Biologija pčela- Архиве - Страница 2 од 8- Medpcelarskimagazin- pčelarski tekstovi

Uticaj amitraza na sparivanje matica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Uticaj amitraza na sparivanje matica Uticaj amitraza na sparivanje matica Jedan od najvećih izazova s kojima se susreću medonosne pčele širom sveta je Varroa destructor . Grinje varoe sitna su osmonoga bića koja ne samo da napadaju i hrane se odraslim pčelama i medonosnim pčelama u razvoju ( Apis mellifera ), već i prenose smrtonosne viruse. Preveo i obradio D.Radanović Za borbu protiv grinje Varroa , pčelari koriste pesticide ili miticide. Iako to drži grinje na odstojanju, miticidi ipak imaju neželjeni učinak na matice,najviše u njihovim navikama parenja, prema novoj studiji objavljenoj u Annals of Entomological Society of America . Srećom, pčelari mogu preduzeti nekoliko mera predostrožnosti kako bi zaštitili košnice od varoe istovremeno održavajući matice zdravima. „ Napad Varoe najveći je problem u pčelarstvu a ako broj tih grinja u pčelinjem društvu pređe određeni procenat a pčelar ništa ne preduzme,vrlo verovatno da će se pčelinje društvo srušiti i umreti u roku od godinu dana ili možda najviše dve “, kaže koautor studije dr. Juliana Rangel, vanredni profesor entomologije na Texas A&M University u College Station. Većina pčelara drži Varrou na odstojanju koristeći hemikalije za borbu protiv ovog parazita koje se zajednički nazivaju miticidi. „Međutim, tokom proteklih nekoliko godina, mi u našoj laboratoriji, kao i ljudi u drugim laboratorijama, primetili smo da postoje neke smrtonosne, posledice upotrebe ovih hemikalija na same medonosne pčele koje zapravo želimo zaštititi,“ ona kaze. Problem parenja Većina kolonija medonosnih pčela u Sjedinjenim Državama izložene su primenjenim miticidima amitraz, coumaphos i tau-fluvalinat. Košnice su takođe često izložene agrohemikalijama, s kojima se pčele susreću na pašama. Ovi i drugi lipofilni pesticidi vezuju se za matricu pčelinjeg voska, kontaminirajući pčele u razvoju. Istražili smo utiče li pčelinji vosak u kojem ima miticida i pesticida i na kojem se uzgajaju matice na na reproduktivno zdravlje uparenih matica. Istraživače, koje je predvodila doktorandica Elizabeth Walsh (sada je diplomirala), posebno je zanimalo koliko se trutova pari s pojedinom maticom. Kod medonosnih pčela matica se pari s više trutova tokom niza letova parenja koji se događaju ubrzo nakon što postane odrasla. Zatim prikupljenu spermu čuva u unutrašnjem spremniku (spermatheca) i koristi je kako bi oplodila svoja jajašca i stvorila nove potomke za koloniju. Da bi utvrdili broj trutova sa kojima se pari matica ( učestalost parenja matice) istraživači su proveli test očinstva. Iznenadili su se kad su otkrili da su matice uzgajane u prisustvu amitraza pokazale „čak 40 posto veću efektivnu učestalost parenja u odnosu na matice bez pesticida i druge matice uzgajane s pesticidima“, kaže Walsh, koja je danas postdoktorska istraživačica u laboratoriji. Povećana učestalost parenja može zvučati kao korist, ali najverovatnije nije, kaže Rangel. „Postoji prosečna učestalost parenja koja je verovatno evolucijski stabilna strategija, što znači da su medonosne pčele razvile ovu standardnu učestalost parenja koja im omogućava da se dobro nose s bolestima, budu produktivne i još uvijek održavaju koheziju kolonija. Ova veća učestalost nije normalna, pa nam govori da je nešto u njihovoj reproduktivnoj fiziologiji verovatno nekako ugroženo „, kaže ona, dodajući:“ Ovo je vrlo zabrinjavajuće jer je amitraz miticid broj 1 koji trenutno koriste pčelari. „ Walsh dodaje: „Ovi rezultati pokazuju važnost ograničavanja upotrebe pesticida za suzbijanje grinja varoe u pčelarstvu , jer vidimo da miticidi koje pčelar primjenjuje mogu negativno utecati na zdravlje matice.“ U ovom istraživanju matice u razvoju smo izložili vosku koji sadrži ili kombinaciju miticida tau- fluvalinata i kumafosa, samo miticid amitraz ili kombinaciju agrokemikalija hlorotalonil i klorpirifos. Nakon što su te matice postale polno zrele, procenili smo njihovu učestalost parenja i održivost spermatozoida uskladištenih u njihovim spermatekama. Razlozi za naš neočekivani rezultat veće učestalosti parenja matica uzgajanih u amitraz-kontaminiranom vosku još uvek nisu poznati. Moguće je da se matice uzgajane u vosku kontaminiranom miticidima pare s više trutova jer su fiziološki ugrožene. Možda matice izložene amitrazu tokom razvoja ne mogu leteti velikom brzinom ili dovoljnom nadmorskom visinom ili su slabovidne ( Liberti i sur. 2019.), što oboje može omogućiti da više trutova uspešno presretne i pari se s tim hendikepiranim matica u poredjenju s maticama uzgajanim u vosku bez pesticida. Alternativno, matice uzgajane u vosku koji sadrži miticide mogu biti fiziološki nesposobne otkriti da su sakupile dovoljno sjmena iz trutova, pa će im zato trebati više parenja sa trutovima. Iako su nepoznati mehanizmi kojima matice regulišu količinu oplodnje, pretpostavlja se da matice koriste protege receptore u svojim jajovodima kako bi pružile negativne povratne stimuluse za daljnje pokušaje parenja, kao što je kod drugih insekata ( Ringo 1996 , Richard et al. 2007). U slučaju amitraza, ovaj miticid može ometati puteve receptora što povećava njihovu učestalost parenja. Saveti za pčelare Na osnovu rezultata ove studije i drugog rada koji su Rangel i njena grupa objavili, ona nudi nekoliko saveta pčelarima : Zaminite saće svake druge godine, jer se mnogi miticidi i agrokemikalije iz poljoprivrede- koje se zadrže u vosku- mogu potencijalno naštetiti medonosnim pčelama. Kada nabavljate vosak , odaberite dobavljače koji ili „ne upotrebljavaju nikakve hemijske tretmane ili barem ne vrlo štetne miticide za suzbijanje varoe “, a koji također filtriraju njihov ponovno korišteni vosak kako bi bio što čišći . Primenite strategije integrisanog upravljanja štetočinama i oprašivačima (IPPM), uključujući redovno merenje nivoa Varroe i, ako je potrebno, primenite preporučenu dozu amitraza ili bilo kojeg drugog hemijskog tretmana ne više od jednom godišnje, ali ga kombinujte s drugim tretmanima Varroe tako da amitraz ostaje efikasan (a grinje ne razvijaju otpor prema njemu). Razgovarajte s lokalnom poljoprivrednom zajednicom o vremenu primene pesticida kao načinu ograničavanja izloženosti košnica agrohemikalijama, od kojih je poznato da mnoge imaju štetne učinke na medonosne pčele. Rangelova grupa planira više studija usredotočenih na uticaj miticida i agrohemikalija na medonosne pčele, a posebno na reproduktivne ženke(matice). https://academic.oup.com/aesa/advance-article/doi/10.1093/aesa/saaa041/5998622 https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/08/03/trutovi-iz-oplodjenih-jajaseksualni-zivot-matice-5deo/ /https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/08/03/dosijeseksualni-zivot-maticeprvi-deo/ https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/08/03/dosijeseksualni-zivot-matice-drugi-deo/ https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/09/24/smanjene-reproduktivne-sposobnosti-trutovaseksualni-zivot-matice-6-deo/ DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu .

S.Stojanović Moj način rada sa FR košnicom na suncokretovoj paši…

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više saša stojanović Moj način rada sa FR košnicom na suncokretovoj paši… Moj način rada sa FR košnicom na suncokretovoj paši… Prvi deo teksta Moj način rada sa FR košnicom na suncokretovoj paši…Suncokretova paša predstavlja idealnu priliku da se zajednice obezbede sa potrebnom količinom kvalitetne hrane na kojoj će prezimeti. Moje pčelinje zajednice pretežno zimuju na suncokretovom medu pa zato s pravom mogu reči da od njega zavisi i uspešnost zimovanja mojih pčelinjih zajednica. U vreme medobranja suncokreta po prvi put razmišljam o kraju pčelarske sezone i o tome koliko ću ramova sa medom ostaviti u pčelinjim zajednicama. Ramove sa medom iz plodišta nikada ne vadim. To je njihova hrana. Ona je bogatija i po kvalitetu bolja od ramova sa medom iz medišta . Piše S.StojanovićPored hrane jedan od najbitnijih poslova nakon što sam oduzeo sav višak meda je i suzbijanje varoe na celom pčelinjaku.Za razliku od svih nama poznatih glavnih paša suncokret je uvek bio i ostao najpouzdanija paša. Iako to više nije ona paša od pre 20 g i više, kada su prinosi po košnici bili često preko 50 kg, još uvek je ostala najizdašnija paša. Uslovi su se promenili pa smo danas zadovoljni ako pčele sakupe i 15 do 20 kg čistog suncokretovog meda. Oni koji se malo duže bave pčelarstvom znaju da je u vreme suncokretove paše i kad ona prođe, nekada i bosiljak medio. Sada zbog sve veće upotrebe pesticida malo ko još ima bosiljkove paše a još manje bosiljkovog meda koji je uzgred izuzetnog kvaliteta.Suncokret medi u periodu jun – jul mesec a kako godine odmiču početak cvetanja suncokreta je sve raniji. Njegovo cvetanje se sve ćešće preklapa sa pašom lipe.Suncokretova paša je poznata ne samo po nektaru već i po izobilju polena. Na suncokretovu pašu selim bez izuzetka, ceo pčelinjak, bez bojazni da će nedovoljno dobro razvijena društva i rojevi oslabiti a time i propasti, kako se to neredko čuje u pčelarskim krugovima. Kada suncokret prestane da medi i ako nema livadske paše, često nastupa bezpašan period. U tom periodu pčelar treba pomoći zajednicama (sirup, pogača, ramovi sa medom preko satonoša) jer se tada neguju zimske pčele. Ako im se ne pomogne dolazi do stagniranja razvoja zajednica pa čak i do njihovog propadanja usled grabeža i sl.!Istina je da suncokret pčele ne štedi. Zbog izdašnosti suncokretove paše one se zbog pojačanog rada i naprezanja brže troše nego obično, pa im se srazmerno tome skraćuje životni vek. Sve ozbiljniji problem po pčelinje zajednice na suncokretovoj paši vidim u tretiranju njegovog semena raznim otrovima (neonikotidima…).Na pometnutoj paši je poslednji momenat kada se još uvek mogu izgrađivati kvalitetne satne osnove.Shodno snazi zajednice iste ubacujem u medište i tek poneku stavim u plodište ne bi li sačuvao prirodnu konfiguraciju plodišta tj položaj polena, perge, meda i legla, kakvu je zajednica sama sebi instiktivno sredila i prilagodila ne bi li im takav raspored omogučio uspešno odgajanje zimskih pčela a kasnije i zimovanje. Plodišne nastavke u ovo vreme ne pomeram tj ne rotiram ih za 180 ⁰ niti im menjam mesta po visini. Za tim nema potrebe.Na početku paše konfiguracija košnice je na 4 nastavaka. Donja dva su plodišna a gornja dva su medišna. Plodište i medište je odvojeno matičnom rešetkom. Ovde dolazi do potpunog izražaja prednosti pčelarenja FR kosnicom nad ostalim vrstama košnica. Pčelari se nastavcima.Kada se u jeku paše medište popuni nektarom sa oko 2/3 istog, onda 3. medišni nastavak koji se nalazi na plodištu iznad maticne rešetke podižemo (radi dopune i zrenja) a ispod njega ubacujemo prazan medišni nastavak koji se sve vreme nalazio na vrhu kao 4..Na svim nastavcima sem na 4., okrugla su leta širom otvorena.Na kraju medobranja tj nakon oduzimanja poslednje količine meda za vrcanje krajem jula i prvih dana avgusta meseca, zajednice svodim na 3 nastavka. Tada skidam matičnu rešetku a 3. najgornji nastavak koji je bio medišni, stavljam na podnjaču. U postavljenom nastavku na podnjači uvek namenski ostavim 3 do 4 rama meda. Pčele će med iz pomenutih ramova početi prenositi u medište što podstiče efekat stimulativnog dejstva na društvo koje nastavlja sa negovanjem zimskih pčela.Broj ramova sa leglom u avgustu mesecu gotovo je identičan sa brojem ulica koje će zaposedati zimsko klube u toku zimovanja. saša stojanović Autor teksta Pčelarstvo je porodična tradicija porodice Stojanović (Petrovaradin). Prvi kontakt sa pčelama ostvario je vrlo rano još kao desetogodišnji dečak kada je svom dedi često pomagao na pčelinjaku. Od njega spoznaje pojedine tajne i sav taj čudesan i tajni svet pčelarstva. Zbog osnovnih i doktorskih studija a zatim i prirodom posla kojim se bavi nije se bavio aktivno pčelarstvom sve do 1995 godine. Saša je kako kaže pre svega hobi pčelar i pčelarstvo mu je dodatni izvor dohodka. Seleći je pčelar i stiže ma sve glavne paše. Pčelinjak drži na 3 lokacije. Na svom pčelinjaku kako sam kaže nije imao više od stotinu pčelinjih zajednica jer mu do sada veći broj ne dozvoljava stalni radni odnos. Većinom poseduje LR košnice, FR košnice a u poslednje vreme oformio je i nekoliko DB košnica. Oženjen je i otac je dvoje dece. Sa suprugom Minjom sve poslove obavlja na vreme i trudi se da na pčelinjaku bude sve u savršenom redu. Kad dobro zamedi u pomoć pristižu i deca. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

