sprecavanje rojevog nagona Архиве

goran mirjanić-Upotreba veštačke proteinske hrane

W.Wright Drugačiji pristup prevenciji rojenja!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam W.Wright- Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam 1961- 2020 Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu. Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi. Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada. POZDRAV IZ KANADE-VAŠ LAZAR RAJČIĆ Different Twist on Swarm Prevention Part I of Two Partshttp://www.beesource.com/point-of-view/walt-wright/a-different-twist-on-swarm-prevention-part-i-oftwo-parts/ PREVEO LAZAR RAJČIĆ Drugačiji pristup u pogledu prevencije rojenja I deoNagonTežnja pčela ka rojenju je osnovni nagon reprodukcije koji je evoluirao u kompleksan rojevi mehanizamspecifičan za ovu vrstu insekata. U biti poseduje neodoljivu snagu seksualne želje kakva postoji kodsisara. Eksperimentalnim putem je dokazano da seksualni nagon jejači od svih drugih nagona jer je u službi samoodržanja vrste.Celokupno pčelinje društvo je usmereno ka jutilizaciji reprodukcionog nagona rojenja. Cela pričapočinje sa odabirom budućeg staništa. Eksperimentalno je utvrđeno da pčele izvidnice biraju staništa čijaveličina je nešto manja od jednog bušela (mera kojom se u Americi mere žitarice i iznosi oko 35 litarahttps://en.wikipedia.org/wiki/Bushel ), ukoliko imaju izbora. Ta zapremina je dovoljno velika da u njustane dovoljna količina zimskih zaliha hrane i dovoljno mala da dovodi do zakrčenosti prostora u vreme prolećnog razvoja. Rani roj koji nastaje kao posledica zakrčenosti prostora u takvim prirodnim šupljinamaima najbolje šanse za održanjem. Ovo je zaista jedan veliki primer dalekosežnog odlučivanja od strane pčela izvidnica.“Plan igre“ rojenjaU Tenesiju to je jedan veliki kompromis u kome valja uskladiti različita biološka vremena za tri različitevrste pčela koje su zastupljene na tom područiju. Trutovi i matice obezbeđuju opstanak pčelinje vrste.Radilice su neophodne kako za formiranje rojeva tako i za održavanje društva nakon odlaska roja ilirojeva. Veliki broj pčela radilica je potreban za formiranje roja kako se ne bi podelom ugrozilo matično društvo.Većini iskusnih pčelara ovo su krajnje poznate činjenice.Pčelinje društvo odgaja nove radilice vrlo uspešno. Od trenutka kada se izlegu, pčele prolaze kroz serijuposlova i dužnosti (počevši od čišćenja ćelija, preko hranjenja legla, ventilacije, spremanja hrane, čuvanjastaništa pa do skupljanja polena i nektara). Redosled ovih dužnosti nije slučajan i upravo je on neophodanda bi se sa uspehom odgajio svaki novi ciklus pčela. Njihov fiziološki razvoj odgovara svakom novomstadijumu kroz koje pčele prolaze radeći na različitim poslovima u košnici ili van nje. Drugim rečimanjihovo telo se prolagođava svakom novom poslu u tom tačno utvrđenom nizu od časa kad se pčelaizlegne dok ne postane izletnica. Brojčani odnos između različitih generacija pčela nije nimalojednostavan i povezan je sa konzumiranjem hrane i povećavanjem slobodnog prostora na saću koji setime ostvaruje. Broj slobodnih ćelija se povećava na račun ćelija u kojima su bili smešteni med i perga.Toopet dovodi do povećavanja obima poslova za postojeće pčele. Znači da razvoj pčelinje zajednice nijelinearnog već skokovitog karaktera .Društvo kreće sa uzgojem trutova nakon drugog ili trećeg ciklusa. Kako trutovi zahtevaju neko vreme da postanu polno zreli neophodno je da zajednica krene sa uzgajanjem trutova na vreme- pre sezone parenja.Tokom razvojnog perioda postojeća matica mora polagati jaja u velikom broju i to nakon višemesečnepauze. Ukoliko pčele iz bilo kog razloga posumnjaju da ona nije sposobna da polaže dovoljan broj jajaone će pokrenuti proces tihe smene.Kada su u društvu prisutni polno zreli trutovi, ili su na vidiku, i kad košnica postaje pretesna za sve pčelepostignuta su dva od tri preduslova za rojenje. Zalihe hrane su treći važan element ove slagalice. Nektar ipolen moraju biti dostupni da bi se donela na nivou društva odluka o rojenju. Kada su svi predusloviispunjeni donosi se odluka o rojenju i kreće se sa gradnjom matičnjaka. Gradnja matičnjaka je takotempirana da ukoliko se desi da prva matica strada prilikom svadbenog leta tu su spremne rezervne maticeiz kasnijih matičnjaka.Roj prvenac napušta košnicu pre pojave prve nove matice. Vremenski prozor za dovođenje u stanje starematice da ponovo leti je relativno kratko. Ona mora da položi jaja u pripremljene matičnjake a isto vremetreba da se priremi za let i to sve za nešto više od 16 dana.Plan igre rojenja se da sumirati u par reči: odgajiti što god više pčela je moguće. Cilj je duplirati matično društvo. Matica i pčele treba zajednički da odrade taj posao.Druga pitanjaVećinu gore pomenutih činjenica su dobro poznate većini pčelara ali postoji par obzervacija koje valjanapomenuti u kontekstu rojenja a odnose se na uzroke i posledice rojenja. Pregled liste ovih obzervacijaje prikazan u II delu. Ove obzervacije su napravljene na stotinama košnica u kojima su bile pčelerazličitog porekla odnosno rasa. Većina tih društava su divlji rojevi koji su sakupljeni tokom vremena sa raznih strana i usled takvog porekla predstavljaju širok genetski spektar pčelinje populacije u Tenesiju.1) Dobra matica može da položi dovoljan broj jaja i da rotira cikluse u leglu koje zauzima dva i po LRnastavka. Ukoliko je ona ograničena na manju zapreminu plodišta, od gore pomenutog, u odnosu na njenemaksimalne sposobnosi ona će

Spec. DVM Snežana Milosavljević Varenje kod pčela i poremećaji varenja

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Snežana Milosavljević Varenje kod pčela i poremećaji varenja Pise Snežana Milosavljevic- Varenje kod pčela i poremećaji varenja- Varenje hrane je proces razlaganja hranljivih materija unetih u organizam do oblika koji mogu biti usvojeni i iskorišćeni u energetske i gradivne svrhe.Najzastupljeniji ugljeni hidrat u nektaru – saharoza, razlaže se do fruktoze i glukoze a proteini iz polena i perge do amino kiselina. U odnosu na med, pri varenju polena dobija se značajno više nesvarenih ostataka, što se objašnjava značajnim prisustvom celuloze.Nasuprot polenu, perga se bolje vari, jer je pčele pre skladištenja podvrgavaju delimičnoj obradi. Kućne pčele najpre razmekšavaju doneta polenova zrnca mandibulama. Nakon toga, polen se sabija u ćelije saća, i dodaje mu se med, nakon čega kreće mlečno kisela fermentacija.Sistem organa za varenje pčela je jedan od sistema koji nam pomaže da bolje razumemo funkcionisalje pčela i pčelinje zajednice .Varenje hrane ima i svoje poremećaje što utiče na zravlje pčele a time i na pčelinje proizvode.Podsetimo se osnovnih delova i funkcionisanja sistema za varenje!!!Organi za varenje pčela sastoje se iz: usnog aparata,prednjeg(ždrelo,jednjak,medni mehur-voljka), srednjeg i zadnjeg creva(tanko i pravo crevo). Sistem organa za varenje pčela počinje rilicom koju čine donje vilice i donja usna. Rilica ima važnu ulogu pri uzimanju tečne hrane. Ždrelo na kraju ima izvodne kanale za proizvodnju mleča i pljuvačnih žlezda. Suženi kraj jednjaka prelazi u ždrelo a ono u voljku. Voljka se nalazi na početku trbušnog segmenta, i jako je naborana, odnosno, može da se proširi i primi oko 50 mm3 tečnosti, odnosno nektara koje pčele sakupljaju i prenose u košnicu, dok je pri mirovanju pčele u košnici zapremina svega 14 mm3. Prerada (invertovanje) saharoze poreklom iz nektara počinje još u voljci.Voljka je povezana sa srednjim crevom preko međucreva, koje reguliše prolazak hrane, neophodne za zadovoljenje potreba same pčele. Srednje crevo ima najvažniju ulogu u varenju.Dužina u radilice je 10-12 mm, u matice 13 mm i u truta 19 mm. U srednje crevo se izlučuje više enzima neophodnih za varenje hrane . Zapremina kod mladih pčela je 23 mm3, a kod izletnica 8-9 mm3.Usled smanjenja zapremine srednjeg creva, u trbušnom delu se oslobađa mesto za uvećanje mednog želuca (voljke) u kojoj će se sabirati nektar i prenositi do košnice. Voljka je vezana se srednjim crevom posebnim aparatom –proventrikulisom koji ima jak mišićni sloj i ne dozvoljava mešanje hrane iz sredljeg creva sa sadržajem voljke. Na srednje crevo se nastavlja zadnje crevo, koje se sastoji iz tankog creva i rektalnog creva u kome se sabira izmet u dugom periodu zimskog mirovanja- Na granici srednjeg i tankog creva nalazi se ušće Malpigijevih cevčica.Ima ih oko 100 do 150.Luče sadržaj u creva i pomažu varenje i razmenu materija i tako imaju ulogu koju imaju bubrezi kod nas i povećavaju koncentraciju izmeta. Rektalno crevo je takođe naborano, pa se njegova zapremina može povećati 3-4 puta, odnosno može primiti 45-50 mg izmeta.To je jako važno u zimskim mesecima, kada pčele duže vreme ne mogu izlaziti iz košnice zbog niskih temperatura. Da nam je u košnicama kvalitetan med je veoma vazno!Poremećaji u varenju mogu nastati iz više razloga :spoljašnjih faktora ,unutrašnjih faktora i pogrešne apitehnike-pčelara.Svi razlozi dovode do poremećaja varenja,pomenućemo neke poremećaje bez obzira na uzroke nihovog nastajanja. -Pojava svetložutog izmeta kod paratifusa ,čiji uzročnik je prirodni stanovnik sistema za varenje pčela.-Opstipacija creva mladih pčela zbog poremećaja dinamičke ravnoteže hranljivih materija .-Kod zimskih pčela zadržavanje nesvarenih delova hrane u rektumu zbog poremećene fermentacije a tako nastaje povoljna sredina za razmnožavanje kvasaca,i dolazi do delovanja toksina .-Smrt usled toksemije-delovanja produkata metabolizma ,nastaje i kod Aspergiloze. -Crne pčele su posledica virusnog oboljenja koji u voljci koja je ispunjena tečnošću usled poremećenog varenja.Rektum je ispunjen svetlom vodenastom masom.-Proliv kod obolelih od nozeme ,takođe je metabolički poremećaj kod koga se promene dešavaju na nivou ćelija sistema za varenje(meronti-razvojni oblici N.cerana) u srednjem cravu i Malpigijevim cevčicama.Nozemoza može biti mešana infekcija sa amebnom bolesti.Poremećaji u varenju nastaju i prilikom trovanja pčela bilo polenom,pesticidom,dimom i drugim hemijskim sredstvima.Sve poremećaje varenja a samim tim i mogućnosti gubitka pčelinjih zajednica možemo smanjiti pravilnom apitehnikom . Kada imamo problem radimo klinički pregled a zatim uzorkovanje i slanje na dijagnostiku. Pritisak po stomaku pčele-klinički pregled !Kako je poremećaje varenja teško odvojiti od nekih bolesti i sastavni su deo istih retko ih posmatramo izolovano već u sklopu bolesti.Konstatacija je sledeća . Pčele uzimljavati isključivo sa kvalitetnim i lako svarljivim medom. Svu medljiku ukloniti iz košnice jer je teško svarljiva, istu sačuvati za prolećni brzi razvoj. Med iz plodišnog dela ne dirati jer isti ima i do 30% više proteinske hrane u sebi od meda iz medišnog dela. Nedostatak (manjak) meda nadoknaditi šećernim sirupom drugom polovinom jula dok ima unosa polena iz prirode.ZaključakPcelar je taj koji će svojom apitehnikom uticati na uspešno prezimljavanje svojih pčela. Zahvaljujemo se Snezani na odlicnom tekstu i S.Jevticu na pomoci! Pogledajte odlican video o anatomiji pcela! Snežana Milosavljević Autor teksta Spec. DVM Snežana Milosavljevic,zivi u Pozarevcu.Strucni predavac i veliki strucnjak veterinarske teorije i prakse. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

E.Karahodzic Moj nacin sprecavanja rojenja

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-PREMINUO 2019 GOD. Moj način sprečavanja rojenja Pise Ekrem KarahodzicNasa medonosna pčela Apis mellifera u rojevni nagon ulazi kada se u pčelinjoj zajednici izjednači brojnost otvorenog i zatvorenog legla. U pčelinjoj zajednici tada već ima trutovskog legla, a i trutova. Pčelar u ovoj fazi ne uočava tu pojavu sve dok se ne pojave matični počeci pa čak i dok matica u njih ne položi jaja. Većina pčelara rušenjem matičnjaka radi Sizifov posao i uzaludno pokušava spriječiti rojenje. Veoma je bitno naglasiti da je za sve vrijeme dok je pčelinja zajednica u rojevnom nagonu njen radni elan znatno smanjen. Savremenim načinom pčelarstva pčelari svojom tehnologijom sprječavaju prirodno rojenje pčela u cilju ostvarivanja većih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda. Naime, pčele koje se roje, u istoj godini, u našim klimatskim i pašnim prilikama ne mogu ostvariti višak meda i drugih pčelinjih proizvoda, pa rojenje kao takvo nije poželjno. Razmnožavanje pčelinjih zajednica u savremenom pčelarstvu isključivo se vrši vještačkim razmnožavanjem u precizno određeno i planirano vrijeme. Za sprječavanje rojevnog nagona u konačnici rojenja u praksi se primjenjuju različite manje ili više uspješne metode. Zajednička osnovasvih tih metoda jeste proširivanje radnog prostora u cilju stvaranja uslova za aktivan rad pčela u svim životnim fazama njihovog radnog angažmana. Rojevni nagon, radni angažman i proširivanje radnog prostora su u stalnoj i veoma uskoj međuovisnosti. Tako da se u većini slučajeva velikim proširenjem ne može kvalitetno utjecati na sprječavanje rojevnog nagona već isto mora biti prilagođeno i određeno prema svakoj pčelinjoj zajednici ponaosob. Svi ovi parametri su u svakodnevnoj promjeni pa je pčelar u nuždi da veoma često, a najmanje svakih 5-7 dana kontroliše svaku pčelinju zajednicu kako bi spriječio njeno rojenje. Pčelari sa velikim brojem pčelinjih zajednica nisu u mogućnosti na vrijeme pregledati i poduzeti potrebne radnje. Naravno, to rezultira gubicima. Kroz svoju dugogodišnju pčelarsku praksu riješio sam sprječavanje rojevnog nagona i rojenja prosto i veoma efikasno. Moj način sprječavanja rojevnog nagona i rojenjaU našim klimatskim uslovima pčelinje zajednice svoj optimum razvoja postižu pred bagremovu pašu a cesce i za vreme pase.U tom periodu, a u mojoj tehnologiji pčelarenja, plodišta i medišta su razdvojena Hanemanovom rešetkom. Plodišni prostor je na podnici, u jednom tijelu na kojem je Hanemanova rešetka. Medišni prostor je na jednom, a najčešće na više tijela iznad Hanemanove rešetke. Kada pčelinja zajednica uđe u rojevni nagon tada medišna tijela postavljam na podnicu (na mjesto plodišta) .Na ta medišna tijela, a umjesto Hanemanove rešetke, postavljam uramljenu žičanu mrežu s otvorom (letom) u ramu na istom mjestu gdje je bio i otvor (leto) na Hanemanovoj rešetki. (Ove aktivnosti Belčić primjenjuje u svojoj metodi priprema pčelinjih zajednica za glavnu pašu.)Nakon dva izletna dana sve vraćam u prvobitni položaj. Za to vrijeme iz plodišta koje je bilo iznad medišta izašle su sve pčele izletnice i ušle u medište. U plodištu, pored matice, ostale su samo mlade kućne pčele. U ovakvim okolnostima njima je ostavljen velik prostor i sve kućne aktivnosti, a pored toga našle su se u potrebi da prijevremno obavljaju poslove pčela izletnica. Ova nova situacija dovela je pčelinju zajednicu do toga da u ovim izmijenjenim okolnostima odustane od rojevnog nagona bez obzira u kojoj je fazi bio. Pčele su nakon feromonske obavijesti matice porušile eventualno započete pa i zatvorene matičnjake. Dakle, pčelinja zajednica je vratila svoje radno raspoloženje.Fotografije E.Karahodzic Ekrem Karahodzić Autor teksta Pelar iz BiH (Vlasic) pcelari vise decenija,strucni predavac,autor mnogih tekstova,proizvodjac maticne mleci,meda,polena.Veliki pcelar i jos veci covek. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

J.Balint „J.Balint „Suzbijanje rojenja na velikim pcelinjacima“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Sprečavanje rojenja na velikim pčelinjacima! Pise Janos Balint Farar kosnicaPojava rojidbenog nagona nanosi ogromnu štetu na pčelinjacima u proizvodnji pčelinjih proizvoda,ona se jedino može tolerisati na manjim (hobi)pčelinjacima tako sto će se u slučaju rojenja eventualno umožiti pčelinjak.Međutim kada je u pitanju profesionalni pčelinjak sa velikim brojem pčelinjih zajednica rojidba nanosi ogromne štete u proizvodnji i stvara jedno haotično stanje sa katastrofalnim posledicama. Na velikim profesionalnim pčelinjacima pčelar mora imati sasvim drugačiji pristup pčelarenju i ovom prilikom kada je u pitanju rojidba.Mora ražmisljati drugačije,jer je prevencija jedina moguća opcija sprečavanja rojidbenog nagona.Da bi sprečili rojidbu potrebno je prepoznati njene uzroke i naravno preduzeti neophodne korake u tom pravcu.Da bi u toj nameri uspeli,potrebno je jedno odlično poznavanje biologije pčela i pčelinje zajednice.Najčešći uzroci rojidbe su nekvalitetna stara matica,tesna košnica i loša ventilacija.Ako su nam uzroci već poznati,trebamo se potruditi da ih eliminišemo.Potrebno je redovno menjati matice,na vreme proširivati košnice i obezbediti dobru ventilaciju. Simptomi rojidbe po hronološkom redosledu su:1.Narušavanje odnosa otvorenog i zatvorenog legla2.Početak odgoja trutova3.Početak gradnje matičnjaka4.Zaleganje matičnjaka5.Poklapanje matičnjaka6.Izleganje mladih matica.U ranoj fazi rojidba se manje-više uspešno zaustavlja,međutim kako se faze što više odmiču tako se ona sve teže zaustavlja.Na našim pčelinjacima najveći deo pčelinjih zajednica su smeštene u fararovim košnicama visine tela 17 cm.Ovom prilikom po redosledu ću opisati sve radove,koje preduzimamo u cilju pospešivanja prolećnog razvoja a ujedno i radove za sprečavanje pojave rojidbenog nagona. Do polovine meseca marta,do kritičnog perioda u prolećnom razvoju dok svaki dan imamo sve manje pčela u zajednici sem dodavanja pogače i utopljavanja,drugo ništa ne radimo,praktično ne pomeramo ni jedan jedini okvir u košnicama.U drugoj polovini marta,kada prođe kritični period u prolećnom razvoju,i kada je u zajednici svaki dan sve više pčela,otvaramo košnicu,uradimo prolećni pregled, okretanje gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni i puštamo pčele u zbeg.Svaki put, kao i ovaj put kad odemo na pčelinjak i otvorimo košnicu sa jednim otvaranjem košnice, uradit ćemo više poslova.Nikada pa ni ovaj put kada radimo prolećni pregled maticu ne tražimo u zajednici,mislim da za tim nema ni potrebne,jer kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla. U slučaju da količina i kvalitet legla ne zadovoljava,najverovatniji razlog tome je loša matica,uklanjamo takvu maticu i toj zajednici pripajamo roj sa mladom,kvalitetnom maticom.U tom periodu leglo je rašireno u četiri do pet okvira u oba plodišna nastavka i radi pospešivanja prolećnog razvoja, gornji plodišni nastavak okrenemo za 180 stepeni. Ovim okretanjem nastavka presekli smo leglo po horizontali,leglo u gornjem plodišnom nastavku biti pomereno unazad u odnosu na donji plodišni nastavak gde će ostati spreda u čeonom delu košnice.Pčele ubrzano popravljaju neprirodno stanje,prazne i poliraju ćelije oko legla,matica će ubrzano zalegati iste,kako bi leglo bilo kružno skoncentrisano kao što je i prirodno,čime se u zajednici naglo povećava površina sa leglom. Svaki put kao i ovaj put pre nego što pomerimo nešto u košnici,ispratimo vremensku prognozu,ako su prognoze za naredne dane povoljne krećemo sa radovima.Drugi uslov je da ima posticajne paše,ako paše kojim slučajem nema treba je nadomestiti. U nedostatku ova dva uslova dobija se kontra efekat.Nakon okretanja gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni u zavisnosti od intenziteta paše,svakih 7-10 dana plodišnim nastavcima zamenjujemo mesta.Zamenom mesta plodišnim nastavcima i ovog puta smo poremetili pravilan oblik legla u okvirima plodišta,venci meda će se naći u sredini plodišta između legla što nije prirodno,isto će pčele ubrzano prenositi na mesta gde im prirodno stoji i oslobađati ćelije matici za zaleganje.Zaleganjem praznih ćelija površina sa leglom se naglo povećava. Već dosta davno je Farrar opisao da, redovnom zamenom mesta nastavcima u plodištu sa velikom sigurnošću možemo sprečiti pojavu rojidbenog nagona.Početkom aprila kada se u zajednici izvrši smena generacija pčela i kada praktično više nema starih pčela u zajednici, istog trenutka pokreće se burni prolećni razvoj.To je period kada matica polaže sve više jaja i svaki dan se izleže sve veći broj pčela u zajednici.Upravo od tog trenutka moramo brinuti o tome da se u zajednici ne pojavi rojevni nagon. Ne smemo dozvoliti da dođe do prvog simptoma rojidbe a to je poremećaj odnosa otvorenog i zatvorenog legla.Potrebno je zaposliti pčele svih starosnih struktura.Naročito treba brinuti o generaciji pčela koja luči matičnu mleč a to su mlade pčele starosti oko 6-9 dana.Njihova žlezde obilato luče matičnu mleč i time hrane najmlađe larvice koje u svojoj ishrani iziskuju matičnu mleč a to su larvice do tri dana starosti.Ako u tom periodu u zajednici nema dovoljno legla tog stadijuma starosti i proizvedeni mleč pčele ne mogu iskoristiti,poljavljuje se prvi znak rojidbenog nagona.Znači da od izmene pčela u zajednici trebamo biti na oprezu i moramo obezbediti matici dovoljno prostora za zaleganje da bi otvorenog legla bilo u kontinuitetu. Gradnju satnih osnova na našim pčelinjacima započinjemo sa cvetanjem uljane repice.Kada krenu veći dnevni unosi i kada u košnici zabeli saće,krećemo sa intenzivnim dodavanjem satnih osnova.U ovom periodu satne osnove dodajemo u plodište.Kod jačih zajednica u donji plodišni nastavak dodajemo dve satne osnove na poziciju 4 i 7,u gornji plodišni nastavak takođe dve satne osnove ali na poziciju 3 i 8.Kod slabijih zajednica satne osnove dodajemo samo u gornji plodišni nastavak ne na poziciju 3 i 8 kao kod jačih zajednica već na poziciju 4 i 7. Razlog različitog načina dodavanja satnih osnova je, da bi nakon sledećeg otvaranja košnice jednim pogledom na plodište,jake i slabije zajednice lako razlikovali.U dobroj godini za vreme cvetanja uljane repice ovaj postupak se može još jednom ponoviti.Prilikom postavljanja satnih osnova iz plodišta vadimo dva krajna okvira sa medom,to je obično najstarije saće koje tokom sezone redovno pomeramo prema periferiji nastavka. Povađene okvire sakupljamo u nastavke,zatim napunjene nastavke postavljamo na jake zajednice kojima je već inače potrebno dodati četvrti nastavak.Sredinom paše uljane repice postavljamo hanemanovu rešetku.I ovom prilikom kao i obično sa jednim otvaranjem košnice odradićemo više poslova.Uradićemo zamenu mesta plodišnim nastavcima i postaviti hanemanovu rešetku.Prvo ćemo treći nastavak,odnosno gornji plodišni nastavak staviti na podnjaču,zatim drugi nastavak donji plodišni nastavak ostaje na istoj poziciji na poziciji dva. Bez traženja matice sa okvira iz nastavka kojeg