sprecavanje rojenja Архиве - Medpcelarskimagazin

Radoslav Stupar-Smisao tj. svrha Termodaske

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više radoslav stupar Smisao tj. svrha Termodaske Premijera teksta Smisao tj. svrha Termodaske Sposobnost pčele da nakuplja masno tkivo tj. sposobnost društva da preko legla PRETAČE masno tkivo u med a onda med ponovo preko legla u masno tkivo, mu omogućava da reaguje na sve promjene u prirodi, koristeći istu tj. da se pretakanjem pomenutog masnog tkiva pripremi za zimu i da je preživi. Pčelareći obraćamo u prvoj liniji pažnju na društvo gledajuci u njemu jedan organizam, a njegujuci ga kroz pčelarsku sezonu, podržavamo njegov prirodni način života. Piše Radoslav Stupar E kad kažemo prirodni način života, ne možemo više mimo plodista tj. mimo funkcije istog u prirodnom staništu.. Iz gore pomenutih redova vidimo da društvo kako godina prolazi reaguje ne razmišljajući jer inteligencija pčele se najvećim delom izražava urodjenom reakcijom. Reagujući društvo opšti sa prirodom i ovisno o dobu godine, pretače hranu preko legla u masno tkivo i obrnuto. Direktno od uspeha ovog pretakanja ovisi i masnoća buduće pčele a od izražaja iste tj. količine masnog tkiva zavisi i njena snaga. Znači što je jedinka masnija to je vitalnija. Onda iz ovog proizilazi da je definicija jakog društva kratka i jasna: što veći broj što masnijih pčela. Prirodno stanište zbog svoje prostorne ograničenosti, omogućava društvu “proizvodnju” masnih pčela uz povoljnu mikro klimu, istovremeno dozvoljavajući pojave svih onih željenih osobina, koje u današnjem pčelarstvu ne dolaze do izražaja. Ne dolaze do izražaja zbog prevelikog plodišta koje pčelar permanentno povećava. Ove osobine se definišu kroz higijensko ponašanje društva koje se opet izražava kroz intenzivniju njegu legla, čišćenje ćelija, čišenje površina u i oko plodišta kao i medjusobno čiscenje. Pomenuto higijensko ponašanje društva dolazi do izražaja i u borbi društva protiv varoe, napadajući je u ćeliji ili na pčeli kao i otvaranjem i ponovnim zatvaranjem ćelija. Rezultat prirodnog staništa je zdrava i vitalna pčela, spremna za opštenje sa prirodom. U prirodnom staništu društvo pokrećući leglo počinje pretakanje zimskih zaliha hrane preko njege legla u mladu pčelu, što je prvi stepen pretakanja.Velike količine polena po unosu u stanište budu deponovane i kroz taj unos u prvom momentu matica bude blokirana. Ali opet zbog svoje prostorne ograničenosti u sledećem periodu, prirodno stanište omogućava matici postizanje dominacije u plodištu kroz pojačano zaleganje. Onda ova dominacija matice u ovisnosti od količine pojave nektara u prirodi, reguliše pomenutu količinu polena u plodištu trajno. Znači zbog nedostatka mesta u plodištu tj. u prirodnom staništu, uneseni polen više ne bude odložen trajno, već po potrebi unešen i trošen .Izlaskom više generacija pčela, postiže se “višak” pčela, a pošto ovaj “višak” pčela društvu vise nije potreban u plodištu, ovo stanje slobode onda podstiče kako nakupljanje masnog tkiva tako i pojavu higijenskog ponašanja društva. Nakupljanje masnog tkiva kod ovih “slobodnih” mladih pčela je drugi stepen pretakanja a rezultat su masne pčele. Znači, zbog prostorne ograničenosti plodišta u prirodnom staništu , pojavljuju se “slobodne” pčela, koje onda postaju masne proljetne pčele. Čitav ovaj proces pretakanja i proizvodnje masne pčele, opet zbog prostorne ograničenosti prirodnog staništa bude obavljen brzo tj. prije ili uoči neke obilnije paše u proljece.Drugim rečima, pojava masnih pčela je u ovom momentu moguća samo zato što niko ne proširuje plodište, gde bi pomenuto masno tkivo bilo potrošeno forsiranjem legla a ne akumulirano. Znači, opet zbog ograničenosti prostora prirodno stanište omogućava društvu brz proljetnji razvoj jer se ne radi o velikom broju jedinki koje društvo čine tj. koje moraju postati masne.Tim je ovo društvo nakon nakupljanja masnog tkiva tj. pojave odredjenog broja masnih pčela spremno za zadnju fazu a to je rojenje.Pojavom paše društvo zatrpava maticu tj. plodište nektarom i polenom, praveći pergu, da bi po rojenju mlada matica imala spremno plodiste za formiranje novog društva.Kroz proizvodnju masnih pčela u predhodnom periodu, prirodno stanište je omogućilo roju dobar start na novoj lokaciji jer je dobar dio tih masnih pčela u sastavu roja koji ako je kvalitetan izgleda ovako:“3 kg tezak roj sadrzi 1 kg pcela, 1 kg meda i 1 kg masnog tkiva.“ Cilj prirode je da društvo napuni staro stanište medom i pergom, odgoji masne pčele, ostavi mladom društvu dobro odgojeno leglo i matičnjake i izroji se. Cilj pčelara je da društvo prije pojave nektara u prirodi uzgoji što veći broj masnih pčela, da iste unesu velike količine nektara, odgoje kvalitetno leglo i da se ne izroje. Da bi pčelar pomenute ciljeve postigao, potrebna mu je zdrava i vitalna pčela tj. brojno društvo sastavljeno od masnih pčela kao i simulacija funkcije plodišta iz prirodnog staništa .E tu ne možemo mimo termo daske.Korištenjem termodaske smo u stanju od svake košnice u svako godišnje doba kreirati plodiste kod bilo koje rase pčela, uzimajući u obzir njene potrebe u datom trenutku. Plodište kreiramo po uzoru na prirodno stanište tj. njegovu zapreminu prilagodjavamo termodaskama snazi društva tj. matice . Onda nam odnos snage matice i količine polena u plodištu služe za uvid u stanje društva i upućuje nas na sledeće korake pri radu sa društvom. Matičnom rešetkom vršimo podelu prirodnog staništa odvajajući med od legla, tim postupkom a uz opet termodaske postižemo kompaktnost legla. Ova kompaktnost legla onda omogućava održavanje povoljne mikro klime u plodištu, čiji je rezultat dobro odgojeno leglo tj. dobro odgojena pčela. Da bi za razliku od društva u prirodi postigli veći broj masnih jedinki u proljeće, njegujemo društvo prihranjujući ga po završetku pčelarske godine. Termodaske društvo izoluju tj. štite ga kako od hladnoće tako i od toplote i time omogućavaju pomenutu povoljnu mikro klimu u plodištu i tokom ljeta. Ovom njegom i prihranom omogucavamo društvu, optimalne uslove pri razvoju. Onda ovaj optimum garantuje velik broj zimskih pčela a to je ujedno zadnji i treći stepen pretakanja. Znači, na ovom mestu govorimo o zimskim pčelama a ne o masnim. Zašto, kada govorim o masnim pčelama mislim na one pčele koje se tokom godine mogu pojaviti u društvu ovisno na koji način pčelar pčelari jer su eventualno prvo slobodne a mogu uslovno postati masne. Slobodne su do momenta dok društvu ne zatrebaju a to je najkasnije sledeća paša.

goran mirjanić-Upotreba veštačke proteinske hrane

W.Wright Drugačiji pristup prevenciji rojenja!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam W.Wright- Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam 1961- 2020 Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu. Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi. Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada. POZDRAV IZ KANADE-VAŠ LAZAR RAJČIĆ Different Twist on Swarm Prevention Part I of Two Partshttp://www.beesource.com/point-of-view/walt-wright/a-different-twist-on-swarm-prevention-part-i-oftwo-parts/ PREVEO LAZAR RAJČIĆ Drugačiji pristup u pogledu prevencije rojenja I deoNagonTežnja pčela ka rojenju je osnovni nagon reprodukcije koji je evoluirao u kompleksan rojevi mehanizamspecifičan za ovu vrstu insekata. U biti poseduje neodoljivu snagu seksualne želje kakva postoji kodsisara. Eksperimentalnim putem je dokazano da seksualni nagon jejači od svih drugih nagona jer je u službi samoodržanja vrste.Celokupno pčelinje društvo je usmereno ka jutilizaciji reprodukcionog nagona rojenja. Cela pričapočinje sa odabirom budućeg staništa. Eksperimentalno je utvrđeno da pčele izvidnice biraju staništa čijaveličina je nešto manja od jednog bušela (mera kojom se u Americi mere žitarice i iznosi oko 35 litarahttps://en.wikipedia.org/wiki/Bushel ), ukoliko imaju izbora. Ta zapremina je dovoljno velika da u njustane dovoljna količina zimskih zaliha hrane i dovoljno mala da dovodi do zakrčenosti prostora u vreme prolećnog razvoja. Rani roj koji nastaje kao posledica zakrčenosti prostora u takvim prirodnim šupljinamaima najbolje šanse za održanjem. Ovo je zaista jedan veliki primer dalekosežnog odlučivanja od strane pčela izvidnica.