goran mirjanić-Upotreba veštačke proteinske hrane

W.Wright Drugačiji pristup prevenciji rojenja!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam W.Wright- Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam 1961- 2020 Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu. Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi. Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada. POZDRAV IZ KANADE-VAŠ LAZAR RAJČIĆ Different Twist on Swarm Prevention Part I of Two Partshttp://www.beesource.com/point-of-view/walt-wright/a-different-twist-on-swarm-prevention-part-i-oftwo-parts/ PREVEO LAZAR RAJČIĆ Drugačiji pristup u pogledu prevencije rojenja I deoNagonTežnja pčela ka rojenju je osnovni nagon reprodukcije koji je evoluirao u kompleksan rojevi mehanizamspecifičan za ovu vrstu insekata. U biti poseduje neodoljivu snagu seksualne želje kakva postoji kodsisara. Eksperimentalnim putem je dokazano da seksualni nagon jejači od svih drugih nagona jer je u službi samoodržanja vrste.Celokupno pčelinje društvo je usmereno ka jutilizaciji reprodukcionog nagona rojenja. Cela pričapočinje sa odabirom budućeg staništa. Eksperimentalno je utvrđeno da pčele izvidnice biraju staništa čijaveličina je nešto manja od jednog bušela (mera kojom se u Americi mere žitarice i iznosi oko 35 litarahttps://en.wikipedia.org/wiki/Bushel ), ukoliko imaju izbora. Ta zapremina je dovoljno velika da u njustane dovoljna količina zimskih zaliha hrane i dovoljno mala da dovodi do zakrčenosti prostora u vreme prolećnog razvoja. Rani roj koji nastaje kao posledica zakrčenosti prostora u takvim prirodnim šupljinamaima najbolje šanse za održanjem. Ovo je zaista jedan veliki primer dalekosežnog odlučivanja od strane pčela izvidnica.“Plan igre“ rojenjaU Tenesiju to je jedan veliki kompromis u kome valja uskladiti različita biološka vremena za tri različitevrste pčela koje su zastupljene na tom područiju. Trutovi i matice obezbeđuju opstanak pčelinje vrste.Radilice su neophodne kako za formiranje rojeva tako i za održavanje društva nakon odlaska roja ilirojeva. Veliki broj pčela radilica je potreban za formiranje roja kako se ne bi podelom ugrozilo matično društvo.Većini iskusnih pčelara ovo su krajnje poznate činjenice.Pčelinje društvo odgaja nove radilice vrlo uspešno. Od trenutka kada se izlegu, pčele prolaze kroz serijuposlova i dužnosti (počevši od čišćenja ćelija, preko hranjenja legla, ventilacije, spremanja hrane, čuvanjastaništa pa do skupljanja polena i nektara). Redosled ovih dužnosti nije slučajan i upravo je on neophodanda bi se sa uspehom odgajio svaki novi ciklus pčela. Njihov fiziološki razvoj odgovara svakom novomstadijumu kroz koje pčele prolaze radeći na različitim poslovima u košnici ili van nje. Drugim rečimanjihovo telo se prolagođava svakom novom poslu u tom tačno utvrđenom nizu od časa kad se pčelaizlegne dok ne postane izletnica. Brojčani odnos između različitih generacija pčela nije nimalojednostavan i povezan je sa konzumiranjem hrane i povećavanjem slobodnog prostora na saću koji setime ostvaruje. Broj slobodnih ćelija se povećava na račun ćelija u kojima su bili smešteni med i perga.Toopet dovodi do povećavanja obima poslova za postojeće pčele. Znači da razvoj pčelinje zajednice nijelinearnog već skokovitog karaktera .Društvo kreće sa uzgojem trutova nakon drugog ili trećeg ciklusa. Kako trutovi zahtevaju neko vreme da postanu polno zreli neophodno je da zajednica krene sa uzgajanjem trutova na vreme- pre sezone parenja.Tokom razvojnog perioda postojeća matica mora polagati jaja u velikom broju i to nakon višemesečnepauze. Ukoliko pčele iz bilo kog razloga posumnjaju da ona nije sposobna da polaže dovoljan broj jajaone će pokrenuti proces tihe smene.Kada su u društvu prisutni polno zreli trutovi, ili su na vidiku, i kad košnica postaje pretesna za sve pčelepostignuta su dva od tri preduslova za rojenje. Zalihe hrane su treći važan element ove slagalice. Nektar ipolen moraju biti dostupni da bi se donela na nivou društva odluka o rojenju. Kada su svi predusloviispunjeni donosi se odluka o rojenju i kreće se sa gradnjom matičnjaka. Gradnja matičnjaka je takotempirana da ukoliko se desi da prva matica strada prilikom svadbenog leta tu su spremne rezervne maticeiz kasnijih matičnjaka.Roj prvenac napušta košnicu pre pojave prve nove matice. Vremenski prozor za dovođenje u stanje starematice da ponovo leti je relativno kratko. Ona mora da položi jaja u pripremljene matičnjake a isto vremetreba da se priremi za let i to sve za nešto više od 16 dana.Plan igre rojenja se da sumirati u par reči: odgajiti što god više pčela je moguće. Cilj je duplirati matično društvo. Matica i pčele treba zajednički da odrade taj posao.Druga pitanjaVećinu gore pomenutih činjenica su dobro poznate većini pčelara ali postoji par obzervacija koje valjanapomenuti u kontekstu rojenja a odnose se na uzroke i posledice rojenja. Pregled liste ovih obzervacijaje prikazan u II delu. Ove obzervacije su napravljene na stotinama košnica u kojima su bile pčelerazličitog porekla odnosno rasa. Većina tih društava su divlji rojevi koji su sakupljeni tokom vremena sa raznih strana i usled takvog porekla predstavljaju širok genetski spektar pčelinje populacije u Tenesiju.1) Dobra matica može da položi dovoljan broj jaja i da rotira cikluse u leglu koje zauzima dva i po LRnastavka. Ukoliko je ona ograničena na manju zapreminu plodišta, od gore pomenutog, u odnosu na njenemaksimalne sposobnosi ona će

H.Zlatić – Satna osnova

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više HAMID ZLATIĆ SATNA OSNOVA SATNA OSNOVA NASTANAK SATNE OSNOVE Satnu osnovu izumio je godine 1857. J. Mehring iz Frankenthala u Njemackoj.Njegov proizvod bio je jos primitivan jer je imao samo dno stanice. Godine 1861 Amerikanac S Wagner popravio je Mehringovu satnu osnovu dodavsi joj i pocetke stanicnih stijena, i tako je sace postalo jace i potpunije, a pcele dobile vise voska za daljnje izgradjivanje.Slozit cete se sa mnom da izum satne osnove silno unapredjuje pcelinji rad. Pise H.Zlatić Sace se izgradi mnogo brze i lakse,pa pcelinja energija,koja bi se inace upotrijebila za izradu saca,prebacuje se na sakupljanje meda.Umjetna satna osnova smanjila je broj trutova u pcelinjoj zajednici zbog toga sto pcele vise ne mogu po svome instiktu graditi prekomjereno trutovske stanice. Desava se ali rijetko da poneku radilicku stanicu prosire i izgrade trutovsku ali ne u toj mjeri, kao kada to one rade instiktivno.I treca prednost, sace od umjetnih satnih osnova mnogo je pravilnije i jace,zbog debljine osnove,od prirodnog saca. Ako se jos pojaca zicama kao sto to mi radimo, to je sace sposobno izdrzati manipulaciju kojoj je izvrgnuto u savremenom pcelarstvu.Zato bi bilo tesko reci koji je izum u pcelarstvu bio vazniji,dali izum okvira kojim je sace postalo pokretno ili izum umjetne satne osnove,kojim je sace postalo sposobno za rad u danasnjem savremenom pcelarstvu.Osnova se zove zato sto je ona sredisnji i glavni dio satine,ja volim tako da kazem, satina, zato sto su nasi stari imali to u svojoj terminologiji. Osnova je razdjelna stijena od koje se produljuju lijevo i desno, s jedne i druge strane pcelinje stanice. Sve stanice zajedno sa satnom osnovom cine satinu. Ako pcele grade satinu potpuno same,bez umjetne satne osnove,onda je one grade u grozdu,u medjusobno povezanoj gomili pcela.Izum satne osnove i njezino stavljane u pcelinji grozd ili roj kako to mi kazemo,potpuno je izmijenio nacin pcelinje gradnje saca.To vise nije rad iznova,ispocetka nego zapravo samo popravljanje ili obrada pcelinje satine. Vise se ne radi o grozdu,nego se pcele nalaze na samoj satnoj osnovi i tu samo izvlace satnu osnovu koja je djelo covjeka, pregruba i predebela za pcelinju upotrebu.Ali zato osnova daje visak materijala,voska,koji pcele racionalno iskoriste izvlaceci ga i gradeci dalje stanice saca,dodajuci tako i svog materijala,dovrsuju satinu.U novom,modernom pcelarstvu,pojavile su se i plasticne,satne osnove,koje su vec u primjeni i polahko na mala vrata ulaze u pcelarsku praksu. Koliko su one dobre ili ne pokazat ce vrijeme.U zadnje vrijeme sve je teze doci do kvalitenih satnih osnova,problem je u parafin koji je postao pa gotovo sastavni dio voska. I mi pcelari snosimo jako veliku odgovornost,na ovakve pojave,trenutno u Eu 1 kg. satne osnove kosta 16 eura i sa takvom cijenom podstaknuti su pcelari na vecu proizvodnju voska.Pojacano sace. Pcelinje sace bez obzira na to jeli izgrdjeno,na ploci umjetne satne osnove ili su ga pcele kompletno same izgradile,nije dosta jako da zadovolji potrebe pcelara. Sace oteza pod tezinom meda,osobito za vrijeme velikih vrucina i onda puca, i to najvise 5-6 cm ispod satonose. Stanice se izoblice i postnu nepogodne za uzgoj legla. Dosta puta na tom mjestu satina pukne po cijeloj duzini.Pri vrcanju meda sace se rascupa, pa kada se vrati pcelama u kosnicu, u raznim polozajima, pcele grizu rascupane strane,i stanice na toj strani postaju preplitke,a uleknute strane dogradjuju,i stanice na toj strani postanu preduboke.U svim prilikama satina se deformira i lomi zato pcelari trebaju da pravilno ozicaju svoje okvire. Firma Dadant 1922 god pustila je u prodaju satne osnoveu kojima je jos pri izradi u tvornici utisnuto devet celicnih izvijuganih zica.Posle je Rootova firma nastojala rijesit problem drugim putem. Njezine satne izradjene su bile od tri tanke ploce,stisnute zajedno valjcima,takva ploca bila je jaca od jednostruke osnove. Ali i jednu i drugu(Dadantovu i Rootovu) satnu morali su ojacavati vodoravnim zicama,a obicne koje mi sada koristimo jos i kosim. Zelim da napomenem,da su izvijugane zice bolje,i ja ih koristim,manje se otezu satine na njima,iz razloga sto su izvijugane pa tako lakse ulijezu u stanice satne osnove,dok kod ravnih zica jednostavno satina lakse sklizne sa zice.Danas mi svi znamo ili mozemo pogledati na internetu, razne nacine ozicavanja. Kao i armirane satne osnove koje se gotove umecu u okvire,kroz donju letvicu koja je pripremljena za ovaj nacin rada. Samo bih napomenuo da je firma Dadant jos davno uvela satnu osnovu „duraglit“koja je imala plasticnu bazu i skraja metalna pojacanja.Utapanje satnih osnova vecinom svi sada rade sa strujom (transformatorom) i to ide brzo i jednostavno. Dok smo mi nekada to morali raditi sa Americkim i Njemackim zvrkom.Mnogi se pitaju kada poceti sa dodavanjem satnih osnova?! Pojavom prvih cvjetova medonosnih biljaka,vjesnika proljeca i rascvetalih vocaka,pcelinja drustva pocinju da se obnavljaju u svom proljecnom razvoju.U nasim uslovima vegetacija biljaka krajem Marta i Aprilu ima odlucujuci uticaj na razvoj pcelinjih drustava, pod uslovom da ima dovoljno pase i toplote,drustva se normalno razvijaju,pa je preporucljivo dodavati i po koju satnu osnovu. Pri tome voditi racuna da se satne isnove dodaju do krajnjih okvira sa leglom,ako je neka jaca zajedica mogu se satne osnove dodati i u centrani dio pcelinjeg gnijezda,kod navale polena dobro je satne osnove dodavati vise sredini kako pcele nebi u novo izgradjene satine deponovale polen i tako ogranicile maticu u zalijeganju.Moje iskustvo i vecine pcelara, je da satne osnove dajem pred cvjetanje Jabuke,iz razloga sto Jabuka luci veliku kolicinu nektra. Foto Hamid Zlatić HAMID ZLATIĆ Autor teksta Živim na dvije adrese Rašljani Brčko Dc BiH i Arnoldstein u Austriji. Kako živim tako i pčelarim u Bosni opslužujem preko 80-tak košnica u Austriji je to nešto manje. Pčelarstvom sam se počeo baviti sa 14 godina tačnije 1984 godine. Počeo sam sa DB košnicama a pčelario sam i sa Gerstung,Zander, a trenutno pčelarim sa LR u kombinaciji sa Farrarom. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji

Medpcelarskimagazin/Honey Beekeeping magazine

L.Rajčić MATIČNJACI TIHE SMENE ILI ROJEVNI MATIČNJACI

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Bee Culture – July, 2005 by Walt Wright Matičnjaci tihe smene ili rojevni matičnjaci Matičnjaci tihe smene ili rojevni matičnjaci Preveo i obradio Lazar Rajčić-IN MEMORIAM 1961-2020 Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu.Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija nakon u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi.Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada. LAZAR RAJČIĆ U literaturi nema puno detaljnih uputstava za tačnu determinaciju između matičnjaka tihe smene i rojevih matičnjaka. Ovaj tekst će opisati neka zapažanja koja bi trebala pomoći u tome. Genetska različitost društava ima veliku prednost kada je opstanak u pitanju ali genetska različitost znači i to da sva društva ne rade nijednu stvar na isti način. Najbolje što možemo napraviti je da opišemo kako većina društava sprovodi tihu smenu. To je ono o čemu želim da pišem i što nećete naći u postojećoj popularnoj pčelarskoj literaturi. Na samom početku u ovom uvodu želeo bih naglasiti da je rojenje- zamena matice na regularnoj osnovi. Tiha smena je rezervna varijanta koja nije tako dobro kontrolisana. Mi gledamo na tihu smenu kao slabu sponu u procesu opsatanka pčelinje vrste u celini.Svi detalji će biti pojašnjeni u par sledećih rečenica.Većina društava nema matičnjake (MT) tokom zimskog perioda (Volt u ovom slučaju koristi jedan neobičan tehnički izraz strukture za uzgoj matica). Svi postojeći matičnjaci se ruše tokom jeseni i vosak od kojih su oni bili izgrađeni se čuva u blizini gnezda. Društvo kasnije iskoristi taj vosak tokom razvojnog perioda krajem zime. Na jednoj strani od tog voska se grade trutovske ćelije a na drugoj matičnjaci (MT). Ukoliko je neki matičnjak ostavljen tokom zime on je najverovatnije bio pozicioniran u nekom zaturenom delu plodišta.Prvi matičnjaci koji budu građeni su namenjeni tihoj smeni. Matica u zimskom periodu nije aktivna neko vreme i kad dođe početak razvojnog perioda nju pčele prozovu da krene sa polaganjem jaja u velikom broju. Ona tad treba da oslabi a matičnjaci su unapred pripremljeni sa ciljem mesta uzgoja i zamene. U ovoj diskusiji ove rane matičnjake nazvaćemo sigurnosnim čaurama. Moja preferenca je da ih zovem osnovicama ali jedan poznati pčelarski stručnjak me je oštro iskritikovao zbog toga što sam napravio razliku između čaure i osnovice. On je tvrdio da matičnjaci su ili čaure ili osnovice. Njemu nije bilo važno to što čaure imaju bočne zidove. Kompromisno ove osnovice mi ćemo nadalje zvati sigurnosnim čaurama.Pre nego što krenemo sa opisom ovih matičnjaka mi ćemo opisati proces tihe smene.Kada budete razumeli proces imaćete bolju ideju o lokaciji ovih matičnjaka.Društvo koje odluči da njihova matica ne ispunjava sve neophodne kriterijume za obavljanje svih svojih dužnosti brzo i neodložno kreće sa tihom smenom. Nakon izgradnje matičnjaka stara matica je završila sa svojom ulogom. Društvo se neće dalje mnogo mešati u sam tok događanja ukoliko stara matica ne odluči da se reši konkurencije, tada je društvo pokušava razdvojiti od matičnjaka tihe smene. Ako ona nastavi i ne odustane od svoje namere, pčelama ne preostaje ništa drugo nego da je se reše. Pčele bi uvek radije htele da stara matica nastavi sa polaganjem jaja sve dok se njena ćerka ne vrati sa svadbenog leta sparena i sama krene sa polaganjem jaja. U literaturi se to naziva efektivna tiha smena ali takvi slučajevi su retki. U većini slučajeva se javlja prekid legla prouzrokovan tihom smenom. Ukoliko se stara matica ne ponaša neprijateljski prema svojim naslednicama do vremena kada se izleže i oplodi nova matica, taj prekid je kratak. Ali često ti periodi prekida legla se rastegnu i do jednog meseca. Ne izgleda da stara matica vidi veliku opasnost u tihoj smeni ali često bivaju eliminisane jako ranom tokom ovog procesa.Ukoliko je prekid legla relativno kratak usporenje u razvoju populacije je neprimetno. Nova matica polaže jaja većom brzinom od stare u nastojanju da je sustigne na neki način. Ukoliko je prekid duži i kad je plodište prazno tad pred njom stoji veliki posao. Ponekad mlada matica je u ogromnoj žurbi i ne stigne da postavi jaje tačno u položaj kakav treba da bude na dnu ćelije, već su jaja poređana u svim mogućim položajima.U literaturu obično piše da su matičnjaci tihe smene postavljeni u centru gnezda. Ta tvrdnja nije podkrepljena činjenicama mada ima takvih slučajeva ali ne prdstavljaju neku normu. Pčele se bore za svoj opstanak podosta vremena. Da izbegnu ranu eliminaciju stare matice, sigurnosne čaure su obično locirane van uobičajenih puteva po kojima matica hodi unutar plodišta. Sigurnosne čaure i matičnjaci tihe smene ukoliko su neophodne, su locirane na ivičnim oblastima legla. Jedno od omiljenih mesta je iznad rama sa polenom koji se nalazi tik van gnezda. Ram sa polenom se po prilici stvari nalazi u zoni koju pčele greju a matica ga ne posećuje tokom njenih kružnih putanja dok polaže jaja, jer nema na njemu šta da radi.Mi smo ih

L.RAJČIĆ ISPARIVAČI MRAVLJE KISELINE

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više LAZAR RAJČIĆ-IN MEMORIAM 1961-2020 ISPARIVAČI MRAVLJE KISELINE- ISKUSTVA IZ KANADE ISPARIVAČI MRAVLJE KISELINE- ISKUSTVA IZ KANADE Libihov isparivač se sastoji od graduirane plastične boce čija zapremina iznosi 300ml, plastičnog zatvarača sa kapaljkom, upijajućeg materijala putem koga se reguliše brzina isparavanja mravlje kiseline i četvrtastog plastičnog nosača koji objedinjava sve delove isparivača. PIŠE LAZAR RAJČIĆ Mravlja kiselina je vrlo opasna za rad i to nikad ne treba smetnuti sa uma. Prilikom rada sa njom obavezno koristiti zaštitnu opremu (rukavice, naočare, odeću sa dugačkim rukavima i po mogućstvu gumirane zaštitne pantalone)Uvek treba ima pri ruci veliku količinu čiste vode za pranje i ispiranje u slučaju da dođe do nesmotrenog prosipanja kiseline.Velika prednost ove vrste isparivača što je moguće napuniti ih sa kiselinom kod kuće ili na nekom drugom sigurnom mestu. Kada je boca puna, navrne se kapaljka sa sigurnosnim zatvaračem koji je tako konstruisan da ga čak ni deca ne mogu otvoriti. Ovako spremljene boce se bez problema transportuju do udaljenih pčelinjaka.Stavljanjem isparivača na terenu boce kreće da curka kroz kapaljku a upijač po prirodi stvari absorbuje kiselinu. Potom dolazi do njenog isparavanja sa navlaženog papira. Koncentracija isparenja unutar košnice kreće polako da raste. Nakon što se upijajući papir zasiti kiselinom dolazi do stabilizovanja koncetracije isparavanja mravlje kiseline u košnici. Brzina isparavanja zavisi od- temperature unutar košnice,vrste i veličine košnice,spoljnje temperature Brzinu isparavanja je moguće regulisati iskrajanjem upijajućeg materijala na odgovarajuću veličinu Važno je pratiti kojom brzinom kiselina isparava u prvih par dana i ako se ukaže potreba korigovati je kako bi bila u skladu sa optimalnom brzinom Libihov isparivač se isključivo koristi nakon završetka paše krajem leta. Dva tretmana su u većini slučajeva sasvim dovoljna da se varoa drži pod kontrolom. Ovde bi trebalo napomenuti da tretman pomoću mravlje kiseline se obavezno radi u kombinaciji sa biotehničkim merama jer nijedan do sada poznati metod nije moguće samostalno koristiti u borbi protiv varoe. Prvi tretman u trajanju od 3 do 5 dana uoči prehranjivanja društva (sredinom Jula – početkom Avgusta) Drugi tretman u trajanju od 1 do 2 nedelje nakon prehranjivanja društava (Septembar) Zimski tretman oksalnom kiselinom u vreme kada nema legla uraditi ukoliko broj varoe koja opadne prirodnim putem prilikom prebrojavanja sredinom Novembra prelazi 1 varou po danu.Obavezno tretirati sva društva sa kojih je prirodnim putem početkom Jula, nakon vrcanja meda, otpalo preko desetak varoa. Isto važi za početak Septembra ukoliko broj prirodno otpale varoe prelazi pet a početkom Novembra jednu. Na sličnom principu rade nemački isparivači koje prooizvodi firme Nasenhejder (Nassenheider) i Burmejster (Burmeister). Za razliku od Liebigovog isprivača oni imaju četvrtaste posede u kojima se drži kiselina, vertikalni fitilj uz pomoć koga kiselina isprava. U daljem tekstu biće malo više reči o konstrukciji pojedinačnih isparivača od ova dva renomirana proizvođača. Nasenhejder je razvio tri različita tipa isparivača od kojih se jedan koristi tako što se umetne u prazan ram. Ram sa isparivačem se kad za to dođe vreme ubaci u plodište. Druga dva isparivača se postavljaju u prazan nastavak ili unutar prevrnute hranilice. Njihova konstrukcija je malo komplikovanija jer uključuje praktično dva uloška za kontrolu isparavanja kiseline, graduirane plastične boce za kiselinu i tacne. Vertikalni uložak ili kako ga popularno nazivaju fitilj je u stvari neka vrsta kartona u obliku ćiriličnog slova G. On kontroliše brzinu isparavanja kiseline i prenosi kiselinu iz boce do horizontalnog uloška sa koga kisilina isparava. Kiselina samo kaplje sa vertikalnog fitilja na horizontalni uložak i između njih zapravo nema nikakvog direktnog kontakta (time se sprečava kapilarno kretanje kiseline). Na taj način se obezbeđuje ujednačen dotok kiseline i isparavanje Postoje tri veličine u zavisnosti od prisutnog broja ramova sa leglom u plodištu. – mali fitilj od 7 do 10 ramova – srednji fitilj od 12 do 15 ramova – veliki fitilj 20 ramova ili dva plodišna nastavka U slučaju da postoji dilema koju veličinu treba upotrebiti onda uvek treba koristiti veći fitilj za kratkoročni tretman tokom Jula i Avgusta a manji fitilj tokom dugoročnog tretmana u Septembru mesecu.Originalni horizontalni uložak prema uputstvu proizvođača može da se zameni sa bilo kojom vrstom upijajućeg materijala počevši od kvalitetnijih papirnih salveta pa do raznih kuhinjskih krpa izrađenih na bazi viskoze (truleks i sl.). Taj uložak treba da bude približno velik kao list papira A4 formata. Horizontalni uložak u kombinaciji sa plastičnom tacnom čuvaju leglo od štetnog uticaja koncetrovane mravlje kiseline i sprečavaju direktno kapanje tečne kiseline na leglo.Oba uloška je moguće koristiti više puta mada je neophodno nakon svake upotrebe isprati sa čistom vodom (pri tome uvek koristiti zaštitne rukavice).Dimenzija Nasenhejderovog profesionalnog isparivača je 37 X 23 X 7 cm. U bocu je moguće nasuti 290ml kiseline. Dve plastične tacne se spoje čime dobija praktiča kutija za smeštaj i čuvanje svih ostalih delova isparivača kada nisu u upotrebi. Ovaj model je stabilan i nijega moguće lako prevrnuti kao što je to bio slučaj sa starijom varijantom ovog isparivača Ovj isparivač je pogodan da se koristi za dugotrajnije tretmane (od 8 do 14 dana).Kao i u prethodnim slučajevima proizvođač preporučuje da se društva tretiraju dva puta godišnje u trajanju od 10 do 14 dana. Prvi tretman izvesti nakon poslednje paše u Julu mesecu. Drugi tretman treba napraviti na kraju perioda u kojem matica prestaje sa leglom i pre nego što su sve zimske pčele izlegle u Oktobru mesecu.U slučaju kada postoji velika infestacija u zemljama gde vlada toplija klima pa uvek ima nekog unosa i legla treba napraviti bar tri tretmana nakon svakog vrcanja u trajanju od 18 do 21 dan. Tretirati sa 60% kiselinom 10 dana nakon vrcanja krajem Jula i početkom Avgusta. Za vreme tretmana pčele treba istovremeno prehranjivati. Od sredine do kraja Septembra, u zavisnosti od vremenskih okolnosti, tretirati 10 dana sa 85% kiselinom. Nakon ovog tretmana proveriti koliko varoe opada prirodnim putem.Često se dešava da uprkos dobrim početnim uspesima varoa ipak uspe da se povrati. Ukoliko sredinom Oktobra broj varoe prirodnim putem prevazilazi jednu varou po danu neophodno je tretirati društvo po treći put

H.Zlatić Zamena matica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više hamid zlatić Zamena matica Zamena matica PIŠE HAMID ZLATIĆ Ponekad teška srca i sa dosta tuge zamijenim po neku maticu. Žao mi, duša me boli,ne mijenjam ja maticu što je stara istrošena ili oštećena. Zamijenim je zato što ne zadovoljava kriterije moga načina pčelarstva. Prvo što radim to je njeno praćenje,koliko je njena zajednica agresivna,rojevi nagon,prinosi,sklonost grabeži,dali ima pčela u njenoj zajednici sa žutim prstenom na abdomenu. Ostale osobine za mene su manje bitne od ovih prvobitno pobrojanih.Zaboli me duša kada vidim ramove zaležene od kraja do kraja a kraljica prelijepa kao sa slike a po nekad u njenoj zajednici primijetim neku pčelu sa žutim prstenom na abdomenu. Žao mi je ubiti a moram na drugi način ne može se doći do čiste autohtone rase. Onda naiđem na kraljicu čija zajednica ima meda za bar polovinu više nego neka do nje,ali ljuta ko’zeher.Volim da su mi komšije rahat,ja se opremim kada radim sa njima,tu su rukavice,pčelarski šešir sa bluzom,moj komšija nije pčelar. Da,moj komšija je baštovan,stočar,ratar,kaže ubiše ove tvoje pčele i da nisu tvoje sve bi bilo drugačije. Ne volim da smetam ljudima,niti da im stvaram bilhuzur,stavljam sebe u njihovu situaciju i kažem sebi red je napraviti izmjenu. A matica ko’princeza samo što ne govori. Daleko sam ja od svoje domovine,al srcem sam vezan za nju,volim ljude i životinje ali su mi pčele nekako posebne. One hoće da se njihov gazda češće navrati da ih obiđe otvori,proširi im stanište,doda neku osnovu itd. Od kako ukidoše konjske trke kod nas po selima na našim vašerima,sad mi galopiramo. Stalno smo u trku u galopu,a opet ništa ne stižemo. I onda se poneka zajednica bogme i zaroji,oslabi,otanja kako to naši vole kazati. Šta drugo raditi nego joj zamijeniti kraljicu,vjerujte mi ništa njoj ne fali niti njenoj zajednici,i tako teška srca ali odlučim da je zamijenim.Zamjena matice često je i osuda na smrtnu kaznu.Doživotna kazna ne postoji u pčelarstvu,kada su matice (kraljice) u pitanju. Nekom drugom kaznom mislim da nebih postigao željeni cilj,možda i griješim. Pokušaj zamjene matice bez gubitka dodate matice. Prvi način. Po meni najbolje je izvršiti zamjenu matice nekom društvu oduzimanjem svog legla. Svo leglo dodati nekoj zajednici ili zajednicama kod kojih nećemo mijenjati maticu. Dva sahata nakon oduzimanja legla i matice iz te zajednice pčele će shvatiti da su ostale ne samo bez legla nego i bez matice( kraljice). Vrijeme dodavanja matice kod ovakvih zajednica je 2 do 4h nakon oduzimanja matice,stim da je matica u kavezu. Pčele pratilje uvijek treba odstraniti iz kaveza. Pčele pratilje svojim prisustvom u kavezu pojačavaju jačinu feromona dodate matice i samim tim otežavaju njeno udomljavanje.Otvor na kavezu ili otvore,mislim na dva otvora koji osigurava prolaz do tijesta mogu se i odma otvoriti ali je bolje to uraditi nakon 10 do 12h od dodavanja matice u kavezu. Pčele se priviknu na feromon nove matice te je lakše prihvate a manja je i mogućnost da će pčele brzo osloboditi tijesto(pogaču) i doći u kontak sa maticom. Kavez sa maticom nakon otvaranja prolaza do tijesta(pogače)vratiti na isto mjesto gdje je kavez bio prije okačen. Pre brz dolazak do matice od strane pčela može maticu koštati života. Drugi način. Oduzeti maticu iz zajedice(svo leglo ostaviti u zajednici) a nakon tri do četiri sata dodati maticu u kavezu. Iz kaveza treba odstraniti pratilje. Otvor na kavezu koji osigurava i usporava odstranjivanje pogače i otvaranje prolaza do matice treba da je zatvoren. Od 10 do 12h nakon dodavanja matice u kavezu košnicu treba ponovo otvoriti te ukloniti plastični dio koji osigurava pogaču i prolaz do matice. Napomena: najbolja zamjena matica je u periodu unosa nektara. Zajednica ne smije dugo biti bet matice ukoliko ima otvorenog legla. Najkraći vremenski period dodavanja matice zajednici nakon oduzimanja stare matice je 2h. Maticu je poželjno uvijek dodavati u kavezu,na taj način smanjit će mo rizik da matica bude uklupčena i ugušena. Zajednice bez zaliha hrane prihraniti prije dodavanja matice pogotovu ako se radi o agresivnim zajednicama. Vrijeme otvaranja otvora na kavezu može se odgoditi i do 24h od dodavanja matice u kavezu. Dobar znak. Kad otvorimo košnicu radi otvaranja plastičnih dijelova na kavezu,ukoliko primijetimo da pčele sa uzdignutim zadkom lepezaju krilima,one na taj način šire feromon matice koja je u kavezu i stavljaju do znanja da je matica tu i da je njihov opstanak po tom osnovu siguran. Ukoliko vidimo agresivnost pčela koje stvaraju klupko oko kaveza onda ne trebamo oslobađati plastične dijelove na kavezu. U ovom slučaju svo leglo treba pregledati i ustanoviti ima li matičnjaka ako ih ima otvoreno leglo treba svo oduzeti iz ovakve zajednice.Ne budite radoznali nakon što dodate maticu košnicu ne otvarajte par dana. Razmislite o ovome što sam napisao uputite savjet pa i kritiku,dobronamjerna kritika od koristi je čovjeku. Hvala vam😊 Fotografije H.Zlatić hamid zlatić Autor teksta Živim na dvije adrese Rašljani Brčko Dc BiH i Arnoldstein u Austriji. Kako živim tako i pčelarim u Bosni opsužujem preko 80-tak košnica u Austriji je to nešto manje. Pčelarstvom sam se počeo baviti sa 14 godina tačnije 1984 godine. Počeo sam sa DB košnicama a pčelario sam i sa Gerstung,Zander, a trenutno pčelarim sa LR u kombinaciji sa Farrarom. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

H.Zlatic Rojenje i borba protiv Varoe

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Hamid Zlatić Rojenje i borba protiv Varoe! Rojenje i borba protiv Varoe! Dođu tako godine kada je rojevi nagon izražen ili jako izražen. U ovakvim godinama malo pomažu tehnike rada,dodavanje satnih,proširenje prostora i dr. Onako potanko proljetos se provlačila priča kako su u regionu zabilježeni značajniji gubici pčelinjih zajednica.S’razlogom ili zbog vremenskih (ne) prilika ova godina je u znaku rojevog nagona. Svi,znamo da je prirodni roj priča za sebe,on ima takvu strukturu pčele da lakše može opstati i preživjeti u prirodi,brže gradi saće i ima veću sakupljačku energiju. Ali,ja ne želim da pišem o prirodnom roju,ja želim da skrenem pažnju na Varrou i borbu protiv nje kao i posledice koje Varroa može proizvesti ako je prisutna u većem broju u košnici. Varoe na prirodnom roju Svi znamo da u preporuci kod tretmana gotovo svih preparata najveću učintkovitost imamo onda kada pčelinja zajednica nema zatvorenog legla. Go-prirodan roj, je izuzetno pogodan za tretiranje bilo kojim dozvoljenim sredstvom u pčelarstvu u borbi protiv nametnika Varroe. Efikasnost gotovo svih preparata kada zajednica nema poklopljeno leglo je čak i do 99% i ako uzmemo ovaj podatak u obzir onda možemo računati da sa jednim tretmanom možemo bez većih problema riješiti se velikog postotka Varroe. Sa,tim jednim tretmanom možemo osigurati da nam dugoživeće pčele ne uđu u zimu oštećene i sa nedostatkom Vitalogenina. Neistretiramo li go, prirodan roj, na vrijeme,onda možemo zaista biti u velikom problemu. Snaga mladog roja i želja za opstankom istog je enormno veća od običnog vještački razrojenog. Matica tjerana hormonalnim nagonom u borbi za opstanakom polaže više jajašca kako bi zajednica u zimu ušla sa većim brojem pčele koje mogu iznijeti zimu i sve nedaće koje ih zimi zadesiti mogu. Prirodni roj nakon sparivanja metice manje proizvodi trutova a i ako je matica sparena ako se radi o prvjencu situacija je slična. Zaostaloj Varrozi na pčeli stvara se mogućnost bržeg razvoja u radiličkom leglu,samim tim što se Varroa razmnožava u radiličkom leglu podkraj sedmog mjeseca i biva nam oštećena dugoživeća pčela od parazita Varoe.Stoga nam se ne bi smjelo desiti da prespavamo i go roj ne istretiramo na vrijeme. Prekid legla nakog prirodnog izrojavanja Nakon što se izroji prvjenac i sa njim izleti stara matica iz košnice u istoj košnici dolazi do prekida zalijeganja jajašca. U periodu dok se mlada matica izleže i spari izleći će se (ispiliti) sve pčele radilice. Tako da će se ponovo stvoriti mogućnost tretiranja pčelinje zajednice u kojoj nema poklopljenog legla. Pčelar treba da prati kada se sve pčele izlegu (ispile) i da odmah primijeni tretman protiv Varroe. Ako tretman ne odradimo na vrijeme, onda ćemo ponovo imati slučaj burnog razvoja legla sa mladom maticom bez mnogo trutovskog legla i oštećenja dugoživeće pčele. Zapamtimo ovo dobro!! Nema preparata za tretman Varroe da ne nanosi štetu pčelama pa i leglu a na pojedine preparate jako su osjetljive i matice. Ukoliko pčelar ne bi iskoristio pogodnost da odstrani Varrou kada je samo na pčeli, predstoji mu posle mukotrpan i upitan posao u borbi sa nametnikom Varroa. Samim tim, utrošak sredstava u borbi protiv Varroe postaje dosta veći sa upitnim dejstvom na Varrou u zatvorenom(poklopljenom leglu). Često su sredstva u borbi sa Varrozom jako skupa kao i utrošeno vrijeme pčelara u češćim tretmanima pčela. Češći tretmani protiv Varroe su neophodni ukoliko smo u košnici prilikom tretmana imali poklopljeno leglo,a samim tim češćim tretmanima, mogu se povećati i rezidue u medu i drugim pčelinjim proizvodima poput meda, voska,propolisa i dr.Još da napomenem da je samo Mravlja kiselina sredstvo koje je efikasno u borbi protiv Varroe onda kad u košnici imamo zatvoreno leglo,a naši pčelari ne samo da su slabo upoznati sa Mravljom kiselinom nego malo ko ima i opremu za tretiranje sa njom. Oni pčelari koji nemaju prirodnog rojenja,trebaju napraviti prekid legla u pčelinjim zajednicama ili blokatorima za maticu i ograničiti maticu a posle odgovarajućom metodom odstraniti Varrou iz preostalog legla u pčelinjoj zajednici. Biološki način borbe protiv Varroe ramom građevnjakom treba isto primjenjivati ako imamo uslove za to.Varroa je pošast koja direktno ili indirektno nanosi najveće štete pčelarstvu,virusima i zimskim gubitcima. Interakcije između Varooze i drugih bolesti Između Varroa grinje i drugih bolesti postoje razne interakcije. Razlikujemo direktne i indirektne interakcije. Primjer direktne interakcije je prenos virusnih bolesti Varroa grinjom. Primjer indirektne interakcije je utjecaj na smanjenje imuniteta pčele pri čemu lakše dolazi i do drugih raznih bolesti. Varroa je prenosnik raznih virusa mada su isti postojali i prije Varooe međutim bez znatnih infekcijskih posljedica na zdravlje pčele ili su se simptomi istih vrlo teško zapažali.Razlog tome, se zasnivao u načinu širenja virusa te na njihovoj ograničenoj reprodukcijskoj moći. Pojavom Varroa grinje ta se ravnoteža promijenila na štetu pčela. Varroa je za neke viruse odlučujući faktor. Ispostavilo se da je Varroa idealna prijenosnica virusnih zaraza. Za neke Viruse se zna da se isti razmnožavaju u grinjama. Viruse ne zatičemo na svim zajednicama. To što ih ne zatičemo na svim zajednicama ne znači da su te zajednice imune na njih. Virusi se ne šire samo unutar jedne pčelinje zajednice! Varoom virusi se također šire sa jedne na drugu zajednicu naprimjer preletom invadiranih pčela. Pčelinje zajednice invadirane velikom populacijom Varroe prežive lakše nego pčelinje zajednice sa usporedivom populacijom Varroe ali uz to i sa virusnom infekcijom. Zajednice sa Varoom i virusima podlegnu nakon jedne sezone,dok zajednice invadirane samo Varozom prežive jednu do dvije godine duže Virus zakržljalog krilca pčelar može najprije uočiti Najpoznatiji virus kojim su invadirane pčelinje zajednice je virus zakržljalog krilca(VZK Deformed Wing Virus=DWV). Posljedice invadiranosti na pčele su očite. Ako su pčele invadirane tokom faze kukuljice onda zapažamo vidljive simptome na pčeli (zakržljalo krilce ili kratak abdomen-zadak). Infekcije sa tim virusom se ne smiju zanemariti. Ako se sprovodi tretman suzbijanja varooe,onda se smanjuje infekcija sa DWV Virusom. Da bi se pravovremeno suzbila infekcija ovim virusom,mora se obavezno provesti tretman suzbijanja Varooe prije nastanka dugoživeće zimske pčele. Ukoliko se tretman ne sprovede na vrijeme,onda je posljedica toga prezimljavanje

S.Jevtic Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtic Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica Ja sam pre dve godine napravio ovu reklamu za ovajsajt (medpcelarskimagazin) i smislio ovaj slogan i ona je postala dosta popularna . Slobi Jefticu su na njegovoj Facebook grupi,trazili da napise adekvatan tekst uz ovu sliku (reklamu) i evo! Sloba je opet napisao fenomenalan tekst! (D.Radanovic-urednik sajta) Uvid u stanje pčela bez pregleda košnica! Želeli ste da ovu sliku prati tekst.Ja se nadam da je ovaj najprikladniji i ako možda ima svojih nedostataka i grešaka tu smo da ispravimo oduzmemo-dodamo! Pise Slobodan Jevtic Konstatacije stanja pčela bez pregleda košnica-Kao odgovor na kuckanje po košnici čuje se kratko i snažno zujanje,to je znak je da pčele dobro zimuju.– Na kuckanje po košnici, pčele dugo zuje (30-tak sekundi) nedostaje im hrana, ako zuje duže…nemaju maticu.– Na kuckanje pčele dugo zuje i čuju se na više mesta u kosnici, znak je da se pčelinje klube podelilo u potrazi za hranom.– Ako u toku zime prislonimo uvo na prednju stranu košnice i čujemo duboko isprekidano zujanje, znak je da je matica počela sa polaganjem jaja. – Donošenje cvetnog praha, izbacivanje sitnih mrvica saća i izbacivanje mrtvih pcela, znak je dobrog razvoja društva u kome je prisutna matica.– Izbacivanje pčelinjeg legla, znak je da pčelinje drustvo gladuje, da je doslo do prehlade legla, ili pojave bolesti.– Ako ose nesmetano ulaze i izlaze iz košnice, (proleće-jesen) znak je da je pčelinje drustvo slabo.– Ako u jutarnjim i večernjim satima, sva društva miruju a jedno ili nekoliko su aktivna, prisutna je grabež. Ako pčele iz kosnice izleću naniže, to je znak da je ta košnica pljačkana. Ako poleću visoko, to je košnica koja pljačka.– U rano prolece pčele puze po zemlji, nastupila je majska bolest.– Brzo izletanje pčela iz košnice, padanje ispred leta pri povratku, sa kratkim zadržavanjem, znak je da je počela obilnija paša.– Brujanje u košnici u sumrak i miris meda na pčelinjaku, znak je da je tog dana bila obilna paša.– Stražarice na letu ne dozvoljavaju ulaz pčelama koje se vraćaju sa paše (čak i pčelama sa tovarima polena) znak je da su pčele zatrovane na paši.– Pčele se vraćaju vlažne, dezorijentisane, naduvene, loša koordinacija pokreta, znak je da su pčele zatrovane.– Masovno izbacivanje mrtvih i polumrtvih pčela iz košnice, znak je da je trovanje unutar košnice.– Ako se primete trutovi na poletaljci u ranom proleću ili kasnoj jeseni, znak je da je matica losa, ili je društvo sa laznim maticama kao i sa maticom trutušom.– Pri podizanju poklopne daske, posle dimljenja, pčele snažno bruje, jure po satonosama sa podignutim zadtkom, znak je da u košnici nema matice.– Pčele ne donose polenov prah, ili donose vrlo male tovare na nogicama, društvo ima problem sa maticom.– Društvo jako a slabo opšti sa okolinom u odnosu na ostala društva, znak je da se društvo sprema za rojenje.– Pčele grickaju leto sa leve i desne strane a leto nije preusko, znak je da ce se društvo rojiti za 15-20 dana.– Pčele grickaju donju i gornju ivicu leta, znak je da se pčele spremaju za tihu smenu matice.– Pevanje matice “ti-ti-ti” koje se cuje posebno noću, znak je da ce pčele sutradan napustiti košnicu, krenuće u rojenje.-Pčele sa crnim zadtkom bez dlačica, trepere krilima, obolele su od paralize – crne kuge.– Mrtve pčele sa skupljenim krilima i nogicama i sa uvučenom rilicom…prirodna smrt.– Prednje noge i krila skupljena, zadnje noge raširene, rilica ispružena…smrt od gladi(pored mrtvih pčela koje su uvučene u ćelije saća).– Matica na zemlji ispred košnice sa par pčela, znak je da je matica obolela od melanoze.– Pušteni roj peva (pišti), znak je da je u roju nesparena matica.Postoji jos dosta pokazatelja, na osnovu kojih možemo zaključiti šta se dešava sa društvom u košnici.– Pčele blokiraju trutove na letu ili u krajevima košnica, znak da je unos nektra u košnicu smanjen a pčele se spremaju za nastupajuću zimu.– Pčele se masovno vraćaju u košnicu a ne izlaze iz nje, siguran znak da će uskoro kiša.– Pčele lete u velikom broju ispred i u blizini košnice (igraju se), znak da se mlade pčele orjentišu i to se obično dešava pred promenu vremena.– Ispred košnice veća gomila mrtvih pčela, znak da je došlo do trovanja istih.– Ako pčele donose manje količine polenovog praha(boje slonove kosti), to je znak da posećuju bagrem (bagrem luči nektar).– Ako pčele vuku zaperke, to je znak da su rastojanja između pojedinih delova košnice veća nego što treba.– Kada pčele povezuju (zapunjavaju) propolisom pojedine delove u košnici, to je znak da su rastojanja između tih delova košnice manja nego što treba.– Kada se kod nekog društva pčele zadržavaju na letu a pčele iz drugih društava užurbano rade, to je znak da nemaju dovoljno prostora za sladištenje nektra.– Ako je na letu nesvakadašnja situacija pčele se jure, uklupčavaju i prilikom dodira pod prstima osećamo lepljivu masu, siguran znak da je nastupila grabež. Zapažanja u proleće osmatranjem leta ujutru oko 9-10 sati ,1).Ako ima rose na poletaljci znači da društvo ima dobar razvoj2). Ako su izbačeni kristali šećera znači da pčele čiste ćelije od kristalisanog meda, sirupa ili pogače.3)Ako ima izbačenih delića polena, znaci da pčele čiste ćelije od pokvarenog polena .4)Ako na poletaljci ima izbačene mrvljene pčele crne i bele kuglice, znači da je rovčica u košnici.5)Ako na poletaljci ima izbačene krupnije mrvice voska i tamne kuglice , znači da je miš u košnici.6)Ako ima izbačenog trutovskog legla , znači da nema hrane .7)Ako ima izbačenih žutih ili tamnožutih larvi, to je znak bolesti .8)Ako ima izbačenih larvi, lutki i poklopaca legla, to je posledica noćnog mraza .9)Ako na letu vidimo mlade pčele deformisanih krila, znači da je društvo napadnuto varoom . Drage kolege početnici, ja bih sa ovim završio Neka vam je srećno početno pčelarenje! Košnica je alat – vi ste pčelar i ispecite zanat! Hvala Slobo za ovaj tekst! Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa

Pcele mogu da broje!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Pčele znaju da broje! Ne kaže se džabe „pametan kao pčela“ Pčele znaju da broje! Godine 2018, Howard je bio prvi naučnik koji je pokazao da pcele shvataju apstraktni matematički koncept nule.Nadovezujući se na istrazivanja od ranije da pčele mogu da razumeju koncept nule,australiski i francuski naucnici su pokušali da otkriju da li pčele mogu da izvode aritmetičke operacije kao što su sabiranje i oduzimanje.Rešavanje matematičkih problema zahteva sofisticirani nivo spoznaje, uključujući kompleksno mentalno upravljanje brojevima, dugoročnim pravilima i kratkoročnim radnim pamćenjem.Otkriće da čak i minijaturni mozak pčele može da shvati osnovne matematičke operacije ima implikacije za budući razvoj veštačke inteligencije, posebno u poboljšanju brzog učenja. Zahvaljujuci naucnicima sa Univerziteta RMIT u Melburnu(Australija)dokazalo da se pčele mogu naučiti da prepoznaju boje kao simboličke prikaze za zbrajanje i oduzimanje, te da mogu koristiti ove informacije za rješavanje aritmetičkih problema.“Morate biti u stanju da držite pravila oko dodavanja i oduzimanja u vašoj dugoročnoj memoriji, dok mentalno manipulišete skupom datih brojeva u vašoj kratkoročnoj memoriji“, rekao je profesor Dyer sa gorepomenutog univerziteta“Pored toga, naše pčele su koristile i svoja kratkotrajna sećanja za rešavanje aritmetičkih problema, jer su naučile prepoznati plus ili minus kao apstraktne koncepte. Ekipa naucnika je obučila 14 pčela da obavi jednostavne aritmetičke operacije. Pcele su suocene sa matematičkim problemom i dva moguća rešenja od kojih je samo jedno ispravno.. Pčele su uspele da izaberu tačan odgovor u 70%, što je fascinantno! Detaljnije o eksperimentu saznajte pritiskom na link izvora http://advances.sciencemag.org/content/5/2/eaav0961 Pogledajte video👇 Pogledajte video o pcelama i konceptu nule👇 Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/Ili posaljite poruku preko ovog sajta(dugme kontakt)medpcelarskimagazin.mvbyte.comili direktno na mail:medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! Medpcelarskimagazin/Honey Beekeeping magazine DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Biologija pčela

Share this: