanje bice najizrazitije prvog dana,drugog dana stanje se uglavnom normalizuje.Ako posle cetvrtog dana pregledamo kosnice,onda cemo videti da su neke kosnice prepune pcelama,dok su druga drustva vrlo oslabljena.To je znak da se pcele izletnice nisu vratile u svoja drustva.Zato je tad potrebno izjednaciti drustva.Ovaj nacin premestanja kosnica se vrsi samo u nuzdi ali treba ga znati.Posebno ukazujemo na to da se pcelinja drustva uopste ne smeju pomerati na kraca rastojanja,narocito u vreme izrazito bespasnog perioda,jer bi se tad javila grabez i tuca pcela. Medjutim u vreme glavne pase takva pomeranja takodje ne treba vrsiti,jer bi se za nekoliko dana,dok traje pometnja medju pcelama,izgubila glavna pasa i smanjili se prinosi meda.To prakticno znaci da se premestanje kosnica na kratka rastojanja moze vrsiti samo u periodu kada u prirodi ima u dovoljnim kolicinama podrazajne pase ili jos bolje da ima obilne pase.Seoba na veca rastojanja se moze vrsiti uvek,izuzev u vreme hladnih dana kad se pcelinja drustva nalaze u periodu prividnog mirovanja.Posebno ukazujemo da se pcelinjak tokom mirovanja,znaci u zimskom periodu ne pomera bez velike nuzde i potrebe jer tada im je potreban apsolutni mir. Preuzeto iz „Radovi na pcelinjaku po mesecima“ Bozidar Veskovic-dipl.inz.poljoprivrede Zadruga-Beograd 1978. Bozidar Vesković Autor teksta Preuzeto iz knjige! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

V.Joksimovic „Prinudna smena matica i maticnjaci“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više V.Joksimović-preminuo 7.09.2018 god. „Prinudna smena matica i maticnjaci“ Pise Vukic Joksimovic „Prinudna smena matica i maticnjaci“ Nabavi prva drustva, obilazi, posmatra, ne spava mu se, čita knjige do zore, prisluskuje starije pčelare, pitao bi nešto ali ne zna šta, da mu se nebi smejali: „vidi šta ovaj pita, nema pojma“. I tako mu prolaze dani. Čuje i čita – treba da odradi neki pregled, koji, kako, šta da vidi ?A mora. Tu je dimilica, kosmonautsko odelo…ali ruke se tresu. Vadi ram po ram i gleda. Aha, ovo je med (lizne nekako kroz mrezicu kape), ovo je leglo ili polen ili ono kao perga, a šta je ovo krupno?Mora da su trutovi. I zamori se od straha i zujalica oko glave. Zatvori kosnicu pa će za nedelju dana, jer radi pa opet za vikend ima slobodno vreme. Do vikenda će malo da obnovi literaturu. Da potraži maticu. Na slici se vidi kako izgleda. I setio se: ono krupno debeloguzo su sigurno trutovi. Sve ostalo su pčelice i još samo da vidi maticu. Brzo dodje vikend i novo otvaranje kosnice, sa malo manje straha i nervoze. Ima sliku matice u glavi i u potragu… I odjednom vidi nešto novo: leglo se ponegde nekako isteglo pa visi niz saće. Uh … Mora da pita starijeg pcelara a on mu ko iz topa odbrusi: ubio si maticu. To je žir- matičnjak. Ovo je bio uvod u prinudnu smenu matica. Kada u kosnici iz nekih razloga nestane matica pčele radi spašavanja pčelinje zajednice kreću sa odgajanjem nove matice. To je takozvana prinudna smena. Pored nekih bolesti matice i namernog obezmatičenja najčešći uzrok prinudne smene je nepažnja pčelara pri pregledu drustva. Prejako dimljenje otera maticu prema bočnoj letvici a drhtave ruke pčelara početnika je ramom prignječe uza zid kosnice.Vadjenjem rama iz sredine košnice i iskusni pčelari ubiju maticu. Zato pri pregledu treba uvek prvo izvaditi krajnji ram, ostaviti ga na stalak ili pored kosnice i pomeranjem sledeceg rama nastaviti sa planom pregleda- intervencije. No ni to nije dovoljno. Često se pčelar priseća kada je pčelinju zajednicu pregledao zadnji put da bi doneo odredjene zaključke u vezi sa dešavanjima u košnici. Često je nešto vezano i za satnicu a ne samo za datum ali ne može npr. ono olako „pre 10- 15 dana“. Zato pčelar mora voditi dnevnik preglada u koji upisuje svaki pregled i svako zapažanje. Posebno upisuje nove termine za neophodne intervencije. Bar da bi znao od kada je ono „istegnuto leglo koje visi“. Ostavimo raspravu o kvalitetu prinudne smene matica i stavove proizvodjača „selekcionisanih“ matica (maticčari- novi termin) za drugu temu. Ali nema veće sreće i zadovoljstva pčelara početnika od uspešno proizvedene sopstvene prve matice. Nešto više o prinudnim matičnjacima. Kako prepoznati da u drustvu nema matice. Pčele su uzrujane, na prednjem zidu kosnice vide se kako ubrzano jure po zidu i poletaljci kao da nešto traže. Traže maticu. Posle nekoliko sati od postojećih larvi kreću sa izgradnjom a bolje reći nadgradnjom matičnjaka nad larvama radiličkih ćelija. Larve hrane matičnim mlečom a radiličke ćelije proširuju i stvaraju uslove za normalan i ubrzan razvoj matice. Ovde moram napomenuti i brigu proizvodjača matica (maticčari) da u radiličkoj ćeliji ne može da se proizvede dobra matica. Oni znaju da je i njihova presadjena larva poreklom iz iste radiličke ćelije. Kod matica iz rojevnog nagona i iz tihe smene jaje je isto i za radilice i za matice ali pri tome je početak matične ćelije sužen pri vrhu, pčelari ga zovu zvončić jer liči na zvono. Zvončić je sužen pri vrhu na prečnik radiličke ćelije da bi matica mogla da položi oplodjeno jaje. Kasnije pčele taj suženi vrh prošire. Na isti mačin pčele proširuju vrh radilićke ćelije pri nadogradnji matičnjaka. Ćelije Jentera i Nikot aparata su nešto malo pliće od radiličkih, jer njih pčele ne mogu proširivati, a dovoljno duboke da matica položi oplodjeno jaje. Jasno je da u široke medne ćelije ista matica polaže samo neoplodjena jaja. Isto tako, npr., neko bi pomislio da matica polaže oplodjena jaja u izgradjen matičnjak. Oplodjena jaja polaže samo u radiličke ćelije i matične početke- zvončiće. Kad nestane maticaPo nestanku matice, bez značaja da li je ubijena, oduzeta ili na drugi način nestala, pčelinja zajednica ima leglo u svim stadijumima. Najvažniji deo su 1-2- i 3-dnevna jaja i 1-2- i 3-dnevne larve. U danima posle „nestanka“ matice pčele imaju mogućnost da sledeca četiri dana povuku matičnjake na jednodnevim larvama a istovremeno u sledećih pet dana na dvodnevnim i sledećih šest dana na trodnevnim larvama (vidi tabelu). U nedostatku ovih larvi pčele mogu povući matičnjake i na starijim larvama. To se u nekim slučajevima i dešava. Npr. kada pčelar ostavi kavez sa maticom u drustvo radi zamene. Matica ne izadje u za pčele realnom vremenu i pčele povuku matičnjake a matica ugine.Poznato je da pčele jednodnevne larve , postoje i tvrdnje i za dvodnevne, hrane matičnim mlećom. Bez značaja je tada zagovaranje maticčara da matice prinudne smene nisu jednako dobre kao one proizvedene pri presadjivanju ili iz Jentera/Nikot aparata. Samo treba pčelar da vodi evidenciju i postupa u skladu sa stadijumom razvoja larvi matičnjaka prinudne smene. Tu treba i iskustva. Datumi govore sve. Dovoljno je znati da se svi matičnjaci, bez obzira na metodu proizvodnje zatvaraju deveti dan od polaganja jaja. Očigledno da se u istom trenutku u obezmatičenoj pčelinjoj zajednici mogu naci matičnjaci započeti od 1-2- i 3- dnevnih larvi. U nekim slučajevima mogu se pojaviti i matičnjaci započeti na još starijim larvama. Šta je značajno znati. Pomenuto zatvaranje matičnjaka peti dan znači poznato pravilo 120 sati. Matematika je prosta. Sve matične ćelije započete na larvama starijim od jednog dana biće zatvorene posle 120sati od obezmatičenja odnosno petog dana. Tri dana jaja plus jedan dan 1-dnevna larva i plus pet dana je deveti dan. Pre toga su zatvoreni svi matićnjaci započeti na trodnevnim larvama (četvrti dan). Šta pčelar treba da uradi: da petog dana poruši sve zatvorene matičnjake. Na taj način ostace samo otvoreni matičnjaci započeti na jednodnevnim larvama.

Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pcelinjaku.J.Balint

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pčelinjaku Ovaj tekst je vec dve godine najčitaniji na ovom sajtu! Ovaj tekst je premijerno objavljen na ovom sajtu ! Kada radite sa velikim brojem košnica uglavnom vam je najveći problem nedostatak vremena!Pise Janos BalintFarar kosnicaSezona je užasno kratka a planovi su ambiciozni .Sve poslove bi trebalo odraditi u najkraćem vremenskom periodu, da bi iskoristili što više paša,nektarske i polenske,zatim formirati što više oplodnjaka proizvesti što više matica i rojeva a vreme nas ne čeka samo leti.Loše vremenske prilike nam često kvare planove,a obično nam je kratak dan i nervoza je sve više prisutna u vazduhu.Da ne bi uzalud trošili vreme, suvišne poslove,po nama nepotrebne nećemo raditi!U nizu nepotrebnih poslova dotaknut ću neke ovom prilikom,kada ću pisati o uzimljavanju.Sa pripremama za uzimljavanje krećemo već početkom suncokretove paše.Da bi sačuvali kompaktnost plodišta od tog perioda pa do prolećnog razvoja,odnosno do dodavanja satnih osnova više ni jedan jedini okvir ne pomeramo u plodištu.Ne ubacujemo više satne osnove u plodište,iz razloga što više ne postoji dovoljno dug vremenski period da iz tog novoizgrađenog saća se izlegu tri generacije pčela. Takvo hladno saće nije pogodno za zimovanje a što je najgore u avgustu mesecu kada se delimično formiraju zimske pčele takvo saće bi izbegavala matica,nebi polagala jaja u takav sat,pa bi time imali manje legla a samim tim i manje zimskih pčela.Pošto mi više ne diramo plodište moram reći da kod nas nema pakovanja ramova, sređivanja plodišta za zimu.Vodimo se linijom prirodnog ponašanja pčela u prirodi.Kao što znamo pčele već više desetina miliona godina žive na ovoj planeti i mislim da puno bolje znaju od nas pčelara gde treba lagerovati hranu,odnosno polen i med.Pčele su insekti i one to rade po svom instiktu.Neće biti na odmet da se podsetimo kako se ponaša roj kada se otpusti i nastani se u prirodi u šupljini nekog stabla.Saće će graditi od vrha staništa prema dole i u isto će lagerovati med.Kada se matica oplodi,roj će početi sa negovanjem legla,što znači da će intenzivno sakupljati i polen koji je preko potreban za odnegovanje legla.Sakupljeni polen lageruje neposredno oko legla u svakom saću tačno tamo gde mu i treba.Leglo se širi prema dole kako i grade saće i preostali polen što nisu potrošile pretvaraju u pergu i pokrivaju odnosno konzerviraju sa medom.Isto rade tokom čitave sezone i na kraju sezone će imati iznad glave debele vence meda a ispod tog meda i dovoljno perge,koja im je preko potrebna za rani prolećni razvoj. Dali neko sređuje, odnosno pakuje ramove u plodištu kod takvih društava?Naravno da ne!Kuća se .sređuje obično onda kada neko napravi nereda u njoj.Kod nas prilikom oduzimanja suncokretovog meda plodište ostaje netaknuto u kojem ima oko 8 kg.hrane a ne skida se ni poslednje dodato medište gde ima oko 4 kg. uglavnom nezrelog meda,što ukupno čini oko 12 kg.hrane.U tom periodu to je optimalna količina hrane koja je preko potrebna za normalno funkcionisanje pčelinjih društva.Neposredno nakon oduzimanja medišnih nastavaka sa jednim otvaranjem košnica uradit ćemo pregled,zaštitu protiv varoe i dodavanje polenske pogače.Pregled. Nikada,pa ni ovom prilikom ne tražimo maticu u zajednicama,jer vremena za to i nemamo,po mom mišljenju je to nepotreban posao jer prisustvo i kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla.Ako kod pojedinih društava količina i kvalitet legla nije zadovoljavajuća,takvim društvima pripajamo roj sa mladom maticom.Pripajanje ćemo uraditi tako što ćemo sa rastvorom rakije poprskati i društvo i roj(izjednačiti mirise),i bez novinske hartije ili bilo čega jednostavno nastaviti,spojiti.Izbor kvaliteta matice prepuštamo pčelama.Jedino kod ovih društava sređujemo plodišta i tom prilikom skoro redovno nalazimo obeleženu mladu maticu.Zaštita od varoe.Da bi zaštitili leglo iz kojih će se izlegati zimske pčele,neposredno sa pregledom krećemo sa tretiranjem pčelinjih zajednica protiv varoe.Znajući da varoa najveći deo života provodi u zatvorenom leglu i da bi je što bolje suzbili,sa tretmanom obuhvatamo period ciklusa zatvorenog legla od 13 do 14 dana.Mi u ovom periodu u uglavnom koristimo preparate sa produženim dejstvom i obavezno kontrolišemo efikasnost istih.Izbegavamo nekontrolisano prekomerno tretiranje zajednica.Dodavanje polenske pogače. Prouzrokovano sušom u ovom periodu često zna biti bespašnog perioda i to je razlog dodavanja polenskih pogača čime delimično obezbeđujemo polensku i stimulativnu pašu.Pratimo unose i ako na vagi beležimo opadanje,pristupamo prihranjivanju sa tečnom hranom.Prihranjujemo da se ne smanjuju zalihe hrane,kako društva ne bi prestala saodgajivanjem legla. Sredinom avgusta zamenjujemo mesta nastavcima,gornji nastavak-medište stavljamo na podnjaču a plodište na njega.Deo meda uglavnom nepoklopljeni med iz medišta pčele će preneti gore u plodište,što ima stimulativno dejstvo na društvo,ujedno se povećava i visina mednog venca u plodišnim ramovima.Jedno od pravila u pčelarstvu je da krajem avgusta u koliko okvira ima legla toliko će ulica zaposedati i zimsko klube.U drugoj polovini septembra obično se smanjuje obim legla i da ne bi ostale prazne ćelije iz kojih se izlegu pčele,vršimo dohranjivanje pčelinjih zajednica sa gustim šećernim sirupom odnosa 2:1 u korist šećera.Sirup pripremamo i invertujemo u duplikatoru.Ovim dohranjivanjem dopunjujemo zimske zalihe hrane i one će biti približno 20 kg.Dodatu energetsku hranu pčele će trošiti u zimskim mesecima dok su u stanju hibernacije, kada ne neguju leglo a što je važnije, klube će sa svih strana biti u kontaktu sa hranom pa će se pomerati po vertikali nagore što je i prirodno.U ovom periodu ne utopljavamo društva iz razloga da bi što ranije prestala sa odgojom legla.Decembra kada više nema legla u zajednicama i varoa se nalazi na pčelama nezaštićena, dajemo joj završni udarac.Ovo poslednje zimsko tretiranje više godina unazad radimo sa oksalnom kiselinom, metodom nakapavanja. Zbog uštede vremena,sa jednim otvaranjem košnica uvek pa i ovaj put ćemo odraditi više poslova,zimsko tretiranje i uzimljavanje.Uzimljavanje se sastoji u tome što ćemo foliju kojom je prekriveno plodište saviti na pola i položiti na sredinu satonoša tako da se okolo vide satonoše.Preko toga ćemo položiti jedan petoslojni karton koji sa zadnje ima otvor od 5×10 cm,zatim cemo vratiti zbeg.Zbeg prekrijemo drugim kartonom i na kraju poklopimo sa krovom.Ovim načinom utopljavanja dobijamo suva plodišta bez pojave buđi i plesni a delimična promaja

Zvuk kubeta na -31c

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Zvuk kubeta na -31c-pogledajte video Proslog Januara ovaj snimak izazvao je veliko interesovanje,komentari su bili raznoliki i kontroverzni a video sve govori.Snimak je napravljen na -31c i cuje se zvuk kubeta jer je upotrebljen super osetljivi mikrofon tako da se cuje i ono sto ljudsko uho ne moze da registruje! Zvuk kubeta na -31c,pogledajte ovaj kratki video! Youtube kanal Science One Autor teksta Youtube kanalScience One Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Na pcelinjaku u martu

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Martovski radovi na pčelinjaku! Martovski radovi na pčelinjaku!“ Stigla je „baba marta“ Svi jedva cekamo da dodje mart,lepi dani i nova sezona druzenja u prirodi sa nasim vrednim i marljivim krilatim lepoticama iz kosnica! Pise D.Radanovic Krajem marta nastupa prolecna ravnodnevnica koja uglavnom pada oko 21 marta, kljucni momenat za sveobuhvatni zivi svet na severnoj hemisferi koji se upravlja prema nepogresivom kosmickom kalendaru jer od tog dogadjaja obdanica je duza od noci i sve tako do junske dugodnevnice.Od prastarih paganskih mitova,religijskih svetih knjiga pa do savremene nauke,svi pridaju znacaj tom datumu.Dan pobedjuje noc (svetlo nadvlada tamu a dobro trijumfuje nad arhisilama zla- kako su to tumacili nasi preci).Sva ziva tvar na nasoj hemisferi zeljno ocekuje taj “dan d” i najavu brzog dolaska proleca i toplijih dana kad sve krene da buja,da se siri,raste i razmnozava. Mart mesec je poput starice, babe Marte.Cudljiv,nepredvidljiv i prgav kad ustane ujutro na levu nogu.Blag,topao i ljubazan kad se ostarela baka probudi raspolozena. Nikad nije sigurno sa baba Martom pa ti gledaj na koju ce nogu ranom zorom ona ustati a nekad zna i da promeni raspolozenje u toku dana,pa i vise puta do veceri.Tako ti je to u martu,moj prijatelju pcelaru!Vreme se promeni dok kazes”mala cena meda” i dok trepnes oblaci zamrace sunce i udari kijamet,severac se neprestano rve sa toplim juznim vetrovima a sunce i oblaci biju svakodnevni martovski boj i nikad ne znas da li ce prevladati lepo ili lose vreme. A pcele? Ta mala stvorenja znaju vec milionima godina da je mart jedini mesec u godini u kojem se”Dan po jutru ne poznaje” i tako se instiktivno i ponasaju.Ovaj tekst i nije namenjen iskusnim pcelarima jer oni vec godinama hode istom utabanom i proverenom stazom, vec pocetnicima i onima koji jos uvek lutaju u potrazi za pravim metodama i nacinu rada (mada iskreno receno to i ne postoji,jer svaka kosnica je prica za sebe i svaka nova pcelarska sezona je specificna a pcelar mora da se prilagodi trenutnoj situaciji). Kompaktnost Zajednicki imenitelj za mart i radove na pcelinjaku zasigurno jeste „Kompaktnost” tj. ne narusiti suvise kompaktnost kubeta,legla i celog pcelinjeg drustva.Suvisne intervencije od strane pcelara koji su neiskusni mogu samo da izazovu kontraefekat a iskusni pcelari ce se truditi da drustvo jos uvek bude “zbijeno” da se ne bi narusio tanani toplotni rezim i mikroklima u kosnici sto moze da dovede ne samo do zastoja u “leglu” vec i do prehlade legla.Znaci, svaka radnja mora da se skladi sa najavljenom vremenskom prognozom i ako dolaze dani kad pcela nece moci da opsti sa prirodom (da izlece i unosi svez nektar i polen) intervencije su vise stetne nego sto mogu da budu od koristi. Prvi prolecni pregled Stari pcelari su govorili ”mart odnosi skart” i tako i jeste.Tokom zime, dugovecne zimske pcele (postoji vise tipova zimskih pcela) su konstatno izlozene stresu (niske temperature,nedostatak sveze hrane,odgajanje legla pod nepovoljnim uslovima,izlozenost bakterijama,virusima i parazitima,odrzavanje mikroklime) i njihov imunoloski status udruzen sa vec unapred odredjenom duzinom zivota moze ozbiljno da u martu ugrozi opstanak jednog pcelinjeg drustva.Stari pcelari su govorili da je kosnica izasla iz zime kad doceka “crni trn” (ako vremenske prilike dozvole izlet) a u priobalju rtova i mirnih vodotoka ako doceka vrbu ivu(macu).U nedostatku hrane ove biljke mogu znatno da poprave situaciju. Kad nekoliko dana uzastopno pcele mogu da unose svez polen i nektar sa ovih biljki,intervencija pcelara je nepotrebna (osim ako nisu u pitanju izuzetno tanka drustva) a u slucaju losih vremenskih prilika mora se intervenisati.Pogaca,ram meda u prstenu,secerni sirup krajem marta (ako temperature dozvole-paziti na grabez) su brojne solucije za dopunsku prihranu ali ne zaboravite, med je med a sve ostalo je “silovanje” i nuzno zlo jer med na medu radja. Mnoga istrazivanja su dokazala da je prolecno stimulativno forsiranje secernim sirupom,inferiorno u odnosu na otklapanje zatvorenog meda!Prvi prolecni pregled moze da se obavi u trecoj dekadi marta ako vremenske prilike to dozvole (temperatura iznad 16c) .Obicno se to radi kad zamedi dzanarika i tom prilikom utvdrdjujemo prisustvo matice: (ako ima otvorenog legla znaci imamo maticu),kolicinu meda ,polena i opste kondiciono stanje drustva.Ako nemamo maticu,drustvo moramo spojiti sa nekom drugom pcelinjom zajednicom (novine,mirisljava tecnost,rakija,itd).Pri prvom pregledu pozeljno je drustvo nafajtati nozecidom ili cajem (zalfija+ rtanjski caj). Posle ravnodnevnice moze se staviti i folija ili rasporediti najloni od pogaca kao dodatni utopljavajuci materijal (i izvor vode) preko satonosa (neki pcelari celu zimu imaju foliju) .Pri prvom prolecnom pregledu trebalo bi ocistiti i dezinfikovati podnjace(nozecid) ili ih zameniti cistim podnjacama ili opaliti ih otvorenim plamenom vatre.Svaku od ovih radnji moramo obaviti brzo i truditi se da sto manje uznemiravamo pcele i njihov rezim rada jer dan je jos uvek prekratak (jutra i veceri sveza i prohladna) a one ionako imaju zaista malo vremena da opste sa prirodom (neprestana martovska smena, povoljnih i losih vremenskih prilika) Jacina drustava Ovom prilikom trebalo bi pcelinja drustva klasifikovati u tri kategorije (odlicna,osrednja i losa) da bi se shodno tome intervenisalo i ophodilo sa njima u daljem radu.Crni trn i vrba iva (tamo gde ih ima dosta,teren nije prenatrpan kosnicama,vremenske prilike dozvole) kod jakih i osrednjih drustava mogu da znatno povecaju zalihe hrane a mnostvo drugih cvetnica poput mrtve koprive,mogu da doprinesu raznovrsnosti unetog polena (veoma vazno).Svi pcelari u trecoj dekadi marta zeljno ocekuju “kraljicu i zvezdu ranog proleca”-Dzanariku“ Dzana zna nekad usled povoljnih klimatskih uslova da procveta i oko ravnodnevnice a u Sabackom posavlju 2008god.je pocela da cveta 23 marta,2009god-28marta,2010god-26marta,2011god-29marta,2012 oko 27marta,itd. Kad vreme dozvoli da pcele posecuju dzanariku (ona medi po nekim autorima vec na 15 stepeni) nekoliko uzastopnih dana,evo nama praznika za pcelara i njegove pcele,sace zna i da pobeli a pcela mirna kao supruga kad celu platu donesete u kucu i date njoj da raspolaze vasim novcem.Zenino je samo njeno a vas novac je i njen novac i ovo moraju da zapamte pcelari pocetnici jer ovo vazi i za pcelu i pcelara (vase je i pcelino a pcelino je samo njeno) posebno u martu i avgustu mesecu. To

Proizvodnja i prikupljanje perge R.Radivojac

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Rajko Radivojac Proizvodnja i prikupljanje perge Polen donesen u kosnice pcele deponuju u celijama saca i prelivaju ga medom.Tokom vremena polen je izlozen mlecnoj fermentaciji,on se konzervira i u tom procesu nastaje perga-pcelinji hleb. Perga sadrzi aminokiseline,vitamin i enzime koji imaju visoku biolosku vrednost i dragocena antimikrobna svojstva. Pise Rajko Radivojac Perga je jedan od visokovrijednih pčelinjih proizvoda koji možemo ponuditi našim kupcima. Isto tako, perga se može upotrijebiti i kao sastojak za pogačice za pčele za ubrzavanje proljetnog razvoja pčelinjih zajednica. Kao što znamo to je fermentisani polenov prah koji je po svom sastavu mnogo bogatiji od samog polena zbog procesa fermentacije koji je prošao. U košnici perge nikad ne bi trebalo biti manje od 100 g po ramu. Zato moramo voditi računa da pčele imaju dovoljnu zalihu ove dragocjene hrane, a da uzmemo samo eventualni višak. Perga se može oduzimati u trenutku kada je ima najviše u košnici, a to je obično na vrhuncu razvoja pčelinjih zajednica ili nakon jake polenske paše. Postoje dva načina oduzimanja perge: Plansko usmjeravanje pčela na proizvodnju pergeUsputno sakupljanje pergeUsmjeravanje pčela na proizvodnju perge! Ovaj metod se primjenjuje u toku proljetne paše bogate polenom ili u toku bilo koje druge paše koja daje obilje polena. Ispod plodišta proizvodne pčelinje zajednice, na podnicu postavi se polunastavak sa izgrađenim djevičanskim saćem. Polunastavak se od plodišta može odvojiti matičnom rešetkom da bi onemogućili maticu da položi jaja u saće polunastavka. Ova mjera nije obavezna, jer matica samo u malom broju slučajeva siđe u polunastavak i položi jaja. Nagonski, u obilju polenove paše, pčele pune polenom ćelije saća u polunastavku. Da bi pčele završile proces fermentacije polena u pergu, da bi ćelije sa pergom dopunile medom i poklopile ih, u prvoj jačoj nektarskoj paši polunastavak stavimo u medište iznad matične rešetke. Kad je fermentacija polena u pergu gotova i kad su ćelije dopunjene medom i poklopljene, ramove iz polunastavka možemo oduzeti na način na koji se i inače oduzimaju ramovi sa medom. Sa ovih ramova možemo isjeći saće sa pergom, usitniti ga, staviti u tegle, dopuniti medom i čuvati na tamnom mjestu do upotrebe, odnosno prodaje. Ako želimo da dobijemo samo pergu bez saća neophodno je otklopiti saće i lagano izvrcati med koji se nalazi u ćelijama saća na površini perge. Ramove vratimo na košnicu preko matične rešetke da bi pčele odnijele ostatke meda, a nakon toga ih vadimo iz košnice. Ramove stavimo u frižider nekoliko sati da se rashlade, da bi saće postalo krto i lako lomljivo. Vadimo jedan po jedan ram iz frižidera, lomimo saće i odvajamo pergu od voska. Perga se pakuje u staklene tegle, dopuni se potrebnom količinom meda i čuva na tamnom i prohladnom mjestu do upotrebe. Najbolja temperatura za čuvanje perge je oko 15ºC. USPUTNO SAKUPLJANJE PERGE Oduzimanje ramova sa pergom Na vrhuncu razvoja pčelinjih zajednica ili nakon neke jake polenske paše iz plodišta se može oduzeti pokoji ram sa pergom, ali samo ako procijenimo da je višak. Moramo voditi računa o tome da je perga veoma bitna za pčelinju zajednicu i da je uvijek u košnici mora biti dovoljno. Pergu ćemo izdvojiti na isti način na koji je izdvajamo iz ramova kod planske proizvodnje perge. Vađenje perge iz saća za pretapanje U jesen iz košnice izdvajamo staro i nepravilno saće za pretapanje u vosak. U tom saću se često nalazi veća ili manja količina perge.Nju možemo izvaditi posebnim alatom namjenjenim za taj posao.Alatka se sastoji od cilindra i klipa sa oprugom. Cilindar je šuplja cijevčica čiji promje je nešto manji od prečnika ćelije saća. Laganim pritiskom u ćeliju sa pergom perga ulazi u cijevčicu. Vađenjem cijevčice iz ćelije saća vadimo i pergu koja ostaje unutar cijevčice.Isti postupak ponovimo sa još jednom ćelijom sa pergom.Nakon toga potiskujemo klip kroz cijevčicu i izguramo nakupljenu pergu napolje. Ovaj postupak je dosta spor, ali njime može da se sakupi dosta perge koju bi inače bacili. Treba naglasiti da ovaj postupak treba raditi u hladnoj prostoriji da perga ne bi bila suviše mekana i lijepila se za sakupljač. Sakupljena perga se pakuje u staklene tegle, dospe se potrebna količina meda i čuva na tamnom i prohladnom mjestu.Podrazumijeva se da je pri oba navedena postupka neophodno poštovati sve higijensko-sanitarne mjere koje vrijede za proizvodnju hrane. Kontakt:radivojac@hotmail.com Zahvaljujemo se R.Radivojcu sto nam je poslao ovaj odlican tekst koji se nalazi i u njegovoj novoj knjizi! Rajko Radivojac Autor teksta (Prijedor-Republika Srpska BiH) pcelari sa oko 100 LR i AZ kosnica,bavi se proizvodnjom matica.Pisac je nekoliko pcelarskih knjiga,objavljuje tekstove u BH Pcelar-u,Srbiji,Hrvatskoj i Sloveniji.Obavljao je 2007god. i 2008god. funkciju Generalnog sekretara Saveza udruzenja pcelara Republike Srpske a od 2008 je predsednik Udruzenja pcelara „Prva pcela“iz Prijedora.Bio je strucni Predavac Spos-a 2012/13 i 2013/14god. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

16 uslova za prijem matica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković 16 uslova za prijem matica Izvanredan tekst „Legende pčelarske prakse i reči“.Podsetimo se „starih pčelara“! Izvor Bozidar Veskovic „Radovi na pcelinjaku“ -Zadruga Beograd 1978 Pcele se prema tudjoj matici karakteristicno ponasaju.Ako pcele radilice,naprimer,prilikom povratka sa pase sa tovarom nektara ili polena pogresno udju u tudju kosnicu,nista im se nece dogoditi,jer pcele domacice osete da se ne radi o pceli kradljivici.Medjutim ako matica udje u tudju kosnicu gotovo je sigurno da ce biti ubijena,pa cesto i onda kada drustvo u koje je pogresno usla matica,nema svoju maticu.Zato pri dodavanju matica pcelar treba da bude oprezan.Svaki pcelar mora da zna pod kojim uslovima,pcelinje drustvo lakse a pod kojim teze prima maticu. 1.Pcelinja drustva mnogo lakse primaju oplodjenu a teze neoplodjenu maticu.2.Ako se matice(koja se dodaje i koja se oduzima) nalaze u podjednakom fizioloskom stanju ili bar pribliznom,drustvo je lakse prima i obratno.Naprimer,ako se zamenjuje sparena matica sa sparenom,ako su obadve zivele pod priblizno istim uslovima,itd.3.U pasnom prirodu pcelinja drustva mnogo lakse primaju maticu a u bespasnom vrlo tesko.4.Ako na sacu kod drustva kojem dodajemo maticu ima maticnjaka,drustvo nece primiti maticu a ako nema-primice je znatno lakse.5.Ako su drustva imala lazne matice,mnogo teze primaju maticu i obratno.6.Ako su drustva bila bez matice duzi period onda teze primaju dodatu maticu i obratno. Uznemirene pcele teze primaju maticu. 8.Ako je matica nesto duze vremena polagala jaja u nukleusu,pcelinja drustva je lakse primaju od one koja je tek pocela da polaze jaja.9.Sto su vremenske prilike povoljnije to drustva lakse primaju maticu.10.Ako u kosnici ima normalnog pcelinjeg legla,u prvom redu zatvorenog,drustva lakse primaju maticu.11.Ako u bespasnom periodu nekoliko dana pre dodavanja matica,prihranjujemo pcele,onda se lakse biti primljena matica.12.Ako tri,cetiri dana pre dodavanja matice, ne vrsimo pregled kosnice,lakse ce pcele primiti novi maticu.13.Ako maticu i drustvo prethodno poprskamo secernim rastvorom (mora biti pasni period zbog grabezi) onda ce pre primiti maticu. 14.Ako maticu putem spajanja dodajemo zajednici sa pcelama iz nukleusa,onda ce biti lakse prihvacena.15.Ako pcelinja drustva i maticu ,neposredno pred samo dodavanje matice,poprskamo nekom mirisljavom tecnoscu,ona ce biti lakse primljena.16.Ako maticu dodajemo u kavezu za dodavanje matica u kojem je prethodno stara matica provela oko 12 casova,onda ce je pre primiti. Eto,toliko faktora deluje na bolji ili losiji prijem matica.Medjutim ovi nabrojani su kljucni i njih svaki pcelar mora znati. Bozidar Vesković Autor teksta Bozidar Vesković Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

E.Karahodzic Glavni proljecni pregled- 2deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-preminuo 2019 god. Glavni proljećni pregled- 2 deo Pise Ekrem KarahodzicMi pčelari pod glavnim proljetnim pregledom pčela, pored samog pregleda,podrazumijevamo i izvođenje najodgovornijih i najko pleksnijih radnji u pčelarstvu.Kao što od pravovremenog i pravilnog uzimljavanja pčela zavisi kako će pčele zimovati, tako i od pravovremenog i pravilnog izimljavanja pčela, odnosno našeg glavnog proljetnog pregleda, zavisi kako će se one razvijati i u konačnici iskoristiti period medobranja. Vremenski termin glavnog proljetnog pregleda –proljetna ravnodnevnica Pčelarska praksa je potvrdila da na budući razvoj pčelinjih zajednica veliki utjecaj ima i sam trenutak izvođenja aktivnosti glavnog proljetnog pregleda. Negativne posljedice su veće kod preuranjenog nego zakašnjelog pregleda. Kada se počne uvećavati brojnost pčela u pčelinjoj zajednici, tada se obavlja glavni pregled pčela. Dakle, odmah nako izjednačavanja mortaliteta i nataliteta pčela. Jačina svake pčelinje zajednice, njihovo opće zdravstveno stanje i vremenske prilike samo su neki od razloga zašto se ovaj pregled ne može vezati za konkretan datum. Glavni pregled se uglavnom obavlja oko proljetne ravnodnevnice. U svojoj višedecenijskoj praksi glavni pregled pčela obavljao sam najčešće u periodu od 15. do 25. marta. U tim pregledima prosjek ramova na kojima je bilo legla varirao je na godišnjem nivou od 4,1 do 4,8 ramova (ne punih ramova, već ramova na kojima je leglo). Glavni proljetni pregled pčelari veoma često obave preuranjeno. Tada su moguće velike posljedice u razvoju pčelinjih zajednica, kao i negativan utjecaj na zdravlje pčela i njihovog legla. Pčelari uočene posljedice preuranjenog pregleda gotovo svake godine pripisuju „neočekivanim“ kraćim ili dužim zahlađenjima i drugim vremenskim i pašnim (ne)prilikama. Kako se ta greška kod pojedinaca svake godine ponavlja onda oni razlog vide i u globalnim klimatskim promjenama. Ipak, nekada samo jedan lijep februarski ili martovski dan izmami pčelara i on preuranjeno izvrši glavni pregled svojih pčela. Naravno, i ja sam često znao napraviti ove kapitalne greške, ali i još gore, kao što je preuranjeno veliko proširenje plodišnog prostora. Aktivnosti (radnje) glavnog pregleda Tokom glavnog proljetnog pregleda pčela, pčelar obavlja mnoge značajne radnje u samom plodištu, ali i druge na pčelinjem staništu i samom pčelinjaku.Neke radnje su karakteristične za ovaj vremenski period, odnosno ovaj životni period pčela, a druge se ponavljaju ili su sastavni dio svakog pregleda pčela. Pčelar ovim glavnim proljetnim pregledom, svojim aktivnostima tokom pregleda i neposredno po izvršenom pregledu:Provjerava zdravstveno stanje legla, pčela i matice,provjerava kvalitetu, položaj i količine raspoložive hrane,manipuliše ramovima sa leglom, ramovima s medom i ramovima sa leglom i medom, otvara medne poklopce na tačno određenom dijelu poklopljenog meda, procjenjuje jačinu pčelinje zajednice (količina legla),oduzima prazne ramove iz plodišta (dovodi plodišta slabih zajednica na „mjeru“), uklanja foliju od ranije datih pogača,daje pčelama pogače, ali sada samo u ram hranilicepriprema i uređuje pčelinje stanište za stimulativnu prihranu pčela sirupom,postavlja foliju na plodište po satonošama pčelinjih zajednica koje su razvile leglo na 5 i više ramova,postavlja utopljavajući materijal (platno) sa obje strane medišta preko satonoša sve do podnice – pčelinjim zajednicama razvijenim na 3 ili 4 rama legla, uklanja prvo tijelo zajedno sa ramovima,spaja obezmatičene pčelinje zajednice i zajednice koje se nisu razvile na 3 i više ramova legla, evidentira svoja zapažanja i izvršene radnje za svaku pčelinju zajednicu,provjerava utopljavajući materijal,razvrstava i topi staro i pogrešno izgrađeno saće,parama sirćetne kiseline dezinficira odstranjena tijela zajedno sa ramovima i saćem te drugom opremom, priborom i alatom.Manipulisanje ramovimaZa razliku od prvog zimsko-proljetnog vizualnog pregleda kada smo, pored ostalog, postavljali prve pogače na satonoše i zamijenili podnice ali nismo manipulisali ramovima u plodištu, ovim glavnim pregledom manipuliše se i njima, odnosno ramovima na kojima se nalazi med i pčelinje leglo. Pčelar svoju pažnju mora usmjeriti na pčelinje leglo i njegovo zdravstveno stanje, prvenstveno na kompaktnost zatvorenog legla. To mora biti imperativ svakog pregleda pčelinjeg plodišta. Pčelar mora da nauči i stvori naviku da, prilikom bilo kakvih radnji u plodištu, prvo i obavezno pregleda zdravstveno stanje pčelinjeg legla. Iskustvom, njegovi budući pregledi pčelinjeg plodišta bit će sigurni, pouzdani i brzi.Izgledat će kao usputni i instiktivni, ali su obavezna radnja tokom svakog pregleda. Dobrom pčelaru svako šareno pčelinje leglo ukazuje prvenstveno na moguće bolesti legla (na što on i usmjerava svoju pažnju), a slab pčelar uzroke traži u lošoj matici, prehlađenom ili pregrijanom leglu i drugim neživim uzročnicima.Na ramovima gdje se nalazi otvoreno leglo nekada je u stanicama saća potrebno provjeriti broj i položaj jaja. Na osnovu slike pčelinjeg legla pouzdano se utvrđuje njegovo zdravstveno stanje te ima li i kakav je kvalitet matice. Dakle, maticu nije potrebno uvijek tražiti.Cilj manipulisanja ramovima jeste da se pčelama omogući ubrzan razvoj. Manipulacija mednim ramovima ima za cilj da pčele uzimaju i dislociraju taj med. Otvaranjem poklopljenog meda ubrzat ćemo tu radnju. Prvenstveno otvaramo manju površinu i u dijelu saća gdje će med za kratko vrijeme smetati širenju pčelinjeg legla. Tako pčele stvaraju veći prostor leglu. Stvara se prividan osjećaj unosa meda, a matica intenzivira polaganje jaja. Prilikom rotiranja i manipulisanja mednim ramovima poklopljen med ne smijemo (p)ostaviti uz poklopljeno pčelinje leglo. Veoma često pčelari naprave veliku grešku prilikom manipulisanja i rotiranja ramova sa leglom, tako da (p)ostave pčelinje leglo između druga dva rama sa medom. Pravilo je da se ramovi na kojima je manje od 3/4 legla ne rotiraju pojedinačno.Kada u pčelinjoj zajednici legla ima na najmanje 6 ramova (ne 6, već na 6), a srednji ram je gotovo cijeli sa leglom, tada se pojedinačno u plodištu rotira polovina ramova sa leglom, i to samo s jedne strane plodišta. Na ovaj način pčelinje leglo dobije oblik nepravilne elipse. Položaj legla jeste nepravilan, ali je leglo kompaktno i nije preklopljeno ramovima s medom te u ovakvom redosljedu rotiranja ramova nije moguće njihovo preklapanje sa leglom i medom. Pčele ovakav položaj legla ne trpe, pa ga uređuju. Dislociraju med u cilju stvaranja novog prostora za leglo, pa tim radnjama veoma stimulišu svoj razvoj.Slabim pčelinjim zajednicama med dajemo mi pčelari, srednje donesu sebi, a jake donesu sebi i daju nama pčelarimaPčelinje zajednice na istom pčelinjaku mogu biti jedna drugoj slične, ali gotovo nikada nisu jednake, što je naša

D.Radanovic Aprilski radovi na pcelinjaku (prvi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Aprilski radovi na pčelinjaku (prvi deo) Aprilski radovi na pčelinjaku (prvi deo) U ovom tekstu bavicemo se vise principima a manje prakticnim metodama uspesnog vodjenja pcelinjeg drustva ka pocetku „ubrzanog prolecnog razvoja“ koji je jeda od kljucnih momenata u aprilu. Pocetak aprila osim prvoaprilskih sala i zezanja moze da donese i kasne mrazeve (8 april 2012god) koji mogu znatno da ostete vegetaciju i smanje ili skroz uniste nadolazecu vocarsko-pcelarsku sezonu.Te 2012-te kasni mraz je unistio bagrem te ga nije ni bilo…Ovih dana na pojedinim lokacijama je bilo poznih mrazeva te u zavisnosti od mnogih faktora( vegetativne faze u kojem je bagrem bio,jacine mraza i njegovih svojstava,da li je bio pri tlu,na metar od tla,itd) to ce uticati na majsko medobranje. Jesenjske atmosferske prilike,martovske ide,aprilske sale koje priroda na nas racun sprema,vremenske prilike u maju za vreme kratke bagremove pase su cinioci koji odredjuju mednost bagrema i na koje covek direktno ne moze da utice (indirektno moze jer on je uzrok promeni klime) i tu smo prepusteni cudima prirode koja se inace trudi da sve odrzi u ravnotezi (bar ja verujem u to) tako da sve dodje na svoje… Pise D.Radanovic Sta je nama ciniti? Jesenjske atmosferske prilike pratiti i uskladiti nasu pcelarsku praksu sa istim tim prilikama,martovske ide shvatiti ozbiljno i odrzavati kompaktnost legla u martu (egzibicije i proizvoljnosti u martovskoj pcelarskoj praksi stizu za naplatu u maju) a na prvoaprilske sale koje majka priroda priredjuje treba uvek racunati,te onda kad miomirisni i racvetali maj pokaze svoju pravu cud,pcelar nece imati problema…U prethodnom tekstu(radovi u martu) sam naglasio (po mom skromnom misljenu…) da osim otvaranja zatvorenog meda i eventualnog okretanja ramova sa leglom za 180 stepeni (ako je leglo na 70% povrsine rama) ne bi trebalo nista drugo ciniti vezano za leglo i da svaka druga radnja u martu koja narusava kompaktnost legla i kubeta je preuranjena. Mnogi su vec stavili satne osnove,prosirivali jaka drustva sto je legitimno jer ona su jaka,dok kod srednjih i slabih drustava i nije bas tako!!! Ja sam prvo u pcelarstvu naucio da „kod jakog drustva mozete raditi sta god hocete jer ce ono sve nase greske ispraviti,kod srednjih drustava cemo ih usporiti a kod slabih nase greske vode do kastrofe.“Vodjen tim pravilom ja se i ponasam tako u pcelarstvu. Satne osnove ja licno retko stavljam pre demariranja,osim ako ne zamedi glog ili ako ima uljane repice u blizini (mnogi pcelari ih stavljaju tek za vreme cvetanja jabuke sto smatram takodje ispravnim,uljanoj repici ili glogu ako ga imaju a mnogi to ostavljaju za kasnije tihe pase kad su satne osnove najkvalitetnije). Naravno ako se proceni sredinom ili krajem aprila da drustvo neumitno ide ka rojevom nagonu,nije lose dodati koju satnu da se zaposli mlada pcela.Uljanu repicu treba iskoristiti za izradu satnih osnova a pojedinih godina (2013god) kada glog zamedi drustva rade satne kao da su na repici. Moje misljenje je da prvo treba proizvesti „vojsku pcela koja je brojna“ a onda ce general (pcelar) izdati naredbu vojsci da sredjuje kasarnu (jer nova, sveze okrecena i sredjena kasarna bez vojske nista ne znaci i kad dodje dan bitke ratuje i dobija rat samo ona vojska koja je brojna,zdrava i odmorna a ne sveze okrecene spavaone u kasarni) a nasa bitka je kratka bagremova pasa. Naravno ovo ne treba uzeti zdravo za gotovo jer iskusni general kad uoci da mu je voska dokona,da nista ne radi i gubi radno raspolozenje (a vojnik cim nema radnu obavezu, on misli o glupostima i pravi probleme) on izda novu naredbu i uposli i zatrpa dokonu vojsku novim mnogobrojnim obavezama(staviti koju satnu ako postoji opasnost od pokretanja rojevog nagona) .Kad pcela u aprilu ima sta da radi a prioritet je leglo(a leglo trazi nektar,polen i konstatan temperaturni rezim) onda joj to i omogucite i ne opterecujte je novim obavezama … Kad postane tesno,omogucite joj odmah (sa sto manje napora i truda za nju) da dalje siri leglo a za to joj trebaju nektar,polen i temperatura (a ne nova satna osnova)a to je lep izgraden plodisni ram od prosle godine.Kad postane tesno,ram sa viskom meda spustite u prvi nastavak i tako necete narusavati kompatnost legla i preko potreban konstantan temperaturni rezim za odgoj zdravog,pravog i visprenog podmlatka pcela koji ce moci da odgovori na sve zadatke koji ga ocekuju u bagremu!Med iz prvog nastavka pcele ce uzimati shodno svojim potrebama(automatska prihrana).. .Kad se ukaze potreba spustite i drugi ram sa hranom u plodiste i opet prosirite plodiste sa lepim izgradjenim plodisnim ramom.Kad dodjete do 7-8 lr ramova legla mozete prevesati ramove ili zameniti mesto nastavcima a ne da gledate kalendar i datum.Kada menjate mesto nastavcim(o tome vise za15-tak dana u novom tekstu) morate paziti na vremensku prognozu….Znaci generalno dok nemate 7-8 lr ramova legla (80 %popunjenih leglom) nemojte menjati mesto nastavcima.Ovaj sistem naravno nije crveno slovo ali vama pocetnicima je najlaksi jer ne mozete pogresiti.. Kako da prosirim leglo? Iskusni pcelari to znaju na prvi pogled a neiskusnim pcelarima preporucujem da uvece (kad temperatura dozvoli da pcele nisu u kubetu) otvore kosnicu i pogledaju koliko ulica zaposedaju pcele. Blokada? Blokada sa medom ne postoji ako cete med spustati u prvi nastavak prilikom svakog prosirenja legla a polen ja nikad ne diram jer pcela zna koliko joj polena treba i ram sa polenom je neka vrsta „repera“(odredista) i milion puta kad joj uzmete polen ona ce tu ponovo naneti polen tako da joj samo bespotrebno tovarite jos jedan posao i obavezu koja joj skrece paznju i oduzima vreme i radne resurse za odgoj legla (ovo ne vazi npr. za suncokretovu pasu)..Med koji stavite dole ona ce prenositi gore jer instiktivno ne trpi med ispod a polen ce retko prenositi vec ce lagerovati novi umesto da je orjentisana na podmladak. Gde prosiriti leglo? Svako ima svoj sistem i razmisljanje tako da je ovo nezahvalna tema.. a da pisem tekst sa tematikom koja je vec milion puta obradjena nije moj cilj i namera!Prvo

Dragan Radanovic“Januarski radovi na pcelinjaku“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Januarski radovi na pčelinjaku! U decembru je bila zimska kratkodnevnica(obicno pada oko 22decembra i to je dan kada je noc najduza a dan najkraci u godini).Od sledeceg dana,noc je sve kraca a dan se duza i to se vec sredinom januara i znatno primecuje.Pcelinje drustvo kao i sve u prirodi se oslanja,prati,oseca i deluje u skladu sa ovim univerzalnim kosmickim kalendarom.Takozvani „poceci,krajevi“ pcelarske kalendarske godine su samo ljudska zelja i neuspeli pokusaji nas pcelara da definisemo i uoblicimo u pcelarsku praksu i teoriju prirodne procese i tokove zivota jednog pcelinjeg drustva. PIŠE DRAGAN RADANOVIĆAvgust je pocetak nove pcelarske godine samo za pcelara a ne i za pcelu(pcelar ponovo prihranjuje,tretita i ide ponovo vec ustaljenom dugogodisnjom praksom“ utabanom stazom“ -ovaj termin je upotrebio Milan Matic u jednom starom tekstu i svaka mu cast!).Za pcelu „novogodisnji praznici“ pocinju posle zimske kratkodnevnice i tako je milionima godina i tako ce i ostati ma koliko se mi nazalost trudili da to promenimo. Pcele genetski,instiktivno sto joj je zapisano u DNK-a oseca i primecuje duzinu dana,elektromagnetska zracenja,jonisanost i elektricitet vazduha,vlaznost vazduha i atmosferski pritisak,promenu magnetnog polja,frenkvenciju svetla,odredjene boje,itd.Jos 1970 god. na Prinston Univezitetu(SAD) zoolog Kirshvink je utvrdio prisustvo magnetita u abdomenu(stomaku) pcela a kod jedne vrste Brazilskih solitarnih pcela je defitivno utvrdjena mogucnost magnetorecepcije(Magnetorecepcija omogucava zivim stvorenjima da detektuju magnetno polje i promene istog.Magnetorecepcija je otkrivena i kod bakterija,insekata,mekusaca,vecine kicmenjaka).Da se vratimo na temu,pcelinje drustvo pocinje svoj novi zivotni ciklus znaci posle kratkodnevnice (u zavisnosti od jacine drustva,kolicine hrane,vremenskih prilika,starosti matice,tj stanja u drustvu ,moguca su odstupanja ali generalno to je to). Perga nije nista drugo do „Novogodisnji poklon“ koji vredne pcele skupljaju i prave u jesen da bi s njom pocastile svoju zajednicu u vreme kad neizostavno treba krenuti s novim reproduktivnim ciklusom.Ako se u prirodi pojavi usled povoljnih vremenskih prilika svez polen jos bolje(visibaba,kukurek,itd) ako ne onda drustvo koristi pergu. Postoje godine kad leglo krene kasnije ili malo ranije ali pcele imaju svoj prirodni kalendar.Trebalo je ovo da bude mali podsetnik za januar al pero samo pise ali hajde kratko da se podsetimo radova u Januaru koji su u skladu sa gore napisanim… Povremeno treba prekontrolisati drustva ali treba naci meru jer svako suvisno uznemiravanje skodi kosnici. U slucaju nedostatka hrane treba intervenisati dodavanjem pogaca,kristalisanog meda u zenskoj carapi ili dodavanjem ramova sa medom u samu kosnicu.Takodje ramovi sa kvalitetnim medom mogu uz pomoc „prstena“ da se stave na same satonose a u nedostatku „prstena“ mozete iseci sace sa medom iz ramova i direktno staviti na satonose. U slucaju da je izolacioni materijal vlazan treba ga zameniti(novine,itd) Sneg ostaviti jer je dobar kao toplotni izolator a u slucaju ledene kise moramo skinuti led sa leta. Ako su otvori na cesljevima zakrceni mrtvim pcela treba ukloniti mrtve pcele. Po mom skromnom misljenu januar nije vreme za pogace sa polenom(vidim u zadnje vreme to mnogi pocetnici rade) a ja inace sam protivnik polenskih pogaca a sad cu navesti i zasto: 1.Redak je period u prirodi kad nema svezeg polena a da je tad potreban pcelama(zimi one koriste pergu) a u rano prolece i pri nizim temperaturama one unose svez polen pa i zimi kad se ukaze prilika usled povoljnih atmosferskih prilika.Perga je perga a ona ima visu biolosko-hranjivu vrednost od polena.Ako bas nema polena dodajte ram sa pergom ali o tome mislite jos u jesen. 2.Dodavanjem polenskih pogaca u januaru moze se naglo pokrenuti suvise legla sto je stetno. 3.Polen u pogacama je obicno iz tudjih kosnica(bolesti,itd) a to je mac sa dve ostrice… 4.Obicno se polen skuplja na suncokretu,uljanoj repici i u njemu moze da bude tragova hemijskih preparata kojima se tretiraju te biljne kulture a to vam nije pametno,pogotovo zimi. 5.To su monoflorni poleni(od jedne biljne kulture) a nijedan polen ne sadrzi sve esencijalne aminokiseline dok u pergi ima polena od vise cvetnica i dodavanjem samo jednog polena nista ne postizete(osim ako bas nema u kosnici perge ili svezeg polena) 6.Cesto je u pogacama soja umesto polena (GMO soja?) Ovo su moji licni stavovi ali iskreni i dobronamerni… D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016