Varoa Destructor Архиве - Страница 2 од 3

Z.Horvat Upotreba oksalne kiseline tokom leta!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Zlatko horvat Upotreba oksalne tokom leta Oksalna kao pomoćno sredstvo Upotreba oksalne tokom leta OKSALNA KISELINA i njezina upotreba nakapavanjem, u toku ljeta protiv varoe. Oksalna kiselina je vrlo močno sredstvo u borbi protiv pčelinjeg nametnika varoe. Djelotvorna je i efikasna, jeftina i lako dostupna.Metodom nakapavanja, koristi se zimi, kada nema legla i kada se varoa ne može sakriti u pčelinjem leglu, nego je sva varoa vani na pčeli. Pise Zlatko HorvatOnda je efikasnost tretmana 90% i više i u novu sezonu startamo sa vrlo malim brojem preživjelih varoa. Međutim postoje mnoge zablude i kriva shvaćanja, vezano za upotrebu oksalne kiseline, metodom nakapavanja. Jedna od zabluda je upravo gore navedeno, kako se oksalna kiselina smije koristiti samo jednom godišnje.Jednom i to samo u zimi Da je to netočno, govori već sama činjenica da postoji bezbroj preparata na bazi oksalne kiseline, gdje se nakapava-(poljeva po pčelama) više puta u toku sezone, a oksalna je glavna djelatna tvar. Najvažnije je znati da se oksalna kiselina, metodom nakapavanja, može koristiti na JEDNU GENERACIJU PČELE. Znači ne jednom godišnje, nego na JEDNU GENERACIJU PČELA!!!!!!!!!!!!! Ako znamo da ljetna pčela živi oko 45 dana, (jedan i pol mjesec) a zimska pčela od 6-7 mjeseci ( od 15.8. – 1.4.), sve bi trebalo biti jasnije.Teoretski, tretmane oksalnom sa nakapavanjem, bi mogli raditi (ali ovo je samo teoretski),1.4., 15.5., 1.7., 15.8., 1.12.To je onda, jedna generacija pčele – jedno nakapavanje.Dotaknimo se prakse i evo kako ja radim nakapavanje sa oksalnom.Zimski tretman mi je obavezan, između 1.12. i 15.12., legla više nema, kada je pogodan dan, temperatura oko 5 st. C, koji stupanj manje-više, nebitno.Ljetno nakapavanje, jednom isto obavezno. Nakapava se uobičajeno, 5 ml po ulici pčele u plodištu. Ako je plodište na 2 nastavka, poljevaju se ulice gdje je leglo. Najčešće je to 5 centralnih ulica u prvom i 5 centralnih ulica u drugom nastavku. Po ljeti, znači u toku sezone, pravim prekid legla. Dva su trenutka kada imam prekid legla. Kod izrojenih i nakon vrcanja bagrema, vađenje zatvorenog legla i formiranje nukleusa. 1.Kada izleti roj, pospremim ga u košnicu, nakon 7-8 dana polijem 1x i varoa je počiščena u procentu koji omogucava da se roj ubrzano razvija neopterecen ovim parazitom!Stara košnica koja se izrojila, pričekam 15-tak dana, pa i nju polijem-nakapam 1x.I tu je onda varoa počiščena toliko da ne razmisljamo o njenoj velikoj ekspanziji u jesen! 2.Nakon bagrema, vrcam med i vadim sve zatvoreno leglo i formiram nukleuse. Staru, polijem 1x.Za nukleuse, pričekam da izađe zatvoreno leglo, a prije nego se leglo nove-mlade matice zatvori, polijem 1x.I u ovim slučajevima, varoa je počiščena u procentu koji nam do jeseni daje zdravo,vitalno i agilno drustvo koje je manje podlezno drugim pcelinjim bolestima! Do kraja vrcanja suncokreta, kraj 7. mj. ili početak 8.mj., ja sam miran sa varoom,varoa je zauzdana. Ostaje još pitanje izrade oksalne kiseline za ljetni tretman. Zimi je lako, sirup 600 gr šećera – 0.6 l vode, 35 gr oksalne. Nakapa se jednom, što je višak, baci se. Pošto se u sezoni, po ljetu, ne možemo raditi samo jednom… jer neke nakapamo prvi dan, neke 8-mi, neke 15-ti.., u toku sezone se izrada sredstva/pripravak, radi malo drugačije.Za 1 litru sredstva ide:– šećer 600 gr– voda destilirana 0.6 l– 20 ml alkohola 70% ili 15 ml 96%– 35 gr oksalne dihidrat.Zbog dodanog alkohola, pripravak se neće pokvariti i možemo ga koristiti i čuvati jedan mjesec, efikasnost je nepromjenjena. Ja bih još preporučio, na 1 litar ovog pripravka, dodati 20 kapi eteričnog ulja LIMUNSKE TRAVE. Limunska trava, et. ulje, se koristi kod privlačenja odbjeglih rojeva i pčele je jako vole i umiruje ih miris limunske trave. Evo ovo je jedan dodatni način, kako da varou držimo pod kontrolom i ovo je samo jedno pomoćno sredstvo, ljetni tretman nakapavanjem oksalnom.Ni u kom slučaju, ne može se ostati samo na ovome i protiv varoe se mora djelovati, nekim drugim sredstvom, u 7 i 8 mjesecu. Medno Napomena urednika sajta- mnogi ce komentarisati ovaj tekst i pitati a sta je sa maticom??!!A ja pitam ,a zar ako matica je stara 3godine,zar ona nije vec imala 3 tretmana sa okslanom u prethodne tri godine??!!? Zlatko horvat Autor teksta Hobi-pčelar i uzgajivač ljekovitog bilja(Osijek/Hrvatska).Pčelarim stacionarno sa 50-tak košnica i selim na paše, u bližoj okolici Osijeka. Na 10-20% košnica uvijek eksperimentiram i pokušavam dokazati da nešto valja-ne valja,vezano za pčelarsku tehnologiju, djelovanje protiv varoe, nozemoze itd. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Hamid Zlatić-Rojenje i borba protiv Varoe!

Varoa ima srce!Novi momenat!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Varoa ima srce! Novi momenat u poznavanju Varoe! Varoa ima srce! Srce Varroa destructor otkrili su Alexandros Papachristoforou i Evgenia Koutouvela u projektu koji delomično finansira Vita Bee Health. Srce je sićušno – veličine samo 165 μm za 60 μm – i ima prosečno trajanje nešto više od 7,39 sekundi pri prosečnoj frekvenciji od 0,13 Hz. Iznenađujuće, do sada se u literaturi nije spominjalo je li varroa imala srce ili ne! Zbog svoje veličine, fiziološko proučavanje varoe bilo je teško. (Krpelji, koji su nešto veći, lakše se proučavaju.) Srce je konačno pronađeno vrlo blizu mozga i sasvim je slično kao kod krpelja. No, za razliku od drugih grinja, varroa ima dvije ventrikule (komore) i šest umjesto četiri ostija (otvora).Očekuje se da će otkriće srca pomoći u razvoju novog biološkog testa za mjerenje učinka kontrolnih tretmana varoe. Preuzeto Izvor Varroa does have a heart Vita bee health Autor teksta Vita bee health-Preuzet tekst! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Varroa destructor se hrani prvenstveno masnim tkivom ,a ne hemolimfom

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Varoa se prvenstveno hrani masnim tkivom! Varoa se prvenstveno hrani masnim tkivom! Preveo i obradio D.Radanovic Varroa destructor prouzrokuje ogromne štete pčelama i pčelarstvu uopste kroz samo jedan proces: hranjenje. Već pet decenija, verovali smo da ove grinje konzumiraju hemolimfu kao što krpelji troše (sisaju) krv i da Varroa nanosi štetu prvenstveno vektorskim virusima. Novi istrazivanje pokazuje da ona direktno uzrokuje štetu. Varoa preferira i konzumira masno tkivo pre nego krv. Ovi nalazi objašnjavaju neuspeh nekih prethodnih pokušaja da se razvije efikasna strategija lečenja i kontrole Varoe . Ovo novo saznanje otvara mogucnosti razvoja novih strategija u borbi protiv Varoe.Takodje u istrazivanju je dokazano da su ovi paraziti koji su hranjeni masnim tkivom ziveli duže i proizvodili su više jaja od onih koji su hranjeni hemolimfom, što ukazuje na to da je masno tkivo sastavni deo njihove ishrane. Znaci, ovi nalazi snažno ukazuju na to da Varoa eksploatiše masno tkivo kao svoj primarni izvor ishrane!!! Kada se hrane nezrelim pčelama, Varoe će jesti bilo gde. Ali kod odraslih pčela, našli smo vrlo jaku sklonost ka donjoj strani stomaka pčela“. „Više od 90 procenata grinja koje smo našli kod odraslih pcela hranili su se tamo. Masno tkivo se širi po telima nezrelih pčela i kako pčele sazrijevaju, tkivo migrira na donju stranu stomaka.Naucnici su dugo sumnjali da se ovaj pcelinji parazit hrani samo preko krvi.Zasto? Prvo, hemolimfa insekata je veoma niska u nutrijentima (hranjivim vrednostima, Da bi rasla i razmnožavala se velikom brzinom, varroa bi trebala konzumirati mnogo više hemolimfe nego što bi mogla dobiti od jedne pčele. Drugo, izmet varoe je veoma suv- suprotno onome što bi se moglo očekivati od ishrane sa potpuno tečnom krvlju. I na kraju, trebalo bi da su usta varoe prilagođena za varenje mekih tkiva enzimima i konzumiranjem nastale kaše. Nasuprot tome, varoe koje se hrane krvlju imaju vrlo različite usne delove, posebno prilagođene za probijanje membrana i tecnosti za sisanje. Opsirnije o ovome (eksperiment i analiza) mozete procitati ako pritisnete donje linkove izvora! Izvori Samuel D. Ramsey, Ronald Ochoa, Gary Bauchan, Connor Gulbronson, Joseph D. Mowery, Allen Cohen, David Lim, Judith Joklik, Joseph M. Cicero, James D. Ellis, David Hawthorne, and Dennis vanEngelsdorpPNAS January 29, 2019 116 (5) 1792-1801; published ahead of print January 29, 2019 https://doi.org/10.1073/pnas.1818371116 https://phys.org/news/2019-01-honey-bee-parasites-fatty-blood.htmlLicenca Creative Commons Attribution License 4.0 (CC BY). Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/Ili posaljite poruku preko sajta(stranica kontakt)ili direktno na mail:medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️ 🐝 DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Spancic Moderan nacin u borbi sa Varroa destructor

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dražen Špančić Moderan način u borbi sa Varroa destructor Novi pristup u borbi protiv ovog parazita! Moderan način u borbi sa Varroa destructor Desetinama godina unazad, složiti ćemo se svi, kako je nametnik varoa najveća muka svakog pčelara današnjice, bilo da se radi o pčelarima hobistima, profesionalnim pčelarima ili teška patnja samih pčela koje žive u svojim prirodnim staništima. Kud god krenuli u pčelarstvu, varoa nas koči svojim izravno štetnim djelovanjem na pčelinje zajednice. Tekst i fotografije:D.Spancic Dakle, varooza je nametnička bolest odraslih pčela i pčelinjeg legla uzrokovana grinjom Varroa destructor. Oplođene ženke parazitiraju na pčelama i hrane se hemolimfom, dok jaja polažu u radiličke i trutovske stanice poklopljenog pčelinjeg legla. Bolest dugo traje, a kada se razvije veliki broj parazita, zajednica brzo slabi i na kraju propada u potpunosti.Pored toga što same varoe pčelama ugrožavaju život, problem je jer prenosi i više od dvadeset virusa, koji u ovom slučaju djeluju kobno po pčelinje zajednice. Poznato je kako je glavnina virusa oduvijek prisutna među pčelama, ali nisu bili tolika opasnost po pčele dok varoa svojim djelovanjem nije srušia imunitet pčelama. Nekada smo mogli u jesen tretiranjem srušiti na tisuće varoa i zajednica bi uredno prezimila. Danas tretmanom srušimo petsto varoa i zajednica preko zime propadne uz prisustvo virusa. Pošto su pčele bile ugrožene od strane varoe, čovjek je pronašao kemijska sredstva kojima je tretirao pčelinje zajednice kako bi se oslobodio nametnika. Čovjek je odnio pobjedu nad varom na ovaj način, ali dugoročno gledano čovjek je samo pčelama produbio muke, varoe se nije riješio, već je istu pretvorio u još opasnijeg protivnika! Usudio bih se reći kako je amitraz selektirao varou. Godinama su pčelari dimili svoje zajednice spomenutim kemijeskim preparatom u razmacima od 4-5 dana. Kako se varoa razmnožavala upravo u tih 3-5 dana, amitrazom smo je rušili, ali rušili smo kako da ih nazovem „normalne varoe“, dok varoe koje su se razmnožavale nešto brže nismo hvatali istim tretmanom. Što smo zapravo uradili? Omogućili smo ekstremnim varoama, koje se brzo razmnožavaju, priliku da prežive i produže vrstu. Danas imamo novi problem; varoa se izleže i već nakon dan ili dva ponovo uđe u leglo i sakrije se. Da, smatram kako smo selektirali varou i dobili još težeg neprijatelja koji se danas brže razvija nego je to bio slučaj prije deset i više godina. Amitraz je možda i bio dobar preparat, ali smatram kako ga se nije smjelo koristiti dok je u košnici bilo pčelinjeg legla. Jedan dim amitraza možda i ne bi bio toliko štetan po pčelarstvo da ga se koristilo nakon što je leglo u zajednicama u jesen prestalo, jer bi sve varoe bile vidljive i ranjive na pčelama, a amitraz ubojit po nametnika, bez da je ostavljao prevelike nakupine rizidua u vosku ili tragova u medu .Kada sam već spomenuo rizidue, onda moram spomenuti i druge kemijske preparate koji su u košnicama stajali nerijetko i više od četrdeset dana. Djelovali su kontaktno na nametnike i bili ubojiti, ali posljedice su trajne i štetne po pčele. Naime, većina takvih preparata trajno ostaju u vosku i nije ih moguće nikako izbaciti, čak niti pretapanjem saća. Ako uzmemo za primjer kako smo prije deset godina prvi put upotrijebili jedan takav kemijski preparat, a zatim iste te godine pretopili to saće i u proljeće iduće godine vratili ga u svoje košnice u obliku satnih osnova, tada postajemo svjesni kako ponovljeni tretman uduplava količinu otrova u zajednicama. Uzmemo li za primjer da smo takav postupak ponavljali deset godina za redom tada će vam biti jasno gdje vam pčele danas borave, kakav med vrcate i što nudite svojim kupcima na tržištu. Da li je to naš zdrav med? Čisto sumnjam!Danas i ptičice na granama znaju kako nam je vosak upitne kvalitete, kako kemikalije doslovno isijavaju iz saća, rušeći pčelama imunitet, koje uz varou i viruse teško da imaju budućnost! IDEJE SMO PRETVORILI U DJELA Danas imamo sve više pčelara koji su prepoznali kako razno-razni preparati za suzbijanje varoe zapravo nisu prijatelji pčela. Jedan od njih svakako je i umirovljeni profesor Nikola Kezić koji mi je pustio bubu u uho kako rješenja ipak postoje i kako se varoe možemo osloboditi i bez navedenih preparata.Najveći problem predstavljalo je pčelinje leglo za vrijeme aktivne sezone lipnja i srpnja (juna i jula), kada je varoa zapravo najveći neprijatelj pčela. Smanjivanjem trutovskog legla varoe se počinju razmnožavati u radiličkim stanicama, ugrožavajući izravno zimske pčele kojima tada prenosi viruse i otežava zimovanje pčela. Kako bi izbjegli štetne posljedice varoe na zimske pčele, zamislili smo tri načina i podjelili se kao timovi pčelara gdje je svaki tim odrađivao svoju tehnologiju. Zadane tehnologije nazvali smo:1. Izolacija matice2. Vađenje poklopljenog legla3. Upotreba blokatora Izolacija matice Iako nisam sudjelovao u timu pčelara koji su radili izolaciju matice, ipak mogu napisati kako mi je poznat postupak rada, kao i pozitivni učinci istog. Zapravo, postupak je posve jednostavan, pronaći maticu u košnici i zatvoriti je u kavez (mini izolator) na dvadeset i sedam dana. Kavez je veličine 60mm dužine, 40mm visine i 36mm širine, koji je bočno obložen tankom plastičnom matičnom rešetkom, kako bi pčele imale kontakt sa maticom. Izolator je ugrađen u plodišni okvir, gdje se prije izrezalo saće i pripremila potrebna praznina kako bi se izolator mogao postaviti. Iako djeluje surovo zatvoriti maticu u jedan tako mali kavez na punih dvadeset i sedam dana, nus posljedice nisu poznate. Talijani su navodno radili na sličan način i pisali kako su pčele za vrijeme boravka matice u izolatoru izvlačile prisilne matičnjake, ali naši pčelari nisu naišli na takve probleme. Možda je greška Talijana bila u tome što su maticu blokirali za vrijeme bespašnog perioda, dok su naši pčelari ovaj postupak izveli na početku kestenove paše. Pretpostavljam kako su pčele bile okupirane unosom i nisu se zamarale blokadom matice. Kako je leglo u paši kestena polako izlazilo, tako je sve više pčela bilo besposleno, orijentirajući se na bogate unose i nisu odgajale leglo. Ovim načinom dobiveni su veći prinosi, dok je

S.Stojanovic Novembar na pcelinjaku

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Stojanović Pčelinjak u novembru Radovi na pčelinjaku tokom novembra meseca. Pise Sasa Stojanovic(Petrovaradin)Ušli smo u vreme kada se polako ali sigurno približavamo zimskom periodu u kome pčele svoju aktivnost svode na minimum. Sledi nam period mirovanja pčela. Šta zapravo pčelar u ovom periodu treba nastojati da radi? Pčelar pčelama treba obezbediti potpun mir kako bi pčelinje društvo potrošilo što manje spremljene zimnice. Svi veći pčelarski radovi sem tretiranja oksalnom kiselinom su završeni pa ih s toga ne treba nepotrebno uznemiravati. Pogotovo nije poželjno pomerati ramove jer su isti kao i sve šupljine i spojevi košnice propolisani od strane pčela u cilju smanjenja nepotrebne promaje i u svemu bezbrižnog i zdravog zimovanja. Svako uznemiravanje pčela iziskuje nepotrebnu i povećanu potrošnju hrane od strane istih. Neplanirano uzimanje hrane prouzrukuje nepotrebno gomilanje hrane u crevnom trakt Ova pojava, u vreme kada nema pročisnog leta, je nepoželjna i može prouzrokovati vršenje nužde u košnici od strane pčela, što za ishod ima povećanje svih uslova za nastanak brojnih zaraznih bolesti. Ukoliko prilikom tretiranja oksalnom kiselinom utvrdite da je zajednica pošla sa klubetom u stranu vratite je vadjenjem krajnih ramova u sredinu. U ovom periodu pčele se angažuju na stvaranju što kompaktnijeg klubeta koje će biti u stalnom dodiru sa hranom i koje će biti u mogućnosti da obezbedi neophodno potreban nivo toplote. Zahlađenjem se pojačava rad pčela na održavanju toplote pa s toga pčele troše više hrane U ovom periodu valja pripremiti utopljavajući materijal ali ga obzirom na trenutne vremenske uslove još uvek nije potrebno postavljati. Sve dok su pčele u zimskom klubetu košnice se ne smeju klackati niti pomerati (sem u nuždi kontrolisano od strane pčelara) i treba ih čuvati od najmanjeg potresa. Neophodno je učvrstiti košnice na postoljima. Krovove treba učvrstiti da ih vetar ne podigne. Treba ih obezbediti od krupne stoke,divljih životinja kao i ptica poput detlića ili žune. Potresi mogu izazvati pad pčela na podnjaču čime bi kao posledica sledilo uginuće spalih pčela. Još uvek je neobično toplo, pa će pčele uvek kad god bude lep i sunčan dan i temp preko 13 C, izlaziti i iskoristiti isti za pročisni let. Dešava se da pčele nakon povratka padnu na vlažnu i hladnu zemlju, pa više ne mogu uzleteti. Da tom prilikom ne bi uginule treba im pomoći na taj naćin što će se ispred košnica postavljati suva prostirka u vidu najlona pod kosinom da bi bio suv i ocedan, pruća, suvog sena, slame i dr. materijala.Sada kada je leglo gotovo nestalo prosečna potrošnja hrane u društvu u novembru iznosi do jednog kilograma u zavisnosti od jačine pčelinje zajednice. Svaki kilogram potrošene hrane oslobađa energiju od strane pčelinje zajednice pa se toga u tom slučaju stvara oko pola litre vode na svaki potrošen kilogram hrane. Zbog ove činjenice a i drugih razloga još uvek nije vreme da se postavi utopljavajući materijal jer bi isti postao pre vremena vlažan i bilo bi ga potrebno ranije zameniti. Drugo, ako bi za utopljavajući materijal koristili folije morate znati da će pčela biti primorana uzimati sav višak vode koji se stvori. Uzimanje vode povlaći sa sobom i povećano konzumiranje hrane što automatski dovodi do povećanja fizičkog rada pčelinje zajednice radi održavanja mikroklime. Obzirom na pomenutu činjenicu pčele će imati pojačanu potrebu za izlazak na pročisni let u vreme kad joj u svemu to nije potrebno.U slučaju kada je vlažnost u košnici povišena pčele su dodatno uznemirene. Posledice uznemirenosti pčela su velike. Kao što znamo, a ipak da napomenemo, veća fizička aktivnost pčela utiće i u ovom slučaju na skraćeni životni vek pčela. Izmedju ostalog velika vlaga u košnici utiče i na pojavu plesni koja oštećuje polen i saće. Normalnoj vlažnosti u košnici pomaže i doprinosi okruglo leto na prednjem delu nastavka koje je najčešće, zbog standardnih dimenzija regulatora leta prečnika 2,5 cm. Period mirovanja za pčele ne znači da i pčelar treba odmarati. Sada je vreme za čišćenje i dezinfekciju alata, pribora, čišćenje nastavaka i ramova, topljenje saća, kao i posećivanje pčelarskih manifestacija. Ovo je period kada se svode računice i vrši planiranje za narednu sezonu. Čitanje najnovije pčelarske literature u opuštenoj varijanti uz topao čaj i pucketanje vatre je nezamenljiva i svakodnevna potreba svakog pčelara, koji drži do svog ličnog usavršavanja Fotografije sa pcelinjaka S.Stojanovica Kontakt pcelarsasa@gmail. comTel 062 568 541 Zahvaljujemo se Sasi za ovaj tekst! . Saša Stojanović Autor teksta Pčelarstvo je porodična tradicija porodice Stojanović. Prvi kontakt sa pčelama ostvario je vrlo rano još kao desetogodišnji dečak kada je svom dedi često pomagao na pčelinjaku. Od njega spoznaje pojedine tajne i sav taj čudesan i tajni svet pčelarstva. Zbog osnovnih i doktorskih studija a zatim i prirodom posla kojim se bavi nije se bavio aktivno pčelarstvom sve do 1995 godine. Saša je kako kaže pre svega hobi pčelar i pčelarstvo mu je dodatni izvor dohodka. Seleći je pčelar i stiže ma sve glavne paše. Pčelinjak drži na 3 lokacije. Na svom pčelinjaku kako sam kaže nije imao više od stotinu pčelinjih zajednica jer mu do sada veći broj ne dozvoljava stalni radni odnos. Većinom poseduje LR košnice, FR košnice a u poslednje vreme oformio je i nekoliko DB košnica. Oženjen je i otac je dvoje dece. Sa suprugom Minjom sve poslove obavlja na vreme i trudi se da na pčelinjaku bude sve u savršenom redu. Kad dobro zamedi u pomoć pristižu i deca. Planira da svoj pčelinjak proširi i ubedjen je da će FR košnica zauzimati sve više prostora na pčelinjacima širom regiona. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe

Delotvornost i toksičnost akaricida na ( Apis mellifera ) i ( Varroa destruktor )

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe Delotvornost različitih akaricida kako bi se Varroa drzala pod kontrolom je ispitana u ovom eksperimentu.Eksperiment je izvrsen u dve različite postavke,u laboratorijskim kavezima sa pcelama i u kolonijama pčelinjih drustava u kosnicama na terenu.Nivoi zaraze sa Varoama,pre, tokom i posle tretmana akaricidima utvrđeni su na dva načina: (1) primenom šećera (mi to obicno radimo u tegli) i (2) brojajuci mrtve grinje na podnjacama.Primenjeni akaricidi bili su kumafos, tau-fluvalinat, amitraz, timol i prirodni biljni spojevi (kiseline), koji su bili aktivni sastojci. Učinci akaricida u kolonijama procenjeni su zajedno s konačnim aplikacijama sa kumafos. Svi testirani akaricidi značajno su povećali ukupnu smrtnost Varroa u laboratorijskom eksperimentu. Njihova najveća delotvornost zabležena je nakon 6 sati od primene osim kumafosa i timola, što je pokazivalo dužu i dosledniju aktivnost. U pčelinjim kolonijama zabelezena je veća smrtnost Varroa u svim tretmanima, u poredjenju s prirodnoim Varroa mortalitetom.Toksičnost akaricida na Varou bila je konzistentna i kod pčela u kavezima i kod pcela u kosnicama na terenu iako su dva od tih akaricida, kumafos u najvišim dozama i kiseline, bili relativno otrovnija i pogubniji za same pcele! Napomena urednika: Posto se trudim da budem nezavistan i zadrzim svoj pcelarsko/novinarski integritet a znam da ce ove tabele izazvati mnoge komentare,nisam hteo cak ni da ih prevedem na nas jezik vec ih mozete pogledati u originalu sa izvorom teksta pa zakljucke izvedite sami(ni tekst koji objasnjava rezultate nisam preveo jer tabele same govore a minimalno poznavanje Engleskog jezika je dovoljno da razumete o cemu se radi).Komentari na sajtu ne postoje a na Facebook-u ce toga dosta biti u komentarima i po obicaju bice i gluposti ali bice i dobrih komentara).Jedna slika govori vise od hiljadu reci a ako treba da u dodatku teksta objasnjavam kako se kontrolise broj varoa sa secerom ili sta znaci“apliciranje“ e onda nek sve.. Urednik sajta Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe Slika 1. Eksperiment primene komercijalnih akaricida u laboratorijskom kavezu. Kontrolni kavez nije dobio akaricidno lečenje. Pčele ukavezima bile su opremljene šećerom, vodom i polenom.Za svako lečenje provedeno je pet replikacija, za ukupno 40 kaveza. Slika 2. Eksperimentalni projekt na terenu sa pravim kosnicama koji prikazuje testirane akaricidne proizvode, količinu proizvoda koji se upotrebljavao u svakoj kosnici i vremensku traku s pojedinostima o proizvodima i njihovim datumima primene Slika 3. Smrtnost Varoa zabeležena u svakoj grupi kaveza u intervalima od 6, 24 i 48 h. Pcele su izložene CheckMite ® 1 dozi CheckMite ® ½ doze Apistan ® , Apivar ® , Apiguard ® , HopGuard ® 1. doze HopGuard ® ½ doze, ili se nisu tretirale (kontrolno drustvo). Pojam „preostali“ označava procenat Varoa koji je preživio nakon 48 sati od tretiranja. Slika 4. Ukupna smrtnost Varoa i njihovih domaćina pčela nakon 48 sati izlaganja dozi 1 CheckMite ® , ½ doza CheckMite ® , Apistan ® , Apivar ® , Apiguard ® , 1 dozi HopGuard ® , ½ doze HopGuard ® , i bez akaricida (kontrolna kosnica). Ista slova ukazuju na značajne razlike između tretmana i kontrole pri α = 0,05. Jedine značajne razlike otkrivene su na p <0,001 (***). Barovi označavaju prosečan mortalitet pčela i grinja (%) ± 1 standardna pogreška (SE). Slika 5 Konačna smrtnost Varoa izvedena iz metode sa šećerom,uporedjena sa stvarnom Varroa infestacijom izračunatom brojanjem na podnjaci. „Stvarna infekcija varroa“ izračunata je na temelju ukupnog broja Varoa grinja, brojeći iz svake kolonije na kraju eksperimenta, nakonuklanjanja traka CheckMite ® . Označavaju da procenat smrtnosti Varroa predstavlja izračunatu relativnu učinkovitost akaricida primijenjenih na prave kosnice na terenu. Slika 6 Komparativna relativna efikasnost Apiguard ® , Apistan ®, Apivar ® i HopGuard ®primjenjenih kod pčela u kavezu i zajednica na terenu između 19. Jula i 18. Avgusta. Sve Varoe iz kaveznih pčela računaju se nakon 48 sati izlaganja i nakon finalne aplikacije CheckMite ® u kolonijama. Trake označavaju prosečnu ± 1 standardnu pogrešku (SE). Vrednost ANOVA je p <0,01 **. Izvor(pritisni link)http://www.mdpi.com/2075-4450/9/2/55/htm Naziv originalnog teksta:Toxicity of Selected Acaricides to Honey Bees (Apis mellifera) and Varroa (Varroa destructor Anderson and Trueman) and Their Use in Controlling Varroa within Honey Bee Colonies Center for Costal Horticulture Research, Mississippi State University, Poplarville, MS 39470, USA Agricultural Institute of Slovenia, 1000 Ljubljana, Slovenia and Faculty of Agriculture and Life Sciences, University of Maribor, 2000 Maribor, Slovenia Department of Biological Sciences, The University of Southern Mississippi, Hattiesburg, MS 39406, USA USDA ARS, Thad Cochran Southern Horticultural Research Laboratory, Poplarville, MS 39470, USA 2018 by the authors. Licensee MDPI, Basel, Switzerland. This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution (CC BY) license (http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/). DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Stevanovic“Moj nacin rada sa mravljom kiselinom“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Stevo Stevanović Moj način rada sa mravljom kiselinom! Ovaj tekst sam napisao zbog onih koji ne koriste ili nisu u mogućnosti da koriste neko drugo sredstvo. Uglavnom koristim mr. kiselinu koju proizvodi „Zorka“ Šabac u staklenoj litarskoj ambalaži zelene boje na kojoj piše da je prehrambena. To je koncentrovana 85%-na kiselina koju ja razblažim na 60%-nu tako što u plastičnu bocu od 1,5 litara sipam 294 ml destilovane vode a zatim u istu sipam litar mravlje kiseline. Od zaštitne opreme imam gumene rukavice ( za pranje posuđa ) i naočare za čitanje ( poželjno bi bilo neke bolje zaštitne naočari ), a pored imam dovoljno obične vode za slučaj da se nehotično popršćem kiselinom. Piše S.Stevanović-NASLOVNA FOTOGRAFIJA S.STEVANOVIĆ Kao nosače za kiselinu koristim „Boni“ (za citaoce iz inostranstva napomena-to su zenski higijenski ulosci za menstruaciju) uloške koje stavim popreko preko satonoša na sredini nastavka. Kiselinu iz flaše naspem u neki plići sud da bih lakše mogao da uzimam špricom. Pošto su kod mene uglavnom LR ja po društvu dajem 25 ml kiseline na taj način što na krajeve uloška ubrizgam po 5 ml a ostatak u sredinu uloška, pazeći da ne probijem donji sloj uloška. Ovo ponavljam 5 puta sa razmakom od 4 do 7 dana ( ovaj interval zavisi od vremenskih uslova, od moje zauzetosti i slično ). U toku tretiranja, obavezno prihranjujem društva šećernim sirupom ( 1:1 )sa najmanje pola litra sirupa po društvu. Inace moj stacionarni pčelinjak nalazi se na 760 m n. v. Ja tretiranje počinjem u periodu od 1. do 15. avgusta (u zavisnosti od slobodnog vremena, a može biti i zbog kasnije paše, kao što je bilo 2011.). Uložak može da propusti kiselinu samo ako se desi da ga pčelar nepažnjom probuši iglom (meni se to dešavalo, srećom bez posledica po maticu), ili ako mu je interval veći od 7 dana, pa pčele stignu da progrizu uložak, pogotovo kad oslabi dejstvo mravlje kiseline. Uložak njima smeta pa nastoje da ga komadanjem izbace iz košnice. Ako se pčelar pridržava uputstva i redovno tretira sa poštovanjem razmaka između tretiranja, onda pčele ne stignu da izgrizu uložak, ali ga dobro oblepe propolisom.Za med i vosak se nemojte sekirati, kiselina brzo ispari kad se izvade ulošci iz košnica. Uložak se ne menja svakih 5 dana, on se stavi jednom i traje tokom cele terapije. Zato sam i rekao da se treba pridržavati intervala jer ako se prekorači vreme između dva tretiranja, kiselina ispari i pčele počnu da rasturaju uložak i onda je u njega nebezbedno sipati kiselinu. To se meni jednom desilo na nekoliko društava jer sam prekoračio interval (tretirao sam drugi put nakon 10 dana). Tada sam morao da stavljam nove uloške. Mravlja kiselina se može koristiti na temperaturama od 14 do 25C, bez bojazni da će pčele napustiti košnicu. Ja sam je jednom koristio na temperaturi od 39C, manji deo pčela izašao je na prednju stranu košnice, ali su se brzo smirile. Pretpostavljam da se iz uloška kiselina sporo isparava pa nema nagle reakcije, kao što je to slučaj kad se kiselina koristi u kartonu ili truleks krpi. Ja rastvor kiseline čuvam na sobnoj temperaturi (nikada nisam kiselinu čuvao u frižideru, mada sam čitao da je preporučljivo da se kiselina pre upotrebe drži u frižideru). Mravlja kiselina, upotrebljena na ovaj način ne smeta leglu, a u literaturi se spominje da ubija varou u samom leglu. Kiselina agresivno deluje na varou, razarajući joj helicere, tako da varoa opada sa pčela, ramova i saća.Negde sam pročitao na forumu SPOSa da neki tretiraju stavljajući mravlju kiselinu na podnjaču, ali moje je mišljenje da to ne može biti efikasno kao stavljanje na satonoše. Isparenja mravlje kiseline su teža od vazduha i padaju na dole, pa samim tim usput uništavaju varou. Za tretiranje preko satonoša sam već objasnio postupak na početku teksta. U vreme tretiranja mravljom kiselinom uvek imam foliju! Folija je tu iz tog razloga da mi ne rade vosak i spajaju okvire sa hranilicom.U tretiranju mravljom kiselinom,kada se stavi ulozak,onda svaki sledeći tretman obavljam kroz foliju. Tako manje uznemiravam pcele. Folija pojačava dejstvo kiseline. Prihrana secerom je potrebna zato što mravlja kiselina negativno utiče na hitinski omotac pčela. Da ostane neostecen hitinski omotac,pcelama pomaze prihrana šećerom.Preporučuje se za svaki tretman na bilo koji način. Tako su nas učili veterinari.Prihrana je dobra i za zalihe hrane.Uloske zadrzim u kosnici 30-tak dana od zadnjeg tretmana.U ponekom ulosku i posle tog vremena bude jos kiseline i zato se rukavice koriste i kad se ulosci skidaju sa ramova. Ako se odlučite za rad sa mravljom kiselinom samo treba da poštujete sve te procedure koje sam naveo u tekstu(rukavice i naocare).Pozdrav svima iz Uzica! Fotografije Sveto Stevanovic Stevo Stevanović Autor teksta Pcelar iz Uzica (Srbija),veliki poznavalac pcelarstva i fotografije.Negovom ljubaznoscu,na ovom sajtu su cesto fenomenalne fotografije pcela.Hvala Stevo! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

S.Omerovic Rezultati tretiranja timolom

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Semir Omerović Timol protiv varoe! Drage kolege, ovo je moj novi video u kojem govorim o rezultatima tretiranja košnica timovarom (timolom). Timovar je ekološki prihvatljivo, organsko sredstvo koje se koristi u borbi protiv varoe. Hvala Semire za premijerno obljavljivanje videa! Semir Omerović Autor teksta Pcelar iz Brijesnice Male, Bosna i Hercegovina. Pčelarstvom se bavi desetak godina.Vec je svima veoma poznat po svojim odlicnim video klipovima! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

M.Dragicevic Primena mravlje kiseline-Pogledajte video!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Milan Dragicević Primena mravlje kiseline-Pogledajte video! Mravlja kiselina Pogledajte odlican video koji ce vam umnogome olaksati rad sa mravljom kiselinom. Vazna napomena: Nikad ne sipati vodu u kiselinu,uvek kiselina u vodu!Obavezno koristiti zastitnu opremu(i naocare).Ukoliko kiselina dodje u kontakt sa kozom ili sluzokozom,obavezno to mesto isperite obilno sa vodom.Koristim 85% rastvor mravlje kiseline Kontakt adresa milandragicevic@gmail.com Youtube kanal-Milan Dragicevic Milan Dragicević Autor teksta Milan Dragičevićiz Brčkog. Otac troje djece. U pčelarstvu radim zajedno sa suprugom,imamo 70 košnica Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Amitraz(jos bitnih informacija o njemu)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Amitraz-nije na odmet i ovo znati! Jos informacija o Amitrazu Nije naodmet znati i ove podatke o ovoj samoj supstanci (bez rastvaraca).Tabela moze biti od koristi,ko radi sa amitrazom trebao bi i ove podatke da zna,nikad ne znate kad mogu zatrebati! il 1994 H-Metilbis (2,4, -sililiminometil) amin H, H ‘- (Metiliminodimetildin) bis-2,4-kilidin CAS br. 33089-61-1 C 1 9 H 2 3 N 3 RTECS br. ZF0480000 Molekulska masa: 293.4 EZ br. 612-086-00-2 VRSTE OPASNOSTI / IZLOŽENOSTI AKUTNE OPASNOSTI / SIMPTOMI UPOZORENJE PRVA POMOĆ / POŽARA PROTIV POŽARA Više zapaljiv. Tečne formulacije koje sadrže organske rastvarače mogu biti zapaljive. U vatri emituje iritativno ili toksično isparenje (ili gasove). NE OTVARATI POŽARA. prah, vodeni sprej, pena, ugljen-dioksid, OPASNOST EKSPLOZIJE IMPACT STRIKE HIGIJENE MERE! NE IZLAZITE EFEKTE NA TUGE I DECU! Udisanje (pogledajte gutanje). Ventilacija (ako nije u prahu). Svež vazduh, mir. Tražite medicinsku pažnju. Koža Može se apsorbovati kroz kožu! Nestabilna boja kože. (Vidi udisanje). Zaštitne rukavice. Zaštitna odeća. Skinite kontaminiranu odeću. Isperite, a zatim operite kožu sapunom i vodom. Tražite medicinsku pažnju. Oči Zaštitne naočare, Prvo isprati sa puno vode u toku nekoliko minuta (uklonite kontaktne leće, ako nije teško), a zatim ga odnesite lekaru. Gutanje Usporeno srce. Nizak krvni pritisak. Efekat sedacije. niska telesna temperatura. Nemojte jesti, piti ili pušiti tokom rada. Operite ruke pre jedenja. Isperite usta. Tražite medicinsku pažnju. Pogledajte Napomene. LIKVIDACIJA LEAKS PAKOVANJE I OZNAČAVANJE NE ispraznite u kanalizaciju. Zameniti prosutu supstancu u kontejnere; ako je moguće, prvo navlažite kako biste izbjegli prašinu. Pažljivo sakupljajte ostatak, a zatim ga uklonite na sigurno mjesto. (dodatna lična zaštita: filter respirator P2 za štetne čestice). EU klasifikacijaSimbol: XnR: 22S: (2-) 22UN klasifikacija PRVA POMOĆ SKLADIŠTENJE Prilikom gašenja, izbegavajte kontakt s prosipanim materijalom. IPCS Međunarodni program hemijske bezbednosti Pripremljen u kontekstu suradnje između Međunarodnog programa za hemijske sigurnosti (IPCS) i Komisije Evropskih zajednica (CEC) © IPCS CIK 1999 SEE. VAŽNE INFORMACIJE O TURNOVERU AMITRAZ ICSC: 0098 VAŽNI PODACI FIZIČKA STANJA, IZGLED:BREZŽIČNI KRISTALIHEMIJSKA OPASNOST:Supstanca se raspada prilikom sagorevanja, stvarajući otrovne isparenja, uključujući i okside azota. Granične vrijednosti zazaštitu od eksplozije:TLV (granična koncentracija praga, SAD) nije utvrđena Putevitvari može se apsorbira u organizam udisanjem, preko kože i usta.Udisanje rizikisparavanja na 20 ° C je beznačajna, međutim, može doći brzo koncentracija lebdećih čestica prskanje ili raspršivanje, posebno u obliku prahaizlaganja:Supstanca može imati efekte na centralni nervni sistem.EFEKTI DUGOROČNE ili višekratnog izlaganja:Supstanca može imati efekte na centralni nervni sistem i jetre. FIZIČKE KARAKTERISTIKE Tačka topljenja: 86 ° CRelativna gustina (voda = 1): 1.1Rastvorljivost u vodi: nerastvoranPritisak isparenja, Pa na 20 ° C: vrlo nizak EFEKTI NA ŽIVOTNU SREDINU Ova supstanca može biti opasna po životnu sredinu; posebnu pažnju treba posvetiti ribama. NAPOMENE Ako je prisutan u obliku sastava koji sadrži ugljovodonika pesticida, povraćanje uzrok nelzya.Dannyh efekat ove supstance na ljudsko zdravlje, stoga treba biti posebno ostorozhnost.Rastvoriteli koristiti u komercijalne formulacije može promijeniti fizičku i toksikoloških svoystva.Esli pesticida koristiti s organskim otapala. vidi i odgovarajuće ICSC rastvoritel.Acarac, Acadrex, Azodieno, Baam, Bumetran, Danicut, Ectodex, Edrizar, Istambul, Maitac, Mitac, Ovasyn, Taktic, Triatix, Triatox, Topline i Tudy su zaštitni znakovi Naim aniyami. DODATNE INFORMACIJE 15. * ACGIH (1991-1992) granične vrijednosti i biološka Indeksi izlaganja za 1987-1988, Cincinnati, Ohio, američki konferencija vladinih Industrial Hygienists, str. 20, 24, 27, 29, 34. 01. * Worthing, CR i Phil, D. (1987) pesticida Ručno: A World Compendium, 8. izdanje, Vijeće za zaštitu britanski Crop, UK 02. * U Agrohemijski Priručnik (1992. ), 3. izdanje, Ažuriranje 3, Royal Society of Chemistry, Nottingham, Engleska, Unwin Brothers Limited, Old Woking, Surrey. 03. * Lewis, RJ (1992) Sax opasna svojstva industrijskih materijala, 8. izd., Van Nostrand Reinhold Co., New York. 04. Hayes, WJ i Laws, ER (1991) Priručnik za toksikologiju pesticida, Academic Press, Inc., San Diego, Kalifornija. 05. Turnbull, GJ (1983) Human Toxicol. 2: 579-586. Istraživanja životinja o liječenju trovanja amitrazom (formamidin pesticidom) i ksilenom. 06. * Bonsall, JL i Turnbull, GJ (1983) Human Toxicol. 2: 587-592. Ekstrapolacija od podataka o sigurnosti do upravljanja trovanjem u odnosu na amitraz (formamidin pesticid) i ksilen. 07. * Hsu, WH i Schaffer, DD (1988) Am. J. Vet. Res. 49 (n ° 1): 130-131. Efekat topikalne primene amitraza na koncentraciju glukoze u plazmi i koncentracije insulina kod pasa. 08. Johnson, TL i Knowles, CO (1985) Gen. Pharmac. 16 (n ° 4): 321-325. Formamidinsko posredovana inhibicija agregacije krvnih pločica. 09. * FAO (JMPR) ostaci pesticida u hrani 1990, 1984, 1980. Evaluacije. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, Rim. 10. Gosselin, RE i dr. (1984) Klinička toksikologija komercijalnih proizvoda, 5. izd. Williams and Wilkins Co., Baltimore, London. 11. * Richardson, ML (1992) Rečnik supstanci i njihovih efekata, Royal Society of Chemistry, Engleskoj. 12. * Registar toksičnih efekata kemijskog Supstance – RTECS (TOXNET) – on line – 2. travnja 1993. 13. * Journal Officiel des communautys europyennes L258A, 16 Listopad 1993. 14. * Koeiman, NLR i Hsu, WH (1991) Arch. Int. Farmakodin. 310: 56-65. Interakcija između amitraza i alfa-2-adrenoreceptora inhibira epinefrin izazvane psećeg agregacije trombocita. 16. * Roberts, MC i Seawright, AA (1983) Konjski Veterinarski Journal 15 (n ° 3): 222-228. Eksperimentalne studije droge izazvane impakcije kolike u konja. 13. * Journal Officiel des communautys europyennes L258A, 16 Listopad 1993. 14. * Koeiman, NLR i Hsu, WH (1991) Arch. Int. Farmakodin. 310: 56-65. Interakcija između amitraza i alfa-2-adrenoreceptora inhibira epinefrin izazvane psećeg agregacije trombocita. 16. * Roberts, MC i Seawright, AA (1983) Konjski Veterinarski Journal 15 (n ° 3): 222-228. Eksperimentalne studije droge izazvane impakcije kolike u konja. 13. * Journal Officiel des communautys europyennes L258A, 16 Listopad 1993. 14. * Koeiman, NLR i Hsu, WH (1991) Arch. Int. Farmakodin. 310: 56-65. Interakcija između amitraza i alfa-2-adrenoreceptora inhibira epinefrin izazvane psećeg agregacije trombocita. 16. * Roberts, MC i Seawright, AA (1983) Konjski Veterinarski Journal 15 (n ° 3): 222-228. Eksperimentalne studije droge izazvane impakcije kolike u konja. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016