“Plan igre“ rojenjaU Tenesiju to je jedan veliki kompromis u kome valja uskladiti različita biološka vremena za tri različitevrste pčela koje su zastupljene na tom područiju. Trutovi i matice obezbeđuju opstanak pčelinje vrste.Radilice su neophodne kako za formiranje rojeva tako i za održavanje društva nakon odlaska roja ilirojeva. Veliki broj pčela radilica je potreban za formiranje roja kako se ne bi podelom ugrozilo matično društvo.Većini iskusnih pčelara ovo su krajnje poznate činjenice.Pčelinje društvo odgaja nove radilice vrlo uspešno. Od trenutka kada se izlegu, pčele prolaze kroz serijuposlova i dužnosti (počevši od čišćenja ćelija, preko hranjenja legla, ventilacije, spremanja hrane, čuvanjastaništa pa do skupljanja polena i nektara). Redosled ovih dužnosti nije slučajan i upravo je on neophodanda bi se sa uspehom odgajio svaki novi ciklus pčela. Njihov fiziološki razvoj odgovara svakom novomstadijumu kroz koje pčele prolaze radeći na različitim poslovima u košnici ili van nje. Drugim rečimanjihovo telo se prolagođava svakom novom poslu u tom tačno utvrđenom nizu od časa kad se pčelaizlegne dok ne postane izletnica. Brojčani odnos između različitih generacija pčela nije nimalojednostavan i povezan je sa konzumiranjem hrane i povećavanjem slobodnog prostora na saću koji setime ostvaruje. Broj slobodnih ćelija se povećava na račun ćelija u kojima su bili smešteni med i perga.Toopet dovodi do povećavanja obima poslova za postojeće pčele. Znači da razvoj pčelinje zajednice nijelinearnog već skokovitog karaktera .Društvo kreće sa uzgojem trutova nakon drugog ili trećeg ciklusa. Kako trutovi zahtevaju neko vreme da postanu polno zreli neophodno je da zajednica krene sa uzgajanjem trutova na vreme- pre sezone parenja.Tokom razvojnog perioda postojeća matica mora polagati jaja u velikom broju i to nakon višemesečnepauze. Ukoliko pčele iz bilo kog razloga posumnjaju da ona nije sposobna da polaže dovoljan broj jajaone će pokrenuti proces tihe smene.Kada su u društvu prisutni polno zreli trutovi, ili su na vidiku, i kad košnica postaje pretesna za sve pčelepostignuta su dva od tri preduslova za rojenje. Zalihe hrane su treći važan element ove slagalice. Nektar ipolen moraju biti dostupni da bi se donela na nivou društva odluka o rojenju. Kada su svi predusloviispunjeni donosi se odluka o rojenju i kreće se sa gradnjom matičnjaka. Gradnja matičnjaka je takotempirana da ukoliko se desi da prva matica strada prilikom svadbenog leta tu su spremne rezervne maticeiz kasnijih matičnjaka.Roj prvenac napušta košnicu pre pojave prve nove matice. Vremenski prozor za dovođenje u stanje starematice da ponovo leti je relativno kratko. Ona mora da položi jaja u pripremljene matičnjake a isto vremetreba da se priremi za let i to sve za nešto više od 16 dana.Plan igre rojenja se da sumirati u par reči: odgajiti što god više pčela je moguće. Cilj je duplirati matično društvo. Matica i pčele treba zajednički da odrade taj posao.Druga pitanjaVećinu gore pomenutih činjenica su dobro poznate većini pčelara ali postoji par obzervacija koje valjanapomenuti u kontekstu rojenja a odnose se na uzroke i posledice rojenja. Pregled liste ovih obzervacijaje prikazan u II delu. Ove obzervacije su napravljene na stotinama košnica u kojima su bile pčelerazličitog porekla odnosno rasa. Većina tih društava su divlji rojevi koji su sakupljeni tokom vremena sa raznih strana i usled takvog porekla predstavljaju širok genetski spektar pčelinje populacije u Tenesiju.1) Dobra matica može da položi dovoljan broj jaja i da rotira cikluse u leglu koje zauzima dva i po LRnastavka. Ukoliko je ona ograničena na manju zapreminu plodišta, od gore pomenutog, u odnosu na njenemaksimalne sposobnosi ona će

S.Jevtic Priprema za bagrem

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtić Priprema za Bagrem Priprema za Bagrem Mart ovo treba odraditi!Priprema za bagrem,suzbijanje rojenja, kako odrzati pčele tokom bespašnog perioda da ne izgube potencijal Pise Slobodan Jevtic Svake naredne godine dolazi nam novo proleće, sa istom dilemom kod pčelara kako svoje pčelinje zajednice pripremiti u narednom periodu. Postoji veliki problem, ni jedna zima nije protekla isto,tako da ni sve pčelinje zajednice nisu izimele sa istom snagom, pa ne postoji ustaljeni šablon po kome treba raditi. Znanje samih nas, tu dolazi u prvi plan . Na osnovu pravilne procene, do koje se teško dolazi bez odgovarajućeg iskustva, uz korišćenje svog znanja o biologiji pčela, pčelar može i mora pronaći najbolje rešenje za pomoć svojim društvima u brzom i efikasnom prolećnom razvoju.Uspešan pčelar uspeva da 60 do 80% svojih društava optimalno razvije, tako što će njihov maksimalan razvoj tempirati u vreme samog početka bagremove paše, što će jedino dati prave efekte. Nemojmo se zavaravati da će nam od koristi biti samo praksa. Ne. Mora se pratiti nauka knjiga, kada i koliko dana pre paše početi sa razvojem. Do istih saznanja možete se doći i iz iskustva, ali će nam za to biti potrebna najmanje dva-tri života. Optimalni period se izračunava s obzirom na životni vek pčele i datum nastupanja glavne paše. Pčele koje su se izlegle na 35 dana pre početka glavne paše uginu već na samom njenom početku. Praktično, značaj za medobranje imaju samo one pčele koje će raditi 5 dana njenog početka. To su pčele koje su se izlegle na 30 dana pre početka same paše.One će se izlesti kada je matica položila jajašca 51 dan pre početka paše (21 dan traje period do izleganja) i to će biti najraniji period izležene pčele za glavnu pašu.Tako se može izračunati vreme polaganja jaja i izleganje pčele koja će učestvovati u prvih pet dana glavne paše.Pčele koje se izlegu na 8 dana pre kraja glavne paše uključuju se 4 dana na sakupljanju i primanju nektara što znači da će raditi 5 dana pre završetka paše.Jaja za ove pčele treba da budu položena na 29dana (8+21) pre kraja glavne paše. To su poslednje pčele koje će učestvovati poslednjih 5 dana u glavnoj paši. Na taj način se utvrđuju dva datuma između kojih treba proizvesti najviše pčela koje će učestvovati u medobranju na glavnoj paši. On počinje na 51 dan pre početka i završava se na 29 dana pre završetka glavne paše. Optimalni period umnožavanja legla nije isti za različite reone. Tamo gde glavna paša počinje rano, bagrem priprema društva i treba da započne rano u proleće.Kod mene počinje 6. maja znači da meni 15. mart je aktuelni datum, kad kasnije cveta bagrem razvitak zajednica onda kreće kasnije. Kod kasnih paša, kao livadska, tada društva mogu i sama da se pripreme bez učešća pčelara.U reonima gde se javljaju dve ili tri paše, priprema pčelinje zajednice počinje rano za bagrem, ali zajednice se moraju održati u snazi, a da ne dođe do rojbe da bi se iskoristile iste. Mnogo ran početak razvoja i riskantan zbog varljivog marta i naglih zahlađenja. Kada znamo sve ovo što je gore napisano sada sagledavamo realno stanje na pčelinjaku! Pregledom fioka ispod mrežastih podnjača i samim pregledom podnjača stiče se uvid u uspešnost zimovanja. Košnice pčelinjih zajednica koje su uginule treba ukloniti sa pčelinjaka pre prvih izleta pčela. Uzorke mrtvih pčela treba odneti na analizu u najbliži Veterinarski institut. Ako je uzrok uginuća nepravilni rad pčelara, sva oprema, zajedno sa ramovima i zalihama hrane, može se koristiti i kod drugih zajednica. Ako je uzrok uginuća bolest, oprema se mora kvalitetno dezinfikovati, a ostali zaraženi materijal adekvatno sanirati u zavisnosti od koje su bolesti zajednice uginule.Za svaku bolest postoji pravilo kako se sanira, a za američku trulež zakon koji se mora poštovati.Iskusni pčelari će ranije primetiti kakvo je stanje u kojoj košnici, i to na sledeći način, daće zajednicama po litar sirupa i sutradan pogledati, zajednice koje su odnele ostaviće se za kasniji pregled, a one koje ne odnose odmah treba pogledati. Prvog lepog sunčanog dana treba uraditi detaljni, ali brzi pregled zajednica i ustanoviti činjenično stanje, količinu pčela , meda , perge. Ako u košnicama ima dovoljno hrane, mislim na zalihu meda od najmanje 12 kg, uz dovoljne zalihe perge. U jesen gde polena ima u izobilju, gde su obezbeđene i bogate zalihe perge. Perga je, verovali ili ne, glavni faktor koji kontroliše zdravlje pčela. Dokazano je da obilne zalihe perge u proleće sprečavaju razvoj mnogih bolesti, kao što su nozemoza, evropska trulež, pa čak i američka trulež legla. . Pošto smo već prinuđeni da pčelarimo sa varom, treba naglasiti da će se pri istoj zaraženosti varoom, mnogo bolje ponašati pčelinje zajednice koje imaju bogate zalihe perge.Naravno, zimskim tretmanom protiv varoe (oksalna kiselina) trebalo je broj varoa svesti na dozvoljeni maksimum.Iz prethodnog pisanja da se videti kada početi sa razvojem, stanje jačina zajednice, procenat prezimelih zajednica, količina hrane. Kako razviti zajednice? Ako sagledamo sve naučne podatke i praktična iskustva, možemo da zaključimo da je cilj prolećnog razvoja tempiranje maksimalnog razvoja pčela baš na dan početka paše. To je vrlo često nedostižan cilj, iz više razloga. Ali svi pčelari treba da tokom prolećnog razvoja teže baš njemu. To je cilj, koji nam garantuje visok prinos na paši. Dugogodišnjim radom pčelari su se uverili da najviše meda ne dobiju uvek od zajednica koje su najbolje izimile, najbolje krenule sa velikom količinom legla u rano proleće i dale do znanja da će dati maksimalan prinos, već od zajednica koje su imale količinu legla i početak razvoja koji je napisan u početku teksta o početku razvoja po danima. Samo tako tempirani razvoj obezbeđuje idealan odnos starosnih grupa pčela za iskorišćenje paše. Samo u ovom slučaju svaka pčela radi onaj posao koji joj po starosti odgovara. Naravno da pčelar ne može da predvidi tačan dan početka bagremove paše tako da je odstupanje od par dana podnošljivo. Razvoj počinjemo tako što otvaramo bočne ramove

D.Dinic Rojenje(Najlepsa prica o roju koju cete ikad procitati)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Roj-Najlepsa priča o rojenju koju ćete ikad pročitati! Article My Modern MetAutor Marco Chin’s(autor ove prelepe ilustracije) Svi vi koji ste se pozitivno izrazili o mom pisanju doveli ste do toga da me sada hvata trema kad hocu nesto da napisem! Pise David DinicTe ovaj cita ujutru uz kaficu, te onaj pre spavanja za lepsi san, a ja uopste nisam imao tu nameru. Hteo sam samo da razjasnimo neke stvari, da uskladimo terminologiju, a sad moram da budem opezan, citaju ljudi. Srecom pa je sezona rojenja, te nije tesko pisati o necem tako velicanstvenom! Ima priroda svojih bisera, svojih lepota, prelepih jezera, visokih vodopada, pecina koje ostavljaju bez daha, ptica koje ljudi nazivaju -rajskim-, ali je rojenje pcela sigurno jedan od najlepsih dogadjaja koji postoje na ovoj nasoj planeti. Sam dogadjaj i nije impresivan, traje kratko, ali onaj ko razume zivot pcelinje zajednice, odnose koji vladaju u njemu, skup cinilaca koji je doveo do rojenja, ne moze a da ne ostane zadivljen. Rojenje pcela prevazilazi ljudske moralne okvire, iznad je zakona razmnozavanja mnogih zivotinjskih vrsta, oplemenjuje coveka na jedan neiskvaren praiskonski nacin. Sve u pcelinjoj zajednici mora da funkcionise besprekorno, svaka pcela mora da da svoj puni doprinos, matica mora da bude snazna i zdrava, svi moraju da rade ka jednom cilju i kad taj cilj ostvare, kad zajednickim trudom zajednica dostigne svoj maksimum, kada svi poslovi u kosnici budu zavrseni, leglo odhranjeno, hrana zatvorena i konzervirana za dugi period i kada bi trebalo da zavlada blagostanje i radost zivljenja, kada bi ljudskim merilima gledano trebalo da se posvetimo -sami sebi-, one sve napustaju i odlaze u neizvesnost. Zrtvuju hiljade sati rada, milione letova, ostavljaju pune magacine koji bi im omogucili siguran opstanak i odlaze da produze vrstu. Nesebicno. Zato su velicanstvene!Da bi me razumeli i oni koji ce svoj prvi roj uhvatiti ovih dana i smestiti u neku pozajmljenu kosnicu, moramo da se vratimo u mesec januar, tamo negde na snegom pokrivenu planinu. Dok napolju duva hladan vetar i pravi smetove, u jednoj staroj, iskrivljenoj, gromom opaljenoj i poluizgoreloj bukvi, matica zaleze svoje prvo jaje. To prvo jaje dovesce do roja od 25000 pcela koga cete -skinuti- sa grane. U bukvi ima jos jako malo hrane, vetar ubacuje sneg kroz rupu, a pcele, stisnute jedna uz drugu, greju to prvo malo leglo i mastaju o mirisu dzanarike. Hoce li je docekati? Dok svakog dana matica zaleze po neko jaje vise nego predhodnog, kroz rupu na bukvi pocinje da ulazi malo topliji vazduh. Po neka pcela se odluci da vidi o cemu se radi, odluci se i druga, klube se malo opusti, pcele dovlace blize i poslednje zalihe hrane. Nakon nekoliko dana miris procvetale leske daje prvu nadu u novi zivot. Svez polen. Matica ohrabrena ovim pocinje da zanosi jos vise, pcele, rizikujuci zivot odlaze do najblize leske. Radjaju se nove pcele. Zimske polako umiru . . . Od nekoliko stotina zalezenih jaja, leglo pocinje da se siri. Pcele izlaze svakodnevno na sat-dva, svaki put donoseci lepe vesti. Visibaba, dren i po neki maslacak salju svoje pozdrave matici. Ona odgovara prelazeci na susedni sat i zalezuci sve vise i vise jajasca. Svaku celiju pcele prvo ciste i poliraju, svaku larvu neguju i hrane, svaku kap nektara brizljivo sakupljaju, svako zrno polena planski odlazu. I tako million-miliona puta. I tako nepekidno. I danju i nocu. Kada procveta dzanarika, matica vise nema obzira prema pcelama. Zaleze neverovatan broj jajasca dnevno. Pcele joj odgovaraju donoseci prve kapi nektara koje su -visak- i odlazu ga iznad legla, potiskujuci maticu da polaze jajasca sve nize i nize prema otvoru na bukvi. Legla vec ima mnogo, ali stare, zimske pcele su iscrpljene, prezivele su sve strahote dugih zimskih noci i svakoga dana se sve manje njih vraca u bukvu. Cini se da nesto nije u redu, da neko nesto pogresno radi, pcela je sve manje, a obilje cvetova zove na zurku.Trenutak nesigurnosti prolazi, mnogo novih pcela se iznenada pojavljuje u bukvi, a umesto da matica na njihovo mesto zaleze jajasca, pcele je zbog obilja koje vlada preduhitre i njihove celije pune svezim nektarom. Mlade pcele zele da pomognu matici i u svakoj preostaloj supljini bukve izgradjuju novo sace koje matica krisom zalegne, ali pcele su neumoljive i polako zatvaraju med zauvek onemogucavajuci matici da povrati svoje prvenstvo. I tako danima. Cisti, poliraj, strazari, gradi, leti, donosi, preradjuj, prenosi, hrani, neguj . . . Zasto? U cemu je smisao svega ovoga? Dokle ovako?Situacija u bukvi polako izmice kontroli. Meda je sve vise, matica jedva da ima gde da polozi po neko jajasce, pcela ima previse, guzva je, a hiljade novih pcela ceka da se izlegne svakoga trenutka. Matica nailazi na jednu pomalo cudnu celiju, lici na zvoncic. Ranije nije bilo tako primamljivo, ali sada, nemajuci mnogo izbora polaze jajasce u nju. Ima takvih nekoliko, skroz na dnu saca, gotovo na samom izlazu. Zalegnuce i njih, za svaki slucaj. Nesto je ne hrane dobro ovih dana, smrsala je malo.Odjednom, cela ta guzva se utisa, sredi. Citava supljina u bukvi je puna meda, sace je svuda izgradjeno, leglo je odhranjeno, zatvoreno. Nesto se ceka! Nesto se dogovara! Neke pcele pokusavaju da progrizu rupu, da je prosire, neke jedu med iako nisu gladne, neke ne skidaju vostana ogledalca sa sebe. Cuje se neko neuobicajeno brujanje, nesto cega ranije nije bilo. Neko cudno raspolozenje obuzima zajednicu. Tajna se polako otkriva odabranima. Sutra, u podne, odlazimo na put. Gde? Jos ne znamo. Zasto? Mnogo nas je ovde, a jos ima puno njih koje treba da se izlegu. Ali to do sada nismo radile? Nismo, ali sada hocemo. Zasto? Idemo da probamo da zivimo ispocetka, nema vise ovde sta da se radi, a nas zovu -radilice-, znas! Mogu li i ja sa vama, svidja mi se nekako ta ideja? Naravno, samo prati maticu kada sutra krene napolje.Sutra, tacno po dogovoru, na vrhuncu svoje slave i snage, u izobilju i bogatstvu, onda kada

E.Karahodzic Moj nacin sprecavanja rojenja

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić-PREMINUO 2019 GOD. Moj način sprečavanja rojenja Pise Ekrem KarahodzicNasa medonosna pčela Apis mellifera u rojevni nagon ulazi kada se u pčelinjoj zajednici izjednači brojnost otvorenog i zatvorenog legla. U pčelinjoj zajednici tada već ima trutovskog legla, a i trutova. Pčelar u ovoj fazi ne uočava tu pojavu sve dok se ne pojave matični počeci pa čak i dok matica u njih ne položi jaja. Većina pčelara rušenjem matičnjaka radi Sizifov posao i uzaludno pokušava spriječiti rojenje. Veoma je bitno naglasiti da je za sve vrijeme dok je pčelinja zajednica u rojevnom nagonu njen radni elan znatno smanjen. Savremenim načinom pčelarstva pčelari svojom tehnologijom sprječavaju prirodno rojenje pčela u cilju ostvarivanja većih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda. Naime, pčele koje se roje, u istoj godini, u našim klimatskim i pašnim prilikama ne mogu ostvariti višak meda i drugih pčelinjih proizvoda, pa rojenje kao takvo nije poželjno. Razmnožavanje pčelinjih zajednica u savremenom pčelarstvu isključivo se vrši vještačkim razmnožavanjem u precizno određeno i planirano vrijeme. Za sprječavanje rojevnog nagona u konačnici rojenja u praksi se primjenjuju različite manje ili više uspješne metode. Zajednička osnovasvih tih metoda jeste proširivanje radnog prostora u cilju stvaranja uslova za aktivan rad pčela u svim životnim fazama njihovog radnog angažmana. Rojevni nagon, radni angažman i proširivanje radnog prostora su u stalnoj i veoma uskoj međuovisnosti. Tako da se u većini slučajeva velikim proširenjem ne može kvalitetno utjecati na sprječavanje rojevnog nagona već isto mora biti prilagođeno i određeno prema svakoj pčelinjoj zajednici ponaosob. Svi ovi parametri su u svakodnevnoj promjeni pa je pčelar u nuždi da veoma često, a najmanje svakih 5-7 dana kontroliše svaku pčelinju zajednicu kako bi spriječio njeno rojenje. Pčelari sa velikim brojem pčelinjih zajednica nisu u mogućnosti na vrijeme pregledati i poduzeti potrebne radnje. Naravno, to rezultira gubicima. Kroz svoju dugogodišnju pčelarsku praksu riješio sam sprječavanje rojevnog nagona i rojenja prosto i veoma efikasno. Moj način sprječavanja rojevnog nagona i rojenjaU našim klimatskim uslovima pčelinje zajednice svoj optimum razvoja postižu pred bagremovu pašu a cesce i za vreme pase.U tom periodu, a u mojoj tehnologiji pčelarenja, plodišta i medišta su razdvojena Hanemanovom rešetkom. Plodišni prostor je na podnici, u jednom tijelu na kojem je Hanemanova rešetka. Medišni prostor je na jednom, a najčešće na više tijela iznad Hanemanove rešetke. Kada pčelinja zajednica uđe u rojevni nagon tada medišna tijela postavljam na podnicu (na mjesto plodišta) .Na ta medišna tijela, a umjesto Hanemanove rešetke, postavljam uramljenu žičanu mrežu s otvorom (letom) u ramu na istom mjestu gdje je bio i otvor (leto) na Hanemanovoj rešetki. (Ove aktivnosti Belčić primjenjuje u svojoj metodi priprema pčelinjih zajednica za glavnu pašu.)Nakon dva izletna dana sve vraćam u prvobitni položaj. Za to vrijeme iz plodišta koje je bilo iznad medišta izašle su sve pčele izletnice i ušle u medište. U plodištu, pored matice, ostale su samo mlade kućne pčele. U ovakvim okolnostima njima je ostavljen velik prostor i sve kućne aktivnosti, a pored toga našle su se u potrebi da prijevremno obavljaju poslove pčela izletnica. Ova nova situacija dovela je pčelinju zajednicu do toga da u ovim izmijenjenim okolnostima odustane od rojevnog nagona bez obzira u kojoj je fazi bio. Pčele su nakon feromonske obavijesti matice porušile eventualno započete pa i zatvorene matičnjake. Dakle, pčelinja zajednica je vratila svoje radno raspoloženje.Fotografije E.Karahodzic Ekrem Karahodzić Autor teksta Pelar iz BiH (Vlasic) pcelari vise decenija,strucni predavac,autor mnogih tekstova,proizvodjac maticne mleci,meda,polena.Veliki pcelar i jos veci covek. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

J.Balint „J.Balint „Suzbijanje rojenja na velikim pcelinjacima“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Sprečavanje rojenja na velikim pčelinjacima! Pise Janos Balint Farar kosnicaPojava rojidbenog nagona nanosi ogromnu štetu na pčelinjacima u proizvodnji pčelinjih proizvoda,ona se jedino može tolerisati na manjim (hobi)pčelinjacima tako sto će se u slučaju rojenja eventualno umožiti pčelinjak.Međutim kada je u pitanju profesionalni pčelinjak sa velikim brojem pčelinjih zajednica rojidba nanosi ogromne štete u proizvodnji i stvara jedno haotično stanje sa katastrofalnim posledicama. Na velikim profesionalnim pčelinjacima pčelar mora imati sasvim drugačiji pristup pčelarenju i ovom prilikom kada je u pitanju rojidba.Mora ražmisljati drugačije,jer je prevencija jedina moguća opcija sprečavanja rojidbenog nagona.Da bi sprečili rojidbu potrebno je prepoznati njene uzroke i naravno preduzeti neophodne korake u tom pravcu.Da bi u toj nameri uspeli,potrebno je jedno odlično poznavanje biologije pčela i pčelinje zajednice.Najčešći uzroci rojidbe su nekvalitetna stara matica,tesna košnica i loša ventilacija.Ako su nam uzroci već poznati,trebamo se potruditi da ih eliminišemo.Potrebno je redovno menjati matice,na vreme proširivati košnice i obezbediti dobru ventilaciju. Simptomi rojidbe po hronološkom redosledu su:1.Narušavanje odnosa otvorenog i zatvorenog legla2.Početak odgoja trutova3.Početak gradnje matičnjaka4.Zaleganje matičnjaka5.Poklapanje matičnjaka6.Izleganje mladih matica.U ranoj fazi rojidba se manje-više uspešno zaustavlja,međutim kako se faze što više odmiču tako se ona sve teže zaustavlja.Na našim pčelinjacima najveći deo pčelinjih zajednica su smeštene u fararovim košnicama visine tela 17 cm.Ovom prilikom po redosledu ću opisati sve radove,koje preduzimamo u cilju pospešivanja prolećnog razvoja a ujedno i radove za sprečavanje pojave rojidbenog nagona. Do polovine meseca marta,do kritičnog perioda u prolećnom razvoju dok svaki dan imamo sve manje pčela u zajednici sem dodavanja pogače i utopljavanja,drugo ništa ne radimo,praktično ne pomeramo ni jedan jedini okvir u košnicama.U drugoj polovini marta,kada prođe kritični period u prolećnom razvoju,i kada je u zajednici svaki dan sve više pčela,otvaramo košnicu,uradimo prolećni pregled, okretanje gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni i puštamo pčele u zbeg.Svaki put, kao i ovaj put kad odemo na pčelinjak i otvorimo košnicu sa jednim otvaranjem košnice, uradit ćemo više poslova.Nikada pa ni ovaj put kada radimo prolećni pregled maticu ne tražimo u zajednici,mislim da za tim nema ni potrebne,jer kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla. U slučaju da količina i kvalitet legla ne zadovoljava,najverovatniji razlog tome je loša matica,uklanjamo takvu maticu i toj zajednici pripajamo roj sa mladom,kvalitetnom maticom.U tom periodu leglo je rašireno u četiri do pet okvira u oba plodišna nastavka i radi pospešivanja prolećnog razvoja, gornji plodišni nastavak okrenemo za 180 stepeni. Ovim okretanjem nastavka presekli smo leglo po horizontali,leglo u gornjem plodišnom nastavku biti pomereno unazad u odnosu na donji plodišni nastavak gde će ostati spreda u čeonom delu košnice.Pčele ubrzano popravljaju neprirodno stanje,prazne i poliraju ćelije oko legla,matica će ubrzano zalegati iste,kako bi leglo bilo kružno skoncentrisano kao što je i prirodno,čime se u zajednici naglo povećava površina sa leglom. Svaki put kao i ovaj put pre nego što pomerimo nešto u košnici,ispratimo vremensku prognozu,ako su prognoze za naredne dane povoljne krećemo sa radovima.Drugi uslov je da ima posticajne paše,ako paše kojim slučajem nema treba je nadomestiti. U nedostatku ova dva uslova dobija se kontra efekat.Nakon okretanja gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni u zavisnosti od intenziteta paše,svakih 7-10 dana plodišnim nastavcima zamenjujemo mesta.Zamenom mesta plodišnim nastavcima i ovog puta smo poremetili pravilan oblik legla u okvirima plodišta,venci meda će se naći u sredini plodišta između legla što nije prirodno,isto će pčele ubrzano prenositi na mesta gde im prirodno stoji i oslobađati ćelije matici za zaleganje.Zaleganjem praznih ćelija površina sa leglom se naglo povećava. Već dosta davno je Farrar opisao da, redovnom zamenom mesta nastavcima u plodištu sa velikom sigurnošću možemo sprečiti pojavu rojidbenog nagona.Početkom aprila kada se u zajednici izvrši smena generacija pčela i kada praktično više nema starih pčela u zajednici, istog trenutka pokreće se burni prolećni razvoj.To je period kada matica polaže sve više jaja i svaki dan se izleže sve veći broj pčela u zajednici.Upravo od tog trenutka moramo brinuti o tome da se u zajednici ne pojavi rojevni nagon. Ne smemo dozvoliti da dođe do prvog simptoma rojidbe a to je poremećaj odnosa otvorenog i zatvorenog legla.Potrebno je zaposliti pčele svih starosnih struktura.Naročito treba brinuti o generaciji pčela koja luči matičnu mleč a to su mlade pčele starosti oko 6-9 dana.Njihova žlezde obilato luče matičnu mleč i time hrane najmlađe larvice koje u svojoj ishrani iziskuju matičnu mleč a to su larvice do tri dana starosti.Ako u tom periodu u zajednici nema dovoljno legla tog stadijuma starosti i proizvedeni mleč pčele ne mogu iskoristiti,poljavljuje se prvi znak rojidbenog nagona.Znači da od izmene pčela u zajednici trebamo biti na oprezu i moramo obezbediti matici dovoljno prostora za zaleganje da bi otvorenog legla bilo u kontinuitetu. Gradnju satnih osnova na našim pčelinjacima započinjemo sa cvetanjem uljane repice.Kada krenu veći dnevni unosi i kada u košnici zabeli saće,krećemo sa intenzivnim dodavanjem satnih osnova.U ovom periodu satne osnove dodajemo u plodište.Kod jačih zajednica u donji plodišni nastavak dodajemo dve satne osnove na poziciju 4 i 7,u gornji plodišni nastavak takođe dve satne osnove ali na poziciju 3 i 8.Kod slabijih zajednica satne osnove dodajemo samo u gornji plodišni nastavak ne na poziciju 3 i 8 kao kod jačih zajednica već na poziciju 4 i 7. Razlog različitog načina dodavanja satnih osnova je, da bi nakon sledećeg otvaranja košnice jednim pogledom na plodište,jake i slabije zajednice lako razlikovali.U dobroj godini za vreme cvetanja uljane repice ovaj postupak se može još jednom ponoviti.Prilikom postavljanja satnih osnova iz plodišta vadimo dva krajna okvira sa medom,to je obično najstarije saće koje tokom sezone redovno pomeramo prema periferiji nastavka. Povađene okvire sakupljamo u nastavke,zatim napunjene nastavke postavljamo na jake zajednice kojima je već inače potrebno dodati četvrti nastavak.Sredinom paše uljane repice postavljamo hanemanovu rešetku.I ovom prilikom kao i obično sa jednim otvaranjem košnice odradićemo više poslova.Uradićemo zamenu mesta plodišnim nastavcima i postaviti hanemanovu rešetku.Prvo ćemo treći nastavak,odnosno gornji plodišni nastavak staviti na podnjaču,zatim drugi nastavak donji plodišni nastavak ostaje na istoj poziciji na poziciji dva. Bez traženja matice sa okvira iz nastavka kojeg

sprecavanje rojenja

Share this: