Jedan dan na pcelinjaku!

D.Radanovic Jedan dan na pcelinjaku! Stršljen

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Jedan dan na pčelinjaku! Stršljen O stršljenovima i nepromišljenosti Danas sam planirao da objavim tekst o trutovima i razlozima njihove sterilnosti ali zivot pise tekstove te danas citate tekst o jednom „prosecnom pcelarskom danu“. Pise Dragan Radanovic Nedelja (juce) septembar  2018 godina, prelep septembarski dan,toplo,sunce sija ali ne pece vec kao da miluje svojim jesenjim zracima,povetarac blago duva i donosi dah svezine i sve mi je potaman da idem biciklom na pcelinjak!Igrom slucaja,kosnice su mi na dve lokacije,do mesta gde su matore kosnice ima 4 km a rojevi 7km dalje.  Rojeve sam odavno prestao da selim na suncokret jer po mom misljenju se bolje razvijaju pored reke Save nego na suncokretu.Na suncokretovoj pasi uvek strada mnogo izletnica(prskanje hemijom,veliki radni angazman pcela,smola koja se lepi,itd)..A rojevi koji ostanu pored reke,ostanu sami,plus i ostali pcelari sve odvuku u Vojvodinu te rojevi imaju na raspolaganju sve medonose da sami uzivaju.Na suncokretu je monoflorna pasa a pored reke ima raznovrsnog polena i meda,rojevi nisu izlozeni stresu pri selidbi,itd.Uostalom necu sva jaja da stavljam u istu torbu pa ako se nesto desi na suncokretu(trovanje,krada) bar mi ostaje nesto! I tako ja krenem biciklom  uzivajuci u krasnom jesenjem danu.Prodjem pored matorih kosnica zeleci da prvo obavim planirane radnje sa rojevima a u povratku cu svratiti do „matorki“.Vozeci biciklo i posmatrajuci okolis pade mi na pamet da napisem tekst“Septembarska pasa pored  ritova i sporih vodotokova“sa fotkama i video materijalima jer spazih da se Aster 50% otvorio,da divlje nane jos uvek ima,procvetale sejane deteline,divlje zalfije,divizme,esparzeta u cvatu je jos uvek,pa cak i divlji duvan koji je kosen ima male zakrzljale cvetice a cak sam spazio i male povrsine belog bosiljka(konjski bosiljak) na mestima gde je bila psenica a nisu spaljene,poorane ili prskane. Naime,pored reke Save je nasip(odbrana) i ceo nasip je nekad davno (jos za vreme Tita) zasejan specijalnom mesavinom semena biljki koje imaju dubok koren jer tako se nasip  stiti od erozije tla pa zbog toga nasip je prava livada kao na planinama i u zavisnosti od „odkosa“ tj kad se kosi,na njemu moze da se krajem jula i izvrca pravi livadski med a za razvoj rojeva je savrseno.I tako dodem ti ja na pcelinjak i krenem da pregledam rojice .Za razliku od prosle sedmice ,pcela mirna i krotka a rad sa njima milina.Za vreme pregleda sam prskao ramove cajem(zalfija+rtanjski caj).Ja ne pravim ovaj preparat sa alkoholom vec vrsim tkz. sirovu destilaciju jer alkohol nije selektivan vec ubija i patogene i korisne bakterije ali o toj temi cu pisati drugom prilikom.Dok sam radio,krajickom oka sam spazio dva strsljena na pomocnom letu kosnice koja je prazna i sluzi za rojeve koji dolete da se tu nastane(namazem unutrasnjos kosnice maticnjakom-biljkom ciji list mirise na limun i privlaci pcele).Moram reci da za ovih 12 godina otkad pcelarim ovaj „trik“ nikad nije upalio i nikad roj tu nije doleteo a juce je to moglo da me kosta zivota! Naidjem u rojicu maticnjak tihe smene a rojic mi „tanak“, te resih da ga prespojim(sa listom novina) sa rojem koji je nastao jednostavnom deobom drustva na dva dela pre bagrema.To vise i nije roj vec drustvo na dva nastavka puno pcele i meda a inace pre bagrema matoro drustvo je imalo maticnjake u oba nastavka i ja sam ga ne gledajuci gde je matica-podelio na dva dela,kasnije dodao po drugi nastavak).Ovo je sistem koji je u danasnje vreme potcenjen i malo se koristi a ja ga obozavam.Sto bi rekli nasi stari „uprtim“ nastavak(rojic) da bih ga stavio preko novina koje su stavljene na onaj roj koji se razvio u drustvo! Ja inace pri spajanju ne trazim maticu vec kad probiju novinski list,pcelama ostavljam izbor koja ce matica preziveti i verujte mi nikad nisam imao problema.I tako nosim ja nastavak u rukama kad osetih tri uboda.Prvih nekoliko sekundi bol i osecaj je kao kad ubode pcela a onda poce da boli kao da mi je neko otkinuo parce mesa.Sva tri uboda su bila u zadnjicu preko trenerke .Okrenem se i vidim strsljena i shvatam da to nisu pcele vec strsljen a ne smem da bacim iz ruku nastavak sa rojem jer ce me onda i pcele napasti.Namestim roj na drustvo,stavim zbeg i poklopac i udaljim se od kosnica.Pogledam ubode a ono kao da je neko probusio svrdlom.U svakoj rupu(ne rupici vec rupi) od uboda je krv a crvenilo je isto kao kad ubode pcela.Ja 12 km od grada,sam i na biciklu!Presvucem se i nazovem kuma da me zove telefonom svakih 15tak minuta.Osluskujem svoje telo ali Hvala Bogu nista ne primecujem. Pri pakovanju stvari u ranac ubode me jedna pcela za prst a kais koji drzi ranac na ledjim mi puce,e je…. prvo strsljen….sad ranac…sta li ce biti trece?Proslo je vec 20 minuta i nije mi nista!Nadimim rojice mitakom i krenem biciklom kod „matorih drustava“i nisam presao ni jedan kilometar kad ono puce guma na biciklu. E to je to,navrsilo se trojstvo-pomislih u sebi!Nazovem moju tetku koja ima vikendicu otprilike izmedju drustava  i rojeva i teca me doveze kuci!Kuci naravno porodica dize frku i paniku i naterase me da odem do apoteke i popio sam jedan „presing “ preventivno. Pisajuci ovaj tekst sam sam razmisljao o tome koliko sam neodgovoran i povrsan!Zar je tesko imati kod sebe neko sredstvo protiv alegije kod sebe pri odlasku na pcelinjak?Ja nikakve siptome nisam imao osim blagog svraba i to posle 2 h( kao kad komarac ubode ali strasno boli mesto uboda).A sta da mi je pozlilo jer pcela i strsljen nisu isto a i dobio sam tri uboda!Ja sam cak ranije  ponekad izbegavao da nosim telefon na pcelinjak(da imam svoj mir) a to je glupo.Glupo je i drzati praznu kosnicu na pcelinjaku jer evo sta moze da se desi.Sledeci vikend sredicu ja te strsljenove ali prvo moram da sredim sebe,jer pcelarstvo koliko je lepo i umirujuce toliko je ponekad i adrenalinski sport! DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu